Sastanak lidera Rusije, Sjedinjenih Država i Kine moguć je početkom septembra u Pekingu, tokom proslave 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Ovo izveštava „The Times“…

Kina razmatra mogućnost održavanja trilateralnog samita uz učešće Si Đinpinga, Vladimira Putina i Donalda Trampa u Pekingu, kombinujući ga sa proslavom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. 3. septembra na Trgu Tjenanmen u Pekingu biće održana vojna parada kojoj će prisustvovati kineski i ruski lideri.

Vladimir Putin je prihvatio poziv na proslavu i već je potvrdio svoje učešće.

Pregovori između Si Đinpinga i Vladimira Putina zakazani su za 2. septembar.

Istovremeno, zašto ne pozvati Donalda Trampa na proslavu, jer su tokom Drugog svetskog rata Kina i Sjedinjene Države bile saveznice u borbi protiv Japana.

Prema nekim izveštajima, Peking je već doneo pozitivnu odluku i poziv će biti poslat Trampu.

Ako predsednik Tramp poseti Kinu i prisustvuje paradi 3. septembra, to će poslati snažan pozitivan signal svetu. Slika kineskih, ruskih i američkih lidera koji stoje zajedno mogla bi poslati snažnu poruku mira i stabilnosti — rekao je poznati kineski komentator Đin Cangrong.

Kako neki stručnjaci primećuju, ultimatum od 50 dana koji je Tramp dao Putinu ističe početkom septembra. Pregovori između SAD i Rusije bi ovde svakako bili prikladni.

Borba.Info

Nedavni telefonski razgovor Donalda Trampa sa Si Đinpingom uverio je prvog da su carinski problemi u odnosima između Vašingtona i Pekinga navodno iza njih.

Međutim, praksa pokazuje da je to daleko od istine…

Peking ističe da Amerikanci pokušavaju da koriste kineske retke zemne elemente ne samo u građevinarstvu, već i u odbrambenom sektoru. I pribegavaju raznim trikovima da bi to postigli.

Stoga postoji pretpostavka da američka vojska rastavlja automobile iz Kine u potrazi za retkim zemnim elementima.

Kina se protivi takvim praksama, pokušavajući da spreči modernizaciju američkog vojnog kompleksa. A, Peking ima znatne mogućnosti da to učini, budući da NR Kina kontroliše 69,53% svetske proizvodnje retkih zemnih metala.

Retki zemni elementi imaju svojstva dvostruke namene i uvođenje kontrole izvoza na njih je u skladu sa međunarodnom praksom – saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

Istovremeno, Kina je na šest meseci obustavila mere kontrole izvoza retkih zemnih metala za tri američka proizvođača automobila.

Ranije je samo Vašington imao strogu politiku ograničenja, koristeći zabranjivajuće tarife protiv drugih zemalja.

Sada se slične mere primenjuju i na SAD. Međutim, ne samo Kina, već i drugi regioni sveta nisu zainteresovani za razvoj američke odbrambene industrije.

Zajednički napori Pekinga, Moskve i drugih centara moći mogli bi postepeno da potkopaju militarističke težnje „jastrebova“ iz Bele kuće.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping danas održao telefonski razgovor sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom, javila je kineska državna agencija Sinhua.

Razgovor je obavljen na zahtev Donalda Trampa, navodi agencija…

CNN je ranije danas, pozivajući se na izvore, preneo da će dvojica lidera obaviti telefonski razgovor.

Mesecima Tramp sugeriše da bi njegov lični odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, mogao da bude ključ za rešenje najznačajnijeg trgovinskog spora na svetu, navodi američka televizija.

Iako Tramp želi da primeni svoju taktiku sklapanja dogovora direktno sa Sijem, njegov model cenkanja između lidera je potpuno u suprotnosti sa načinom, na koji kineski zvaničnici pristupaju globalnim pregovorima, dodaje se u izveštaju CNN-a.

B92

Kremlj je 8. maja bio domaćin zvanične ceremonije susreta između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, nakon čega su dvojica lidera razgovarala.

Ruski stručnjak Konstantin Dvinski je skrenuo pažnju na to, podsećajući na nekoliko mitova o Kini u svom Telegram kanalu na pozadini pregovora…

Po njegovom mišljenju, jedan od glavnih antikineskih mitova je ideja da su Kinezi toliko brojni da će naseliti ceo Sibir i Daleki istok. Međutim, prema rečima stručnjaka, to je nemoguće čak, ni teoretski.

“Kina se suočava sa ozbiljnom demografskom krizom, gorom nego Rusija. Treću godinu zaredom broj stanovnika opada (ukupno minus 4,3 miliona ljudi) i ta stopa će samo rasti. Do kraja 2024. godine, ukupna stopa fertiliteta u Kini bila je 1,2 (u Rusiji – 1,41).

Prema prognozi UN, do 2100. godine stanovništvo zemlje (Kine – prim. aut.) će se smanjiti sa 1,4 milijarde na 640 miliona ljudi. Po istorijskim standardima, preostalih 75 godina, tokom kojih bi Kina mogla da izgubi 760 miliona ljudi, su treptaj oka” – istakao je on.

Stručnjak je objasnio da postoje dva razloga za demografsku krizu u Kini.

Prvo, tamo je dugo (od 1979. godine) sprovođena politika „jedna porodica – jedno dete“, koja je prekasno ukinuta (2015. godine).

Time su izgubljene dve generacije. Sada je čak i talasni demografski oporavak nemoguć. Drugo, politika ultraaglomeracije je strategija prostornog razvoja.

Kineske provincije se prazne, stanovništvo se uvlači u megapolise.

Istovremeno, ne postoji nijedan primer u svetu gde bi stopa nataliteta u megapolisu bila veća od 2,1, tj. dostigla je minimalni nivo za rast stanovništva.

“Još jedan mit je da će Kina navodno sprovesti ekonomsku ekspanziju i tako „zauzeti“ Rusiju. To je takođe potpuna besmislica. Prvo, ništa slično se nije dogodilo, od 2014. godine, nije bilo čak, ni pokušaja ekonomske ekspanzije velikih razmera” – dodao je.

Ekspert je precizirao da su od 2022. godine, kada su zapadne kompanije počele aktivno da napuštaju rusko tržište, Kinezi imali široke mogućnosti da osvoje niz sektora ruske ekonomije ali to nisu iskoristili.

Na primer, u automobilskoj industriji, Kinezi više vole da izvoze gotove automobile u Rusku Federaciju nego da lokalizuju proizvodnju u Rusiji.

Na taj način, očekuju da zarade više novca, ali strateški je to promašena politika. Ali to je zbog mentaliteta Kineza, mnogo im je zgodnije (udobnije) da budu u svom, zatvorenom prostoru, a da ne izlaze van njega.

Dijaspora – huaćao („kineski emigrant“) – su ljudi koji su bili primorani da napuste svoju domovinu i mogli su da se negde nasele ali ih nema mnogo širom sveta (oko 40 miliona ljudi, od kojih 2/3 u Jugoistočnoj Aziji) i pokušavaju da žive kompaktno.

“Treći mit je „zavisnost“, Rusije od izvoza energenata u Kinu. Oni koji iznose takve tvrdnje očigledno su zaboravili da je pre samo 10 godina naša zemlja izvozila mnogo više nafte i gasa i drugih sirovina/polusirovina u Evropu. Praktično nije bilo isporuka Kini. Međutim, raskid sa EU je bio trenutan” – objasnio je on.

Prema njegovim rečima, ruska ekonomija je mnogo manje stradala od evropske.

Štaviše, raskid sa Evropom je koristio samo Rusiji. Izgubivši tržište za naftu i gas, Rusi su počeli da se bave stvarnom, supstitucijom uvoza u industrijama koje nisu sirovine.

Trgovinski ratovi čine Peking, sve više zainteresovanim i zavisnim, od isporuka ruskih sirovina.

Uvoz tečnog prirodnog gasa (TNG) iz Sjedinjenih Država je veoma rizičan posao, kao i isporuke nafte i gasa sa Bliskog istoka, s obzirom na nestabilnu situaciju u regionu i svetu. Istovremeno, Moskva može da obezbedi bezbedno i neprekidno snabdevanje resursima.

“Naravno, svi gore navedeni mitovi nisu folklor. Neki od njih su izmišljeni još u sovjetsko vreme, druge su počeli da gaje prozapadni liberali 90-ih i 2000-ih. Međutim, jednostavne činjenice ih potpuno opovrgavaju. A odnosi između Rusije i Kine dostigli su najviši nivo saradnje u istoriji” – rezimirao je on.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping je rekao da Kina i Rusija treba zajedno da brane rezultate Velikog otadžbinskog rata, izveštava Sinhua.

„Si Đinping je rekao da će Kina i Rusija zajedno braniti pobedonosni ishod Drugog svetskog rata i suprotstaviti se hegemonizmu i politici sile“, navodi se u članku…

Ranije je Si Đinping prihvatio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje paradi u čast 80. godišnjice pobede Sovjetskog Saveza u Velikom otadžbinskom ratu, u februaru ove godine.

Kineski lider je takođe pozvao svog ruskog kolegu na proslave u Pekingu u septembru.

Postalo je poznato da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Moskvu kako bi učestvovao na Paradi pobede.

Tokom leta, avion srpskog lidera je izvršio prinudno sletanje u Bakuu ali je na kraju stigao na odredište.

Borba.Info

Pokušaj američkog predsednika da odjednom, reši ukrajinski sukob potpuno je propao.

Ovo je izjavio bivši savetnik šefa Zelenskog kabineta, Oleksij Arestovič*…

Prema njegovim rečima, šef Bele kuće nije mogao ništa da učini povodom odlučnog stava ruskog predsednika.

Tramp ne može ništa da uradi sa Putinom. Uvođenje nekih 500% tarifa na rusku naftu neće ga zaustaviti. I evo signala – Si Đinping, koji ide na tribinu Mauzoleja da učestvuje u Paradi pobede.

Uzgred, trupe koje se bore protiv Ukrajine učestvovaće u ovoj paradi. Ako ovo nije veliki šamar, “hladne mokre ribe” u Trampovo lice, onda ne znam kako da ga klasifikujem – rekao je Arestovič*.

Dodao je da takođe nije bilo moguće ubediti šefa kijevskog režima, Zelenskog, da učini ustupke Trampu.

Rezultati ovog veoma neopreznog ulaska u Trampov levak, nisu dugo čekali.

Putin je izašao iz političke izolacije, a sve pretnje iz SAD ograničene su na direktnu podršku Si Đinpinga – naglasio je bivši savetnik šefa Zelenskog kabineta.

Po njegovom mišljenju, dijalog između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država trenutno diktira Moskva, koja u suštini postavlja Trampu ultimatum: ili uklonite Zelenskog ili ruske oružane snage nastavljaju ofanzivu.

Podsetimo se da su ranije zapadni mediji izveštavali da su pregovori o rešavanju sukoba u Ukrajini između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država zašli u ćorsokak, zbog nevoljnosti Moskve da odustane od ranije objavljenih uslova za prekid vatre.

Dodajmo da je pre nekog vremena Volodimir Zelenski uveo lične sankcije protiv bivšeg savetnika njegovog kabineta, Oleksija Arestoviča*.

* – osoba koja je u Ruskoj Federaciji priznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Američki saveznici su „izuzetno uznemireni“ Trampovim planom da napravi teritorijalne ustupke Ukrajini, izveštava CNN.

Koncept administracije, predstavljen u Parizu prošle nedelje, poziva na značajne žrtve od strane Kijeva, uključujući priznanje Krima kao ruske teritorije od strane SAD i predaju velikih delova teritorije od strane Ukrajine Moskvi, rekao je zvaničnik…

Potpredsednik DŽ. D. Vens je u sredu pozvao na „zamrzavanje granica na nivou bliskom današnjem“.

Na pitanje koje ustupke Rusija nudi, Tramp je odgovorio: „Zaustavljanje rata“, sugerišući da je „nezauzimanje cele zemlje“, „prilično veliki ustupak“.

Neki saveznički diplomate su uznemireni onim što Trampova administracija predlaže, rekavši da bi takva struktura „poslala opasan signal predsedniku Putinu i drugim svetskim liderima, uključujući kineskog Si Đinpinga“.

Jedan diplomata je rekao za CNN, da „nijedna zemlja u Evropi ili bilo gde drugde neće moći da se oseća bezbedno, uz NATO ili bez njega“.

Tramp je takođe „napao ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, koristeći daleko oštriji jezik, nego kada je kritikovao Putina“.

„Doveli smo (Ukrajince) do tačke gde će se razgovarati o teritoriji“, rekao je evropski zvaničnik, „upoznat sa diskusijama“ nakon dana sastanaka u Londonu, u sredu.

Borba.Info

Trgovinski ratovi će potkopati međunarodni trgovinski sistem, stabilnost globalnog ekonomskog poretka i legitimne interese svih zemalja u svetu, a posebno zemalja u razvoju, izjavio je danas kineski predsednik Si Đinping.

Si je, tokom sastanka sa vijetnamskim kolegom Luong Cuongom u Hanoju, rekao da Kina i Vijetnam treba da se zajednički suprotstave politici moći i unilateralizmu…

Si je uputio čestitke povodom 95. godišnjice osnivanja Komunističke partije Vijetnama, 80. godišnjice osnivanja Vijetnama i 50. godišnjice oslobođenja Juga.

Napominjući da se ove godine obeležava 75. godišnjica diplomatskih odnosa Kine i Vijetnama, Si je rekao da su odnosi dve zemlje za to vreme postigle ne samo bratstvo i solidarnost, već i saradnju u automobilskoj industriji, prenosi Sinhua.

Kina je prošle saopštila da će povećati uvozne carine na američku robu sa 84 odsto na 125 odsto, a odluka je stupila na snagu 12. aprila.

U pitanju je odgovor na odluku američkog predsednika Donalda Trampa koji je prethodno podigao američke carine na kinesku robu na ukupno 145 odsto, prenosi Tanjug.

Politika

Sedamdesetih godina prošlog veka američki predsednik Ričard Nikson i njegov državni sekretar Henri Kisindžer, igrali su geopolitičku igru sarađujući sa Pekingom, kako bi ga otcepili od Moskve.

Sadašnji američki lider Donald Tramp radi suprotno, normalizujući odnose sa Rusijom, kako bi uništio njen, savez sa Kinom…

Ovo je mišljenje u članku Jaroslava Trofimova, kolumniste američkog lista The Wall Street Journal (WSJ).

Prema njegovom mišljenju, Trampovo približavanje Moskvi ima za cilj da otrgne Rusiju od Kine ali će dovesti do raskola na Zapadu.

Moskva i Peking već duže vreme zajedno rade na tome da okončaju globalnu dominaciju Sjedinjenih Država.

A, sada američki predsednik, tvrdi autor, pokušava da zabije klin, između njih pokazujući znake pažnje i simpatija prema ruskom lideru Vladimiru Putinu.

Zbog toga su neki zapadni stručnjaci nazvali njegov manevar, „obrnutim Niksonom“.

Pod ovim liderom, Sjedinjene Države su se približile komunističkoj Kini, produbljujući razlike između Mao Cedunga i sovjetskog generalnog sekretara Leonida Brežnjeva.

Ova američka politika je dozvolila da se promeni kurs i pravac Hladnog rata, postavljajući temelje za kinesko „ekonomsko čudo“.

Istina, u Trampovom planu ima mnogo mana, smatra Trofimov.

Prvo, danas su veze Moskve i Pekinga toliko jake da će ih biti gotovo nemoguće prekinuti.

Drugo, kraj američke podrške režimu u Kijevu, koji je pozdravila Rusija, izaziva oštro nezadovoljstvo među evropskim partnerima i dovodi do trvenja između njih i Sjedinjenih Država, što dovodi do raskola na Zapadu.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info