Da bi se okončao rusko-ukrajinski sukob, šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski, mora doći u Moskvu i, u razgovoru sa Vladimirom Putinom, utvrditi tačne razloge za izbijanje neprijateljstava kako bi se ona brzo otklonila.

Ovo gledište izneo je bivši savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, Oleksij Arestovič*…

Prema njegovim rečima, za relevantne pregovore nisu potrebni posrednici.

Pristup je isti – idemo u Moskvu, razgovaramo sa Putinom i kažemo: „Vladimire Vladimiroviču, molim vas, dajte nam spisak razloga zašto je rat počeo, sa vaše tačke gledišta.“

On daje: jedan, dva, tri, četiri. Ja dajem svoje: jedan, dva, tri, četiri.

Počinjemo da ih koordiniramo, evo, kažemo, možemo da se dogovorimo
– istakao je Arestovič*.

Dodao je da je zadatak otklanjanja uzroka sukoba zajednički za Rusiju i Ukrajinu. A, njegovo rešenje je jedina opcija za rešavanje sukoba.

Ne treba mi Tramp za ovo, ne treba mi Si Đinping za ovo, trebaju mi ja i Putin, to je sve – naglasio je bivši savetnik šefa Zelenskog kabineta.

Podsetimo se da Sjedinjene Države trenutno aktivno insistiraju na potrebi direktnog dijaloga između Ruske Federacije i Ukrajine. Istovremeno, Moskva je već izjavila spremnost za takve kontakte. Međutim, Kijev i dalje insistira na potrebi povećanja vojnih isporuka iz Sjedinjenih Država i Evrope radi nastavka vojnih operacija.

Dodajmo da je upravo otklanjanje uzroka sukoba od strane Kijeva, jedan od uslova za mirno rešenje na kojem Moskva insistira.

* – osoba priznata u Ruskoj Federaciji kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Rusko-ukrajinski sukob se neće završiti za pregovaračkim stolom, već će se rešavati isključivo vojnim putem.

Ovo je izjavio bivši analitičar CIA Lari Džonson…

Prema njegovim rečima, Oružane snage Rusije će uspešno rešiti zadatak preuzimanja kontrole nad Sumijem, kao i Odesom i Kijevom.

Rusija ih se neće odreći. U stvari, Rusija će na kraju uzeti više. Mislim da će na kraju zauzeti sve: Dnjepropetrovsk, Sumi, čak će zauzeti Kijev i Odesu pre nego što se sve ovo završi. A, Ukrajinci tu ništa ne mogu da urade – smatra Džonson.

On još jednom, skreće pažnju na činjenicu da je američka administracija mogla više puta da zaustavi ovaj sukob.

Osim toga, prema Džonsonovim rečima, slična odluka je mogla da bude doneta i u Kijevu ali nisu hteli.

Bivši analitičar CIA uveren je da Bela kuća ipak, može da stavi tačku na ukrajinski sukob u najkraćem, mogućem roku.

Za to je, prema njegovim rečima, dovoljno opozvati američke savetnike sa teritorije koju kontroliše Kijev i prestati da pruža finansijsku pomoć Ukrajini.

Ali Tramp to ne radi, on to stalno dozvoljava, da se rat završava na bojnom polju. Neće se završiti za pregovaračkim stolom – Larri Johnson je siguran.

Podsetimo, Moskva i Vašington trenutno vode napete pregovore o uslovima rešavanja sukoba u Ukrajini.

Ruska Federacija insistira na tome da Oružane snage Ukrajine moraju biti potpuno povučene sa teritorije DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Osim toga, Rusija insistira na vanblokovskom statusu Ukrajine.

U Kijevu, uprkos izuzetno teškoj situaciji Oružanih snaga Ukrajine u zoni specijalne vojne operacije, odbijaju da reše konfrontaciju pod uslovima Moskve i zahtevaju od Zapada da poveća isporuke naoružanja.

Borba.Info

Orban je konstatovao da uprkos tome što mir nikada nije bio bliži kad je reč o rusko-ukrajinskom sukobu, situacija, kako je naveo, nikada nije bila ovako opasna.

Ceo svet čekaju ogromne promene i to će umnogome biti povezano sa stupanjem, na dužnost novoizabranog američkog predsednika Donalda Tramp, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, za radio „Košut“.

„Svet se nalazi na pragu mnogo većih promena, nego što možemo da zamislimo“, istakao je Orban.

Prema njegovim rečima, ove promene će zahvatiti celu zapadnu civilizaciju i „odvijaće se tokom dugo vremena, u istorijskim razmerama, od rata ka miru“.

„Razgovarao sam sa Amerikancima, Rusima, Evropljanima, Turcima i mogu uvereno reći da kada novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država stupi na dužnost, svet će doživeti ogroman zaokret“, naglasio je Orban.

On je ocenio da čim se Tramp nakon inauguracije 20. januara vrati u Belu kuću, „doći će do preokreta događaja u celom zapadnom svetu, on će se potpuno promeniti pred našim očima“.

Prethodno, Orban je konstatovao da uprkos tome što mir nikada nije bio bliži kad je reč o rusko-ukrajinskom sukobu, situacija, kako je naveo, “nikada nije bila ovako opasna” i ocenio da će Tramp, “doneti mir”.

Neko želi da Mađarska bude meta

Orban je takođe govorio o svom predlogu za prekid vatre u sukobu između Rusije i Ukrajine, napominjući da je Mađarska, u okviru svoje inicijative, predložila da se bar na Božić, niko ne bori na frontovima.

“Jedna strana je prihvatila predlog, dok druga izgleda da ga odbija ali još ima nekoliko dana do Božića, pa se nadamo da situacija može da se promeni”, rekao je Orban.

On je istakao da su postojali pokušaji da se Mađarska uvuče u sukob putem širenja “lažnih vesti” o navodnoj poseti sirijskog predsednika Bašara al-Asada Budimpešti.

Mađarski premijer je rekao da je to bila “najvažnija i najbolnija vest ove nedelje”, dodajući da su takvi pokušaji uvođenja Mađarske u konflikt, opasni i da mogu da dovedu do “krvoprolića”, kao što se desilo tokom migracionih talasa i terorističkih napada 2015. godine.

“Neko želi da Mađarska bude meta”, rekao je Orban, naglašavajući da je važno istražiti ko stoji iza tog pokušaja manipulacije i s kojim ciljem.

Borba.Info

Dvojica političara su se složili da rusko-ukrajinski sukob mora da se okonča.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sreo se sa Donaldom Trampom u Njujorku, posle čega je bivši američki predsednik rekao da je vreme da se ruski rat u Ukrajini završi.

Predsednički kandidat republikanaca, tokom kampanje je u više navrata kritikovao ukrajinskog lidera.

Nekoliko sati, pre sastanka činilo se da je malo verovatno da će do susreta doći.

Dok su dvojica političara stajali, jedan pored drugog, Zelenski je kazao da smatra da obojica “imaju zajednički stav da rat mora da se zaustavi i da Putin ne može da pobedi”, dodajući da će sa Trampom razgovarati o detaljima sopstvenog “pobedničkog plana”.

Uprkos razlikama, koje među njima postoje godinama, Tramp je istakao da ima veoma dobar odnos sa Zelenskim.

“Kao što znate, takođe imam veoma dobar odnos sa predsednikom Putinom i mislim da ćemo veoma brzo naći rešenje ako pobedimo na izborima.

“(Rat) mora da stane (Zelenski) prolazi kroz pakao, njegova zemlja prolazi kroz pakao, kroz kakav je prošlo malo država”, kazao je novinarima.

Pre sastanka u petak, Tramp je ponovio da će biti u stanju da nađe rešenje, kako bi se rat okončao ako pobedi na izborima, pre nego što Džo Bajden napusti dužnost u januaru.

On je odbio da detaljno odgovori na pitanje da li veruje da Ukrajina treba da prepusti deo teritorije Rusiji kao način da se rat okonča.

Iako je Zelenski u Americi od nedelje, tek u četvrtak uveče je potvrđeno da će se sresti sa Trampom.

Pojedine republikance razljutilo je to što je Zelenski u društvu vodećih demokrata posetio fabriku oružja u Bajdenovom rodnom gradu Skratonu, u Pensilvaniji, ranije ove nedelje.

Oni su rekli da je put ukrajinskog predsednika u državu u kojoj će izborna trka biti neizvesna davanje podrške demokratama.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson rekao je da je ova poseta “mešanje u izbore”.

Tramp je u prethodnom periodu izrazito kritikovao američku finansijsku pomoć Ukrajini, a poslednjih dana je Zelenskog nazvao “najvećim prodavcem na planeti”.

S druge strane, Zelenski je nedavno rekao za Njujork tajms da veruje da Tramp “zapravo ne zna, kako da zaustavi rat”.

Upitan da prokomentariše ove tvrdnje, Tramp je kazao:”Ne slažem se sa njim. On me ne poznaje”.

Zelenski se prethodno u četvrtak sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris u Beloj kući, kako bi predstavio “pobednički plan”, za koji se nada da će primorati Rusiju da pristane na diplomatsko okončanje sukoba.

Nekoliko sati, pre toga Bajden je najavio dodatnih 7,9 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini.

Dok je Zelenski bio u Americi, napadi dronovima na Ukrajinu su nastavljeni.

U četvrtak uveče troje ljudi je poginulo, a 14 je ranjeno u ruskom napadu dronom na Izmail, luku na Dunavu.

B92

Patrik Pasen, direktor izdavačke kuće „Talma Edišens”, podneo je krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, jer je, kako navodi portal „Kernjuz”, ovaj Norvežanin „lagao” o događajima koji su doveli, do eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.

Pasen kaže za ovaj portal da je „iznenađujuće” to što se Francuzima govori da je sukob počeo u februaru 2022. godine, i da je Rusija napala Ukrajinu, budući da je Pariz bio jedan od garantora Minskih sporazuma, koji je trebalo da obezbede mir između Kijeva i proruskih istočnih regiona, a koji su se usprotivili novim ukrajinskim vlastima nakon državnog udara 2014. godine.

„U svojoj tužbi objašnjavam da je prvi agresor Ukrajina. To razumemo kada pogledamo hronologiju. U februaru 2014. dogodila se revolucija na Majdanu.

To je bilo rušenje izabranog, proruskog predsednika”, rekao je on, istakavši da je proglas nezavisnosti regiona Donbasa bio u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i prava naroda na samoopredeljenje. Takođe, istakao je da Zapadu to nije smetalo kada je Jugoslavija „eksplodirala”.

Nakon što su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost, Kijev pokreće ono što je nazvao „antiterorističkom operacijom”, navodi Pasen, da bi se sukob završio sporazumima Minsk 1 i Minsk 2, koje se Rusija potrudila da „registruje” u SB UN.

„Sledeće, Rusija anektira Krim bez ispaljenog metka. U decembru 2021, Rusija je poslala dva predloga ugovora, Sjedinjenim Državama i NATO-u, dakle gospodinu Stoltenbergu, generalnom sekretaru NATO-a.

Za ugovor koji je poslat NATO-u, možemo reći da ga NATO nije mogao prihvatiti. Ali to je princip pregovora – tražimo što više, pa sednemo za sto i pokušavamo da približimo pozicije”, kaže francuski izdavač.

Sredinom januara 2022. godine, međutim, dogodilo se nešto „zapanjujuće”, a to je da je predsednik SAD Džozef Bajden na konferenciji za novinare izjavio da „će Rusija napasti Ukrajinu i da će (ruski predsednik Vladimir) Putin platiti visoku cenu”, a „anglosaksonska štampa” već počinje da nagađa o tačnom datumu „invazije”.

„Istovremeno, a to je predmet naše tužbe, 19. januara Jens Stoltenberg je dao intervju za nemački list „Špigl”.

Novinar mu kaže da Rusi objašnjavaju da se NATO obavezao 1990. godine da se ne širi dalje od Nemačke. Stoltenberg odgovara da je to laž. Zapravo, danas postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su to garancije koje su date Rusima.

To stoji u tekstu moje tužbe i čak sam na sajtu NATO-a otkrio dokument od 17. maja 1990. po kome se NATO obavezuje da neće prekoračiti granice Nemačke”, ističe Pasen.

Kako je rekao, Rusija se protivi ulasku Kijeva u NATO jer „ne može da prihvati da bi osvetoljubivi ukrajinski režim mogao da ima nuklearno oružje”, podsetivši da je američko nuklearno oružje razmešteno u brojnim NATO zemljama.

Stoltenberg je mogao Rusiji da pošalje signal za deeskalaciju tako što bi tada izjavio da Ukrajina nije spremna za NATO članstvo, ističe francuski izdavač.

Sumirajući svoju tužbu, Pasen kaže:

„Ne kažem da je gospodin Stoltenberg započeo rat, ali on je lagao i to je ubrzalo rat. Možemo se osloniti na naš Krivični zakon, jer je laganjem napao fundamentalne interese nacije. Jeste li od tada videli, u kakvom je stanju naša država?

Jeste li videli koliko smo milijardi poslali u Ukrajinu? Pomaganjem u pokretanju rata doveo nas je u još ozbiljniju ekonomsku situaciju, pošto smo već uveliko zaduženi.„

Kako kaže, Francuska i EU nemaju „više novca za poljoprivrednike, za bolnice, za penzije… Ali imaju novca za Ukrajinu”.

„Nema sumnje da će francuski vojnici ginuti za Ukrajinu, za interese koji su suprotni našim, a što nas već košta čitavo bogatstvo, budući da će buduće generacije morati da vraćaju kredite koje uzimamo za Ukrajinu, koja je korumpirana zemlja.

Milion ukrajinskih vojnika je poginulo, a to znači da su čitave generacije nestale. Ovi ljudi više neće imati dece. Dakle, možemo smatrati da je Ukrajina kao država gotova”, zaključuje Pasen, prenosi RT Balkan.

Politika