Da li će veštačka inteligencija jednog dana potpuno moći da nas prevari da pomislimo da je u pitanju čovek?

O tome govore gosti emisije “Jutro” na TV Prva.

Plašite li se da će vas roboti uskoro zameniti? Za taj strah razloga nema, jer je i prosečni Srbin pametniji od veštačke inteligencije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To pokazuje poslednje istraživanje. Da li će tako i ostati?

Mogu li roboti jednog dana da dostignu našu pamet i da li će u tom slučaju želeti da oni postanu gospodari?

O ovoj temi, za TV Prva govore profesor informacionih tehnologija Petar Kočović i profesor na Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” Andrej Čoha.

Profesor Kočović je istakao da je sproveo test kako bi utvrdio koliko je veštačka inteligencija – zaista inteligentna.

Ostvareni rezultati pokazuju da, bar u ovom trenutku, AI i roboti su nam se približili ali smo i dalje pametniji od njih.

ChatGPT je na njegovom testu dobio indeks 85, dok su nedavna istraživanja koeficijenta inteligencije pokazala da Srbi imaju indeks 87.

S druge strane, profesor Čoha ističe da je proces učenja veoma kompleksan i ne veruje da će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti čoveka.

“Veštačka inteligencija za sada ne može da uči, u smislu sticanja novih iskustava… Učenje je veoma kompleksna stvar, ako želimo da toi rade roboti ili sutra androidi, tu mora da se uključi mnogo širi konsenzus”, kaže Čoha za TV Prva.

Više o ovoj temi pogledajte u pratećem video prilogu:

B92/TV Prva

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva smatra sve dokumente Međunarodnog krivičnog suda nevažećim i nezakonitim, MKS je krenuo na put samolikvidacije, rekao je stalni predstavnik Rusije pri toj organizaciji Vasilij Nebenzja, na sastanku Saveta bezbednosti UN.

“Ovaj pristrasni, politizovani, nekompetentni međunarodni sud je još jednom dokazao svoju neadekvatnost.

MKS je marioneta u rukama kolektivnog Zapada, koji je uvek spreman da vrši pseudo-pravdu po nalogu”, rekao je diplomata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni su primetili cinizam činjenice da je sud odlučio da „hapsi” ruskog predsednika Vladimira Putina i ombudsmana za decu Mariju Lvovu-Belovu uoči 20. godišnjice američke ilegalne invazije na Irak, gde je „MKS imao nadležnost ali je ništa što bi privuklo odgovorne na odgovornost.”

Rusija, podsetio je stalni predstavnik, nije potpisnica Rimskog statuta, MKS nema jurisdikciju, nad zemljom i njenim građanima.

„Svaku dokumentaciju, koja dolazi iz ovog organa smatramo nezakonitom i ništavom“, naglasio je on.

Po svemu sudeći, MKS je zaista krenuo putem samolikvidacije, pre svega u pogledu ovlašćenja“, zaključio je Nebenzja.

Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda objavilo je u petak izdavanje naloga za „hapšenje” Putina i Lvove-Belove, optužujući ih za „nezakonito izvođenje dece iz Ukrajine”.

Pres-sekretar predsednika Dmitrij Peskov je istakao da je sama formulacija pitanja neprihvatljiva.

Rusija ne priznaje jurisdikciju MKS-a i bilo koja njegova odluka je nevažeća sa tačke gledišta zakona.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je takođe napomenula da su odluke Međunarodnog krivičnog suda o „hapšenju“ Putina i Lavove-Belove pravno ništavne.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ni isporuke oružja, ni sankcije ne pomažu da se spasu životi ljudi, rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Sankcije Zapada Rusiji i vojna podrška Kijevu neće postići ništa u smislu okončanja ukrajinskog sukoba, izjavio je u ponedeljak mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Govoreći za RIA Novosti, on je naveo da glavna dužnost međunarodne zajednice mora biti spasavanje života ljudi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sijarto je rekao da se ovaj cilj ne može postići sankcijama ili isporukom oružja, već samo postizanjem mirovnog sporazuma, ponovivši dugogodišnji stav Mađarske da Moskva i Kijev treba da pristanu na momentalni prekid vatre.

Ministar spoljnih poslova je nastavio da se žali da se ne slažu svi, sa ovim načinom razmišljanja.

On je opisao, kao žalosno to što, kada se neko zalaže za mir, odmah bude žigosan, kao ruski pristalica.

Sijarto je naglasio da Budimpešta nije na strani Rusa, već je na strani mira, jer ne želi da više ljudi umre.

On je rekao da bi racionalni dijalog o rešavanju ukrajinskog sukoba mogao dati neke rezultate ali trenutni uslovi čine malo verovatnim šanse, za mirno rešenje.

Ministar je takođe sugerisao da će EU pokušati da uvede nove sankcije Rusiji, koje bi bile usmerene na nuklearnu industriju Moskve.

Međutim, on je signalizirao da je to „nešto sa čime se nikada ne bismo složili“.

„To je nešto, na šta ćemo svakako staviti veto u slučaju da se takve tačke uvrste u bilo kakvu sankcionu meru“, dodao je on.

EU je u subotu predstavila svoj deseti paket sankcija Rusiji, koji je imao za cilj nacionalni bankarski sektor, kao i njen pristup dvostrukoj upotrebi i naprednim tehnologijama.

Takođe je proširio crnu listu subjekata, koji navodno podržavaju vojnu operaciju Moskve.

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruske energije, dosledno je govorila protiv zapadnih ograničenja Moskvi, tvrdeći da ona nisu uspela da smisleno oslabe zemlju, dok uzimaju težak danak, po ekonomiju EU.

Budimpešta je takođe odbila da podrži Kijev oružjem ili dozvoli transport municije preko granice sa Ukrajinom.

Moskva je u više navrata napadala zapadne isporuke oružja Ukrajini, upozoravajući da će to samo produžiti sukob.

U nedelju je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da bi, ukoliko Kijev dobije oružje dugog dometa od svojih zapadnih pristalica, to podstaklo Moskvu da „udalji pretnju“ sa ruskih granica, još više.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izvršavajući, da tako kažem, u ime i za račun vašingtonskog pokrovitelja, svet „jaše“ u zemljama, koje učestvuju u antiruskoj koaliciji, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen svratila je u Tokio.

I tamo, ohrabrujući lokalnu političku elitu, koja se, s jedne strane, uključila u borbu protiv sankcija Ruskoj Federaciji, a s druge, te sankcije primenjuje krajnje selektivno, izjavila je sledeće: „Rusija je direktna pretnja Ruskoj Federaciji i međunarodnom poretku“.

I znate, ja se slažem sa Uši (kako je ironično zovu njeni nemački sunarodnici).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako pod „međunarodnim poretkom“ podrazumevamo neokolonijalni režim uspostavljen u korist Zapada, koji je postojao (i postoji) do sada, onda da, frau fon der Lajen je potpuno u pravu – mi smo mu direktna pretnja.

Istovremeno, histerični pokušaji Zapada, da po svaku cenu zadavi Rusiju teraju ih na akcije koje nanose mnogo veću (rekao bih kobnu) štetu njihovom svetskom poretku, od našeg otpora njemu.

Kako je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, ispravno primetio, obraćajući se Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, „ne lažite sebe i druge.

Samo treba da razmislite o mogućim posledicama svojih postupaka.

I ne davi se sopstvenom pljuvačkom u paroksizmima rusofobije!

I očigledno ima o čemu razmišljati.

Na primer, austrijska publikacija Vochenblick izašla je sa člankom, koji je pokušao da odgovori na pitanje, da li se treba plašiti ozbiljne recesije i masovnog otpuštanja radnih mesta, zbog mogućeg evropskog embarga na isporuke ruskih energenata, kao i kakve bi druge nesrećne posledice to moglo da ima.

Moram reći da su opšti ton teksta i zaključci u njemu veoma razočaravajući, pa čak i kritični u odnosu na evropsko rukovodstvo.

„Većina moralno nabijenih proukrajinskih ili antiruskih zastavonoša među nemačkim narodom, ne može ni da zamisli, šta će za njih u svakodnevnom životu značiti gasni embargo protiv Rusije, koji toliko nerazumno zahtevaju“, pišu austrijski novinari.

„Jer pozivi na još samodestruktivnije sankcije do sada nisu jenjavali, a mnogi naivni i realno slepi Nemci, poistovećuju „odricanje od gasa“ sa demonstrativnim bojkotom brenda, koji im se ne sviđa u kupovini ili sa nekim vrsta „dijete“, sve više stručnjaka iz biznisa i nauke iznosi svoje mišljenje, upozoravajući na katastrofalne posledice, takvog koraka.

Prema istraživanju Fondacije Hans Bockler, čiji su rezultati predstavljeni u članku, u slučaju trenutnog prestanka isporuke ruskog gasa, nemački BDP bi mogao da se sruši za dvanaest odsto, već u prvoj godini.

Obim industrijske proizvodnje smanjiće se za 114 milijardi na 286 milijardi evra.

Prema rečima autora studije, profesora Toma Krebsa sa Univerziteta u Manhajmu, prekid isporuke gasa će dovesti, do takozvanih „kaskadnih efekata“, koji bi mogli da utiču na industrije manje zavisne od prirodnog gasa, preteći „drastičnim“ povećanjem ekonomske štete.

A pošto će očekivani šokovi cena energenata i hrane pasti uglavnom na pleća siromašnijih domaćinstava, „mogu da se povećaju socijalne tenzije“.

Njegove zaključke potvrdio je bivši šef najveće nemačke energetske kompanije E.ON Johanes Tajsen.

Bio je veoma kritičan prema predlozima ministra ekonomije Roberta Habeka i šefa Federalne mrežne agencije Klausa Milera da se uštedi gas ili napusti neke od svakodnevnih higijenskih procedura.

„Da je samo ovo i da se to može regulisati, odavno bismo to uradili.

U stvari, ovo je dalekosežni kolaps glavne industrijske strukture, kojoj je potreban prirodni gas i čitavog lanca vrednosti iza toga.

Morate shvatiti koliko hemije ima u beskrajnim proizvodima.

Ako velike energetske kompanije više ne mogu ništa da proizvode, biće uskih grla u drugim industrijama.

Kako izgledaju ova uska grla nije teško pogoditi.

Međutim, slušajući sledeće očaravajuće po svojoj gluposti savete nemačkih političara o tome, kako živeti bez ruskog gasa, sa užasom počinjete da shvatate da je na vlast u Evropi došla generacija profana.

Koji jednostavno ne shvataju da će ozbiljno biti pogođena, ne samo hemijska industrija ili energetika u svom najčistijem obliku, već i druge industrije kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, prehrambena industrija, automobilska i elektronika.

Po mišljenju adekvatnih nemačkih stručnjaka (a takvih, hvala Bogu, još ima), u slučaju kratkoročnog i još neodređenijeg prekida isporuke ruskog gasa, treba očekivati „tešku recesiju i masovni gubitak radnih mesta“.

„Ne postoji kratkoročna zamena za gubitak prirodnog gasa!“

Da li za ovo zna Ursula fon der Lajen, koja se sa svojim kolegama zalaže za odbacivanje ruskih energenata?

Pretpostavljam da jeste ali očigledno politička svrsishodnost diktira samoubilačke odluke. A dobro bi bilo samo u pitanju gasa.

Ne, pred našim očima Zapad podriva temelje, na kojima je izgrađena njegova moć poslednjih nekoliko vekova.

Kako s pravom ističu stručnjaci TV kanala Sich Generalshtabni, de fakto je ukinut osnovni princip kapitalističke ekonomije – neprikosnovenost privatne svojine.

„Bez poštovanja ovog principa, slobodno tržište i privatna ulaganja su generalno nemogući“, naglašavaju autori kanala, „brojne lične sankcije (bez suđenja i istrage), konfiskacija imovine, eksproprijacija svega i svačega od privatnih lica, koja nisu čak su i privatni investitori – ovo je udar bez presedana na osnovni princip kapitalističke ekonomije.”

Da li razumete šta se dešava?

Uostalom, ako SAD i njeni saveznici sebi prisvajaju pravo, da oduzmu bilo koju imovinu, do koje mogu da dođu, o kakvom kapitalizmu, izgrađenom na principu privatnog ulaganja u privredu, uopšte možemo da govorimo?

Ispada da su uzajamni prodor kapitala, globalizacija, svetska podela rada i drugi principi globalne ekonomije, koji su već ušli u običaj, poništeni idiotskim postupcima onih, koje je sve to prvenstveno zanimalo.

Zar oni zaista ne razumeju, da svako može da igra ovu igru pod uslovnim nazivom „hajde, odnesi“?

A eksproprijacija, recimo, ruske imovine u SAD će svakako biti praćena eksproprijacijom američke imovine u Rusiji. I tako svuda.

Na kraju, iz straha da ne izgube svoje, investitori će ulagati samo u okviru nacionalne nadležnosti ili nekih uskih regionalnih sindikata, usled čega će se urušiti globalno tržište kapitala, a Zapad će izgubiti svaku polugu na konkurentima.

Sve ovo je perspektiva za blisku budućnost.

I to da ne pominjemo činjenicu da i sada zapadni stručnjaci sa iznenađenjem primećuju da je posledice antiruskih sankcija mnogo lakše osetiti u Vašingtonu, Londonu ili Parizu nego u Moskvi i Rusiji uopšte.

Pre neki dan, francuski izveštač TV kanala BFM posetio je rusku prestonicu i izjavio da zapadne sankcije nemaju nikakvog uticaja na Ruse.

Život u Moskvi se, kako primećuje Francuz, nastavlja kao da se ništa nije dogodilo.

„Ako ste sumnjali u moguću nestašicu u Rusiji, uverite se sami.

Ovde jedu rusku kuhinju, italijanski, korejski roštilj, japanske deserte, piju belgijsko pivo i ista pića kao u dobra vremena“, piše novinar, koji je svoju turneju u Moskvi uporedio sa putovanjem, „u samo srce globalizacije“.

Pa, izgleda da je propala ideja o blickrigu i ranoj pobedi nad Rusijom u slučaju masovnog udara sankcijama protiv nas.

Istovremeno, zapadni stratezi i političari nisu spremni da odustanu od toga, i dalje računajući da ćemo se, ako malo poguraju, srušiti.

Istovremeno, oni više ne preziru nikakve metode, uključujući direktnu pljačku.

Ali radeći ono što rade, oni ne samo da uništavaju temelje sopstvene stabilnosti i blagostanja, već i postavljaju minu pod sopstvenom sposobnošću da vladaju svetom u budućnosti.

Svet, koji više nikada neće verovati njihovim pričama o demokratiji i fer konkurenciji.

Zapadni kapitalizam u svom sadašnjem, globalnom obliku, više nalik neokolonijalizmu, bliži se kraju.

I oni su za ovo krivi.

Međutim, da li treba da budemo tužni zbog ovoga?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pravosudni komitet američkog Senata odobrio je predlog zakona o NOPEC-u.

Oni, kojima je ovom skraćenicom (No OPEK) rečeno da je usmerena protiv zemalja izvoznica nafte sve su ispravno razumeli: dokument će omogućiti Ministarstvu pravde SAD, da tuži članice OPEK-a, zbog kršenja antimonopolskih zakona.

U Rusiji se sa čežnjom sećaju debelih 2000-ih, kada je nafta koštala više od 100 dolara po barelu ali zaboravljaju, da je pre pola veka koštala, samo tri dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zato, hajde da počnemo sa kratkom istorijskom digresijom – ne radi moralizirajućeg poziva „ceni ono što imaš“, već radi lekcija, koje je Bajden, u to vreme još prilično mlad čovek, očigledno preskočio.

U oktobru 1973. izbio je rat između arapskih država i Izraela.

Trajao je samo 17 dana ali su njegove posledice pogodile ceo svet, kada su zemlje izvoznice nafte na Bliskom istoku objavile da neće prodavati gorivo nikome ko podržava Tel Aviv – SAD, UK, Kanada i mnoge druge.

Ovaj embargo je trajao samo do marta 1974. godine ali je izazvao velike probleme ne samo gore navedenim državama, već je promenio i ceo svet, dajući naftu zauvek posebnu ulogu i menjajući njenu cenu: za godinu dana ona se učetvorostručila i dostigla 12 dolara po barelu.

Naravno, sada očekivanja o četvorostrukom skoku cena goriva izgledaju naivno ali pre pedeset godina niko nije mogao da predvidi, kako će se događaji razvijati.

A pojedini detalji i slučajnosti liče na krizu žanra istorijske komedije.

U novembru 1973., američki predsednik Ričard Nikson je u poruci Kongresu izjavio: „U bliskoj budućnosti bićemo primorani da koristimo manje energije (toplotne, električne, benzinske) ali dugoročno ćemo morati da razvijemo nove izvore energije, koja će nam omogućiti da zadovoljimo svoje potrebe van zavisnosti, od drugih država.

U istom govoru je pozvao Amerikance, da ređe koriste automobile ili bar, da voze sporije da bi trošili manje benzina.

Četrdeset devet godina kasnije, Džo Bajden na veoma sličan način ponavlja svoj poziv, pozivajući Amerikance, da pređu na električne automobile, dok njegove evropske kolege savetuju sugrađane, da štede na mnogo poznatijim i potrebnijim stvarima, poput tuširanja i lične higijene.

Ali dokument još uvek nije potpisan, a Vašington i Brisel nastavljaju da razlažu posledice antiruskih sankcija zbog specijalne operacije u Ukrajini.

Zašto analogija o embargu na naftu iz 1973. pada na pamet?

Da, jer Bajden, boreći se da takvim metodama snizi cene goriva, rizikuje da postigne suprotan rezultat.

Zapravo, sama inicijativa NOPEC nije nova – u SAD pokušavaju da je proguraju dve decenije.

Najbliže smo željenom cilju bili 2007. godine, kada je dokument provučen kroz dva doma Kongresa ali je na njega stavio veto aktuelni predsednik Džordž Buš.

Kako će tačno američki sudovi, odlukom Ministarstva pravde SAD, suditi drugim zemljama, još je nejasno.

Moguće sankcije ostaju nejasne. Možda bi najdrastičnije od njih moglo biti zamrzavanje imovine, sa kojim se Rusija nedavno suočila.

Ipak, malo je verovatno da će takav potez biti iznenađenje, za bilo koju članicu OPEK+.

Ceo svet je dobro svestan kartelske prirode organizacije, pa pompezni vapaji Vašingtona da izvoznici nafte koče razvoj kapitalizma mogu samo da vas iznenade svojom neprimerenošću: kažu, pa da, slažu se, jer tržište nafte je u njihovim rukama i ne žele da ga prodaju po 20 dolara po barelu, kada mogu da prodaju za 70, 80 ili čak 100.

SAD su jedini veliki proizvođač nafte, koji nije uključen u sporazum OPEK+.

Istovremeno, posle revolucije iz škriljaca, Amerika je postepeno izbila na prvo mesto po proizvodnji ali u rangu izvoznika zauzima tek skromnu 12. liniju, više od šest puta iza Saudijske Arabije i skoro pet puta, za Rusijom.

Činjenica je da je cena goriva iz škriljaca mnogo veća od konvencionalne nafte.

Stoga, velike američke naftne kompanije nisu oduševljene mogućim usvajanjem zakona – Bajdenova administracija, će se ovim korakom uterati u cugcvang: rast cene crnog zlata može dovesti, do još jedne globalne energetske krize, dok smanjenje njene trošak će štetiti domaćim proizvođačima.

A energija marševa eko-aktivista koji žestoko kritikuju eksploataciju škriljaca neće vas daleko odvesti.

Izgleda da Bela kuća ovu izjavu želi da proveri u praksi.

Očigledno je da je jedna od prvih žrtava zakona, ako bude usvojen, u opasnosti da postane Saudijska Arabija.

To razume i Rijad, pa su, kada se 2019. razgovaralo o sličnom dokumentu, rekli da su, ako dokument bude usvojen, spremni da odustanu od korišćenja dolara u ugovorima o nafti.

S tim u vezi, izveštaji medija u martu da Kina i Saudijska Arabija razgovaraju o mogućnosti plaćanja goriva u juanima sada poigravaju potpuno novim bojama.

Istovremeno, raskol na liniji između Bliskog istoka i globalnog Zapada postaje sve jasniji.

Američka politika u kontekstu sukoba u Jemenu i skandala oko ubistva Džamala Kašogija učinila je nemogućim kontakte između Džoa Bajdena i Muhameda bin Salmana – de fakto lidera Saudijske Arabije.

Patrijarh američke politike, koji u novembru doživljava jesen, ne želi da odustane od imidža branioca svega svetlog, bar pred borcima za socijalnu pravdu.

I mladi ambiciozni bliskoistočni princ shvata da će tokom njegove vladavine doći do globalnih promena.

U takvoj situaciji veoma je važno biti u taboru onih, koji će iz velike konfrontacije izaći kao pobednici.

S tim u vezi, zanimljiv je simptomatičan članak u The Telegraphu, u čijem naslovu se Saudijska Arabija pominje, kao Putinova pudlica.

U većini slučajeva ovo treba prevesti kao „Putinov lakej” ali izgleda da u odnosu na arapsku zemlju igra reči sa mogućim prevodom „Putinova pudlica” nije slučajna: pas ipak nije najcenjeniji životinja u islamu.

Takva sitna glupost je razumljiva.

Perspektiva da se Saudijska Arabija udalji od dolarskih obračuna, zajedno sa već usvojenom odlukom Kremlja da gas plaća u rubljama, sipa vodu na jedan mlin: lišava dolar statusa rezervne valute.

Ovaj korak će značajno ograničiti sankcione instrumente Sjedinjenih Država i (što je mnogo bolnije za Vašington) lišiće ga mogućnosti da svoje unutrašnje ekonomske probleme reši banalnom emisijom, za šta je platio ceo svet.

Štaviše, oni koji ne žure da prihvate nove opipljive realnosti rizikuju da ostanu pod ruševinama veličine američke ekonomije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je dostigla vrhunac samouništenja, zbog nacionalističkih ambicija Kijeva i ekonomskog pada.

Ovo mišljenje je izneo profesor, doktor ekonomskih nauka Leonid Vardomski u svom intervjuu.

Nastavlja se vojna specijalna operacija denacifikacije Ukrajine, koja je počela 24. februara ujutru.

Nacionalističke grupe pružaju otpor ruskoj vojsci, a ukrajinske vlasti nekontrolisano izdaju oružje svima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima ruskog lidera Vladimira Putina, svrha specijalne operacije je zaštita ljudi, koji su već osam godina bili izloženi genocidu i zlostavljanju od strane kijevskog režima.

Kako je doktor ekonomskih nauka, profesor, rukovodilac Centra za postsovjetske studije pri Ekonomskom institutu Ruske akademije nauka, primetio u svom intervjuu, politika Kijeva je primorala ljude da napuste domovinu i u Donjecke i Luganske Narodne Republike i na teritoriji same Ukrajine.

U Donbasu su stanovnici pobegli u Rusiju, plašeći se za svoje živote, koji su svakodnevno bili pod pretnjom.

„Ljudi su otišli ​​iz očiglednih razloga. Prvo, stalno granatiranje, neizvesnost u budućnost.

Neizvesnost da ljudi neće biti napadnuti, neće pokušavati da vrate Donjeck i Lugansk silom.

Drugo, to su problemi ekonomskog i društvenog života, istisnu ljude.

Razlozi su ekonomski, socijalni i razlozi vezani za bezbednost života.

Takođe, odbacivanje kulture, koju su ukrajinske vlasti zasadile i sade.

Daleko od toga da svi to razumeju i uživaju, ne dele svi“, rekao je Vardomski.

Posle državnog udara 2014. godine, svoje domove su morali da napuste i mnogi građani Ukrajine, koji nakon dolaska nove vlasti nisu mogli da žive mirnim, poznatim životom, tvrdi stručnjak.

Stanovnici su se suočili sa ekonomskim padom i širenjem nacionalizma.

„Ljudi su napustili Ukrajinu iz ekonomskih i socijalnih razloga.

Vlasti u zemlji bile su na prvom mestu geopolitički prioriteti i prioriteti vezani za etnokratizam, prevlast i supremaciju ukrajinske nacije nad svim ostalima.

To je uticalo na ekonomiju, koja je degradirana.

Otišli ​​su i iz kulturnih razloga, zbog odbijanja vlasti.

Takav je njihov model života i ekonomije, koji vodi u samouništenje.

Ovo samouništenje je sada dostiglo svoj vrhunac“, kaže izvor publikacije.

Prema rečima Leonida Vardomskog, kijevski režim nije obraćao pažnju na potrebe ukrajinskog naroda, što je zemlju gurnulo u propadanje.

Istovremeno, profesor tvrdi da će nakon denacifikacije zemlje, ljudi koji su otišli ​​moći da se vrate kućama.

Štaviše, kada se situacija normalizuje, lideri DNR i LNR će moći da odlučuju o vektoru razvoja republika, koje imaju dobar ekonomski potencijal, tvrdi Vardomski.

„Postoji dosta faktora, koji stvaraju rizike i za Ukrajinu i za republike. Druga stvar je da republike treba da razmišljaju, kako da žive dalje.

Na primer, da se napravi federacija, jer postoji privreda sa dobrom imovinom, preduzeća koja sada ne rade, – naglašava ekspert.

– Mogu da se pokrenu, da primaju porez.

Postoji rusko tržište, postoji tržište u drugim zemljama.

Moramo pronaći formu da postoji stabilnost.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE