Američki naučnici su identifikovali značajan energetski disbalans na Saturnu, piše časopis Nature Communications.

Istraživači predvođeni Sinjue Vangom analizirali su podatke, koje je prikupila svemirska sonda Kasini i otkrili da je zagrevanje povezano sa promenom udaljenosti do Sunca, kao i sa Saturnovom eliptičnom orbitom…

Ovo uzrokuje značajne sezonske varijacije, kao i džinovske oluje i oluje, po kojima je poznata ova planeta.

„Prvi put posmatramo globalnu energetsku neravnotežu, na gasnom gigantu u sezonskim razmerama“, rekao je fizičar Liming Li.

Podsetimo, godišnja doba na Zemlji traju, samo nekoliko meseci u poređenju sa godišnjim dobima na Saturnu, koja traju nekoliko godina.

Istovremeno, naučnici su otkrili da najstarije poznato grobno mesto na svetu, nisu izgradili ljudi.

Mediji

2021. godine objavljeno je da su tragovi metana, koji bi mogli da potiču od živih mikroba, otkriveni u stubovima, koje su izbacili mesečevi ‘gejziri’.

Čak i najveća moguća procena proizvodnje metana od strane abiotskih organizama (onih koji ne žive) nije dovoljna da objasni koncentraciju metana u ‘gejzirima’.

Naučnici su otkrili obećavajuću indikaciju da bi život mogao postojati na Saturnovom šestom najvećem mesecu. Podaci NASA-ine penzionisane letelice Kasini pokazali su da Enceladus sadrži fosfate – elemente ključne za život.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ono što naučnicima daje najveću nadu je činjenica da fosfati nisu zarobljeni u mineralima, već su rastvoreni kao soli u tečnom okeanu.

Enceladus je jedno od svega nekoliko nebeskih tela u našem Sunčevom sistemu sa tečnom vodom, zbog čega je od svog otkrića bio od interesa za astrobiologe.

Ogroman okean slane tečne vode stisnut je između mesečevog jezgra i belog ledenog pokrivača debljine oko 20 kilometara.

Odavno je poznato da serpentinske pukotine na površini ledenog Meseca izbacuju ogromne stubove ledenih zrnaca i vodene pare u svemir iz otvora nalik na gejzire ali tek prošlog meseca istraživači su primetili iznenađujuće veliki “gejzir“ na južnom polu Enceladusa koji bi mogao biti znak života, piše Daili Mail.

Ovo je takođe prvi put da su fosfati otkriveni u okeanima van Zemlje, što predstavlja “ogromni skok napred”, prema stručnjacima sa Univerziteta u Berlinu koji su vodili studiju.

Fosfati su prirodni izvor fosfora, elementa koji doprinosi četvrtini svih hranljivih materija potrebnih biljkama za rast i razvoj.

To je ključno za stvaranje DNK i RNK, ćelijskih membrana i jedinjenja ATP-a koje služi za prenos energije unutar ćelija.

Takođe je jedan od šest elemenata neophodnih za život, zajedno sa ugljenikom, azotom, vodonikom, kiseonikom i sumporom.

“Znamo da Enceladus ima pogodne uslove za pojavu života ali ne znamo da li je zaista naseljen.

To je pitanje za narednu svemirsku misiju do tog meseca”, rekao je profesor Frenk Postberg, koji je učestvovao u projektu.

Naučnici uključeni u projekat kažu da je fosfor dostupan na površini mesečevih okeana, pa ako postoji život u Saturnovoj orbiti, verovatno je u tečnom sloju Meseca ali to ostaje da se utvrdi.

Prema proračunima njegovog tima, Enceladov okean bi mogao da sadrži 100 puta više fosfora nego Zemljini okeani.

Prethodna istraživanja na Enceladusu su pokazala da sadrži “mineralni okean” bogat rastopljenim karbonatima sa velikom količinom raznih reaktivnih, složenih organskih jedinjenja. 2021. godine objavljeno je da su tragovi metana, koji bi mogli da potiču od živih mikroba, otkriveni u stubovima koje su izbacili mesečevi ‘gejziri’.

Čak i najveća moguća procena proizvodnje metana od strane abiotskih organizama (onih koji ne žive) nije dovoljna da objasni koncentraciju metana u “gejzirima“.

Večernji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE