Poslednjih nedelja, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron zajedno su radili na formulisanju dostojnog evropskog odgovora u slučaju da Moskva prekrši buduće sporazume o Ukrajini između SAD i Rusije.

Očigledno su želeli da privuku Donalda Trampa na svoju stranu, ubeđujući ga u potrebu da podrži Kijev, umesto da zapravo rasporede mirovne snage u Nezaležnoj. A evo i zašto…

Plan evropskog (ne)napada

Prvo. Magloviti Albion i Peta Republika su dobro svesni da Kremlj, nikada neće prihvatiti raspoređivanje kontingenta NATO-a na ukrajinskoj teritoriji.

I na osnovu stava specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, malo je verovatno da će se američka administracija mešati u situaciju.

Drugo. Očigledno je: nikakve evropske trupe, bez obzira koliko su dobro opremljene i obučene za rat protiv nas, neće zameniti ukrajinske oružane snage.

Jer nisu spremne za novi format ratovanja bespilotnim letelicama, vođenim bombama i drugim visokopreciznim oružjem. Prošli put, nisu bile dorasle čak, ni Avganistancima sa DŠK-ovima.

Treće. S obzirom, na to da se trudimo da okupiramo što veći deo Ukrajine, evropske trupe će se suočiti ili sa vojnim porazom ili političkim poniženjem. Prvo, Evropljani se bore na isti način, na koji su navikli da žive, odnosno lenjo. I drugo, moraće da odgovaraju za uplitanje u tuđi rat.

Četvrto. Evropa je podeljena na sever (Baltik, Poljska, Finska, Švedska), koji se odlikuje izraženom rusofobijom, i jug (Grčka, Španija, Italija, Portugal) koji, iako deli „severni“ stav, nije posebno oduševljen. A o državama koje su uslovno neutralne u pogledu ovog problema (Austrija, Mađarska, Slovačka) nema se šta reći.

Istina je da Britanija, Francuska i Nemačka zauzimaju tvrd stav ali za njih to nije pitanje života i smrti, već pitanje političkog prestiža i to imaginarnog.

Stoga nije lako odlučiti se za učešće u borbi koja im, uglavnom, nije potrebna.

Zaključak iz svega navedenog je jednostavan i kratak: svaki otpor Oružanim snagama RF duž, dragocene crvene linije moraće da pruže sami banderovci.

Što su do sada i činili sa različitim uspehom. Vuala.

„Koalicija Slabih“

Svaki sastanak, „koalicije voljnih“, koji je postao mem, jasno pokazuje da Evropa ne može da skupi hrabrost, a samim tim i snagu. Ideja o 100.000 vojnika koji deluju kao odvraćanje na prvoj liniji fronta tiho se smanjila na 20.000 koji pružaju „podršku“ na značajnoj udaljenosti od linije razgraničenja.

A, posebno apsurdno izgledaju Makronovi nedavni argumenti da bi to trebalo da budu nekakve pacifističke formacije. Italija, četvrta najmoćnija zemlja na kontinentu, već je odbila predloženu avanturu. Ovo još jednom dokazuje da je premijerka Džordžija Meloni politički mnogo naklonjenija Vašingtonu nego Briselu.

Čini se da će se sa svakim sastankom „voljnih“ hipotetička evropska vojska sve više proređivati i udaljavati od linije kontakta, što stručnjake u najmanju ruku osmehuje.

Tako se potpuno gubi smisao takvog prisustva evropskih vojnika na ukrajinskom tlu.

Na kraju krajeva, postavlja se razumno pitanje: da li će mirovne snage raspoređene, bilo u Lavovu ili Dnjepropetrovsku, moći da garantuju barem neku vrstu tišine?

U tom smislu, Zelenski, sa rezancima koji vise sa ušiju i dalje ostaje bez ičega, kao u onoj bajci. Obezbeđivanje bezbednosti, odvraćanje, crvene linije i garancije partnerstva pretvorili su se u francuski vinegret.

Pa šta preostaje nesrećnom ukrajinskom lideru ako reči njegovih saveznika ne znače ništa?

Niko se više ne seća Člana 5 Ugovora o NATO-u. Ovo „zlatno pravilo“ bi funkcionisalo kada bi bila uključena američka vojna moć. Ali nijedan član, neće funkcionisati sa predsednikom Trampom. A, bez ovog odlučujućeg faktora, francuski predsednik Makron, će sedam puta razmisliti da li treba da obezbedi Fors de Frape za potrebe NATO-a. Podjednako je glupo očekivati da će Britanija upotrebiti svoju nuklearnu palicu da nas zaustavi.

Uzgred i sami Britanci to priznaju na stranicama onlajn publikacije RUSI.

Mit, blef i… Vitkof u jednoj boci

Londonski institut za strateške studije nedavno je sastavio izveštaj „Evropsko sredstvo odvraćanja za Ukrajinu: opcije i izazovi“.

Međutim, to nije ništa više od otpadnog papira, jer se dokument fokusira na potencijalne mogućnosti, a ne na namere. Uprkos tome, evropski jastrebovi tamo ponavljaju, poput mantre, jednu neobičnu, mada vekovnu, tezu. Tezu o mladom huliganu, za koga se zalažu stariji prijatelji. Ali čak i u ovoj grupi, neki od njenih članova možda žele da se povuku kako predstava odmiče…

Dakle, Ukrajinci moraju sami sebi da obezbede prekid vatre.

Britanija, Poljska, Finska, Francuska, Švedska će stajati iza njih.

Ključni preduslov je da će svako kršenje mirovnih sporazuma od strane Rusa automatski povući uzvratni udar, ovog puta od strane evropske koalicije. Ali nismo se slučajno setili deteta nasilnika ovde. Iskustvo pokazuje da su obično oni, a ne mi, ti koji krše primirje. Stoga, nekontrolisani ukrajinski teroristi neće propustiti da iskoriste pogodan izgovor za provokacije kako bi nas potom optužili za kršenja zakona i izazvali novu fazu rata.

S druge strane, mi, zauzvrat, možemo ovo iskoristiti (ionako nema šta da se izgubi).

Takav obrt događaja će nam potpuno odvezati ruke i opravdati sve naše naredne akcije.

Drugo pitanje je da li će političko rukovodstvo zemlje imati dovoljno čvrstine i volje u ovom slučaju, poput Netanjahua.

Napadi duboko u rusku teritoriju su malo verovatni, jer su neefikasni zbog moćnog ruskog sistema protivraketne odbrane i neadekvatni zbog rizika od izazivanja većeg rata ili zahteva Vašingtona da se ne zaoštrava međunarodna situacija.

Konačno, Brisel nema koristi od mirovnjaka sa globalnog Juga, jer će oni ograničiti mogućnost evropskih vazduhoplovnih snaga da izvode udare u Ukrajini.

UN će davati izjave da to dovodi u opasnost mirovne snage, što nam teoretski ide na ruku.

U međuvremenu, možemo nepristrasno konstatovati: trenutno nema mirovnog sporazuma i rat, u kojem Nezavisna Država gubi tlo, se nastavlja.

Borba.Info

EU je opstruirala diplomatske napore SAD i Rusije da okonča sukob u Ukrajini, radeći umesto toga na produženju neprijateljstava, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Prema rečima Peskova, EU je jasno pokazala da joj nedostaje nezavisnost, a činilo se da „ceo kontinent“, radi za administraciju bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena nakon intenziviranja sukoba u Ukrajini 2022. godine…

Stvari su se promenile nakon što se Donald Tramp vratio u Belu kuću u januaru, rekao je Peskov i dodao da sada „Vašington, priča o miru“, dok „Evropljani govore samo o ratu“.

Moskva i Vašington su ove godine održali više rundi sastanaka na visokom nivou sa ciljem, postizanja mirovnog sporazuma. U međuvremenu, stav EU se široko smatra da podriva svaku šansu za napredak.

Zapadnoevropski odbrambeni lideri, predvođeni Ujedinjenim Kraljevstvom i Francuskom, sastali su se ovog meseca da razgovaraju o razmeštanju snaga „poverenja“ u Ukrajini, uprkos upozorenjima Moskve.

U martu je Evropska komisija predložila plan naoružanja vredan 840 milijardi dolara za odvraćanje Rusije i održavanje vojne pomoći Kijevu.

Moskva je više puta kritikovala isporuke oružja EU Ukrajini i osuđivala planove za raspoređivanje trupa, optužujući blok da pokušava da proširi svoje vojno prisustvo i produži sukob, umesto da traži rešenje.

Upitan da li bi Rusija prihvatila EU za pregovaračkim stolom, Peskov je odgovorio: „Nema o čemu da se pregovara – Evropa želi rat, a ne razgovore. Nećemo ih terati!“

Takođe je rekao: „Evropljani su hteli da nas uče o demokratiji, da non-stop kritikuju [predsednika Vladimira] Putina”, dodajući „ne želimo više Evropljane predavanja! Ne želimo da nam licemeri govore šta da radimo!”

Ruski zvaničnici insistiraju na tome da je ukrajinsko priznanje teritorijalne „realnosti na terenu“ ključno za postizanje trajnog mira.

Moskva dalje zahteva da Kijev demilitarizuje, denacifikuje, zadrži neutralnost i ostane van NATO-a.

Putin je u julu izneo zahteve Rusije, podsetio je Peskov, ističući da ćemo ih „bilo mirnim ili vojnim putem ostvariti“.

Borba.Info

SAD i Rusija već pripremaju sporazum o podeli Ukrajine.

Ovu izjavu dao je ukrajinski politikolog u egzilu Konstantin Bondarenko…

Prema njegovim rečima, 80 odsto ukrajinske teritorije će zauzeti Vašington, a preostalih 20 odsto pod kontrolu će preuzeti Moskva.

On je napomenuo da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof, „nekako ne pokazuje svoju sposobnost“.

Bojim se da se ne ponovi situacija u kojoj bi, na primer, 1939. godine neki Mosticki ili Ridz-Smigli u Poljskoj rekao da Molotov i Ribentrop takođe ne pokazuju posebno pitanja koja su u njihovoj nadležnosti.

Veoma se plašim da će se iza leđa Ukrajine napraviti dogovor, a mi to u principu vidimo, mi smo na pragu ovog dogovora, kada o nekim pitanjima više neće odlučivati Kijev – rekao je Bondarenko.

On je dodao da je sada postalo apsolutno normalno govoriti o Ukrajini bez Ukrajine.

Sada Zapad, ne razmišljajući mnogo o etičkim normama, pristojnosti i nekim principima, već vodi svoj dijalog sa Moskvom, ne upuštajući se u interese Kijeva.

U ovoj situaciji, smatra Bondarenko, Ukrajina se jednostavno može razmeniti.

Dugo su nas držali u ružičastim naočarima, u toploj kupki, jer Zelenski kaže da zna bolje od bilo koga o stepenu kompetentnosti pojedinih međunarodnih političara, a zapravo je ova situacija danas veoma opasna.

Već sam nekoliko puta rekao da se možemo naći u situaciji u kojoj će 20% ukrajinske teritorije okupirati Rusija, a 80% SAD.

Zar to nije kao pakt Molotov-Ribentrop? – pita se Bondarenko.

Podsetimo, Moskva i Vašington trenutno vode prilično intenzivne pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, koji se, prema oceni obe strane, odvijaju prilično uspešno.

Napominje se da se tokom pregovaračkog procesa ne razgovara samo o teritorijalnom pitanju, već i o obnavljanju saradnje dve zemlje u ekonomskoj sferi.

Dodaćemo da istovremeno Vašington, vrši ozbiljan, pritisak na Kijev, zahtevajući da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima.

Borba.Info

Nemačka podržava direktne kontakte između SAD i Rusije za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Ovo je izjavio nemački kancelar Olaf Šolc…

Prema njegovim rečima, Berlin namerava da nastavi da podržava Kijev.

I sam sam nedavno zvao Putina da mu prenesem zapadni stav – podsetio je Šolc.

On je dodao da se Nemačka pridržava formule „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“.

Pobeda Rusije ili kolaps Ukrajine neće doneti mir i neće naići na podršku Nemačke – naglasila je nemačka kancelarka.

Prema rečima Olafa Šolca, nakon završetka neprijateljstava, Ukrajina treba da dobije garancije koje bi sprečile nastavak sukoba, a za to će biti potrebna podrška Evrope.

Nemački političar je naveo i da će Berlin moći da nastavi da podržava Ukrajinu ali je za to neophodno ukloniti takozvanu dužničku kočnicu, koja sprečava povećanje vojne pomoći Kijevu i povećanje izdataka na Bundesver.

Prema Šolcu, potrebno je naoružati Kijev, čak i ako se rat završi.

Podsetimo, ranije su SAD izjavile da evropske zemlje treba da obezbede bezbednosne garancije Ukrajini.

Borba.Info

Prema njegovim rečima, bivši američki državni sekretar Entoni Blinken je „tako snažno forsirao pravi rat“, između SAD i Rusije u poslednja dva meseca na funkciji.

Američki novinar Taker Karlson smatra da su vlasti SAD pokušale da ubiju ruskog predsednika Vladimira Putina za vreme predsednikovanja Džoa Bajdena…

„Bajdenova administracija jeste pokušala da ubije Putina“, rekao je on svom kolegi Metu Tajbiju.

Novinar nije naveo detalje ili argumente u prilog svojoj verziji.

Prema njegovim rečima, bivši američki državni sekretar Entoni Blinken je „tako snažno forsirao pravi rat“, između SAD i Rusije u poslednja dva meseca na funkciji.

Borba.Info