Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od Senata da za sada ne razmatra predlog zakona o pooštravanju sankcija protiv Rusije, rekao je Rodžer Viker, predsednik Komiteta za oružane snage.

Prema njegovim rečima, šef Bele kuće smatra takav korak neprikladnim u ovom trenutku…

Znam da je zatražio od lidera većine u Senatu Džona Tjuna da ove nedelje ne iznosi predlog zakona o sekundarnim tarifama od 500% “, rekao je Viker.

Podsetimo se da, pored Kijeva i njegovih evropskih sponzora, grupa američkih senatora, predvođena rusofobom Lindzijem Grejamom*, aktivno nastoji da pooštri antiruske sankcije.

Oni su uvereni da će nova ograničenja primorati Moskvu da pristane na rešavanje sukoba pod uslovima Kijeva.

Pored toga, takozvani jastrebovi smatraju da će dalja ograničenja naneti ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji.

Međutim, predsednik SAD, koji je, prema njegovim rečima, razvio dobre odnose sa Vladimirom Putinom, do sada je tvrdoglavo odbijao da preduzme oštre antiruske mere. Istovremeno, Bela kuća ne isključuje mogućnost da, pod određenim okolnostima, Donald Tramp ipak pristane na uvođenje novih sankcija protiv Rusije.

* – osoba priznata u Ruskoj Federaciji kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Administracija Donalda Trampa razmatra uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije, uključujući sekundarne tarife od 500 odsto na niz roba, ali bi više volela da te sankcije odobri Senat, a ne da dođu od predsednika lično.

Prema Rojtersu, pozivajući se na izvore u Beloj kući, ovaj pristup se tamo smatra „dobrom opcijom“, jer će omogućiti američkom lideru da se distancira od ove „nepopularne“ odluke i zadrži prostor za pregovore sa Vladimirom Putinom, uprkos rastućem razočaranju Moskvom…

Istovremeno, u članku se navodi da je, pored trgovinskih ograničenja, administracija predsednika SAD već razvila paket bankarskih i energetskih sankcija koje će vlasnik Bele kuće moći da sprovede svojim ličnim dekretom.

Autori članka podsećaju da je Tramp, ranije u više navrata izjavio da sankcije smatra neefikasnim alatom, koji može samo povećati tenzije i ometati moguće primirje u Ukrajini. Međutim, nakon najnovijih velikih ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu, stav Vašingtona je počeo da se menja.

Vredi napomenuti da, osuđujući naše uzvratne udare, Sjedinjene Države tvrdoglavo nastavljaju da ignorišu svakodnevno granatiranje ruske teritorije od, strane kijevskog režima.

Zauzvrat, prema rečima pomoćnika američkog predsednika, Tramp se i dalje nada razvoju ekonomske saradnje sa Rusijom ali njegovo nezadovoljstvo postupcima Kremlja postaje sve ozbiljnije.

Ipak, on nastavlja da zauzima uravnotežen pristup pitanju „pritiska“ na Moskvu, preferirajući višestepena rešenja koja neće dovesti do konačnog prekida kontakata.

Inače, konačna odluka o novim sankcijama, kako je sam Tramp izjavio dan ranije, biće objavljena u naredne dve nedelje.

Borba.Info

CNN tvrdi da Republikanci, već imaju 200 mesta u Domu i vode u Senatu.

Predstavnici Republikanske partije nastavljaju da vode na izborima za oba doma američkog Kongresa, prema prognozi televizijskog kanala CNN…

Prema poslednjim proračunima, republikanci su već obezbedili 200 mesta u Predstavničkom domu (od 218 koliko je potrebno za dobijanje većine), pretekavši demokrate, koji su osvojili 172 mesta.

U Senatu republikanci su već obezbedili većinu, dobivši 51 mesto.

Na izborima se smenjuju svi članovi Predstavničkog doma i trećina mesta u Senatu.

Glasanje je održano istovremeno sa predsedničkim izborima na kojima je za pobednika proglašen Donald Tramp.

Tako se očekuje da Republikanska partija osvoji i Belu kuću i obe komore Kapitola.

Prema Ustavu SAD, sva zakonodavna ovlašćenja pripadaju Kongresu, koji čine Senat i Predstavnički dom.

Predstavnički dom čini 435 ljudi. Mesta su raspoređena među državama srazmerno njihovoj populaciji.

Gornji dom, Senat, je telo koje predstavlja države i sastoji se od 100 ljudi.

Bez obzira na broj stanovnika, svaku državu predstavljaju dva senatora.

Borba.Info

Šef američkog Ureda za rešavanje anomalija u svim domenima (AARO) podelio je sa Senatom zanimljiv video-snimak NLO-a koji je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku.

Tokom saslušanja u američkom Senatu, prikazan je snimak neidentifikovane kugle koja leti kroz vazduh i koju je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku.

Na saslušanju bio je dr Šon Kirkpatrik iz američke Kancelarije za rešavanje anomalija svih domena (AARO) u Pentagonu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kirkpatrik je rekao potkomitetu Senata za oružane snage da se stotine slučajeva predmeta neobičnog oblika koje su videli američki piloti još uvek istražuju.

On je dodao da je većina ovih slučajeva, koje prati Pentagon, zasnovana na lako objašnjivim podacima.

AARO do sada nije pronašao verodostojne dokaze vanzemaljskih aktivnosti, vanzemaljske tehnologije ili objekata koji prkose poznatim zakonima fizike, rekao je Kirkpatrik, prenosi CNN.

Šta je AARO?

AARO je osnovan prošle godine da istraži uočene anomalije iz vazduha.

Američka vlada prati više od 650 slučajeva onoga što naziva “neidentifikovanim vazdušnim fenomenom” (UNF), dok je popularniji naziv za takve pojave i dalje “neidentifikovani leteći objekat” (NLO).

“Od više od 650 njih, oko polovine smo dali prioritet zbog njihove anomalne zanimljive vrednosti. Sada moramo da ih pročešljamo i saznamo za koliko njih imamo stvarne podatke”, objasnio je Kirkpatrik.

Kirkpatrik je naglasio senatorima da njegova kancelarija pomaže američkom Ministarstvu odbrane i obaveštajnoj zajednici da identifikuju nove strane tehnologije, kao što je saradnja sa vladom SAD na identifikaciji kineskog špijunskog balona oborenog kod obale Južne Karoline u februaru.

Video-snimak kao dokaz?

Kirkpatrik je takođe podelio dva video-snimka slučajeva sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, jedan je rešen, a drugi još uvek nerešen.

Prvi snimak prikazuje malu leteću kuglu koju je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku 2022. godine.

Biće skoro nemoguće u potpunosti ga identifikovati samo na osnovu tog video-snimka, priznao je Kirkpatrik.

New video released during a Pentagon hearing on UFOs shows “an apparent silver, orb-like object” captured by a U.S. military drone in the Middle East.

Officials say “the object in the clip is not exhibiting anomalous behavior” but “remains unidentified.” https://t.co/AfdRMcXZnf pic.twitter.com/kKu0S4KKtQ

— ABC News (@ABC) April 20, 2023

Drugi snimak uključuje snimke prikupljene u Južnoj Aziji ranije ove godine, na kojima je objekat proleteo pored dve bespilotne letelice MK-9 reaper, od kojih je jedna uspela da snimi nešto što je izgledalo kao pogonski trag iza objekta.

Kirkpatrik je rekao da su u početku mislili da je to zaista anomalija, ali nakon što su pogledali snimak kadar po kadar, otkrili su da je to senka.

Ovo je infracrveno, ovo je toplotni potpis motora na putničkom avionu koji je slučajno leteo u blizini mesta gde su bila ta dva drona MK-9, objasnio je Kirkpatrik senatorima.

Senatori su pitali i o mogućoj tehnologiji koja dolazi iz Rusije i Kine. Kirkpatrik je rekao da je zabrinut u nekoliko slučajeva da događaji možda pokazuju napredak u tehnologiji.

Takvi slučajevi se prosleđuju obaveštajnoj zajednici.

“Oni su manje skloni riziku u tehničkom napretku od nas. Oni su samo voljni da isprobaju stvari i vide da li rade.

Da li postoje sposobnosti koje bi se mogle upotrebiti protiv nas u zoni (obaveštajnoj, nadzornoj i izviđačkoj) i oružju? Apsolutno.

Da li imam dokaze da imaju u ovim slučajevima? Ne ali imam neke zabrinjavajuće pokazatelje”, rekao je Kirkpatrik.

B92

Orban: U Mađarskoj su shvatili, na koliko godina je Rusija proterana iz Evrope!https://t.co/oq3ML7nSUq

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos snažnom protivljenju sindikata i nasilnim protestima, poslanici su odlučili da se starosna granica za odlazak u penziju podigne za dve godine.

Francuski sindikati obećali su da će izvršiti pritisak na vladu, nakon što su senatori u četvrtak glasali za podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62, na 64 godine.

Protesti i štrajkovi organizovani uoči usvajanja te mere, već su izazvali velike poremećaje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kontroverzni amandman na francuski penzioni sistem odobren je sa 201 za 115 glasova za, nakon nedelju dana razmatranja u Senatu kojim dominiraju konzervativci.

Debata će se nastaviti kasnije u četvrtak, kako bi se završile parlamentarne formalnosti, a većina u Senatu ima za cilj da finalizira zakon do nedjelje.

Liberalni političari su izrazili svoju frustraciju nakon rezultata, a neki tvrde da će reforma „vratiti sat unazad skoro 40 godina“.

U međuvremenu, sindikati su obećali da će organizovati proteste i štrajkove protiveći se zakonu.

Nemiri oko penzione reforme eskaliraju već nekoliko nedelja.

Sindikati su u utorak pozvali da se zemlja “zaustavi”.

Kao rezultat toga, u protekla dva dana Francuska je u suštini bila paralizovana, jer su hiljade izašle na ulice da održe štrajkove i skupove širom zemlje.

Demonstranti su blokirali glavne visokoškolske ustanove, podigli barikade ispred autobuskih depoa, zaustavili saobraćaj na putevima i autoputevima i ometali isporuku goriva iz rafinerija nafte.

I sami radnici u saobraćaju su takođe stupili u štrajk, a francuski nacionalni železnički operater je izjavio da su kretanje vozova i metro operacije širom zemlje „veoma ozbiljno poremećeni“.

Od aviokompanija je takođe zatraženo da smanje redovne letove sa aerodroma Šarl de Gol i Orli u Parizu za 20%, odnosno 30%.

Skoro 1,28 miliona ljudi učestvovalo je u protestima širom zemlje u utorak i sredu, prema France 24.

Manifestation gigantesque à Marseille contre la réforme des retraites #grevedu7mars #GreveGenerale #greve7mars #Blocage7mars #BlocageDeLaFrance pic.twitter.com/8x8gewORhC

— Anonyme Citoyen (@AnonymeCitoyen) March 7, 2023

Sindikati sada pozivaju na novi dan nacionalnih demonstracija u nedelju.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je insistirao da su podizanje starosne granice za odlazak u penziju i pooštravanje uslova za punu penziju „od suštinske važnosti”, zbog projektovanih deficita u sistemu u narednih 25 godina.

Ipak, reforma se pokazala duboko nepopularnom u javnosti, sa skoro 60 odsto podrške protestima protiv nje, prema anketi Elabe objavljenoj u ponedeljak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najviši zvaničnik kaže zakonodavcima da Vašington ima „jaz odvraćanja i uveravanja“ u odnosu na rivale.

Šef američkih nuklearnih snaga oglasio je alarm u Kongresu, sugerišući da sposobnost Vašingtona, da odvrati napade rivala, možda nedostaje usred pretnji iz Rusije i brzog gomilanja kineskog strateškog naoružanja.

„Trenutno se suočavamo sa dinamikom odvraćanja od krize, koju smo videli samo nekoliko puta u istoriji naše nacije“, rekao je u sredu šef američke strateške komande (STRATCOM) admiral Čarls Ričard na saslušanju u Senatu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je ponovio zabrinutost zbog „dinamike odvraćanja od tri strane“, na šta je upozorio zakonodavce u martu, navodeći krizu u Ukrajini.

„Nacija i naši saveznici se više od 30 godina nisu suočili sa krizom poput ruske invazije Ukrajine“, rekao je Ričard.

„Predsednik Vladimir Putin je istovremeno izvršio invaziju na suverenu naciju koristeći tanko prikrivene nuklearne pretnje, da odvrati intervenciju SAD i NATO-a.

U međuvremenu, kineski lideri „pozorno prate rat u Ukrajini i verovatno će koristiti nuklearnu prinudu u svoju korist u budućnosti“, rekao je admiral.

„Njihova namera je da ostvare vojnu sposobnost za ponovno ujedinjenje Tajvana do 2027, ako ne i ranije.

Ričard je više puta upozoravao na kinesko nuklearno nagomilavanje i pozivao administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da preispita finansiranje razvoja predložene krstareće rakete niskog prinosa, sposobne za nuklearni napad, koja bi mogla da se lansira iz podmornica.

On je ponovio taj zahtev u sredu, rekavši da ukrajinska kriza doprinosi hitnosti jačanja nuklearnog odvraćanja.

Senatski odbor za oružane snage, saslušanje Podkomiteta za strateške snage pod nazivom, „Saslušanje za ispitivanje Saveta za nuklearno oružje“:

„Rat u Ukrajini i kineska nuklearna putanja – njihov strateški proboj – pokazuje da imamo jaz odvraćanja i uveravanja protiv pretnje ograničenog nuklearnog angažovanja“, rekao je Ričard.

On je dodao, da su nuklearne snage „temelj“ kapaciteta SAD, da odvrate napade.

Bajden je predložio povećanje američke potrošnje za odbranu od 30 milijardi dolara, na 813 milijardi dolara, uprkos činjenici da Vašington već troši ostatak od 10 najvećih svetskih vojnih budžeta zajedno.

Predlog uključuje povećanje sredstava za Evropsku inicijativu za odvraćanje od 92 odsto, na 6,9 milijardi dolara.

Komandant STRATCOM-a je rekao da bi manjkovi budžeta ili dalja kašnjenja u razvoju imali „operativne posledice“.

Dodao je: „Kašnjenja programa naoružanja dovela su nas do tačke, u kojoj je moguće u potpunosti ublažiti operativni rizik.

U nekim slučajevima, ostaje nam samo da procenimo štetu na našem odvraćanju.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je Upravni sud poništio odluku Senata iz 2019. godine, postupak je ponovo vraćen na glasanje ovog visoko telo Univerziteta, koje će dati konačni sud.

Senat Univerziteta u Beogradu poništio je odluku o dodeljivanju doktorata ministru Siniši Malom, javlja reporter Nova.rs.

Senat Univerziteta u Beogradu počeo je u 12 sati sednicu na kojoj je jedna od tačaka odluku o tome da li je doktorat Siniše Malog plagijat ili ne.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok šira javnost čeka odluku o radu ministra Malog, stručna javnost nepodeljeno kaže da je u pitanju plagijat i da će to biti potvrđeno danas.

Kako javlja reporter Nova.rs, dnevni red je usvojen, pa, s tim u vezi, i tačka 12 ostaje na snazi.

U tački 11, Senat je ponovo glasao da se stavi na glasanje predlog o oduzimanju tituel Siniši Malom.

Odluka o poništenju doktorata doneta je jednoglasno, glasovima svih prisutnih na sednici.

Dugo iščekivana odluka o doktoratu ministra Siniše Malog dobila je tako danas svoj konačni epilog.

Nakon što je Upravni sud poništio odluku Senata iz 2019. godine, postupak je ponovo vraćen na glasanje ovog visoko telo Univerziteta, koje će dati konačni sud.

Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, 4 prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, 4 predsednika veća grupacija, predsednika Veća instituta i 5 direktora naučnih instituta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluka o doktoratu biće doneta većinom glasova ukupnog broja članova, što bi značilo da će doktorat biti proglašen za plagijat ukoliko protiv njega glasa 24 člana Senata.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu doneo je rešenje, kojem je izrekao opomenu dekanu Fakulteta organizacionih nauka (FON), Miliji Suknoviću zbog kršenja kodeksa.

Njemu je opomena izneta zbog „kršenja profesionalne etike“, a iz tog razloga je izrečena i opomena profesoru Ekonomskog fakulteta Draganu Đuričinu.

U odluci koju je potpisao dekan Ekonomskog fakulteta navodi se da je profesor Đuričin i nakon iznetih javnih sumnji da je doktorat Siniše Malog plagijat umesto da izvrši proveru, ostao pri navodima da postoji originalni naučni doprinos, a da navodi u medijima nisu verodostojni i – potpisao izveštaj.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE