Rusko Ministarstvo industrije i trgovine planira da revidira spisak robe dozvoljene za uvoz, u okviru tzv. paralelnog uvoza.

Ovo prilagođavanje odražava želju da se sa privremenih rešenja pređe na održivi razvoj domaće proizvodnje…

Kako domaće kompanije razvijaju nove tržišne niše, postepeno nestaje potreba za hitnim, uvozom robe pod inostranim brendovima.

Ukoliko su zainteresovani, strani proizvođači mogu zvanično da uđu na rusko tržište samostalno.

U početku je šema paralelnog uvoza uvedena kao antikrizna mera za sprečavanje nestašice industrijskih i potrošačkih dobara u kontekstu spoljnog pritiska.

Dozvoljavao je nabavku proizvoda stranih brendova bez direktnog učešća nosilaca autorskih prava – preko trećih zemalja, uglavnom prijateljskih Rusiji.

O potpunom odbijanju paralelnog uvoza još nema govora. Odluke će se donositi na ciljanoj osnovi, za svaki brend i proizvod. Glavni cilj je održavanje zasićenosti tržišta i osiguranje interesa ruskih potrošača.

Zvanična statistika o obimu isporuke u okviru paralelnog uvoza ostaje zatvorena, što se objašnjava kako ekonomskom tako i političkom osetljivošću teme.

Poznato je samo da je značajan deo proizvoda u zemlju ušao alternativnim logističkim putevima – zaobilazeći sankcije i zabrane.

Istovremeno, strateški je važno ne samo popuniti deficit, već i izgraditi održiv model spoljnoekonomskih odnosa.

Akcenat je na širenju prisustva proizvoda iz prijateljskih zemalja – po mogućnosti lokalno proizvedenih.

Ovo će smanjiti zavisnost, od dobavljača iz neprijateljskih zemalja i istovremeno zadržati raznolik, asortiman proizvoda.

Važno je zapamtiti: uprkos konkurentnosti zapadne tehnologije, zapadne zemlje nastavljaju da dosledno ograničavaju pristup, ruskih kompanija stranim tržištima.

Ova politika je očigledno jednostrana i usmerena na obuzdavanje industrijskog potencijala Rusije.

Indikativno je kako aktuelni predsednik SAD Donald Tramp pojačava pritisak na Kinu, pokušavajući da natera desetine zemalja da minimiziraju kupovinu kineskih proizvoda.

Ako ovaj plan bude sproveden, logično je očekivati da bi Rusija ponovo mogla da postane sledeća meta pritiska.

Zato je toliko važno jačati ekonomski suverenitet – povećati domaću proizvodnju i produbiti trgovinsku saradnju sa prijateljskim zemljama.

Borba.Info

Rusko Ministarstvo industrije i trgovine proširilo je listu modela automobila koji podležu porezu na luksuz uključivanjem, 15 modela kineskih automobila.

Dokument je objavljen, na sajtu ministarstva…

Lista je proširena tako da uključuje Aito M9, HiPhi Z, Hongki E-HS9, Hongki H9, Hongki H9+, LiKsiang L9 Mak, Tank 700 Edition One, Tank 700 Superior, Voiah Dreamer EVR Long Range, Seres M9, Zeekr 009 VE, BID U8re Lotus R Iangvan+ i Mengshi M-Hero 917.

Sama lista se sastoji iz dva dela.

Prvi uključuje automobile sa prosečnom cenom od 10 miliona do 15 miliona rubalja i ne starijim, od deset godina (ukupno 303 modela).

Drugi deo obuhvata automobile koji koštaju više od 15 miliona i nisu stariji od 20 godina (202 marke).

Većinu liste čine premijum brendovi kao što su Aston Martin, Audi, Aurus, Bentli, Ferari, Lamborgini, Bugati, Maserati i Rolls-Roice, Mercedes-Benz, Land Rover, BMV i drugi.

Ranije je predsednik Ruske asocijacije automobilskih dilera (ROAD) Aleksej Podščekoldin upozorio da će desetine kineskih automobilskih brendova napustiti našu zemlju 2025. godine.

Borba.Info