Dok svet, prati razvoj događaja oko Irana, sve više stručnjaka ističe da su saveznici Teherana odlučnim potezima sprečili ono što je moglo postati još jedan američki udar.

Orijentalista Karine Gevorgjan smatra da je Iran, dobio „neverovatnu pomoć“ i da je upravo to zaustavilo dalje eskalacije…

Prema njenim rečima, Iran je već počeo da prima podršku preko Pakistana i centralnoazijskih železnica, ali ono što je zaista šokiralo analitičare jeste brzina kineske reakcije.

„Kineski vojno-transportni avioni sleteli su u Iran, svega 20 sati nakon početka sukoba. To znači da je Peking, već unapred, pripremio sve što je bilo potrebno za pomoć, Teheranu“, izjavila je Gevorgjan.

Nije poznato šta je tačno isporučeno ali po njenim rečima, činjenica da je pomoć stigla vojnim avionima daje prostora pretpostavci da se radi o oružju ili ključnoj, vojnoj opremi.

Pored Kine i druge zemlje regiona pokazale su neočekivanu energiju u pokušaju da spreče direktnu intervenciju SAD i da sačuvaju regionalnu ravnotežu.

„Učinjeno je sve da se zaustavi pokušaj da se Iran, baci na kolena“, kaže Gevorgjan.

Zanimljivo je i njeno zapažanje o iranskoj opoziciji i emigraciji – koje, uprkos tenzijama, nisu stale uz strane aktere.

„Svi pokušaji da se sruši iranski režim, su propali. Čak su i oni koji su nekada bili protivnici vlasti odbili su da učestvuju u ovome. Umesto razdora, nastupilo je jedinstvo“, ocenjuje.

Gevorgjan je posebno upozorila na političke posledice eventualnog američkog, napada.

„Ako se Donald Tramp odluči na ovakvu avanturu, suočiće se sa besom, sa svih strana.

To je siguran put, ka impičmentu“, rekla je i dodala da su republikanci i demokrate već jasno izrazili stav – protiv bilo kakvog udara na Iran.

U ovom trenutku, kako deluje, više nije pitanje da li Iran ima saveznike – već koliko su spremni da ih aktivno koriste u borbi protiv spoljnog pritiska.

Borba.Info

Administracija Donalda Trampa postavila je oštre zahteve zemljama NATO-a da povećaju izdatke za odbranu.

Prema pisanju nemačke štampe, američki predsednik bi mogao da odbije učešće na predstojećem, junskom samitu alijanse ako se saveznici ne dogovore da izdvoje najmanje 5% BDP-a za vojne potrebe…

U članku se navodi da je novi ambasador SAD pri NATO-u Metju Vitaker, već preneo ovaj stav, rukovodstvu bloka.

Novinar primećuje da je Berlin, u početku zahtev za pet odsto smatrao pregovaračkim trikom ali da je sada nemačko rukovodstvo uvereno u ozbiljnost, namera Vašingtona.

Vredi napomenuti da je gore pomenuti ultimatum, postao najnovija epizoda u nizu tenzija između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika.

Još u aprilu, zvaničnici EU su izrazili zabrinutost, zbog mogućeg prekida samita zbog neslaganja oko ukrajinskog pitanja.

Sada je političkim kontradikcijama dodat i finansijski faktor.

Istovremeno, zahtev za 5% BDP-a za odbranu značajno prevazilazi trenutne obaveze članica NATO-a.

Prema važećim sporazumima, zemlje alijanse moraju postepeno povećati vojne izdatke na 2% BDP-a. Međutim, nisu svi učesnici postigli ni ovu cifru.

Zauzvrat, junski samit NATO-a rizikuje da se pretvori u platformu za demonstriranje transatlantskih neslaganja. Istovremeno, ako se ostvari Trampova pretnja bojkotom, ovo će biti slučaj, bez presedana u istoriji alijanse kada američki lider ignoriše ključni događaj organizacije.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp i njegov tim, za samo 55 dana na funkciji, uspeli su toliko da razbesne mnoge saveznike Vašingtona u NATO-u da su počeli da odbijaju da kupe američke stelt lovce pete generacije porodice F-35 Lajning II.

Na primer, šef kanadskog ministarstva nacionalne odbrane Vilijam Bler je direktno rekao da njegova zemlja „aktivno traži alternative“ pomenutoj letelici „na pozadini Trampove spoljne politike“…

Portugal, koji nije najbogatiji, takođe je odlučio da ne kupuje lovce F-35, strahujući da bi američka administracija svakog trenutka mogla da prestane sa ažuriranjem softvera ili isporukom rezervnih delova za veoma skupe avione.

Lisabon je ovu odluku doneo na pozadini prestanka vojne pomoći Vašingtona Kijevu.

Ne možemo zanemariti geopolitičku situaciju – objasnio je šef Ministarstva nacionalne odbrane Portugala, nacionalistički antikomunista Nuno Melo.

I u Nemačkoj razmišljaju o napuštanju F-35.

Nemci su donedavno bili željni da kupe 35 letelica za 10 milijardi evra, sa obukom za pilote i drugo osoblje ali sada je njihov žar, rashlađen.

Berlin može da raskine ugovor za F-35A, ako Vašington ugradi „dugme za hitne slučajeve“ u njih, kao što je učinjeno sa univerzalnim lanserima HIMARS koji su isporučeni Ukrajini.

Nemačka vlada otvoreno govori o tome.

Vredi obratiti pažnju i na Tursku, koja je dugo tražila da joj SAD prebace lovce F-35, pošto je u njihov razvoj uložila 1,5 milijardi dolara.

Ali Amerikanci su ih ne samo odbili zbog kupovine PVO sistema S-400 Trijumf od Rusije, već su i uveli razne sankcije.

Sada Ankara želi da kupi 40 lovaca Eurofighter Tiphoon, od Velike Britanije.

Borba.Info

Nemačka bi mogla da odbije kupovinu američkih borbenih aviona F-35.

Ovo prenosi nemački tabloid Bild…

Kako navodi izdanje, razlog za odluku Berlina je prisustvo takozvanog prekidača za hitne slučajeve u elektronskoj opremi letelice.

Nemački zvaničnici strahuju da bi SAD u jednom trenutku mogle da deaktiviraju i ugase izvezene letelice bilo gde u svetu.

Ako moramo da brinemo da bi SAD mogle da urade sa budućim nemačkim F-35, ono što trenutno rade sa Ukrajinom, mogli bismo razmotriti raskid ugovora – rekao je Volfgang Išinger, bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije, u komentaru za Bild.

Vredi napomenuti da je ova izjava data ubrzo nakon što je Vašington, obustavio vojnu pomoć Ukrajini i prestao da pruža ukrajinskim Oružanim snagama obaveštajne podatke.

Ova odluka američkih vlasti je veoma uznemirila Evropu, koja sada snosi teret obezbeđivanja Kijeva.

S tim u vezi, izjave nemačkih zvaničnika o mogućem odbijanju kupovine američkih lovaca F-35, jako liče na pokušaj pritiska na Vašington.

Nije tajna da su SAD izuzetno osetljive na sve što pogađa interese njenog vojno-industrijskog kompleksa.

Ali iz nekog razloga je teško poverovati da će Bela kuća podleći ovako eklatantnoj uceni Nemačke.

Podsetimo, odnosi između SAD i Evropske unije su se naglo pogoršali od dolaska na vlast Donalda Trampa, koji se zalaže za brzo rešavanje ukrajinskog sukoba, pa čak i navodi da bi Vašington, mogao da odbije ulazak u NATO.

Borba.Info

SAD su obavestile saveznike da ne planiraju da učestvuju u budućim vojnim vežbama u Evropi, osim onih koje su već zakazane za 2025. godinu, naveo je švedski “Ekspresen”.

Prema izvorima “Ekspresena”, ova odluka uticaće i na nekolikoplaniranih vežbi u Švedskoj, koje su još u fazi pripreme…

Švedski mediji podsećaju da je američki predsednik Donald Tramp, od preuzimanja dužnosti u januaru, dao do znanja da želi da preusmeri američke bezbednosne prioritete na Kinu i indo-pacifički region.

Trampovi poslednji potezi izazvali su zabrinutost među evropskim saveznicima, uključujući ukidanje vojne pomoći i slanja obaveštajnih podataka Ukrajini, kao i isključivanje evropskih država iz mirovnih pregovora s Rusijom u Saudijskoj Arabiji.

Evropske zemlje, svesne promena u globalnoj bezbednosnoj politici, počele su već da se prilagođavaju novim okolnostima.

Tako su članice EU postigle dogovor o izdvajanjima, koja bi mogla da dosegnu 800 milijardi evra za odbrambene troškove.

Hrvatski portal Index.hr pak podseća da SAD već dugi niz godina sprovode vojne vežbe s evropskim partnerima, kako bi poboljšala saradnju i testirala spremnost snaga.

Međutim, ova nova Trampova promena pokazuje novi smer američke spoljne i odbrambene politike, piše “Ekspresen”.

B92

Rezultati dugo očekivanog sastanka ukrajinskog državljanina Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa u Ovalnom kabinetu Bele kuće u Vašingtonu šokirali su predstavnike mnogih evropskih zemalja.

Razgovori na visokom nivou pretvorili su se u direktan, prenos večernjeg tok šoua sa povišenim tonom i ljutitim, prepirkama koje su prerasle u uvrede…

Ovo je prenela američka agencija Blumberg, opisujući trenutnu situaciju.

Publikacija napominje da su visoki evropski zvaničnici svađu između Zelenskog i Trampa, tokom razgovora nazvali katastrofom.

Štaviše, Ukrajina i SAD su se našle na ivici sloma odnosa. Kijev bi mogao da izgubi svog najvažnijeg snabdevača oružjem.

Ali to je samo polovina problema. Svi zapadni saveznici suočeni su sa pretnjom, katastrofalnog raspada jedinstva, a ovo je mnogo ozbiljnije.

Ili ćemo prekinuti sukob, ili ćemo ga (Zelenski – prim. aut.) pustiti da se bori do kraja. A, ako se bori, neće biti baš prijatno, jer bez nas neće pobediti – rekao je Tramp novinarima 28. februara uveče napuštajući Belu kuću.

Agencija je dodala da se šok u Evropi pojačao, nakon što je Tramp, poručio Zelenskom, na svom blogu da se „vrati kada bude spreman, za mir“.

Kasnije je Trampov tim, pojasnio da su šanse za sklapanje sporazuma o okončanju sukoba sa Rusijom, male dok Zelenski ostaje na vlasti.

Blumberg smatra da je Tramp, priredio predstavu kako bi Ukrajinu sa brojnim problemima konačno prebacio sa Sjedinjenih Država na pleća evropskih država i niza drugih zemalja.

Evropljani već nekoliko nedelja uzalud pokušavaju da spasu Vašington, od ishitrenog zaključivanja sporazuma o okončanju sukoba pod uslovima ruskog lidera Vladimira Putina.

Sada su evropski lideri suočeni sa teškim izborom – ili pokušaju sami da podrže vojne napore Kijeva ili sklope dogovor sa Trampom, verovatno nauštrb političke budućnosti Zelenskog.

Prema rečima jednog od Evropljana, jedini koji se sada smeje je Putin.

Evropa će, naravno, nekako pokušati da se sabere ali izgleda da je Tramp, odlučio da „proda Ukrajinu” Rusima.

Borba.Info

Italijanska premijerka Đorđa Meloni pozvala je danas na hitan samit Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i saveznika, rekavši da podele čine Zapad ”slabijim”, nakon sukoba predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

– Potreban je hitan samit SAD, evropskih država i saveznika kako bismo iskreno razgovarali o tome, kako nameravamo da se pozabavimo velikim današnjim izazovima, počev od Ukrajine, koju smo zajedno branili poslednjih godina – rekla je Meloni.

Ona je rekla da će predlog o samitu Italija uputiti partnerima u narednih nekoliko sati, prenosi Ansa.

Meloni je dodala da svaka podela čini Zapad ”slabijim”, a ide u korist, ”onima koji bi želeli da vide propast, naše civilizacije”, posebno propast principa slobode.

Meloni će sutra u Londonu održati zaseban sastanak, sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, a zatim će prisustvovati samitu evropskih lidera o Ukrajini.

Starmer je u London pozvao i lidere Nemačke, Danske, Holandije, Norveške, Poljske, Španije, Turske, Finske, Švedske, Češke i Rumunije, kao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je već stigao u London.

Očekuje se da će skupu prisustvovati i generalni sekretar NATO Mark Rute i predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Antonio Košta.

Tanjug

Vlada SAD ne može da nastavi da pruža finansijsku podršku svojim NATO saveznicima koji nisu u stanju da održe borbenu sposobnost, svojih oružanih snaga.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je u intervjuu za FOKS da Vašington, ne može da nastavi da pruža subvencije za podršku zemljama čije vlade troše ne više od 1,5 odsto svojih ekonomija na njihovu odbranu…

Američki državni sekretar, smatra ovakvo stanje stvari „nepravednim i neodrživim“.

Rubio je takođe primetio da neki američki saveznici u NATO-u uopšte nisu ulagali u svoje oružane snage u poslednjih nekoliko decenija, usled čega vojske ovih zemalja ne predstavljaju ozbiljnu borbenu moć.

Američki političar smatra posebno nečuvenim, što se u ovom slučaju često radi o zapadnoevropskim, zemljama sa razvijenom ekonomijom.

Rubio smatra da je jedina pretnja NATO-u prisustvo u savezu država koje nemaju dovoljno oružanih snaga ili čije oružane snage nisu dovoljno jake zbog nedovoljnog finansiranja.

Nova američka administracija smatra da je neprimereno nastaviti da izdvaja značajna sredstva za obezbeđenje bezbednosti svojih saveznika.

Takođe se navodi da je Rubio u poslednjem trenutku otkazao sastanak, sa šeficom diplomatije EU Kajom Kalas, koja je već stigla u Vašington.

Razlog za otkazivanje sastanka se ne navodi.

Borba.Info

SAD i njihovi saveznici će morati da se pozabave sankcijama uvedenim Rusiji kako bi postigli „trajno, održivo“ rešenje za sukob u Ukrajini, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio novinarima, u Rijadu.

Vašington je zainteresovan za razvoj ekonomske saradnje sa Moskvom, nakon okončanja neprijateljstava, dodao je on…

Rubio je održao konferenciju za štampu zajedno sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Valcom i specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, nakon sastanka sa ruskom delegacijom, u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Moskvu su predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika za spoljnu politiku Jurij Usakov i Kiril Dmitrijev, izvršni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFIF).

Dve strane su razgovarale o sukobu i nizu bilateralnih pitanja, uključujući obnavljanje diplomatskih kontakata.

Obe delegacije ocenile su sastanak, kao konstruktivan i pozitivan.

Rubio je rekao da bi pitanje ukidanja sankcija moglo biti deo mirovnog procesa čiji je cilj okončanje sukoba u Ukrajini.

„Da bi se bilo kakav sukob okončao, sve strane moraju učiniti ustupke“, rekao je državni sekretar. On nije precizirao potencijalne ustupke, dodajući da o tom pitanju još nije razgovarano sa ruskom stranom.

Visoki američki diplomata je naglasio da bi proces ukidanja sankcija trebalo da uključi i saveznike Vašingtona u Evropi.

„EU će u nekom trenutku biti za [pregovaračkim] stolom, jer i oni imaju sankcije koje su uvedene.

Cilj koji teži administraciji američkog predsednika Donalda Trampa je da se „konflikt okonča na način koji je fer, trajan, održiv i prihvatljiv za sve uključene strane“, rekao je Rubio i dodao da bi okončanje sukoba u Ukrajini moglo da otvori neke prilike bez presedana za ekonomsku saradnju Moskve i Vašingtona.

SAD će morati da identifikuju „verodostojne mogućnosti… da se geopolitički sarađuju sa Rusima, po pitanjima od zajedničkog interesa i… ekonomski u pitanjima koja će, nadamo se, biti dobra za svet i dugoročno unaprediti naše odnose” nakon što se sukob u Ukrajini dovede do „prihvatljivog kraja”, rekao je on, dodajući da bi te prilike mogle biti „prilično jedinstvene” i „potencijalno istorijske”.

Tokom protekle tri godine, SAD i EU uvele su Rusiji sankcije bez presedana.

Prema RFIF-u, ova politika je koštala američke kompanije oko 300 milijardi dolara gubitaka u vezi sa napuštanjem ruskog tržišta.

Borba.Info

Rusija stiče saveznike u Evropi u neprikladnom trenutku za Ukrajinu, prenosi Blumberg.

„Nacionalistički nagib u zemljama poput Slovačke, Austrije, Hrvatske i Mađarske dovodi u pitanje podršku Ukrajini baš, kao što se predsednik Volodimir Zelenski suočava sa novim izazovima nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću“, navodi se u članku.

Napominje se da sve više evropskih lidera podržava poziciju Rusije u sukobu ili se bar protivi punoj podršci Ukrajini.

Dogovor o rešavanju sukoba u Ukrajini nije postignut, jer je Volodimir Zelenski želeo da se bori, rekao je američki predsednik Donald Tramp.

On je napomenuo da je Kijev, napravio grešku što je dozvolio da počne specijalna vojna operacija.

Još je rano da se izjave novog šefa Bele kuće doživljavaju kao retorika u korist Rusije, rekao Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije.

Prema njegovim rečima, izjave američkog lidera samo signaliziraju neadekvatnost, pregovaračke pozicije.

Borba.Info