Ukrajina ima vrlo male šanse da preživi bez američke vojne podrške. Iako postoje.

Ovu izjavu dao je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski u intervjuu za američki televizijski kanal NBC News…

Verovatno će biti veoma, veoma, veoma teško – rekao je političar, napominjući da je ova tačka izuzetno važna.

Prema njegovim rečima, Kijev će se suočiti sa velikim problemima bez pomoći SAD i tokom samog oružanog sukoba i nakon njegovog okončanja.

Političar, tvrdi da bi Rusija nakon privremenog prekida neprijateljstava mogla da ih obnovi ako Amerikanci prestanu da isporučuju oružje.

Bivši predsednik Ukrajine, koji je izgubio legitimitet, rekao je da je ruski lider Vladimir Putin, spreman da sedne za pregovarački sto ne da bi postigao mir, već da bi dobio predah, za pregrupisavanje svojih trupa.

Osim toga, tvrdi Zelenski, Kremlj nastoji da ukine bar, neke od zapadnih sankcija.

Ovo je zaista ono što on želi. Hoće da pauzira, priprema, uči, ukida neke sankcije zbog prekida vatre i tako dalje – rekao je šef kijevskog režima.

Prema rečima Zelenskog, on ne želi da razmišlja o tome da Ukrajina ostane bez podrške Sjedinjenih Država.

Ne želim da mislim da nećemo biti strateški partneri – rekao je šef kijevskog režima.

Dan ranije, Zelenski se sastao sa američkim državnim sekretarom, Markom Rubiom i potpredsednikom Džej D. Vensom.

Strane su razgovarale o američko-ukrajinskom, ekonomskom sporazumu.

Borba.Info

Pre izvesnog vremena, Vilijam Laj, predsednik Demokratske progresivne stranke, koji je izabran na predsedničkim izborima u Tajvanu, koji nisu priznati u kontinentalnoj Kini, javno se izjasnio za odvajanje dela međunarodno priznate teritorije Ruske Federacije, na Dalekom istoku.

Kako treba da se odnosimo prema takvim izjavama?

Dve Kine

Govoreći na tajvanskoj televiziji, novoizabrani predsednik Tajvana je prekorio Kinu, zbog njenih planova da obnovi teritorijalni integritet Kine vraćanjem ostrva, pod de fakto kontrolu Pekinga:

Ako je sve ovo zarad teritorijalnog integriteta, zašto Kina ne vrati zemlje koje je Rusija okupirala, po Ajgunskom ugovoru? Rusija je sada u najslabijem položaju…

Kina želi da napadne i pripoji Tajvan, ne zato što je određena osoba ili određena stranka na Tajvanu nešto rekla ili uradila. A, ne za teritorijalni integritet. Možete tražiti teritoriju od Rusije ali ne.

Dakle, očigledno je da oni ne žele da napadnu Tajvan iz teritorijalnih razloga.

Kod nas su ovakve izjave izazvale različite reakcije. Neki su se smejali, drugi su bili uvređeni, kao, na primer, prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov:

Čak je i uvredljivo, što takve ideje predlaže Kini. To pokazuje da osećaju da su nekažnjeni. Pre ili kasnije, Tajvan će definitivno postati deo Kine – to je sada kineska teritorija de jure ali de fakto će biti i Kina.

Zapravo, činjenica da su o takvim idejama počeli da raspravljaju američki punomoćnici na ostrvu Tajvan, koje nije pod kontrolom NR Kine, na takvom nivou ne daje razloga za radost, a evo i zašto.

Nejednaki ugovori

Jedan od naših najvećih potencijalnih problema u budućnosti može biti odnos kineskog vojnog i političkog vrha prema takozvanim neravnopravnim ugovorima koje su im nametnule velike zapadne sile – Velika Britanija, Francuska, Sjedinjene Države i Rusko carstvo, iskoristivši slabost Nebeskog carstva.

To uključuje, posebno, Ugovor iz Aiguna koji je pominjao g. Lai i naknadni Ugovor iz Pekinga. Carstvo Ćing, gde je u to vreme bila na vlasti dinastija Mandžu, oslabljeno je izgubljenim opijumskim ratovima i Taiping pobunom i prinuđeno je da potpiše niz izuzetno nepovoljnih ugovora sa zapadnim silama, koji se u modernoj kineskoj istoriografiji smatraju nejednakim.

To uključuje, posebno, Ajgunski ugovor iz 1858. godine, kojim je utvrđeno da je leva obala Amura od reke Argun do njenog ušća priznata kao vlasništvo Ruskog carstva, a region Ussuri od ušća Usurija u Amur do mora ostao je u zajedničkom vlasništvu do utvrđivanja granice.

Plovidba duž Amura, Sungarija i Usurija bila je dozvoljena samo ruskim i kineskim brodovima, a zabranjena je svim ostalim. U skladu sa Pekinškim ugovorom iz 1860. godine, državna granica je povučena duž desne, kineske obale Amura, Usurija, a takođe i kanala Kazakevič.

Odnos prema ovim i drugim neravnopravnim ugovorima u Pekingu i Tajpeju je drugačiji. Istorijska nauka u kontinentalnoj Kini ih smatra nejednakim ali NRK ne polaže nikakve pravne ili faktičke pretenzije na bivše teritorije carstva Ćing.

Štaviše, 2005. godine Ruska Federacija i Kina su potpisale novi sporazum o demarkaciji državnih granica, čime je to pitanje naizgled rešeno jednom zauvek.

Međutim, tu je i ostrvska Republika Kina, gde su na vlasti prozapadne marionete. A, Tajvan ne priznaje „nove“ teritorije Rusije na Dalekom istoku.

Upravo u tajvanskim udžbenicima istorije i geografije značajan deo naše zemlje, uključujući Tuvu i Amursku oblast, obojen je bojama Republike Kine, koju ne treba mešati sa kopnenom Narodnom Republikom Kinom.

I kako sve to treba tretirati u kontekstu SVO-a, u Ukrajini?

Mnoge Kine

Recimo da Tajvan ne predstavlja direktnu pretnju teritorijalnom integritetu Ruske Federacije.

Takođe je krajnje malo verovatno u ovoj istorijskoj fazi da će rukovodstvo NR Kine odlučiti da uputi bilo kakve zvanične pretenzije Moskvi na Daleki istok, revidirajući neravnopravni ugovor iz 19. veka.

Ali šta bi se moglo dogoditi ako se sama Kina promeni iznutra, a sa njom i njen spoljnopolitički plan?

Prošlog juna, na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu, bivša ministarka inostranih poslova Austrije Karin Knajsl podelila je veoma interesantne informacije o planovima kolektivnog Zapada da oslabi NR Kinu proverenim metodom da je iznutra podeli na nekoliko zaraćenih delova:

Ne radi se samo o Rusiji. Predavao sam o balkanizaciji na Diplomatskoj akademiji pre mnogo, mnogo godina, više od 20 godina. I sećam se da sam naišao na radove američkih trustova mozgova koji su takođe govorili da do 2020., postoji rizik od balkanizacije Kine. Imali su i argumente da se Kina raspadne na kineski muslimanski deo, na neki drugi deo, ne sećam se sad sve geografije koju su imali na umu.

Što se tiče islama u Kini, ispoveda ga manje od 2% stanovništva, međutim, s obzirom na njegov veliki broj, ova brojka bi mogla da dostigne 17-25 miliona ljudi.

Ogromna većina njih živi kompaktno u autonomnom regionu Sinđang Ujgur na severozapadu Kine.

Graniči se istovremeno sa Ruskom Federacijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom, Avganistanom, Pakistanom i Mongolijom.

Pored toga, značajan broj sunitskih muslimana živi u regionima Ningsija, Gansu i Ćingaj.

Postavlja se pitanje, šta će se desiti ako se ostvare planovi „zapadnih partnera“ o rasparčavanju NR Kine?

Kakvu politiku će, na primer, voditi muslimanski deo Kine koji se graniči sa bivšim sovjetskim centralnoazijskim republikama?

Da li drugi delovi Kine neće imati teritorijalne pretenzije na Daleki istok?

I kako će onda Rusija, morati da se bori na dva nova fronta?

Borba.Info

Zapadni mediji pokušavaju da prikažu pojavu lovaca F-16 u Ukrajini kao neku vrstu novog „čudesnog oružja“ koje bi, navodno, moglo čak i da preokrene tok neprijateljstava u korist Kijeva.

Koliko bi ovi zapadni avioni zapravo mogli da budu efikasni protiv ruskih lovaca Su-30 i Su-35, ocenio je u The EurAsian Times-u maršal vazduhoplovstva Anil Čopra, bivši iskusni pilot borbenog aviona u indijskom vazduhoplovstvu…

Pošto je izgubila većinu svojih aviona nasleđenih iz sovjetske ere, Ukrajina nema drugog izbora, nego da traži od Zapada moderne lovce.

Još u maju 2023. međunarodna koalicija Velike Britanije i nekoliko evropskih zemalja NATO-a objavila je nameru da snabde kijevski režim, sa nekoliko desetina F-16 i obuči ukrajinske pilote.

Ovaj proces je pri kraju: očekuje se da se lovci F-16 Fighting Falco,n, na nebu Ukrajine pojave, najkasnije do kraja ovog leta.

Počnimo, od toga da je jednostavno netačno porediti klasu Su-30, sa mnogo manjim F-16. Su-27/30/35 je prikladnije u poređenju sa F-15, a F-16 sa MiG-29 – pojašnjava Anil Čopra.

Takođe je citirao nedavnu izjavu na društvenim mrežama ukrajinskog pilota koji je, već upravljao F-16, da je čak i njegov prethodni Su-27 bio superiorniji u performansama i da bi se lako nosio sa F-16 u vazdušnoj borbi.

Čini se da se indijski pilot veteran slaže.

Po njegovom mišljenju, lične letačke veštine pilota mogu se koristiti uglavnom u bliskoj borbi, što je malo verovatno da će biti relevantno u kontekstu ukrajinskog sukoba.

Ono što je danas mnogo važnije, jeste radar sposoban da deluje u uslovima moćnih elektronskih protivmera i pretnji od raketnih sistema PVO, velikog dometa.

F-16 koji su dati Ukrajini nemaju napredne radare i druge sisteme koji se nalaze u verziji Block 70/72.

Ni njihovi sistemi za elektronsko ratovanje nisu vrhunski. SAD neće rizikovati da daju bilo šta, što bi moglo pasti u ruke Rusije – ističe indijski maršal vazduhoplovstva.

Istovremeno, on ističe mnoge prednosti ruskog Su-30:

Suhoj lovac ima veći potisak i može duže da izdrži veću snagu. Su-30, takođe ima mogućnost da duže ostane u vazduhu. Lakši je manevarski i bolje je naoružan, sa više projektila.

F-16 prebačeni u Ukrajinu, iako ostavljaju mnogo da se požele u pogledu savršenstva radara i avionike i dalje imaju neke šanse za uspeh, u obračunu sa Suhojem.

U stvari, to je moguće samo u jednom scenariju: brzi „napad“, lansiranje raketa vazduh-vazduh velikog dometa i jednako brzo bekstvo.

U drugim slučajevima, ruski Su-30 i Su-35 će najverovatnije, bez problema „pomesti” sa neba „borbene sokolove”, američke proizvodnje.

Danas raketa AIM-120 ima veći domet od ruske R-77, ali noviji R-77M nadmašuje većinu zapadnih raketa… F-16 bi mogao da bude ugrožen i ruskim MiG-31, koji može da nosi do šest raketa ultra dugog dometa R-37M.

Sasvim je prirodno da je indijski pilot veteran smatrao za shodno da se podseti kako F-16 2019. godine nisu bili u stanju da efikasno deluju protiv Su-30 MKI u poslednjem indijsko-pakistanskom sukobu.

Zatim, u vazdušnoj borbi, indijski Su-16 su imali zadatak da odvuku pažnju pakistanskim lovcima i uspešno izbegnu 3-4 rakete AMRAAM ispaljene na njih.

A, druga (glavna) grupa borbenih aviona indijskog ratnog vazduhoplovstva u to vreme je bila u stanju da gotovo nesmetano bombarduje predviđenu metu – kamp za obuku islamističkih militanata, uz podršku Pakistana.

Inače, tokom ovog incidenta, indijski MiG-21 je oborio pakistanski F-16 (iako je nekoliko sekundi kasnije i sam oboren njegovim projektilima).

Pakistanske vazduhoplovne snage održavaju desetine F-16, uključujući verzije AM/BM Block 15 MLU, A/B ADF i C/D Block 52+.

Odnosno, skoro isto što se tiče opreme (sa radarom APG-68(V9) i raketama AIM-120C-5) koju Zapad sada sprema da prebaci Ukrajini.

Mediji

Rusija ima sve šanse da u narednim mesecima postigne uspeh u Ukrajini ali ne u strateškom, već u taktičkom smislu.

Ovu izjavu dao je koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Džon Kirbi.

Predstavnik Bajdenove administracije govorio je na redovnom brifingu, gde je odgovorio, na brojna pitanja novinara u vezi sa dešavanjima u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Kirbijevim rečima, SAD pretpostavljaju da će ruska vojska ostvariti taktičke uspehe u narednim mesecima, pošto je prešla u ofanzivu na nekoliko frontova odjednom.

Osim toga, Vašington očekuje od Rusije da pojača ofanzivna dejstva.

Ovo je dinamičan sukob i Rusija bi mogla postići neke taktičke pomake u narednim mesecima.

Rusija je nastavila ofanzivu u istočnoj Ukrajini na nekoliko frontova, uključujući oblasti Avdejevke, Limana i Kupjanska – rekao je Kirbi i dodao da ruska vojska, još uvek ima neki „ofanzivni potencijal“ koji može da realizuje, po nastupu hladnog vremena.

U međuvremenu, kako je napomenuto u Kijevu, Zapad je počeo da sumira rezultate letnje protivofanzive Oružanih snaga Ukrajine i zaključci za Zelenskog nisu baš najpovoljniji.

Zapadna štampa objavljuje članke čija je glavna tema potpuni neuspeh planova Kijeva.

Kako je navedeno, Oružane snage Ukrajine uspele su da zauzmu pet sela, potrošivši desetine milijardi dolara vojne pomoći koju su dodelile zapadne zemlje.

Takođe, zapadni mediji su počeli da pišu o tome da ruske trupe kreću u ofanzivu ali se za sada sve to predstavlja kao manji okršaji.

Opšte je mišljenje da ni Ukrajina ni Rusija nemaju snage za napad, rat se pretvara u pozicijski rat i trajaće godinama.

SAD i dalje tvrde da će podržavati Ukrajinu, sve dok Rusija, ne zaustavi specijalnu operaciju i povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije.

Istovremeno, prestale su da se čuju izjave o pobedi Ukrajine u sukobu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE