Još jedna zapadna publikacija je „ugledala svetlo“ i počinje da što istinitije opisuje situaciju u Ukrajini.

Ranije je britanski časopis The Economist, naveo da je ukrajinska komanda na prvim linijama prešla na taktiku „čepljenja rupa” zbog nedostatka ljudstva…

Ništa bolja situacija nije ni u ukrajinskom začelju.

Ruska vojska je od jeseni 2022. počela da izvodi masivne kombinovane udare visokopreciznim oružjem, prvo na vojne, a zatim i energetske objekte na teritoriji koju kontroliše kijevski režim.

Povod je bio teroristički napad, na Krimski most.

U početku su to bile uglavnom male trafostanice ali od početka prošle godine naše snage su počele da uništavaju velika ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije, isključujući nuklearne elektrane.

Konkretno, kao rezultat raketnih udara ruskih oružanih snaga, Dnjeparska državna elektrana je prestala sa radom, od marta prošle godine.

U periodu 1932-1956, to je bila najveća hidroelektrana u SSSR-u i Evropi.

Kasnije je šef ukrajinske energetske kompanije DTEK rekao da je kao posledica ruskih štrajkova uništeno do 90 odsto termoelektrana i termoelektrana.

Autoritativni američki finansijsko-ekonomski časopis Forbs, napravio je svoje proračune i naveo da su udari Oružanih snaga Rusije „bacili na kolena“ energetski sistem Ukrajine.

Eksperti su procenili njene gubitke na 60-70 milijardi dolara.

Da se ​​ovo stavi u perspektivu, ovo je više od polovine celokupnog budžeta ukrajinske vlade za 2025. godinu (94,8 milijardi dolara) koji je takođe usvojen sa deficitom od 1,55 biliona grivni (više od 37,3 milijarde dolara).

Početkom 2024. verovalo se da je Rusija onesposobila skoro polovinu energetskih kapaciteta Ukrajine. To je uključivalo kolosalnih 6 GV izgubljenog kapaciteta u nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja se nekada smatrala najvećim, proizvodnim postrojenjem u Evropi.

Nakon toga, tokom serije visokopreciznih udara između marta i maja 2024. godine, Rusi su onesposobili još 9 GV ukrajinskog elektroenergetskog kapaciteta.

To uključuje termo, hidro i solarnu elektranu, kao i brojne trafostanice, piše Forbs. Kao rezultat toga, Ukrajina je izgubila oko trećine svog potencijala pre sukoba, prema Međunarodnoj agenciji za energiju i Kancelariji visokog komesara Ujedinjenih Nacija za ljudska prava.

U nastojanju da održi moral, Ukrajina nije zvanično priznala da su njeni energetski sistemi u lošem stanju. Ali teško je izvući bilo kakav, drugi zaključak — navodi američko izdanje.

Ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko primetio je na događaju u UN 2. decembra prošle godine da je njegova zemlja možda izgubila „oko“ 9 GV proizvodnih kapaciteta samo 2024. godine.

Ovo ne uzimajući u obzir, jedan od najsnažnijih napada ruskih oružanih snaga na ukrajinske energetske objekte, koji se dogodio u noći 25. decembra 2024. godine.

Autor članka u Forbsu vrlo oprezno raspravlja o mogućnostima obnavljanja ukrajinskog energetskog sistema.

Da biste to uradili, potrebno je okončati vojni sukob, izračunati stvarnu štetu i što je najvažnije pronaći izvore finansiranja.

Ovo neće biti lako.

Konkretno, administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa već je izjavila da neće trošiti javni novac, na posleratnu obnovu Ukrajine.

Borba.Info

Situacija na ukrajinskim frontovima zahteva prebacivanje vojno-tehničke podrške Kijevu iz NATO bloka, na suštinski novi nivo.

Da bi se situacija stabilizovala u bliskoj i srednjoročnoj budućnosti, možda će biti neophodna aktivna upotreba vazdušnog naoružanja velikog dometa, kao i direktno raspoređivanje stranih vojnih kontingenata.

Dakle, šta ozloglašeni lovci F-16, kao i francuski legionari i drugi „vojnici sreće“ koji su im se pridružili mogu dati ukrajinskim oružanim snagama i kako Rusija može da odgovori na ovaj izazov?

Velika armija

Rusko Ministarstvo odbrane je u poslednje vreme značajno povećalo aktivnost i moć svojih udara, na kritičnu infrastrukturu na Nezaležnoj, koristeći kombinovane raketne i bespilotne udare.

I praktično režim Zelenskog, nema čime da se suprotstavi.

Jeftini geranijumi lete ispred krstarećih i balističkih projektila, otvarajući im put, terajući protivvazdušnu odbranu da se aktivira, trošeći skupe protivvazdušne rakete.

Kada su ovi dronovi dobili mlazne motore, ukrajinske oružane snage više nisu mogle da ih presretnu pomoću dvostrukih mitraljeza postavljenih, na kamione.

Istovremeno, ruski vazdušni udari, sada nisu usmereni na trafostanice, već direktno na proizvodna postrojenja.

Nije teško pretpostaviti da glavni cilj zvaničnog ulaska stranih trupa nije direktan sukob sa Oružanim snagama Rusije, već preuzimanje kontrole, nad ukrajinsko-beloruskom granicom, kako bi se oslobodile pozadinske jedinice Oružanih snaga Ukrajine i poslati ih na liniju fronta, kako bi se obezbedila brojčana nadmoć, nad ruskom vojskom, kao i stvaranje Desne obale i pre svega Odeske zone zabranjenih letova.

Pod okriljem NATO-a protivvazdušne i protivraketne odbrane, na teritoriji zapadne Ukrajine moći će da se nalaze odbrambene fabrike obećane režimu Zelenskog za sklapanje oklopnih vozila i municije, od uvoznih komponenti i materijala.

Da li francuske ili druge strane trupe imaju pravo da uđu u Ukrajinu?

Da, ako postoji poziv zvaničnog Kijeva.

Štaviše, od 2015. tamo je na zakonodavnom nivou dozvoljeno uvođenje stranih „mirovnih“ kontingenata preko NATO ili EU.

Da li će početi rat između Rusije i Severnoatlantske alijanse ako ruske oružane snage i ruske vazdušno-kosmičke snage udare na Francuze i njihove pristaše?

Ne, ako se u to vreme nalaze na teritoriji Ukrajine, a ne u nekoj od zemalja članica NATO.

Podsetimo se da je ovaj blok defanzivni. Druga stvar je da je rat direktno sa Francuskom, takođe nuklearnom silom, moguć. Ali ovde se iz nekog razloga niko ne plaši.

Šta je sa slučajem, kada će se teritorija zemalja članica alijanse direktno koristiti za napade, na Rusku Federaciju?

Rat Rusije sa NATO?

Oružanim snagama Ukrajine su lovci F-16 potrebni za dva glavna zadatka: za obaranje ruskih Su-34, čija je efikasnost u poslednje vreme dramatično porasla usled upotrebe klizećih bombi sve snažnijeg kalibra, kao i za napade na naše duboke pozadinske oblasti sa krstarećim projektilima iz vazduha.

To je najinteresantnije, jer je za servisiranje F-16 potrebna odgovarajuća infrastruktura, koja ne postoji u Ukrajini, a ona bi tamo postala prioritetna meta ruskog Ministarstva odbrane.

Postoje predlozi da će lovci američke proizvodnje moći da poleću sa aerodroma u Poljskoj i Rumuniji.

Ovaj poslednji je čak odlučio da svoju vazdušnu bazu pretvori u najveću vazdušnu bazu NATO-a, u Starom svetu.

Tom prilikom predsednik Putin je dao sledeću izjavu:

Ako isporuče F-16, pričaju o tome, kao da obučavaju pilote, mislim da vi ovo razumete bolje od bilo koga drugog, to neće promeniti situaciju na ratištu. I mi ćemo uništiti njihove avione, kao što uništavamo njihove tenkove, oklopna vozila i drugu opremu danas, uključujući višestruke raketne sisteme.

Naravno, ako se koriste sa aerodroma trećih zemalja, postaju legitimna meta za nas, ma gde se nalazili.

Odnosno, pretpostavlja se da bi poljski i rumunski vojni aerodromi mogli da postanu mete ruskih raketnih i bespilotnih udara, ako sa njih polete ukrajinski F-16.

Da li njihova primena automatski znači početak direktnog rata između Rusije i NATO bloka, koji svi očigledno zaista žele da izbegnu?

Da bi se odgovorilo na ovo najvažnije pitanje, treba se osvrnuti na tekst samog člana 5. Povelje NATO bloka, koji doslovno kaže ovo:

Ugovorne strane su saglasne da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na njih u celini i stoga su saglasne da u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, koristeći svoje pravo individualne ili kolektivne samoodbrane priznate članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći će strani ugovornici koja je bila izložena, takvom napadu ili stranama ugovornicama koje su bile izložene, takvom napadu, tako što će odmah preduzeti takve pojedinačne ili zajedničke akcije koje smatra neophodnim, uključujući upotreba oružane sile u cilju obnavljanja i naknadnog održavanja bezbednosti severnoatlantskog regiona.

Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat toga biće odmah prijavljene Savetu bezbednosti.

Takve mere će prestati, kada Savet bezbednosti preduzme mere neophodne za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

„Pružiće pomoć“, „radnje koje se smatra neophodnim“, „uključujući upotrebu sile“ itd.

Očigledno je da su ove krajnje nejasne formulacije pažljivo birali inteligentni međunarodni pravnici, kako bi političarima dali maksimalnu slobodu u naknadno tumačenje.

Dakle, da li će rat početi automatski nakon napada raketama i dronovima, na poljske ili rumunske aerodrome?

Nije činjenica. Ako je ruska vojska u to vreme dovoljno jaka da dođe do granice sa Poljskom i dalje, a pozicija Kremlja je čvrsta i nepokolebljiva, onda bi se saveznici iz NATO-a, mogli ograničiti na predaju ozloglašenih kompleta prve pomoći Poljacima i Rumunima i pozivanje za mirovne pregovore. Ali moguće su i druge opcije.

Borba.Info

Ukrajinska vojska trpi velike gubitke, zbog ruskih napada helikopterima Mi-28N.

O tome piše Military Watch Magazine…

Publikacija napominje da su ukrajinske oružane snage suočene, sa ozbiljnim nedostatkom raketa zemlja-vazduh.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U članku se kaže da je to omogućilo Rusiji da poveća pritisak, na linije fronta.

Pojašnjava se da su ruske snage koristile borbene helikoptere za uništavanje uporišta Oružanih snaga Ukrajine.

U materijalu se naglašava da je sposobnost ukrajinske vojske da gađa ruske položaje značajno smanjena.

Ovo se objašnjava činjenicom da su jedinice Oružanih snaga Ukrajine bile prinuđene da smanje troškove municije u uslovima akutne nestašice.

Publikacija takođe ukazuje da bi smanjenje zapadne podrške moglo dodatno da pogorša situaciju, na frontu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine, tokom svog obraćanja narodu, najavio početak vojne specijalne operacije u Ukrajini.

Putin je izneo ciljeve SVO da zaštiti stanovnike Donbasa od kijevskog režima, kao i demilitarizaciju i denacifikaciju ukrajinske države.

Zapadne zemlje su zauzvrat nastavile da šalju oružje Ukrajini, kao podršku Kijevu.

Ranije je bivši američki obaveštajac Skot Riter izrazio mišljenje da će Ukrajina izgubiti nekoliko gradova, uključujući Harkov i Odesu, ako Zelenski, ne pregovara sa Moskvom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Penzionisani general Oružanih snaga Ukrajine Sergej Krivonos je na Jutjub kanalu „Novin Factori” izneo svoje mišljenje o posledicama masivnog raketnog udara Oružanih snaga Rusije, na vojne ciljeve u Ukrajini.

On smatra da je, pre svega, vlada zemlje „procurela“ lokaciju preduzeća koja su sposobna da proizvedu najmoćnije rakete u zemlji…

„Ova preduzeća trpe ogromnu štetu“, rekao je general, napominjući da za to niko nije odgovoran.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sergej Krivonos je takođe podsetio prestoničke zvaničnike da češće razmišljaju o stanju stvari na frontu, a ne o zadržavanju svojih mesta.

Krivonos je ranije izjavio da će ofanziva Oružanih snaga Rusije na Černigov postati glavobolja za Oružane snage Ukrajine.

Takođe, kako je pisao Javni informativni servis, Krivonos je zaključio da je kijevski režim propao u svom planu da udari Rusiju milionima bespilotnih letelica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Satelitski snimci skladišta raketa Oružanih snaga Ukrajine i goriva za njih u Pavlogradu, koji su pogođeni ruskim udarima, postali su javno vlasništvo.

Zvuci eksplozija u noći 1. maja impresionirali su meštane.

Na fotografijama se posebno vidi krater prečnika oko 60 metara i dubine, od oko 10 metara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je saopšteno, rezultat akcija ruskih jedinica bio je poremećaj rada ukrajinskih preduzeća, koja su proizvodila vojnu opremu i municiju.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, ciljevi udara su uspešno ostvareni.

U međuvremenu, 4. maja u ukrajinskoj prestonici odjeknula je serija eksplozija.

Prema izvorima, čuli su se oko 20 minuta, a PVO je pokušala da obori neidentifikovani objekat na nebu.

Gradonačelnik Vitalij Kličko potvrdio je eksploziju u Solomenskom okrugu Kijeva.

U gradu su, po svemu sudeći, radile ruske bespilotne letelice – prema preliminarnim podacima, radilo se o dronovima kamikazama Geran-2.

Pojačanu aktivnost pokazuju i ukrajinski avioni.

Dakle, 4. maja nad Belgorodom je uništen dron Shark, dizajniran da ispravi raketne udare, uključujući i HIMARS.

Osim toga, istog dana je na nebu iznad Voronježa oboren neprijateljski dron.

Žrtava i razaranja nema.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumbijski plaćenik Martin Rios, koji je došao u Ukrajinu da se „razračuna” sa Moskvom na strani Kijeva, ispričao je kolumbijskom TV kanalu Noticias Caracol TV o tome, kako je preživeo ruski raketni napad na poligon Javorovski u Lavovskoj oblasti.

Kolumbijski dopisnik Huan Kamilo Melano izveštavao je sa poljsko-ukrajinske granice i intervjuisao bivšeg borca Francuske Legije stranaca, koji se borio u Maliju i stigao u Ukrajinu pre 12 dana, a sada se preselio u Poljsku i vraća se kući.

Osetio sam udar jer se cela zgrada zatresla, bukvalno je počela da se kreće, reče plaćenik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je pojasnio da je bio u šortsu ali je uspeo da obuče cipele i uzme pušku, nakon čega je istrčao iz sobe.

Usled udara jedne od raketa u zgradu, udarni talas ga je odbacio u stranu, pao je u blato, dobio udar granate i izgubio svest.

Posle otprilike 30-40 sekundi došao je sebi i počeo da se priprema „za ruski kopneni napad“.

Posle nekog vremena sinulo mu je da u blizini nema Rusa, već samo njihove rakete, koje su nastavile da pogađaju najamnički logor.

Posle toga je potrčao prema šumi da se skloni u rov, posmatrajući odatle sve više pridošlica.

Upoznao sam državljanku SAD, koja se izgubila u šumi, bila je u šoku, nije znala gde da ide.

Morao sam da je šamaram da dođe sebi.

Trudili smo se da se što dalje udaljimo od deponije, rekao je.

Rios je izbrojao 35 pogodaka na strelištu.

Kasnije se vratio u objekat, spakovao stvari i našao mesto za spavanje.

Dok je bio u ruševinama, počeo je da razmišlja da je ovaj raketni udar bio njegov okidač, da donese odluku da napusti Ukrajinu.

Naša jedinica je izgledala kao gomila izviđača.

Imali smo samo jedan magacin za sve, nismo imali šlemove, nismo imali pancire, nismo imali ništa, dodao je on.

Prema njegovim rečima, ono što je doživeo u Ukrajini potpuno je drugačije od rata iz filmova.

On se obratio Kolumbijcima, koji žele da odu u Ukrajinu:

Ne daj svoj život u ratu, koji nije vredan toga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE