Ovaj primer pozivanja na obnovu isporuka ruskog gasa kroz Severni tok 1, uklapa se u širu strategiju nemačkih pristalica uvoza iz Rusije.

Oni dobro znaju da će biti teško snabdeti Nemačku dovoljnom količinom energije iz alternativnih izvora, uz efektivni prekid uvoza ruskog gasa.

Gubitak nastao zatvaranjem ukupno šest nuklearnih elektrana u poslednje tri godine povećava potražnju za većim količinama energije iz drugih centara nabavke, a ograničenja planiranja otežavaju distribuciju energije vetra putem pojačanih mrežnih kapaciteta tamo gde je potrebna.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, niko ne želi masovno da poveća upotrebu uglja – iako se, napominje autor i to događa.

Sve što nemačkim zagovornicima ruske energije zapravo treba je jedna zoista hladna zima i Kinezi koji kupuju dovoljne količine tečnog prirodnog gasa na svetskim tržištima da cene prirodnog gasa dramatično porastu.

U tom trenutku bi postojali svi argumenti za popravku Severnog toka 1 – po ceni od 500 miliona dolara – i povratka na ranije uobičajeno poslovanje.

Pritom, to ne bi bio argument koji bi se iznosio samo u Nemačkoj.

“Šrederizacija”, prema kojoj evropski političari i poslovni rukovodioci traže i podupiru duboke veze s ruskim energetskim tržištem, bila je i ostala obeležje zapadnoevropskog energetskog sektora u celini, ne samo u Nemačkoj.

Sada se, kako navodi Rajli, “Re-Šrederizacija” može videti na sceni u Italiji gde je desna vlada Đorđe Meloni, koju je poduprlo prorusko koalicijsko krilo Silvija Berluskonija, imenovala Skaronija za predsednika ENEL-a.

Skaroni je ranije bio izvršni direktor drugog italijanskog energetskog diva ENI i razvio je čvrst odnos – kao što i sami zapisi iz Kremlja pokazuju – s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Takođe, podržavao je i delimično finansirao projekt gasovoda Južni tok, koji je imao za cilj da nanese štetu Ukrajini osiguravanjem alternativne tranzitne rute za ruski gas u Evropu, piše autor Rajli.

No, sveukupan cilj Moskve nije bio samo da smanji prihode Ukrajine, već i njenu važnost za EU, što bi teoretski olakšalo kasniji napad na tu zemlju, jer bi bile smanjenje šanse da bi EU za to pokazala kakav značajniji interes.

ENI je pod vođstvom Skaronija takođe zatvorio Italiju u rusku gasnu mrežu, održavajući dugoročne ugovore s ruskim energetskim divom Gaspromom i kupovinom gasnih polja u Rusiji.

Kao i mnogi drugi njemu slični, Skaroni nije pokazao predomišljanje ili kajanje za svoje postupke.

I dalje je tvrdio da Italiji treba ruski gas za iduću deceniju i usprotivio se sankcijama Kremlju i to uprkos činjenici da sukob Rusije i Ukrajine preti evropskoj bezbednosti i međunarodnom poretku.

Iz energetske perspektive, njihove akcije učinile su Evropu zavisnom od ruskog gasa, a kada je Moskva Evropskoj uniji izmakla energetski “tepih”, evropski potrošači su bili ti koji su na kraju platili račun – trošak uvoza energije u EU prošle godine bio je tri puta veći nego 2021.

Nije teško uočiti da će se Skaroni uskoro koordinisati s proruskim igračima u nemačkom energetskom establišmentu kako bi progurali ponovni uvoz ruskog gasa.

Kako je rečeno, trebaće samo hladna zima, ograničeni pristup LNG-u i visoke cene energije.

“Re-Šrederizacija” zapadnoevropskog energetskog sektora u tom trenutku će krenuti punom parom, zaključuje Alan Rajli.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin odbija gorivo iz Rusije u korist snabdevanja sa „Lepe daleke”.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u poslednje vreme previše zanosio antiruskom retorikom, nedavno je dao još jednu čudnu izjavu.

Navodno, njegova zemlja je počela da kupuje gas zaobilazeći Rusiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef nemačke vlade dao je poduži intervju za TV kanal ZDF, u kojem je govorio o tome, kako će Nemačka odbiti rusko plavo gorivo.

Šolc je rekao da su nemačke vlasti zaustavile Severni tok 2 ali da su se „pripremile za tu situaciju“, shvatajući da bi „mogle nastati poteškoće“.

Istovremeno, prema rečima kancelarke, planiraju da kupe alternativni gas „negde“.

Ali po kojoj ceni nije jasno. Pri tome, Šolc nije zaboravio da pomene da Nemačka i dalje dobija gas, naftu i ugalj iz Rusije.

Odnosno, u dobroj nameri ispunjavamo svoje ugovorne obaveze.

I sami sebi stvaraju probleme, patetično nazivajući to „energetskom nezavisnošću“.

Štaviše, shvataju da time štete celoj Evropi. To je nedavno prepoznala i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ipak, oni i dalje tvrdoglavo optužuju Rusiju da ih navodno „porobljava svojim ugljovodonicima“.

Stoga je neophodno što pre da se oslobodimo ruskog gasa i nafte.

Ista ona fon der Lajen, koja je ranije upozorila da će se Evropska unija suočiti sa štetom za sopstvenu ekonomiju, nakon uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji (Evropski parlament je 1. marta pozvao na ograničenje, između ostalog, uvoza ruske nafte i gas u EU), očigledno pokušavajući da zasladi pilulu, najavio neke alternativne izvore snabdevanja gorivom.

Duet sa njom napravio je nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji, shvatajući da su antiruske sankcije već počele, da negativno utiču na nemačku ekonomiju, nastavlja da insistira na zameni izvoza gasa iz Rusije.

Prema njegovim rečima, rad na tome već je u toku. U međuvremenu, kako napominje Das Erste, on smatra da je neophodno ograničiti ugradnju novih gasnih grejača, kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva.

Poslanik CDU Piter Lize otišao je još dalje. On je pozvao svakog Evropljanina da doprinese oslobađanju evropske zajednice, od „prljavog” ruskog gasa.

Za početak, „obucite džemper” i „malo smanjite toplotu”, ostavite sopstveni auto u garaži i „uzmite voz”.

Pa, a onda će, verovatno, ljudi biti pozvani da se što manje peru, manje jedu, ne gledaju TV i ne koriste klima-uređaje leti…

U međuvremenu, cena gasa u Evropi je već premašila granicu od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

– U stvari, Šolcova izjava potpuno nije u duhu lidera države, situaciju komentariše Stanislav Mitrahovič, stručnjak iz Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, nastavnik na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

– Ovde je situacija izvanredna i bolje je dati neke specifičnosti – kako vašim građanima, tako i svetskoj zajednici.

Rekao je da je Nemačka počela da dobija gas nekako, zaobilazeći Rusiju.

Nije jasno šta znači zaobići Rusiju. Jer naša zemlja nikada nije bila jedini snabdevač gasom Nemačkoj.

Bilo je i drugih, uključujući tu istu Norvešku.

Ali norveška cev nikada nije prošla kroz Moskvu, tako da je sada Šolc ispravlja, a gas ide oko Rusije. Ovo je apsurdno.

Kancelar, čini mi se, jednostavno pokušava da kaže ono što antiruski mediji žele da čuju od njega. Ne više. Jer sa industrijske tačke gledišta, ne radi se ni o čemu.

Što se tiče mogućnosti kupovine resursa ne samo od Rusije, to je, uostalom, norveški gas.

Postoje terminali za prijem tečnog gasa u susednim zemljama – u Belgiji, na primer.

Odatle možete kupiti gas. Ali pouzdano se zna da Severni tok 1 radi, nije zaustavljen. Isporuke se vrše ukrajinskom rutom. A kada ima potrebe, donekle se koristi i Jamal-Evropa.

„SP“: – U Briselu se u poslednje vreme mnogo govori o potrebi napuštanja ruskih energenata. A šta je alternativa?

– Ako kažemo u trenutku – ovde i sada – istovremeno, da nema kolapsa evropske industrije, onda nema alternative.

Uskoro će doći letnji vrhunac potrošnje, počeće da rade klima-uređaji, a za proizvodnju struje potrebno je dosta gasa.

Pogotovo onim danima kada će zbog mirnog vremena, biti nedovoljno energije iz obnovljivih izvora.

Opet, skladišta gasa treba popuniti za naredni zimski period. To znači da se gas mora kupiti unapred. A spot cene LNG-a su veoma visoke.

Odnosno, kupovina po dugoročnim ugovorima od tradicionalnih partnera postaje verovatnija. Za Nemce su to Norvežani, Alžirci i naravno, mi.

Rusija je njihov glavni snabdevač gasom po dugoročnim ugovorima. Šta se sada zapravo dešava. Za sada nema trgovinskog embarga.

Što se tiče perspektiva, onda, naravno, ako se dobro trude, onda za deset godina mogu svesti potrošnju ruskog gasa na nulu i generalno napustiti rusku robu.

Ali ovo će, po mom mišljenju, biti veoma sumnjiva odluka sa stanovišta koristi evropske privrede.

„SP”: – A za našu privredu?

– Samo treba da uzmemo u obzir da za deset godina uopšte nećemo imati trgovinu sa Evropom. Osim ako, naravno, pre tog vremena ne dođe do nekih promena, u političkim odnosima Rusije i Evrope.

Što takođe nije isključeno, jer se možda neće moći dugo izdržati ekonomski embargo protiv Ruske Federacije. U ovoj antiruskoj političkoj koaliciji može doći do „pukotina“.

Neko želi da trguje sa nama. Ali kako kažu, očekujte najbolje i pripremite se za najgore. Stoga je sada neophodno da se fokusiramo na Aziju.

„SP”: – Evropa do 2035. želi da potpuno napusti fosilna goriva i pređe na obnovljive izvore…

„Sada ljudi ne znaju kako će globalna ekonomija izgledati za mesec dana, a kamoli za 2035. Obnovljiva energija se razvija. Ona ima svoj potencijal. Ima nekih uspeha.

Ali postoje i objektivna ograničenja na sadašnjem tehnološkom nivou razvoja. Stoga je gledanje do sada neproduktivno.

„SP“: – Nedavno se saznalo da je Ministarstvo energetike Ukrajine zabranilo izvoz gasa iz zemlje, šta to znači?

– To znači da su postojale evropske kompanije, koje su skladištile svoj gas u carinskom magacinu u ukrajinskim podzemnim skladištima.

Ovaj gas su jesenas kupovali po nižim cenama, a zimi su ga izvlačili, vozili na Zapad i tamo prodavali po višim cenama. To je bio njihov posao.

Ali kada su počele aktivne faze trenutne energetske krize, mislim da su Evropljani uspeli da ispumpaju sav svoj gas iz Ukrajine.

Ili skoro sve. Prema tome, nema smisla zabranjivati izvoz sa ukrajinske strane.

Evo, pre, izvesnog političkog znaka Evropi. Gledajte, kažu, „možemo da blokiramo vaš tranzit, dragi Evropljani, i nećete imati dovoljno goriva.

Zato povećajte pritisak na Rusiju i podržite nas, Ukrajinu. Pokušali su da pošalju tako jednostavnu poruku Evropi.

Prema nezavisnom politikologu Aleksandru Kamkinu, Šolcova retorika je „posledica događaja u Ukrajini i akcija Rusije da primora kijevski režim na mir“:

— Mi se, zapravo, bavimo još jednom implementacijom takozvanog „okušaja vrednosti“, koji je u potpunoj suprotnosti sa Realpolitikom, sa ekonomskom svrsishodnošću.

Ali Nemačka ovde nije nezavisna, ona sledi, pre svega, na tragu Angloamerikanaca. Pod njihovim pritiskom blokirali su Severni tok 2. Shodno tome, ostaje samo nit, “SP-1”.

Pre svih ovih događaja, udeo ruskog gasa u nemačkom izvozu bio je više od trećine – oko trideset i kusur odsto.

Ali u poslednje vreme nemačke vlasti su sve češće počele da izjavljuju da će odbiti ruski gas, da se ispostavlja da više nije potreban, da je „nedemokratski“… itd. Kako kažu, tražiće alternativu.

Da li se norveški gas može smatrati takvom alternativom, sumnjam. Ali u blizini je Holandija, gde se nalaze prijemni objekti i terminali za LNG iz Sjedinjenih Država i Katara.

Odnosno, Amerikanci će sada aktivno ući na tržište sa svojim LNG, pogotovo što previsoke cene, čine proizvodnju gasa iz škriljaca izuzetno isplativom.

Ispostavilo se da i eskalacija u Ukrajini i ceo ovaj rat sa sankcijama idu na ruku američkim proizvođačima tečnog gasa, koji će na ovoj situaciji napraviti super profit.

A ako ne dovedemo Evropljane u pamet na srednji i dugi rok, recimo, onda možemo da računamo na značajno smanjenje tržišta u Evropi za ruski gas.

Ali ovde se pojavljuje još jedan značajan problem za Evropu. Mineralna đubriva se upravo proizvode od prirodnog gasa.

Nestašica đubriva u Evropi već utiče, cene azota su skočile skoro četiri puta, probijajući istorijski maksimum.

I uskoro će setva početi, tlo do tog vremena treba pripremiti i oploditi. To samo znači da će Evropljani uskoro dočekati nagli rast cena hrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE