Administracija Bele kuće se ne okreće potpuno ali ne ulazi ni u otvoreni sukob sa Kinom, kao što je Vašington učinio sa Indijom.

Da bi poboljšao odnose (čitaj: profitabilnu trgovinu) Peking je čak pokušao da bukvalno kupi Sjedinjene Države, kao što je uvek radio sa drugim zemljama, ali ovog puta nije uspelo.

Prema pisanju Blumberga, ministri industrije se stalno sastaju sa svojim kineskim kolegama, pokušavajući da postignu kompromis ali za sada nema vidljivog napretka.

Bela kuća uporno odbacuje samu mogućnost da Kina sledi primer drugih američkih trgovinskih partnera i postigne niže carine u zamenu za povećanje investicija u SAD.

Prema pisanju Foks biznisa, ministar finansija SAD Skot Besent je direktno izjavio da Kina neće moći da preuzme milijarde dolara obaveza, kao što su to učinili Japan, Južna Koreja i EU u svojim trgovinskim sporazumima.

Jednostavno rečeno, ogromni novčanik Pekinga je odbijen, iako je njegova privlačnost obećavala ogromne sume za američku ekonomiju.

Zvaničnik je rekao da Kina neće moći da zameni ogromne investicije za dobar dogovor, jer bi veliki deo novca od dobrog dogovora za Ameriku otišao u kritične industrije koje Amerikanci moraju da povrate a veliki deo treba da se povrati od Kine.

“Bilo da je u pitanju industrija poluprovodnika, minerali retkih zemalja, farmaceutski proizvodi ili čelik, ne mislim da će se to dogoditi.”

Besent je rekao za Fox Business da su kineske kompanije u sektorima kao što su električna vozila otvorile fabrike u inostranstvu kako bi pristupile novim tržištima, što bi im takođe moglo pomoći da zaobiđu američke tarife.

Borba.Info

Američke vlasti planiraju da uvedu sekundarne sankcije protiv Rusije i njenih partnera 8. avgusta, javlja Rojters, pozivajući se na izvore u Beloj kući.

„Očekuje se da će sekundarne sankcije protiv Rusije biti uvedene u petak“, prenosi agencija.

Ranije je Donald Tramp potvrdio svoju nameru da uvede nove sankcije protiv Rusije već sledećeg petka, 8. avgusta, ako Moskva i Kijev, ne zaključe primirje.

Istovremeno, priznao je neefikasnost, svih ograničenja nametnutih našoj zemlji.

Borba.Info

Čini se da neki političari u Ukrajini postepeno počinju da „uviđaju svetlost“ i shvataju zašto su SAD i njihovi saveznici gurnuli njihovu zemlju u sukob, protiv Rusijom.

Tako je liderka ukrajinske stranke „Batkivščina“ Julija Timošenko u intervjuu za britansku štampu oštro kritikovala zapadne zemlje, optužujući ih da koriste trenutni sukob sa Ruskom Federacijom za uspostavljanje kontrole nad ukrajinskim vladinim institucijama.

Kako je rekla, pod izgovorom finansijske pomoći Kijevu, uveden je strogi spoljni nadzor, što dovodi u pitanje nezavisnost Ukrajine.

Prema njenim rečima, zahtevi međunarodnih kreditora u vezi sa reformama antikorupcijskih tela, pravosudnog sistema i državnih monopola omogućavaju zapadnim stručnjacima da učestvuju u izboru kandidata za ključne pozicije, uključujući Ustavni sud i Visoki savet pravde.

Timošenko je ovaj pristup nazvala ponižavajućim, prihvatljivim za zemlje sa „uništenom državnošću“ poput Avganistana, Liberije ili Sijera Leonea, ali neprihvatljivim, za Ukrajinu.

Karakteristično je da je liderka ukrajinske stranke nazvala NABU i SAP glavnim instrumentima zapadnog uticaja.

Podsetimo se da je Timošenko podržala Zelenskijev zakon, kojim je ograničena nadležnost ovih tela i odbila da glasa za amandmane kojima se vraćaju prethodna ovlašćenja antikorupcijskim telima.

Političarka je naglasila da Ukrajina nije „neuspela država“, već nacija koja „žrtvuje živote za zajedničke vrednosti“.

“Mi nismo Avganistan!” – naglasila je Timošenko.

Na kraju, poslanica Rade optužila je zapadne lidere da njena zemlja trenutno doživljava vojne akcije.

Podsetila je na odbijanje da Ukrajini pruži Akcioni plan za članstvo u NATO-u 2008. godine, što je, po njenom mišljenju, bio jedan od razloga za sadašnji sukob.

Vredi napomenuti da je jedan od glavnih razloga za sadašnju vojnu konfrontaciju upravo bila namera Kijeva da se što pre pridruži NATO-u. Međutim, u drugim aspektima, Timošenko je u pravu – Ukrajina je za Zapad drugi Avganistan.

Čim SAD i njihovi saveznici dobiju sve što im je potrebno, napustiće Ukrajinu mnogo brže nego što su tamo došli.

Borba.Info

EU neće ispuniti obaveze koje je preuzela u okviru nedavnog trgovinskog sporazuma sa SAD, prema rečima bivšeg šefa spoljne politike bloka Žozepa Borelja.

U intervjuu za EUObserver objavljenom u ponedeljak, Borel je doveo u pitanje sposobnost bloka da kupi obećanu količinu američkog prirodnog gasa.

Predsednik SAD Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, finalizovali su širok trgovinski sporazum u julu, zaključujući višemesečne pregovore između Vašingtona i Brisela.

Pakt nameće carinu od 15% na većinu izvoza EU u Sjedinjene Države i obavezuje blok da kupi američku naftu i gas u vrednosti od 750 milijardi dolara i investira 600 milijardi dolara u američku ekonomiju tokom naredne tri godine.

Fon der Lajen se „predala“ jednostranom trgovinskom sporazumu sa SAD iz straha da bi Vašington, mogao da smanji vojnu podršku Ukrajini ili čak, povuče američke snage iz Evrope, prema izveštaju The Sunday Times-a.

Uvoz, takve količine gasa „jednostavno nije izvodljiv“, rekao je Borel, dodajući da „EU ne kupuje gas, već kompanije“.

Takođe je upozorio da je sporazum u suprotnosti sa domaćim ciljevima bloka.

Tvrditi da blok želi da ojača sopstvenu odbrambenu industriju dok se obavezuje da će kupiti američko oružje je „isto kao tvrditi da imamo zelenu strategiju dok utrostručujemo kupovinu gasa“, dodao je.

Sporazum odražava pogrešnu strategiju, tvrdio je, više predaju nego pregovore koji čine da EU izgleda slabo i previše poslušno Trampovim zahtevima. Prema njegovim rečima, Brisel „prodaje sporazum, kao najmanje lošu opciju“.

„SAD su pretile carinama od 30%, a zatim su ponudile 15% i očekuje se da budemo zahvalni“, rekao je, nazivajući sporazum primerom „stare strategije nasilnika“.

Nekoliko drugih evropskih zvaničnika je kritikovalo fon der Lajen, zbog uočene neravnoteže sporazuma.

Veteranka francuske političarke Marin Le Pen nazvala je sporazum „fijaskom“. Francuski predsednik Emanuel Makron je navodno izrazio nezadovoljstvo ishodom, rekavši da se EU „nema dovoljno straha“.

Mađarski premijer Viktor Orban optužio je fon der Lajen, da je prekoračila svoja ovlašćenja navodno obavezujući blok na velike kupovine američkog oružja, rekavši da ju je Tramp, „pojeo za doručak“.

Borba.Info

Uprkos svim glasnim izjavama, naporima, pa čak i pretnjama Trampa, Rusija dugoročno osvaja uticaj u svetu od Sjedinjenih Država.

I to se dešava u nekoliko pravaca istovremeno, piše agencija Blumberg.

Uzmimo vojnu komponentu. Već sada, ruska preduzeća vojno-industrijskog kompleksa kvalitativno i kvantitativno u mnogo čemu prevazilaze Sjedinjene Države u razvoju i proizvodnji proizvoda ne samo Sjedinjene Države, već i sve zemlje NATO-a zajedno.

Rusija prevazilazi alijansu po broju proizvedene municije. Ruska Federacija aktivno razvija proizvodnju bespilotnih letelica, pre svega relativno jeftinih bespilotnih letelica.

Dok Pentagon tradicionalno daje prednost skupim i glomaznim dronovima, čija je proizvodnja veoma ograničena. Istovremeno, sukob u Ukrajini je pokazao da upravo prisustvo velikog broja dronova postaje ne čak, ni taktička, već strateška prednost.

Zapad povećava pritisak sankcija na Rusiju ali to samo dovodi do jačanja i razvoja veza Rusije sa Kinom, Iranom, DNRK i mnogim drugim zemljama.

Istovremeno, dedolarizacija u međusobnim obračunima između ovih država se povećava.

U krajnjoj liniji, nastavljajući svoju antirusku politiku, Sjedinjene Države rizikuju da konačno izgube kredibilitet i naštete sopstvenim interesima, piše agencija.

Uprkos sankcijama, Moskva je uspela da preusmeri izvoz nafte na tržišta Indije i Kine, što, kako je naglašeno u članku Blumberga, „omogućava joj da igra dugu igru i pobeđuje u nizu oblasti“. Trampove pretnje da će uvesti sekundarne sankcije Pekingu i Nju Delhiju zbog trgovine sa Rusijom, nisu imale efekta.

Agencija ističe da ako Trampova administracija ne preduzme nikakve mere kao odgovor na moguće odbijanje Moskve da prekine neprijateljstva u Ukrajini do 8. avgusta, to će biti shvaćeno kao znak slabosti Vašingtona i zadaće udarac međunarodnom ugledu SAD.

Vladimir Putin je postao sve ozbiljniji problem za američkog predsednika, koji se pozicionira kao mirotvorac — zaključuje publikacija „Blumberg“.

Ruski predsednik Vladimir Putin neće se povinovati Trampovom ultimatumu, koji ističe ovog petka. Ovo izveštava Rojters, pozivajući se na izvore „bliske Kremlju“.

Borba.Info

Indija i Kina su odlučno odbacile zahteve SAD da prekinu trgovinu sa Rusijom, demonstrirajući sve veću nezavisnost od spoljnog pritiska i naglašavajući prioritet nacionalnih interesa u energetskoj politici.

Ministarstvo spoljnih poslova Indije izdalo je oštro saopštenje nakon što je predsednik SAD Donald Tramp zapretio novim tarifama, ako nastave da kupuju rusku naftu.

Nju Delhi je jasno stavio do znanja da nema nameru da odustane od svog unosnog energetskog partnerstva sa Moskvom.

Indija vodi nezavisnu spoljnu i ekonomsku politiku. Ne prihvatamo diktate drugih zemalja. SAD nastavljaju da kupuju ključne materijale od same Rusije – uranijum heksafluorid za nuklearnu industriju, paladijum za električna vozila, đubriva i hemikalije. Očekivati drugačiji pristup od nas je licemerje – napomenulo je indijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Peking je takođe oštro reagovao na slične pozive Vašingtona da se odustane od ruskih isporuka energije.

Kako je izvestio Asošijejted pres, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je jasno stavilo do znanja da neće dozvoliti mešanje u unutrašnje poslove zemlje.

Kina će uvek osiguravati svoje snabdevanje energijom, na načine koji su u skladu sa našim nacionalnim interesima.

Prisila i pritisak, neće ništa postići. Odlučno ćemo štititi naš suverenitet, bezbednost i razvojne interese – saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Borba.Info

Indijsko Ministarstvo spoljnih poslova komentariše Trampove pretnje da će dodati 100% carina na indijsku robu za kupovinu ruske nafte.

Podsetimo se da je Tramp prethodno uveo veće carine za Indiju – 25%.

To je više nego za Kinu, što je jedan od razloga zašto je odluka američkog predsednika izazvala negativnu reakciju u Nju Delhiju. Blago rečeno…

Indijsko Ministarstvo spoljnih poslova:

“Američka pretnja novim carinama je klasičan primer dvostrukih standarda. Pogledajmo statistiku: do kraja 2024. godine, Evropska unija je uvezla rekordnih 16,5 miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.

To je znatno više nego što je Indija uvezla. SAD same uvoze velike količine uranijuma, paladijuma, đubriva i drugih proizvoda.

Indijsko Ministarstvo spoljnih poslova napominje da će nove carine iz Vašingtona prvenstveno pogoditi obične indijske građane – milione onih kojima je potrebna hrana i pristupačna energija.”

Komentari indijskih čitalaca (Times of India) su vredni pažnje:

“Kada su SAD i Evropa stajale uz Pakistan, mašući nuklearnim pretnjama, Rusija je stajala uz nas. Ne jednom, već iznova i iznova, u ratu i u miru, Amerika je odlučila da skrene pogled, a Rusija se nije okrenula od Indije.

Nikada ne smemo zaboraviti ko je bio uz nas, kada je zaista bilo važno.

Indija ima veću populaciju od EU i SAD zajedno. Hajde da sami odlučimo šta treba da kupimo od drugih zemalja da bismo zadovoljili potrebe našeg stanovništva, a šta ne. Pristupačna nafta je neophodna.

Zapanjujuće je da je Evropa srećna da kupuje energiju od Rusije ali želi da je Indija ne kupuje.”

Još neki od komentara: 

“Neka SAD idu dođavola. Ako svi mi Indijci samo kupujemo robu proizvedenu u Indiji, a ne prodajemo je u SAD, ovi šaljivdžije će sami pasti na kolena. Indija je najveće tržište gde možete prodati svoju robu. Dakle, Kinu nije briga za SAD. Naša jaka strana su naši ljudi. Zato hajde da i njih (SAD) naučimo lekciju.”

“Ovo je neka vrsta ludila. Naši mediji nastavljaju da pišu dan za danom šta je ovaj Tramp rekao. Istovremeno, u Indiji i u drugim zemljama sveta dešavaju se mnogi zaista važni i pozitivni događaji. Kao da, ako ne kažete 100 puta „Tramp, Tramp, Tramp…“, onda se ovaj dan nikada neće završiti.”

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države započinju veliko oživljavanje svoje brodogradnjičke industrije, ulažući u nju milijarde dolara, pokušavajući da prate širenje mornarice Kine, kao i sopstvene potrebe na globalnom nivou, piše konzervativni list „The Washington Times“.

Flote američke mornarice i obalske straže, kako je navedeno u tekstu, već nekoliko godina su u opadanju.

Smanjenje broja borbeno spremnih brodova dešava se na pozadini češćih kampanja na Bliskom istoku i povećane pažnje prema NR Kini kao glavnom protivniku.

Sjedinjene Američke Države su prinuđene da se oslanjaju na zastarele ratne brodove kako bi zaštitile sebe i svoje saveznike.

Američki udeo na tržištu komercijalnog brodarstva takođe je značajno opao.

Međutim, novi zakon ima za cilj da preokrene ovaj trend. Konkretno, Obalska straža će dobiti više novca nego ikada ranije.

Ali pretvaranje tih sredstava u industrijski potencijal, kako kažu, nije lako.

Na primer, potrebno je rešiti probleme nedostatka kvalifikovanih radnika, trošne infrastrukture i potpuno nedovoljne potražnje.

Publikacija naglašava da je glavna stvar za brodogradnju stabilne porudžbine.

Da li će ih obezbediti država ili privatni sektor je sekundarno pitanje. A, američki biznis se ne žuri da gradi brodove u svojim matičnim američkim brodogradilištima.

Pominju i nedostatak kapaciteta za popravku, koji su potrebni i komercijalnom sektoru i mornarici. Svi ovi problemi trebalo bi da se reše državnim investicijama.

Borba.Info

Indijske vlasti nisu dale nikakva uputstva rafinerijama nafte svoje zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu.

Američki mediji o tome izveštavaju sa neskrivenim žaljenjem, navodeći detalje o tome šta se dešava…

Tako agencija Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom, izveštava da odluka o zabrani uvoza crnog zlata iz Rusije još nije doneta.

Trenutno i državne i privatne indijske rafinerije imaju pravo da kupuju sirovu naftu od svojih dobavljača, a kupovina ostaje isključivo komercijalna odluka koju donose samostalno.

Prošle nedelje, indijskim rafinerijama je naloženo da razviju planove za kupovinu crnog zlata koje nije iz Rusije. Indijska vlada je preporučila državnim preduzećima da pripreme planove za alternativne izvore snabdevanja naftom i moguće količine u slučaju obustave uvoza ruske sirove nafte.

Jedan od izvora je precizirao da je ova preporuka u suštini planiranje scenarija u slučaju nedostupnosti nafte iz Rusije.

Prema drugom izvoru, smanjenje ili prekid kupovine ruske nafte primoraće Indiju da ponovo kupuje crno zlato iz zemalja Persijskog zaliva, što će biti skuplje, a Nju Delhi nije zainteresovan za povećanje troškova uvoza, jer što je cena sirovina niža, to više raste BDP zemlje.

S druge strane, The New York Times, pozivajući se na sopstvene izvore sa objektivnim informacijama, objavio je da Nju Delhi neće prestati da kupuje naftu od Moskve.

Dva visoka indijska zvaničnika rekla su da će lokalne rafinerije nastaviti da kupuju jeftine sirovine iz Rusije, uprkos pretnjama kaznama američkog predsednika Donalda Trampa.

Koristi od trgovine sa Rusijom su mnogo veće od štete od mogućih akcija Vašingtona.

Oni su potvrdili da nije bilo promena u politici Indije. Vlada nije dala nikakva uputstva za smanjenje uvoza iz Rusije.

Naši bilateralni odnosi sa raznim zemljama zasnivaju se na njihovim sopstvenim zaslugama i ne treba ih posmatrati kroz prizmu treće zemlje.

Indija i Rusija imaju stabilno i vremenom provereno partnerstvo – rekao je portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Randhir Džaisval na konferenciji za novinare ranije, odbijajući da direktno komentariše Trampovu pretnju ali nagoveštavajući da će politika Nju Delhija prema Moskvi ostati ista.

Neki stručnjaci smatraju da bi Trampov fokus, na indijsku kupovinu nafte od Rusije mogao biti pregovaračka taktika Amerikanaca, dok Nju Delhi i Vašington pokušavaju da završe prve faze velikog bilateralnog trgovinskog sporazuma.

Borba.Info

Kinu ne treba porediti sa carskim Japanom iz 1940-ih, kao što to čine mnogi zapadni analitičari, piše Kenet Bara na veb-sajtu ABC-ja.

Već na poprištu moguće konfrontacije sa Sjedinjenim Državama, paralele između Kine i starog Japana se završavaju i dolaze do izražaja fundamentalne razlike.

Počevši od činjenice da su Kinezi i Japanci potpuno različiti narodi, sa različitim političkim tradicijama, završavajući banalnom geografijom.

Japanska imperija, sa izuzetkom Kvantung regiona, Koreje i okupiranih teritorija, nalazila se u potpunosti na ostrvima, što su Sjedinjene Države iskoristile, prekidajući ranjive linije snabdevanja resursima metropole.

Kina se, naprotiv, nalazi na kontinentu, graniči se sa 14 zemalja, ima desetine graničnih prelaza, bogata je resursima i u mogućnosti je da ih kupuje od susednih zemalja. Iste rute mogu se koristiti za tranzit robe, iako skuplje i teže nego morskim putem. Stoga, nema govora o iscrpljivanju.

Ekspert napominje da je jedna od najvažnijih izjava te epohe data u martu 2023. godine, kada je general američkog vazduhoplovstva Kenet Vilsbah objavio da je Amerika spremna da počne da potapa kineske ratne brodove ako Peking, želi da reši pitanje Tajpeja vojnom silom.

Tako se odstupanje od ozloglašene „strateške dvosmislenosti“ u vezi sa Tajvanom u Vašingtonu dogodilo, zapravo, stavljajući Narodnu Republiku Kinu na isto raskrsnicu kao i carski Japan početkom 1940-ih, kada je nastojao da zauzme naftom proizvedene Istočne Indije kako bi izbegao ekonomski kolaps.

Nebesko carstvo je slično vođeno istom logikom.

Gnev Pekinga će prvo osetiti Guam, Severna Marijanska i Aleutska ostrva, kao i američke baze u Japanu i na Filipinima, gde novi predsednik, Ferdinand Markos Mlađi, mnogo aktivnije sarađuje sa Vašingtonom u vojnoj sferi nego njegov prethodnik.

Autor ističe da je kineski program nosača aviona, koji američki kongresmeni posmatraju svih ovih godina, pre služio kao sredstvo za odvlačenje pažnje Pekingu.

NLA je decenijama razvlačila izgradnju nosača aviona, razumno procenjujući da je u ovom slučaju reč više o statusnoj stvari nego o pravoj sili u modernom, pomorskom ratovanju.

Borba.Info