Nova generacija preduzetnika, koji se plaše u IT industriji promovišu zabrinutost i fatalizam u vezi sa pretnjom, koju kvantno računarstvo predstavlja za budućnost šifrovanih podataka, sajber-bezbednost i naš način života.

Ne možete da izmišljate ove stvari.

Taman kada možemo da odahnemo dok se čini da smo prevazišli pandemiju Covida, „kvantna apokalipsa“ nas vraća u novu anksioznost, oko života na Zemlji – baš kao Al Pacino u „Kumu“, koji pokušava da pobegne od svoje kriminalne prošlosti ali je uvučen nazad.

Međutim, ovo nije holivudski film.

Ovo je realna stvarnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I baš, kao i predviđanja ekologa o sudnjem danu, „kvantna apokalipsa“ se predstavlja, kao stvarna egzistencijalna pretnja životu, kakav poznajemo.

Dakle, šta je to „kvantna apokalipsa“? Pa, pojednostavljeno rečeno, to je zamišljeni ishod sveta, u kome kvantni računari iznenada otvaraju šifrovane, tajne datoteke.

Neophodno je razumeti da kvantni računari nisu samo „moćniji superkompjuteri“.

Oni predstavljaju novu paradigmu u računarstvu.

Oni koriste svojstva kvantne mehanike da bi izračunali na fundamentalno drugačiji način od današnjih digitalnih, „klasičnih“ računara.

Umesto tradicionalnih bitova napravljenih od jedinica i nula, oni koriste kvantne bitove, koji mogu predstavljati različite vrednosti istovremeno.

Složenost kvantnih računara mogla bi da ih učini mnogo bržima u određenim zadacima, omogućavajući im da rešavaju probleme, koji ostaju praktično nemogući za moderne mašine – uključujući razbijanje mnogih algoritama za šifrovanje, koji se trenutno koriste za zaštitu osetljivih podataka kao što su lične, poslovne i državne tajne.

U ovom trenutku, ove mogućnosti ostaju teorijske. Ali to ne znači da je ovo čista spekulacija.

Nekoliko zemalja, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, naporno rade i ulažu ogromne sume novca u razvoj ovih super brzih kvantnih računara, kako bi stekli stratešku prednost u sajber sferi.

Tehnološki giganti kao što su Google, Microsoft, Intel i IBM rade na rešenjima, zajedno sa specijalizovanijim kompanijama, kao što su Kuantinuum i Post-Kuantum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U stvarnosti, kvantno računarstvo je izuzetno teško postići.

Prošle godine, Gugl se slavno hvalio da je postigao „kvantnu nadmoć“ pronalazeći zadatak, koji bi kvantni računar mogao da uradi, a koji je u suštini nemoguć za klasični računar.

Kompanija je objavila da je koristila svoj 53-bitni kvantni računar Sicamore da reši matematički problem za 200 sekundi, za koji bi klasičnom računaru trebalo 10.000 godina.

Sundar Pichai, izvršni direktor Gugla, uporedio je to sa lansiranjem Sputnjika ili prvim letom braće Rajt – pragom nove ere mašina, koje bi učinile da najmoćniji računar današnjice izgleda kao abakus.

Iako je ovo bila važna prekretnica, daleko je od uvođenja nove ere kvantnog računarstva.

Stručnjaci iz industrije i akademske zajednice požurili su da ga kritikuju iz raznih razloga.

U stvarnosti, mi smo najmanje deceniju ili više udaljeni od kvantnog računara, koji može da reši vredne probleme.

Međutim, to ne znači da nema osnova za stvaranje nove egzistencijalne pretnje životu na Zemlji ovde i sada.

Uđite u nove preduzetnike, koji se plaše kao što su Harri Oven, izvršni direktor strategije u PostKuantumu, i Ilias Khan, izvršni direktor kompanije Kuantinuum sa sedištem u Kembridžu i Koloradu.

Strah, koji izazivaju je da će kvantni računari učiniti beskorisnim većinu postojećih metoda šifrovanja.

Ko god razvije takav kapacitet, odmah će imati mogućnost da isključi vladine odbrambene sisteme i dobije pristup privatnim podacima i bankarskim detaljima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako kaže Iljas Kan, bez sumnje, „oni su pretnja našem načinu života“.

Da, ako bi se takav scenario ostvario, kada bi trenutni strah od hakovanja podataka danas, strategija „žetva sada i dešifruj kasnije“ postala stvarnost, to bi, zaista, predstavljalo pretnju našem načinu života .

Ali ovo je tako malo verovatno iz brojnih razloga. Ne radi se samo o tome, da je kvantno računarstvo komplikovano i izuzetno skupo i da je još decenijama, daleko od realizacije.

Takođe, nejasno je zašto prikupljanje podataka danas, koji se mogu dešifrovati tek za 30 godina predstavlja tako ogroman rizik.

Međutim, prava stvar je da su vlade akutno svesne ovog potencijalnog rizika. Napori za ublažavanje, već su u toku i to već nekoliko godina.

U SAD, na primer, preko svog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST), takmičenje je u igri od 2016. čiji je cilj, da se proizvedu prvi algoritmi, otporni na kvantne računare do 2024.

U Velikoj Britaniji, svi vladini podaci su poverljivi, jer je „strogo poverljivo“ već „postkvantno“ – odnosno korišćenje novih oblika šifrovanja, za koje se istraživači nadaju da će biti kvantno otporni.

Nacionalni centar za sajber bezbednost, koji vodi ovo istraživanje, savetuje vladu i preduzeća o njihovim dugoročnim potrebama šifrovanja i bezbednosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je važna suprotnost fatalizmu, kojim se bave raspirivači straha „kvantne apokalipse“.

Remont i ažuriranje računarskih sistema je tehnički problem u okviru kapaciteta čovečanstva da ga reši.

Ovaj scenario sudnjeg dana podseća na preuveličavanje „milenijumske greške“, koje se smatralo predznakom velike katastrofe na početku novog veka ali se pokazalo da se njime može upravljati.

Obim ovog velikog međunarodno koordinisanog napora i masivna potrošnja milijardi dolara za suočavanje sa mogućom tehnološki izazvanom krizom bili su bez presedana.

Međutim, presedan u ovom nizu bio je proliferacija kulture i politike straha, koju smo prihvatili kao neizbežne.

„Kvantna apokalipsa“ je najnoviji strah, koji se koristi za podsticanje fatalizma, koji sada leži u osnovi javne mašte.

Ovo je stvarna pretnja našem načinu života, a ne neka teorijska mogućnost, koja se postavlja, kao van ljudske kontrole ili akcije.

Prava opasnost je da podlegnemo sebičnom fatalizmu, koji podupire preteranu pretnju, koju ovo predstavlja za budućnost.

Ovo će nas sprečiti da shvatimo šta će kvantno računarstvo biti izuzetna stvar za čovečanstvo i kakav će podsticaj to značiti za naše kapacitete za rešavanje problema u 21. veku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE