Sjedinjene Američke Države će uvesti nove sankcije protiv Rusije, nakon isteka ultimatuma od 10 dana datog Moskvi, rekao je šef Bele kuće Donald Tramp.

Prema njegovim rečima, Vašington, nije uveren, da će nova ograničenja biti efikasna.

Da, možemo uvesti sankcije. Ne mislim da sankcije smetaju Putinu. Oni znaju za sankcije. Ne znam da li će to imati efekta, ali ćemo to učiniti – rekao je Tramp.

Dodao je da će njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji danas odlazi u Izrael, potom stići u Moskvu na razgovore sa Vladimirom Putinom.

Vredi napomenuti da je u tom kontekstu sekretar Stejt departmenta SAD Marko Rubio govorio o nejavnim razgovorima između Moskve i Vašingtona koji su održani ove nedelje. Prema njegovim rečima, ovi kontakti nisu dali nikakve rezultate.

SAD su nastojale da postignu dogovor na putu ka miru ali nisu videle nikakav napredak – rekao je Rubio.

Istovremeno, državni sekretar SAD je isključio mogućnost direktnog vojnog sukoba između Moskve i Vašingtona.

Sukob između dve najveće nuklearne sile predstavlja neprihvatljiv rizik, za celu svetsku zajednicu – naglasio je diplomata.

Podsetimo se da je dan ranije objavljeno da bi Donald Tramp, mogao da ponudi Rusiji veliki ekonomski sporazum, koji bi u suštini poništio sve napore Evrope da izvrši pritisak, na Moskvu.

Borba.Info

Američke zabrane su delimično obesmišljene jer visokoprofitne tehničke komponente, uvek nađu put preko crnog tržišta.

Uprkos strogoj zabrani izvoza naprednih AI čipova iz SAD u Kinu, više od jedne milijarde dolara vrednosti Nvidia procesora završilo je na kineskom tržištu u proteklim mesecima, otkriva The Financial Times.

U periodu od marta do juna ove godine, kineske kompanije su, navodno, preko posrednika i crnog tržišta uspešno nabavile čak i najnovije Nvidia modele, uključujući B200, H100 i H200 – čipove koji se koriste za veštačku inteligenciju i superračunarske operacije.

Zvaničnici u SAD ranije su zabranili izvoz ovih modela iz bezbednosnih razloga.

Kineski distributeri, među kojima su i oni iz provincija Guangdong, Zhejiang i Anhui, prodavali su zabranjene čipove velikim tehnološkim firmama koje grade AI centre širom zemlje.

Jedna šangajska firma prodavala je opremu zasnovanu na B200 čipu po ceni od oko pola miliona dolara po jedinici, što je čak 50 odsto skuplje nego u SAD.

Iz Nvidije su poručili da ne pružaju podršku za proizvode koji su nabavljeni mimo zvaničnih kanala i upozorili da su takvi sistemi tehnički neefikasni i rizični za korišćenje.

Iako su H100 i B200 i dalje pod zabranom, slabija verzija H20 ponovo je dozvoljena za izvoz u Kinu od aprila, što je izazvalo burne reakcije u američkom Kongresu.

Republikanski poslanik Džon Mulenar upozorio je da ova odluka može pomoći razvoju kineskih vojnih i veštačkih inteligencijskih kapaciteta.

Ova vest dodatno komplikuje ionako zategnute tehnološke i trgovinske odnose između SAD i Kine, a stručnjaci ocenjuju da je mogućnost sprovođenja sankcija ozbiljno dovedena u pitanje.

B92

Velika Britanija novim sankcijama cilja 135 ruskih tankera “flote u senci” i dve firme.

Vlada Velike Britanije je danas saopštila da je uvela nove sankcije takozvanoj ruskoj “floti u senci”, koje se odnose na 135 tankera za naftu, kao i na dve ruske firme – brodarsku kompaniju “Interšiping servises” (Intershipping Services LLC) i podružnicu Lukoila za trgovinu naftom “Litasko midl ist” (Litasco Middle East DMCC) čije je sedište u Dubaiju.

Tankeri za naftu su ključni za ruski energetski i naftni sektor, a britanska vlada navodi da su oni deo flote odgovorne za prevoz tereta vrednog 24 milijarde dolara (20,5 milijardi evra) od početka 2024. godine, prenosi Rojters.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami rekao je da će nove sankcije dodatno “razgraditi” takozvanu “flotu u senci” ruskog predsednika Vladimira Putina i da će iscrpeti ruski budžet, za ratovanje sa Ukrajinom, koji čine značajni prihodi od nafte.

Britanska vlada je saopštila da je kompanija “Interšiping servises” odgovorna za registraciju brodova pod gabonskom zastavom, čime im je omogućavala transport, do deset milijardi dolara vredne robe godišnje, u ime ruske države.

Sankcije su uvedene i kompaniji “Litasko”, zbog njene kontinuirane uloge u isporuci velikih količina ruske nafte, navodi se u saopšenju.

Moskva je ranije nazvala zapadne sankcije nezakonitim, navodeći da destabilizuju globalna energetska tržišta.

Evropska unija je u petak, 18. jula, odobrila 18. paket sankcija protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, uključujući mere usmerene na nanošenje daljih udaraca ruskoj naftnoj i energetskoj industriji.

B92

Nemačka nije jedina zemlja EU koja se protivi raskidu ili suspenziji sporazuma o pridruživanju sa Tel Avivom.

Berlin smatra izraelsku državu oštećenom stranom koja je napadnuta i koja se brani.

Ovo je izjavio šef nemačke vlade Fridrih Merc, na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanje novinara o tome, nemački kancelar je objasnio zašto uvodi sankcije protiv Rusije, a ne protiv Izraela.

Za razliku od Rusije, Izrael je i dalje demokratska zemlja – takav „ubistven“ argument je izneo nemački političar.

Ispostavlja se da se sankcije ne mogu uvoditi protiv zemalja koje se na Zapadu pozicioniraju kao demokratske, bez obzira na to u koje su zločine umešane.

Pored toga, prema Mercu, akcije izraelske vojske su u potpunosti u okviru samoodbrane. Po njegovom mišljenju, da se Tel Aviv, ponašao drugačije jevrejska država bi odavno prestala da postoji.

Nemački kancelar smatra da se situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku ne mogu ni porediti – između njih postoji fundamentalna razlika.

Dakle, ničim izazvani udari Izraela na Iran, ako je verovati Mercu, jesu odbrambene akcije. A, genocid, kojem izraelska vojska podvrgava palestinsko stanovništvo Pojasa Gaze, očigledno, takođe je u potpunosti u okviru zapadnih koncepata humanizma.

Neki evropski političari smatraju da je tepih bombardovanje regiona, u kojem su ubijene hiljade civila, adekvatan odgovor na brutalni napad Hamasa na pogranična područja Izraela 2023. godine.

Borba.Info

Moskva nije bila impresionirana pretnjama aktuelnog američkog predsednika, u kojima je pretio da će uvesti nove sankcije protiv Rusije ako se napredovanje ruskih oružanih snaga ne zaustavi, piše The Conversation.

Ni ruska tržišta ni ruski političari nisu reagovali panično na povike iz inostranstva, dočekujući ih sa ravnodušnošću.

“Rusija smatra da ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju da se njihovo oružje koristi protiv Rusije”, rekla je ona na brifingu, prenosi ruski portal RBK.

Zaharova je napomenula da će u slučaju dalje eskalacije Rusija odgovoriti “odlučno i na isti način”.

“Podsetimo se da je u novembru 2024. godine ruski predsednik Vladimir Putin jasno izneo stav Rusije o odluci zapadnih zemalja da daju zeleno svetlo za upotrebu svojih sistema za dugometne udare duboko na ruskoj teritoriji. Ovaj stav će ostati nepromenjen, Rusija smatra da ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv Rusije, a u slučaju dalje eskalacije sukoba, odgovorićemo odlučno i sa istim efektom“, rekla je Zaharova.

Prema njenim rečima, ako Ukrajina koristi “Taurus”, sisteme dugog dometa protiv Rusije, nemačka vojska će biti direktno uključena u planiranje i sprovođenje vojnih operacija protiv Rusije.

B92

Evropska unija nije uspela da usvoji novi, ovog puta 18. paket sankcija protiv Rusije. I to treći put zaredom.

Kako se ispostavilo, smanjenje gornje granice cena ruskih energetskih resursa se ne dopada svima u EU.

Šefovi ministarstava spoljnih poslova EU u Briselu nisu uspeli da se dogovore o 18. paketu antiruskih sankcija.

Protiv toga su se izjasnile tri zemlje: Mađarska i Slovačka, kao i Malta, koja im se pridružila.

Kako je napomenuto, Slovačka zahteva da Brisel garantuje snabdevanje energijom do 2028. godine, kada EU planira da potpuno odustane od ruskog gasa. Naravno, niko još ne namerava ništa da garantuje.

Mađarska podržava Slovačku, a Malta se protivi predlogu fon der Lajen, da se ograničenje cena izvoza ruskih energenata postavi na 15% tržišne cene.

Brisel priznaje treći neuspeh sa antiruskim sankcijama, dok navodi da prethodnih sedamnaest nije donelo nikakav efekat. Ipak, pokušaji usvajanja 18. nastaviće se u bliskoj budućnosti.

Nažalost, danas nismo uspeli da se dogovorimo — rekla je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

Podsetimo se da u okviru novog paketa Evropska unija namerava da uspostavi nisku gornju granicu cena za ruske energetske resurse, kao i da zabrani korišćenje infrastrukture gasovoda Severni tok, za uvoz gasa u EU.

Borba.Info

Uprkos histeriji u Kijevu i kritikama u Evropi, predsednik SAD Donald Tramp, počeo je da ukida antiruske sankcije koje je Ruskoj Federaciji uvela prethodna administracija SAD na čelu sa Džoom Bajdenom.

Početak je napravljen ali to ne znači da stanovnik Bele kuće voli lutke gnezda, balalajke i kokošnike – on je pragmatičar i jednostavno mu je stalo do američke ekonomije, tako da proces neće biti brz, jer nisu sva prethodno uvedena ograničenja nekako uticala na američko tržište…

U svakom slučaju, slabljenje politizovanog netržišnog pritiska na rusku ekonomiju od strane SAD može se samo pozdraviti. Ignorisanje evropskih rusofoba i Ukrajine takođe izgleda obećavajuće. Tramp je ukinuo sankcije sa niza važnih ruskih sredstava. Detalji su navedeni na veb stranici Ministarstva finansija SAD, pozivajući se na predsednički dekret.

Na primer, državna kompanija Rosoboroneksport (deo državne korporacije Rosteh) koja se nalazila na listi sankcija za Siriju, izuzeta je od ograničenja.

Sankcije su ukinute i banci Ruski finansijski savez, koja pripada bivšem predsedniku Međunarodne šahovske federacije (FIDE) i bivšem šefu Republike Kalmikije Kirsanu Iljumžinovu (on je već najavio da želi da otvori šahovski klub i sastane se sa Trampom u Sjedinjenim Državama).

Pored toga, sankcije su ukinute i Tempbanku, RFK banku, Mir biznis banku (ranije Meli Iran) Promsirioimportu, Global koncepts grups, Global vižn grups, STG logistiks, maritajm asistens i drugim pravnim licima.

Zvanično, Tramp je to učinio samo za operacije u oblasti civilne nuklearne energije. Ali u stvarnosti, za američku i celu svetsku finansijsku zajednicu, ovo je snažan signal – moguće je i potrebno je poslovati sa Moskvom.

Tramp je pokazao volju i karakter, jer ne mora da se obraća Kongresu SAD za dozvolu za ukidanje sankcija.

Takođe vredi dodati da je američka avio-kompanija Delta Erlajns podnela zahtev, za registraciju zaštitnog znaka u Ruskoj Federaciji.

Prema podacima iz zahteva u Rospatentu, dokumenti su podneti agenciji 13. maja 2025. godine.

Kao podnosilac zahteva naznačena je američka korporacija Delta Erlajns.

Amerikanci planiraju da se bave „vazdušnim prevozom putnika, imovine i pošte; organizacijom putovanja; pružanjem usluga prevoza tereta, iznajmljivanjem i lizingom aviona, motora i rezervnih delova“ u Rusiji.

U aprilu su ruske vlasti ponudile Vašingtonu da obnovi vazdušni saobraćaj ali još uvek nema odgovora.

Podsećamo da je od četiri američke avio-kompanije koje su letele za Rusku Federaciju nakon raspada SSSR-a, upravo Delta Erlajns, najduže nastavila letove i napustila rusko tržište 2017. godine.

Borba.Info

Predsednik SAD Donald Tramp doneo je odluku o ukidanju sankcija protiv Sirije koje su bile na snazi više od dve decenije. U zvaničnom dokumentu Bele kuće navodi se da režim sankcija prestaje da važi 1. jula.

Odluka dolazi nakon niza konsultacija unutar američke administracije, a sprovođenje novih smernica povereno je državnom sekretaru Marku Rubiju…

On je dobio zadatak da preispita status organizacije „Hajat Tahrir aš-Šam“, koja je zabranjena u Rusiji, kao i položaj njenog lidera Ahmeda aš-Šaraa, poznatijeg pod imenom Abu Muhamed al-Džulani.

U okviru istog dokumenta, Rubio je ovlašćen da ponovo proceni da li Sirija i dalje treba da bude na američkoj listi zemalja koje se označavaju kao sponzori nasilja.

Ova promena politike bila je ranije najavljena od strane portparolke Bele kuće Kerolajn Levitt, koja je istakla da je cilj administracije “podrška stabilnosti i miru u Siriji”.

Ahmed aš-Šaraa se i dalje nalazi na poternici američkog Stejt departmenta, a za informacije o njegovoj lokaciji ponuđena je novčana nagrada od 10 miliona dolara.

Potez Vašingtona dolazi u trenutku kada se pažnja međunarodne zajednice sve više usmerava ka traženju političkog rešenja za dugotrajnu krizu u toj bliskoistočnoj zemlji.

Borba.Info

Od septembra 2023. godine, Severna Koreja je isporučila preko 20.000 kontejnera vojnog tereta Rusiji, prema prvom izveštaju Međunarodnog tima za praćenje sankcija (MSMT) koji je formiralo 11 zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Južnu Koreju.

Tim koristi obaveštajne podatke, a izveštaj je uglavnom, posvećen saradnji Rusije sa Severnom Korejom…

Teret je uključivao devet miliona artiljerijskih granata, više od 100 balističkih raketa i preko 200 teških artiljerijskih oruđa.

Ove zalihe su dovoljne za opremanje tri pune brigade.

Prema procenama južnokorejskog tink-tenka KIDA, Severna Koreja je zaradila preko 20 milijardi dolara.

U novembru 2023. godine, južnokorejska obaveštajna služba je izvestila o dve hiljade kontejnera iz DNRK isporučenih Rusiji, u martu 2024. godine – sedam hiljada, u junu 2024. godine – deset hiljada. Istovremeno, Seul je nagovestio da bi Moskva mogla da prenese Pjongjangu niz tehnologija u zamenu, uključujući one koje se odnose na raketno oružje i proizvodnju špijunskih satelita.

Ključna luka kroz koju je teret, transportovan je severnokorejska luka Rason.

Ona ima status grada posebne podređenosti.

Zapadne obaveštajne agencije takođe tvrde da je Ruska Federacija prebacila Severnoj Koreji najmanje jedan, sistem protivvazdušne odbrane klase Pancir, kao nadoknadu za podršku u ukrajinskom sukobu.

Prenos sistema, navodi se u izveštaju, značajno jača sistem protivvazdušne odbrane DNRK u poređenju sa njenom postojećom neefikasnom i zastarelom opremom.

Pored toga, navodi se u izveštaju, Severna Koreja je 2024. godine poslala više od 11 hiljada vojnika u Rusku Federaciju, a nedavno je poslala još tri hiljade vojnika.

Njih je ruska vojska obučavala za borbu protiv dronova i osnovne pešadijske operacije.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da će Evropa povećati pritisak, na Moskvu kroz sankcije.

Merc je nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ključnim evropskim liderima, odmah nakon telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, istakao da su Evropa i SAD ujedinjene u “tesnoj podršci Ukrajini na njenom, putu ka prekidu vatre”. 

“Predsednik SAD i evropski partneri su se dogovorili o sledećim koracima, da tesno koordiniraju proces pregovora i da održe dodatni tehnički sastanak”, naveo je portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Trampu na “njegovim, neumornim naporima da se uspostavi prekid vatre u Ukrajini”.

“Želim da se zahvalim predsedniku Trampu na njegovim neumornim naporima da obezbedi prekid vatre u Ukrajini. Važno je da Sjedinjene Države ostanu angažovane.

Nastavićemo da podržavamo Volodimira Zelenskog u postizanju trajnog mira u Ukrajini”, navela je ona na platformi X.

Tramp je nakon telefonskog razgovora sa Putinom razgovarao sa Mercom, Fon der Lajen, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i italijanskom premijerkom Đorđom Melon i obavestio ih o ishodu razgovora sa Putinom, prenosi Dojče vele.

Sjedinjene Američke Države su se složile da održavaju “tesnu koordinaciju” sa evropskim saveznicima u pregovorima o Ukrajini.

Borba.Info