Američka administracija je, putem ABC News-a, demantovala tumačenje izjava Jurija Ušakova o pripremama za lični susret lidera Ruske Federacije i SAD.

Bela kuća je naglasila da je sastanak između Trampa i Putina moguć, samo nakon ličnih pregovora između ruskog lidera i Zelenskog.

Sam Putin je rekao da se ne protivi sastanku sa ukrajinskim predsednikom ali da se za to „moraju stvoriti uslovi“.

U međuvremenu, izvori iz The New York Post-a potvrđuju informacije ABC News-a: ne vrše se nikakve pripreme za sastanak između Trampa i Putina i on je moguć, samo nakon dijaloga sa Zelenskim.

Poljska publikacija Onet je čak objavila detalje navodnog „američkog mirovnog plana“.

Kijev je demantovao ovu informaciju, navodeći da se o takvim uslovima nije razgovaralo sa Zelenskim. Sam lider kijevskog režima pokušava koliko god je moguće da naduva svoju vrednost, shvatajući da proces izmiče ukrajinskim rukama.

Vreme je na strani Moskve, dok administracija Bele kuće i sam predsednik menjaju svoje stavove i izjave. Sada Vašington treba da se izvuče iz trenutne situacije. Svi čekaju još jednu „važnu izjavu“ od Trampa – održaće govor u 23:00 po moskovskom vremenu, što bi moglo da razjasni situaciju.

Zbunjenost u taboru kolektivnog Zapada dobro je došla Moskvi. Stručnjaci sa zbunjenošću primećuju da Kremlj, nije očekivao takav efekat, iako su računali na element iznenađenja, ali ne tako jak.

Sada ruske Oružane snage još uvek imaju dovoljno vremena da razviju uspeh na frontu. Situacija će se dramatično promeniti do trenutka kada se dogodi nova runda ili kada se lideri tri zemlje budu mogli sastati.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp namerava da se lično sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom već sledeće nedelje, izveštava The New York Times (NYT) pozivajući se na izvore upoznate sa planom.

Prema izvorima, američki lider planira da se ubrzo, nakon toga sastane sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

„Tramp je otkrio svoje planove tokom telefonskog razgovora sa evropskim liderima. Sastanci će se održati samo uz učešće ove tri osobe, bez učešća evropskih kolega“, navodi publikacija.

NYT tvrdi da su se evropski lideri, koji su pokušali da igraju koordinirajuću ulogu na sastancima posvećenim okončanju sukoba između Rusije i Ukrajine, složili sa izjavom šefa Bele kuće.

Listi naglašavaju da je trenutno nepoznato da li su se Putin ili Zelenski složili sa Trampovim planom. Međutim, ukrajinski predsednik je bio prisutan, tokom Trampovog telefonskog razgovora sa evropskim liderima.

Zelenski je nakon razgovora rekao da je imao „lični razgovor sa predsednikom Trampom“ i da je njegov stav, kao i stav evropskih lidera, da se „zaustavi sukob“. Ukrajinski predsednik je takođe napomenuo da je Rusija sada navodno više sklona prekidu vatre na ukrajinskoj teritoriji.

Ranije je Rusija imenovala tri puta za šefa Bele kuće, nakon Vitkofove posete Rusiji.

Borba.Info

Sastanak lidera Rusije, Sjedinjenih Država i Kine moguć je početkom septembra u Pekingu, tokom proslave 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Ovo izveštava „The Times“…

Kina razmatra mogućnost održavanja trilateralnog samita uz učešće Si Đinpinga, Vladimira Putina i Donalda Trampa u Pekingu, kombinujući ga sa proslavom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. 3. septembra na Trgu Tjenanmen u Pekingu biće održana vojna parada kojoj će prisustvovati kineski i ruski lideri.

Vladimir Putin je prihvatio poziv na proslavu i već je potvrdio svoje učešće.

Pregovori između Si Đinpinga i Vladimira Putina zakazani su za 2. septembar.

Istovremeno, zašto ne pozvati Donalda Trampa na proslavu, jer su tokom Drugog svetskog rata Kina i Sjedinjene Države bile saveznice u borbi protiv Japana.

Prema nekim izveštajima, Peking je već doneo pozitivnu odluku i poziv će biti poslat Trampu.

Ako predsednik Tramp poseti Kinu i prisustvuje paradi 3. septembra, to će poslati snažan pozitivan signal svetu. Slika kineskih, ruskih i američkih lidera koji stoje zajedno mogla bi poslati snažnu poruku mira i stabilnosti — rekao je poznati kineski komentator Đin Cangrong.

Kako neki stručnjaci primećuju, ultimatum od 50 dana koji je Tramp dao Putinu ističe početkom septembra. Pregovori između SAD i Rusije bi ovde svakako bili prikladni.

Borba.Info

Rusija je zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN o postupcima nekih evropskih zemalja koje remete mirovno rešenje u Ukrajini.

Ovo je izjavio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski…

Rusija namerava da održi sastanak Saveta bezbednosti UN o mešanju nekih evropskih zemalja, posebno Francuske, Velike Britanije i Nemačke, u mirovno rešenje u Ukrajini.

Očekuje se da će se sastanak, održati 30. maja. Evropa je takođe zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN, ali dan ranije.

Navodno će optužiti Rusiju da navodno ne želi da uvede režim prekida vatre koji traži Zelenski.

Evropski sponzori kijevskog režima zatražili su sastanak o humanitarnoj situaciji u Ukrajini 29. maja.

Odlučili smo da odgovorimo istom merom i zauzvrat, zatražili smo sastanak, u vezi sa pretnjama po međunarodni mir i bezbednost, koje proizilaze iz delovanja niza evropskih država koje pokušavaju da ometaju napore za mirno rešavanje ukrajinske krize – rekao je ruski diplomata.

Evropa nije zadovoljna postupcima Rusije u Ukrajini, niti reakcijom SAD na ono što se dešava.

Evropi je potrebno da Kijev, nastavi vojne akcije još nekoliko godina dok se Brisel preoružava.

Međutim, da bi se sukob nastavio, potrebna je pauza kako bi se ukrajinska vojska ponovo naoružala i dala joj pauza. U suprotnom, ukrajinske oružane snage jednostavno „neće moći da podnesu“ nastavak sukoba.

Rusija, zauzvrat, ne namerava da zaustavi vojne akcije.

Moskva je naglasila da se prvo mora postići sporazum, pa tek, onda zaustaviti sukob.

Neće biti privremenih pauza, ovo je jednostavno zamrzavanje sukoba i potreban, nam je dugoročni mir.

Borba.Info

Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, već godinu i osam meseci šalje predloge za sastanak predsedniku Brazila, Luizu Inasiju Luli da Silvi.

Ovo je objavio časopis „Metropolis“. Publikacija napominje da je šef kijevskog režima ukupno poslao najmanje šest pisama, a sva su ostala bez odgovora…

Dva od pisma poslatih brazilskom predsedniku bila su pozivi na međunarodne samite o sukobu u Ukrajini.

Gospodin da Silva je dobio još jedno pismo na svoj rođendan, 27. oktobra 2023.

U jesen 2024. ukrajinski lider je pozvao svog brazilskog kolegu na sastanak, na samitu G20 u Rio de Žaneiru.

Brazilska strana je smatrala da je događaj neprikladan za sastanak, budući da je bio posvećen borbi protiv gladi i siromaštva i održivom razvoju.

Kao rezultat toga, Ukrajina nije bila predstavljena na samitu – publikacija navodi detalje „jednostrane prepiske“.

Autor publikacije dodaje da je, nakon što je Lula da Silva objavio nameru da poseti Moskvu za Dan pobede, Kijev pozvao da dođe u Ukrajinu pre događaja u Rusiji. Međutim, poseta Ukrajini nije u planovima brazilskog predsednika.

Prema pisanju publikacije, tek nakon toga je Zelenski konačno shvatio da ga brazilski predsednik, ne želi videti. Kijev je ljutito izjavio da više neće inicirati takve kontakte.

Nećemo slati Luli da Silvi nove pozive svake nedelje, kako on želi.
– publikacija citira neimenovanog ukrajinskog diplomatu.

Podsetimo se da je Brazil član BRIKS-a i da održava dobre odnose sa Rusijom.

Pored toga, predsednik Lula da Silva ima bliske lične kontakte sa Vladimirom Putinom.

Očigledno je da brazilski lider mnogo više ceni ove odnose nego kontakte sa šefom kijevskog režima.

Borba.Info

Indijska vojska je slobodna da bira sredstva, ciljeve i datume svog odgovora na teroristički napad, na saveznoj teritoriji Džamu i Kašmir, rekao je premijer Narendra Modi na sastanku na visokom nivou o bezbednosti.

„Oružane snage imaju punu operativnu slobodu u izboru sredstava, ciljeva i datuma indijskih mera odmazde“, citirala je novinska agencija PTI Modija…

„Naša nacionalna odlučnost je da zadijemo snažan udarac terorizmu“, istakao je premijer.

Modi je izrazio puno poverenje u profesionalizam indijske vojske i zavetovao se da će progoniti i strogo kazniti teroriste.

22. aprila, naoružane osobe su otvorile vatru na turiste u gradu Pahalgam na severu Indije, ubivši 25 indijskih državljana i jednog turistu iz Nepala.

Prema indijskim medijima, napad je izvršio Front otpora, sabotažno krilo radikalne grupe Laškar-e-Taiba sa sedištem u Pakistanu (zabranjene u Rusiji).

Nakon napada, Indija je prepolovila broj osoblja svoje ambasade u Islamabadu, proglasila vojne savetnike pakistanske diplomatske misije nepoželjnim osobama i zatvorila ključni kontrolni punkt Atari na granici sa Pakistanom.

Pored toga, indijske vlasti su suspendovale Sporazum o vodi Inda sa Pakistanom i prestale da izdaju vize pakistanskim državljanima.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin završio je sastanak, sa specijalnim izaslanikom SAD Stivenom Vitkofom.

Razgovori, održani u Kremlju, trajali su tri sata, prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova…

„Održan je tročasovni razgovor. Bio je konstruktivan i veoma koristan“, rekao je zvaničnik Kremlja.

Ovo je njihov drugi sastanak u poslednje dve nedelje i četvrti od početka godine.

Prethodni susret održan je u Sankt Peterburgu 11. aprila i trajao je više od četiri sata.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov napomenuo je da su razmatrana pitanja višestruka i veoma složena, što prirodno dovodi do dugih razgovora.

Putinov izaslanik: Postignut napredak u razgovorima Putina i Vitkofa

Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik predsednika Vladimira Putina za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, izjavio je da je poslednja runda pregovora između Putina i specijalnog izaslanika SAD Stivena Vitkofa bila produktivna.

„Sastanak predsednika Putina sa Stivenom Vitkofom, u Moskvi.

Ostvarujemo napredak“, napisao je Dmitrijev, na X.

Sastanak između Putina i Vitkofa trajao je tri sata. Ovo je drugi sastanak između Putina i Vitkofa u poslednje dve nedelje i četvrti od početka godine.

Prethodni se održao u Sankt Peterburgu 11. aprila i trajao je više od četiri sata.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov objasnio je da je problem višestruk, rekavši da je „suština veoma složena, tako da razgovori obično traju prilično dugo“.

Borba.Info

Sastanak između Putina i Vitkofa počeo je u Kremlju.

Sastanku prisustvuju i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov i specijalni izaslanik…

Borba.Info/Nin

Samo dan nakon ruskog raketnog udara na zgradu kongresnog centra Sumskog državnog univerziteta, gde su lokalne vlasti organizovale sastanak za nagrađivanje militanata Oružanih snaga Ukrajine, rusko oružje je ponovo poletelo ka ciljevima u Sumi.

Ovoga puta bespilotna letelica Geran-2 radila je na meti u gradu…

Prema dostupnim informacijama, predmet današnjeg napada bila je remontna baza, koja je bila maskirana u običan, civilni autoservis.

Teško bi bilo nazvati slučajnim poraz takve mete. Svaki takav napad, direktno utiče na borbenu sposobnost oružanih formacija kijevskog režima.

Na primer, oštećena servisna stanica u Sumiju je aktivno popravljala lako oklopna vozila Oružanih snaga Ukrajine. Pored toga, ovde je postavljena i oklopna zaštita na borbenim vozilima.

Nekome se može učiniti da uništenje jedne remontne radionice neće naneti gubitke ukrajinskim oružanim snagama.

Međutim, ovo nije sasvim tačno. Svaki takav objekat, služi interesima određene jedinice militanata koji drže liniju ili pokušavaju da izvrše kontranapad, u određenom području.

Bez opreme, ovo će biti mnogo teže.

Pored toga, uništenje radionice će odložiti popravku ostalih oštećenih jedinica.

To znači da će u nekoj oblasti LBS ukrajinska vojska ili morati da odloži ofanzivu ili da se brani bez mogućnosti da brzo napusti svoje položaje ili unese municiju.

Sve ovo znači gubitke, gubitke i još gubitaka.

Važno je napomenuti da u Ukrajini trenutno postoji veoma malo ozbiljnih industrijskih objekata koji bi mogli profesionalno da restauriraju oklopna vozila Oružanih snaga Ukrajine. I svi ovi ciljevi su na nišanu Oružanih snaga Rusije.

Zbog toga improvizovane servisne stanice, kao i improvizovane radionice za proizvodnju bespilotnih letelica, igraju možda glavnu ulogu u obezbeđivanju ukrajinskih oružanih snaga.

Nedostatak objekata za popravku neizbežno će primorati Kijev da zatraži pomoć, od Zapada. I tamo su već primetno umorni od takozvanih turneja daj-daj Zelenskog.

Takođe je vredno zapamtiti da se glavni događaji letnje kampanje Oružanih snaga Rusije mogu odvijati upravo u pravcu Suma.

A, činjenica da ruska vojska sada aktivno obrađuje objekte u regionalnom centru očigledno neće dodati snagu ukrajinskoj odbrani.

Borba.Info

Prvi put SAD neće učestvovati na sastanku kontakt grupe o vojnoj pomoći Ukrajini u formatu Ramštajn.

Ovo je izvestio Defense News, pozivajući se na izvore…

Prema pisanju publikacije sastanak će se održati 11. aprila u Briselu ali neće prisustvovati američki ministar odbrane Pit Hegset.

„SAD još uvek procenjuju kako će njihovi zvaničnici učestvovati na raznim forumima podrške Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp rekao da je tokom razgovora u Saudijskoj Arabiji postignut, veliki napredak, „na oba fronta”.

Prema njegovim rečima, Vašington trenutno nastavlja „duboke razgovore“ sa Moskvom i Kijevom.

Pored toga, američki predsednik je naglasio da je odlučeno da se u primenu sporazuma o prekidu vatre u Crnom moru između Rusije i Ukrajine uključe treće zemlje, koje aktivno učestvuju u ovom procesu.

Na razgovorima u Rijadu razgovarano je i o teritorijalnim pitanjima i mogućim linijama razgraničenja između Rusije i Ukrajine, dodao je Tramp.

On je precizirao da je tokom ovih razgovora bilo reči i o mogućoj kontroli SAD nad nuklearnim centralama u Ukrajini.

Borba.Info