Nadimanje posle obroka, osećaj svraba ili mučnine mogu vas navesti da pomislite na alergiju ali uzrok, ne mora uvek, biti isti. 

Razlika između intolerancije ili alergije na hranu često je zbunjujuća, iako je važno razumeti kako se ova dva stanja razlikuju – po brzini reakcije, uzroku i ozbiljnosti simptoma.

Pravilno prepoznavanje može vam pomoći da izbegnete nepotrebne restrikcije, pravovremeno reagujete i zaštitite svoje zdravlje na najbolji način.

Šta je alergija na hranu?

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani koje organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju.

Kada osoba koja ima alergiju konzumira problematičnu namirnicu, njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela (najčešće IgE), što može izazvati brze i ponekad ozbiljne simptome.

Najčešći simptomi alergije:

• • Osip, koprivnjača

• • Otok usana, jezika ili lica

• • Svrab u ustima ili grlu

• • Problemi sa disanjem, stezanje u grudima

• • Mučnina, povraćanje, dijareja

• • Anafilaksija (potencijalno životno ugrožavajuća reakcija)

Alergijske reakcije se obično javljaju odmah nakon unosa hrane, često u roku od nekoliko minuta do jednog sata.

Zbog toga osobe sa potvrđenom alergijom moraju potpuno izbegavati problematične namirnice i često sa sobom nose antihistaminike ili adrenalin u slučaju anafilaktičkog šoka.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu podrazumeva nemogućnost organizma da pravilno svari određene sastojke iz hrane, ali za razliku od alergije, ne uključuje imuni sistem.

Najčešće je uzrokovana nedostatkom određenih enzima, hemijskom osetljivošću ili reakcijom na aditive.

Najčešći simptomi intolerancije:

• • Nadutost i gasovi

• • Bol u stomaku

• • Dijareja ili zatvor

• • Umor, glavobolja

• • Osećaj nelagodnosti nakon jela

Simptomi se obično pojavljuju postepeno, nekoliko sati nakon obroka, i često zavise od količine unesene hrane. Za razliku od alergije, intolerancija nije opasna po život ali može značajno narušiti kvalitet života i izazvati hronične tegobe ako se ne prepozna na vreme.

Ključne razlike između alergije i intolerancije na hranu

Uključeni sistem

• • Alergija: Reakcija imunog sistema.

• • Intolerancija: Poremećaj varenja, ne uključuje imuni sistem.

Reakcija na malu količinu hrane

• • Alergija: Može izazvati jaku reakciju čak i pri tragovima alergena.

• • Intolerancija: Simptomi zavise od količine unesene hrane.

Vreme pojave simptoma

• • Alergija: Brza reakcija – obično u roku od nekoliko minuta do sat vremena.

• • Intolerancija: Odloženi simptomi – najčešće nekoliko sati nakon jela.

Vrsta simptoma

• • Alergija: Osip, oticanje, svrab, gušenje, anafilaksija.

• • Intolerancija: Nadutost, gasovi, dijareja, grčevi.

Ozbiljnost stanja

• • Alergija: Može biti opasna po život.

• • Intolerancija: Nije životno ugrožavajuća, ali može biti neprijatna i dugotrajna.

Najčešće alergije i intolerancije na hranu

Najčešće alergije:

• • Mleko (kravlje mleko) – posebno česta kod beba i male dece.

• • Jaja – alergija najčešće na belance.

• • Kikiriki i orašasti plodovi – jedna od najopasnijih alergija.

• • Riba i školjke – često se javljaju u odraslom dobu.

• • Soja – prisutna u mnogim industrijskim proizvodima.

• • Pšenica – uključuje i retku alergiju na gluten (nije isto što i celijakija).

Najčešće intolerancije:

• • Laktoza – nemogućnost varenja mlečnog šećera zbog nedostatka enzima laktaze.

• • Gluten – intolerancija na protein iz pšenice, ječma i raži (nije isto što i celijakija).

• • Fruktoza – šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem.

• • Histamin – prisutan u fermentisanoj hrani i vinu, može izazvati migrene, crvenilo i druge tegobe.

• Aditivi i konzervansi – poput sulfita, mononatrijum-glutamata (MSG), veštačkih boja.

Intolerancija ili alergija na hranu? -Kako prepoznati razliku

Iako alergije i intolerancije mogu imati slične simptome, postoje jasni znaci koji mogu pomoći u razlikovanju i ukazati na potrebu za stručnom procenom:

Znakovi koji upućuju na alergiju:

• • Iznenadni osip, crvenilo, svrab kože

• • Otok usana, jezika, kapaka

• • Problemi sa disanjem (zapušen nos, sviranje u plućima, kratak dah)

• • Mučnina, povraćanje ili dijareja odmah nakon unosa hrane

• • Anafilaktički šok (hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć)

Znakovi koji upućuju na intoleranciju:

• • Nadimanje, gasovi, osećaj težine nakon jela

• • Prolivi ili zatvor koji se javljaju sa odlaganjem

• • Umor, glavobolja ili promene raspoloženja posle obroka

• • Neprijatan osećaj u stomaku bez prisustva osipa ili otoka

Ukoliko se nakon konzumacije određene hrane javljaju tegobe kao što su osip, otok, otežano disanje ili mučnina, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć.

Posebna pažnja potrebna je kod dece, naročito ako se simptomi javljaju posle mleka, jaja ili orašastih plodova. Takođe, ukoliko probavne smetnje traju duže i utiču na kvalitet života, neophodno je obaviti dijagnostiku i dobiti stručne savete za dalji pristup ishrani.

Mogu li alergije nestati s godinama?

Kod mnoge dece, naročito u ranom uzrastu, alergije na hranu mogu biti prolazna pojava. Najčešće se to odnosi na alergije na kravlje mleko, jaja i pšenicu – simptomi mogu postajati blaži kako dete raste, a imuni sistem sazreva.

U nekim slučajevima, alergija se potpuno povuče do polaska u školu. Ipak, alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove obično traju duže i češće ostaju prisutne tokom celog života.

Važno je da ne uvodite ili ukidate određene namirnice u ishrani deteta bez saveta lekara. Možda mislite da je dete „preraslo“ alergiju ali samo stručnjak, uz pažljivo praćenje i testiranje, može da potvrdi da li je bezbedno vratiti ranije izbegavanu hranu.

Redovni pregledi kod alergologa pomoći će vam da budete sigurni u odluke koje donosite i da izbegnete nepotrebna ograničenja u ishrani vašeg deteta.

DDL

Nadimanje posle obroka, osećaj svraba ili mučnine mogu vas navesti da pomislite na alergiju ali uzrok ne mora uvek biti isti.

 Razlika između intolerancije ili alergije na hranu često je zbunjujuća, iako je važno razumeti kako se ova dva stanja razlikuju – po brzini reakcije, uzroku i ozbiljnosti simptoma.

Pravilno prepoznavanje može vam pomoći da izbegnete nepotrebne restrikcije, pravovremeno reagujete i zaštitite svoje zdravlje na najbolji način.

Šta je alergija na hranu?

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani koje organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju. Kada osoba koja ima alergiju konzumira problematičnu namirnicu, njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela (najčešće IgE), što može izazvati brze i ponekad ozbiljne simptome.

Najčešći simptomi alergije:

• • Osip, koprivnjača

• • Otok usana, jezika ili lica

• • Svrab u ustima ili grlu

• • Problemi sa disanjem, stezanje u grudima

• • Mučnina, povraćanje, dijareja

• • Anafilaksija (potencijalno životno ugrožavajuća reakcija)

Alergijske reakcije se obično javljaju odmah nakon unosa hrane, često u roku od nekoliko minuta do jednog sata.

Zbog toga osobe sa potvrđenom alergijom moraju potpuno izbegavati problematične namirnice i često sa sobom nose antihistaminike ili adrenalin u slučaju anafilaktičkog šoka.

Šta je netolerancija na hranu?

Netolerancija na hranu je nemogućnost tela da pravilno svari određene sastojke hrane, ali za razliku od alergije, ne uključuje imuni sistem. Najčešće je uzrokovana nedostatkom određenih enzima, hemijskom osetljivošću ili reakcijom na aditive.

Najčešći simptomi netolerancije:

Nadutost i gasovi

Bol u stomaku

Dijareja ili zatvor

Umor, glavobolja

Osećaj nelagodnosti nakon jela

Simptomi se obično javljaju postepeno, nekoliko sati nakon obroka, i često zavise od količine pojedene hrane. Za razliku od alergije, netolerancija nije opasna po život, ali može značajno narušiti kvalitet života i izazvati hronične probleme ako se ne prepozna na vreme.

Ključne razlike između alergije i netolerancije na hranu

Uključeni sistem

Alergija: Reakcija imunog sistema.

Netolerancija: Poremećaj varenja, ne uključuje imuni sistem.

Reakcija na malu količinu hrane

Alergija: Može izazvati jaku reakciju čak i sa tragovima alergena.

Netolerancija: Simptomi zavise od količine unete hrane.

Vreme pojave simptoma

Alergija: Brza reakcija – obično u roku od nekoliko minuta do sat vremena.

Netolerancija: Odloženi simptomi – obično nekoliko sati nakon jela.

Vrsta simptoma

Alergija: Osip, otok, svrab, gušenje, anafilaksa.

Netolerancija: Nadimanje, gasovi, dijareja, grčevi.

Ozbiljnost stanja

Alergija: Može biti opasna po život.

Netolerancija: Nije opasna po život, ali može biti neprijatna i dugotrajna.

Najčešće alergije i intolerancije na hranu

Najčešće alergije:

• • Mleko (kravlje mleko) – posebno česta kod beba i male dece.

• • Jaja – alergija najčešće na belance.

• • Kikiriki i orašasti plodovi – jedna od najopasnijih alergija.

• • Riba i školjke – često se javljaju u odraslom dobu.

• • Soja – prisutna u mnogim industrijskim proizvodima.

• • Pšenica – uključuje i retku alergiju na gluten (nije isto što i celijakija).

Najčešće intolerancije:

• • Laktoza – nemogućnost varenja mlečnog šećera zbog nedostatka enzima laktaze.

• • Gluten – intolerancija na protein iz pšenice, ječma i raži (nije isto što i celijakija).

• • Fruktoza – šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem.

• • Histamin – prisutan u fermentisanoj hrani i vinu, može izazvati migrene, crvenilo i druge tegobe.
  • Aditivi i konzervansi – poput sulfita, mononatrijum-glutamata (MSG), veštačkih boja.

Intolerancija ili alergija na hranu? -Kako prepoznati razliku

Iako alergije i intolerancije mogu imati slične simptome, postoje jasni znaci koji mogu pomoći u razlikovanju i ukazati na potrebu za stručnom procenom:

Znakovi koji upućuju na alergiju:

• • Iznenadni osip, crvenilo, svrab kože

• • Otok usana, jezika, kapaka

• • Problemi sa disanjem (zapušen nos, sviranje u plućima, kratak dah)

• • Mučnina, povraćanje ili dijareja odmah nakon unosa hrane

• • Anafilaktički šok (hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć)

Znakovi koji upućuju na intoleranciju:

• • Nadimanje, gasovi, osećaj težine nakon jela

• • Prolivi ili zatvor koji se javljaju sa odlaganjem

• • Umor, glavobolja ili promene raspoloženja posle obroka

• • Neprijatan osećaj u stomaku bez prisustva osipa ili otoka

Ukoliko se nakon konzumacije određene hrane javljaju tegobe kao što su osip, otok, otežano disanje ili mučnina, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć. Posebna pažnja potrebna je kod dece, naročito ako se simptomi javljaju posle mleka, jaja ili orašastih plodova. Takođe, ukoliko probavne smetnje traju duže i utiču na kvalitet života, neophodno je obaviti dijagnostiku i dobiti stručne savete za dalji pristup ishrani.

Mogu li alergije nestati s godinama?

Kod mnoge dece, naročito u ranom uzrastu, alergije na hranu mogu biti prolazna pojava. Najčešće se to odnosi na alergije na kravlje mleko, jaja i pšenicu – simptomi mogu postajati blaži kako dete raste, a imuni sistem sazreva.

U nekim slučajevima, alergija se potpuno povuče do polaska u školu. Ipak, alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove obično traju duže i češće ostaju prisutne tokom celog života.

Važno je da ne uvodite ili ukidate određene namirnice u ishrani deteta bez saveta lekara. Možda mislite da je dete „preraslo“ alergiju, ali samo stručnjak, uz pažljivo praćenje i testiranje, može da potvrdi da li je bezbedno vratiti ranije izbegavanu hranu.

Redovni pregledi kod alergologa pomoći će vam da budete sigurni u odluke koje donosite i da izbegnete nepotrebna ograničenja u ishrani vašeg deteta.

Šta sledi kada se sumnja na reakciju na hranu?

Kada se pojavi sumnja na neželjenu reakciju na određenu namirnicu, lekar prvo razgovara sa pacijentom o simptomima, vremenu njihove pojave i potencijalnim okidačima.

U zavisnosti od toga da li se sumnja na alergiju ili intoleranciju, primenjuju se različiti pristupi –testovi na alergene (kožni, krvni) ili eliminaciona dijeta.

Kod dece se dijagnostika sprovodi pažljivo, kako bi se izbegle nepotrebne restrikcije i obezbedila raznovrsna ishrana.

Saveti za bolje upravljanje ishranom

Bez obzira da li sumnjate na intoleranciju ili alergiju na hranu, važno je ne donositi zaključke na svoju ruku.

Iako simptomi mogu biti slični, pristup lečenju i svakodnevnom životu se značajno razlikuje. Pravilna dijagnoza, praćenje reakcija i stručna podrška su koraci ka sigurnijoj ishrani i boljem opštem zdravlju. Razumevanje sopstvenog tela uvek je najbolja osnova za dugoročnu dobrobit.

U savremenim uslovima moguće je uz preciznu dijagnostiku uspostaviti režim koji čuva zdravlje i kvalitet života. Prava informacija u pravom trenutku često je najvažniji korak ka trajnom rešenju.

DDL/Borba.Info

Salmonela je nešto o čemu smo svi čuli i znamo da je prilično podmukla i može vas ozbiljno pogoditi ako je ne otkrijete rano.

Ali šta je tačno i kako možete zaštititi svoje zdravlje?

Šta je salmonela?
Kada se javlja?
Simptomi
Lečenje
Da li je lepljiva?
Koje analize krvi su potrebne?
Zaključak
Šta je salmonela?
Ovo je vrsta bakterije koja može izazvati dijareju i jedan je od najčešćih uzroka trovanja hranom, jer ljudi najčešće razvijaju vrstu koja nastaje konzumiranjem kontaminirane hrane.

Zapravo, prema nedavnim podacima iz 2024. godine, 113 ljudi je prijavljeno kao zaraženo sojem salmonele u 23 države u SAD. Od 99 ljudi za koje su podaci bili dostupni, 28 je hospitalizovano.

Kada se javlja?

Prvi znaci se obično pojavljuju 6 sati do 6 dana nakon konzumiranja kontaminirane hrane i traju od 4 do 7 dana.

Kako izgleda salmonela kod piletine?

Nažalost, salmonela nije vidljiva „golim“ okom. U suštini, ne menja izgled, ukus ili miris piletine.

Međutim, nedovoljno kuvana piletina može biti početak trovanja hranom, pa ako primetite bilo koje delove piletine koji su ružičasti ili sirovi, izbegavajte da je jedete.

Simptomi

Najčešći simptomi salmonele su:

Dijareja
Grčevi u stomaku
Groznica
Mučnina
Povraćanje
Ređi simptomi:

Bol u zglobovima
Bolno mokrenje
Iritacija oka (Rajterov sindrom)
Pored toga, infekcija salmonelom kod starijih osoba ili osoba sa hroničnim bolestima može biti mnogo ozbiljnija.

Lečenje

U većini slučajeva, ne primenjuju se lekovi za lečenje salmonele. Mere koje preduzimaju zdravstveni radnici su uglavnom podržavajuće. Primeri uključuju:

1. Hidratacija: Konzumiranje elektrolita ili vode je neophodno da bi se izbegla dehidracija usled povraćanja ili dijareje.

2. Izbegavajte hranu i piće kao što je:

Alkoholna pića
Pića sa kofeinom
Mlečni proizvodi
Pržena ili masna hrana
Zaslađena pića
Voće poput jabuka, breskvi ili krušaka
Začinjena hrana
Pića koja sadrže veštačke zaslađivače

3. Lekovi protiv bolova: Ibuprofen ili acetaminofen mogu pomoći u smanjenju temperature i bolova u telu.

4. Lekovi protiv dijareje: Mogu smanjiti nelagodnost u stomaku, npr. loperamid

5. Probiotici: Studije su pokazale da sojevi Lactobacillus i Bifidobacterium mogu biti efikasni protiv salmonele. Probiotici su komercijalno dostupni u obliku tableta, praha ili tečnosti.

Da li je lepljivo?

Salmonela može biti zarazna, ali ne kao prehlada ili grip. Glavni načini prenošenja su:

Kontaktom sa kontaminiranim površinama ili predmetima
Preko ljudi koji imaju salmonelu i ne peru ruke pravilno

Koje su analize krvi potrebne?

Salmonela se dijagnostikuje uglavnom putem kulture stolice, ali u nekim slučajevima su potrebne i analize krvi, posebno kada se sumnja na ozbiljniju ili generalizovanu infekciju.

Potrebne analize krvi su:

Opšta krvna slika: Povećanje broja belih krvnih zrnaca ukazuje na upalu ili infekciju.

Kultura krvi: da bi se otkrilo da li je bakterija prešla u krv.

Zaključak

Salmonela je česta, ali potencijalno ozbiljna infekcija koja se prenosi hranom. Rano prepoznavanje simptoma i pravilna dijagnoza pomažu u efikasnom lečenju. Bezbednost hrane i pravilno kuvanje su veoma važne preventivne mere!

U Vita4you ćete pronaći širok izbor probiotika.

Borba.Info

Letnja vrućina može biti posebno opasna, posebno kada se kombinuje sa vlažnošću ili fizičkim umorom.

Toplotni iscrpljenost je stanje koje se javlja kada telo nije u stanju da zadovolji zahteve povećane temperature i ako se ne leči brzo, može dovesti do toplotnog udara.

Šta je toplotni iscrpljenost?

• Simptomi
• Faktori rizika i ranjive grupe
• Prva pomoć i hitno lečenje
• Kada pozvati 166
• Mere prevencije
• Često postavljana pitanja (FAQ)
• Šta je toplotni iscrpljenost?
• Toplotni iscrpljenost je poremećaj homeostaze tela, koji se javlja kada telo gubi tečnosti i elektrolite brže nego što ih može nadoknaditi.

Tipično, to je zbog:

Intenzivnog vežbanja ili rada na visokim temperaturama

Dugotrajnog boravka u zatvorenim, vrućim prostorima bez adekvatne ventilacije

Nedovoljne hidratacije

Glavna razlika od toplotnog udara je u tome što osoba sa toplotnim iscrpljenjem nastavlja da se znoji i ima hladnu kožu, dok kod toplotnog udara koža postaje suva i vruća, a stanje je opasnije po život.

Simptomi

Simptomi se obično pojavljuju postepeno, zbog čega je važno da ih rano prepoznate.

Glavni simptomi uključuju:

• Obilno znojenje
• Hladna, lepljiva ili čak bleda koža
• Vrtoglavica, slabost ili nesvestica
• Glavobolja
• Mučnina i/ili povraćanje
• Grčevi u mišićima, posebno u nogama ili rukama
• Brz, ali slab puls
• Umor, razdražljivost, osećaj zbunjenosti
• Oprez: Ako se gore navedeni simptomi ignorišu ili pogoršaju, postoji rizik da se toplotni iscrpljenost pretvori u toplotni udar, što je opasnije stanje.

Faktori rizika i ranjive grupe

Određene grupe su sklonije toplotnom iscrpljenju, kao što su:

• Starije osobe
• Deca i odojčad
• Osobe sa hroničnim bolestima (srce, dijabetes, štitna žlezda)
• Sportisti ili radnici na otvorenom
• Osobe koje uzimaju određene lekove (diuretici, antihipertenzivi, sedativi)
• Osobe sa gojaznošću ili smanjenom pokretljivošću
• Oni koji prekomerno konzumiraju alkohol ili kofein

Prva pomoć i hitno lečenje

Ako sumnjate na toplotni iscrpljenost:

• Odmah premestite osobu u senovito ili hladno mesto.
  Skinite nepotrebnu ili tešku odeću.
• Stavite hladne ili vlažne peškire na čelo, vrat i ruke (pazuhe) – ili koristite ventilator.
• Dajte tečnost (poželjno vodu ili izotonični napitak). Izbegavajte alkohol ili veoma hladna pića.
• Položite osobu sa blago podignutim nogama.
• Pažljivo pratite poboljšanje u roku od 30-60 minuta.

Šta NE treba raditi:

• Ne ostavljajte osobu samu.
• Ne davati lekove protiv bolova ili antipiretike.
• Ne insistirajte na intenzivnoj fizičkoj aktivnosti, čak i ako simptomi brzo nestanu.

Kada pozvati 194

Odmah pozovite 194 ako se desi sledeće:

• Gubitak svesti ili teška konfuzija
• Povraćanje koje sprečava unos tečnosti
• Veoma visoka telesna temperatura (>39°C)
• Znojenje je prestalo, a koža je postala suva i vruća.
• Pojava napada
• Neposredna intervencija može spasiti živote, posebno ako se toplotni iscrpljenost pretvori u toplotni udar.

Mere prevencije

Da biste se zaštitili:

• Pijte puno tečnosti, čak i ako niste žedni.
• Preferirajte laganu, svetlu odeću i šešir.
• Izbegavajte izlaganje suncu, posebno između 12:00 i 17:00 časova.
• Pravite česte pauze u hladu ili klimatizovanom prostoru.
• Smanjite intenzitet vežbanja ili rada na vrućini.
• Izbegavajte alkohol i prekomerni kofein.
• Obratite pažnju na starije osobe, decu i ljude sa hroničnim zdravstvenim problemima.
• Često postavljana pitanja (FAQ)
• Da li se neko brzo oporavlja od toplotnog iscrpljivanja?
• Obično da, sve dok postoji brz i pravilan tretman. Potpuni oporavak može trajati 1-2 dana.

Koja pića treba izbegavati?

Izbegavajte alkohol, energetska pića i previše kofeina, jer doprinose dehidraciji.

Da li postoji rizik da se to ponovo dogodi?

Da, ako je neko ponovo izložen visokim temperaturama bez preduzimanja zaštitnih mera.

Zaključak

Toplotno iscrpljivanje ne treba shvatati olako. Uz rano prepoznavanje simptoma, pravilnu prevenciju i smiren odgovor na prvu pomoć, možemo zaštititi sebe i svoje voljene od neprijatnih događaja.

Ne oklevajte da potražite pomoć u slučaju teških simptoma – hitna akcija može biti spasonosna.

Pronađite širok izbor elektrolita na Vita4you.gr!

Borba.Info

Zbog visokih temperatura napolju može doći do ozbiljnih problema sa zdravljem, zbog čega je bitno da se pridržavamo saveta, kako bismo ih sprečili.

Preterano izlaganje suncu ili boravak u pregrajnim prostorijama može dovesti do dva stanja koja mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a to su sunčanica i toplotni udar…

Do kraja nedelje u Srbiji će biti veoma visoke temperature od 35 do 41 °C i uz tropske noći u urbanim sredinama, najavio je Republički hidrometeorološki zavod.

Sа аspеktа zdrаvljа ljudi, pо prеpоrukаmа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, tоplоtni tаlаs је pојаvа оd nајmаnjе tri uzаstоpnа dаnа, kadа је mаksimаlnа dnеvnа tеmpеrаturа vаzduhа iznаd dеfinisаnе kritičnе vrеdnоsti, navodi se u saopštenju Instituta za javo zdravlje Batut i dodaju da će prоgnоzirаnе vrеdnоsti mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа biti u kаtеgоriјi vеоmа оpаsnе i оpаsnе pојаvе nа sеvеru Srbiје u pеriоdu оd 14. dо 23. аvgustа, nа јugu zеmljе оd 14. dо 16. аvgustа, а оd 14. dо 17. аvgustа u dеlоvimа cеntrаlnе, sеvеrоzаpаdnе i sеvеrоistоčnе Srbiје.

Najbolje je da izbegavate boravak napolju, ali ukoliko morate da budete na visokim temperaturama, vodite računa i šta oblačite i uvek imajte sa sobom flašicu vode, idealno uz dodatak minerala, natrijuma, magnezijuma.

Kako se manifestuje sunčanica?

Sunčanica nastaje pri izlaganju suncu na visokim temperaturama kada telo ne može da reguliše i smanji temperaturu.

Simptomi koji se mogu ispoljiti su malaksalost, vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, glavobolja, povraćanje, slabljenje vida.

Naime, kako je za TV Prva objasnio Profesor dr Branko Đurović neurohirurg, subspecijalista kliničke neurofiziologije naše telo ima mehanizme da se rasphadi i izbori sa vrućinama ali ukoliko do toga ne dođe može doći do sunčanice ili toplotnog udara.

“Ukoliko se temperature organizma ne smanji, srce počinje pojačano da radi, pojačano ubrizgava krv u vaskularno korito i ta povećana količina krvi dolazi u mozak, širi moždane krvne sudove i dolazi do povećanja zapremine moždanog tkiva. Mozak ne može da se širi jer se nalazi u moždanoj šupljni i imamo simptome kao da je u pitanju teška povreda mozga”, navodi on.

Dakle, manifestacije sunčanice su reakcija na ovo povećanje zapremine i zbog toga imamo tegobe, dodao je dr Đurović.

Kako dolazi do toplotnog udara?

Teže stanje do kojeg može doći zbog boravka u pregrejanim prostorijama, iako nema direktne sunčeve svetlosti, je topotni udar.  Do ovog stanja može doći naglo i neophodna je hitna medicinska pomoć jer može doći i do gubitka svesti, a stručnjaci upozoravaju i da to stanje može biti opasno po život.

Izloženi su ljudi koji rade pored peći, neklimatizovanim prostorima ili vozilima…

“Spolja je povećana temperature, često i povećana vlažnost, tako da taj povećan stepen vlažnosti inhibira znojenje i izbacuje mehenizam adaptacije koji nam služi za spuštanje telesne temperature”, objašnjava dr Đurović.

“U veoma kratkom vremenskom intervalu zbog nedostatka mehanizma adaptacije za spuštanje telesne temperature, dolazi do brzog povećanja temperature i dolazi do otkazivanja rada hipotalamusa gde se nalazi centar za termoregulaciju što onda uzrokuje intenzivnije tegobe u odnosu na sunčanicu”, istakao je doktor.

Može doći do gubitka svesti, ako ne preduzmemo intenzivne mere reanimacije takav org moe doći u životnu opasnost visokog stepena.

Šta raditi?

U slučaju da osoba doživi toplotni udar, neophodno je da osobu sklonimo iz tog prostora i da se što pre preduzmemo mere reanijmacije.

“Ako je svestan da uzima tečnost, da ga hladimo. Led nije dobar, jer kad stavimo led na jedan deo kože, dolazi do skupljanja krvnih sudova i tako izbacujemo mogućnost znojenja. Poenta je da pokušamo da spustimo temperaturu, ali ne ledenom vodom, već mlakom“, istakao je prof. dr Đurović.

Kako je dodao, prilikom te dehidratacije organizma, dolazi i to gubitka vitalnih elemenata kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i zato bi trebalo povećati unos istih.

B92

Kamen u bubregu je podmukla bolest, koja može nenadano da izazove ogromne bolove. I pesak i kamen često se javljaju leti…

Kalorična hrana sa dosta soli, smanjen unos pitke vode ili nasledni faktori neki su od uzroka nastanka peska i kamena u bubregu.

Taj kamen, dimenzija svega par milimetara, može izazvati jake bolove, koje pacijenti opisuju kao porođajne.

U najtežim slučajevima, može doći do propadanja funkcije bubrega, a nekada se problem rešava samo povećanim unosom vode.

Kamen u bubregu je, kako naglašavaju stručnjaci podmuklo oboljenje. Može se desiti da pacijenti, godinama, nemaju nikakve znake bolesti, sve dok kamen delimično ili sasvim ne zapuši mokraćni kanal ili sam krene od većeg fizičkog napora.

Prema nekim statistikama, ovo je bolest koja napada i decu i starije ljude, beleže se slučajevi bolesti u četvrtoj godini i u desetoj deceniji života.

Bez simptoma

Kamen u bubregu je čvrsta kalcijumska struktura nalik kamenčiću koja se može se stvarati u mokraćnim kanalima i bubrezima. Doktori, pojavu kamenčića u bubregu, stručno zovu nefrolitijaza, pojavu kamenčića u mokraćnim putevima označavaju kao urolitijazu, dok se uretrerolitijom zove pojava kamenčića u mokraćovodu.

– Nekad kamen može da se zaustavi u mokraćnom kanalu, napravi svoje gnezdo i ne pomera se dalje. Tada dolazi do zastoja mokraće jer kamen u mokraćnom kanalu ne dozvoljava da urin iz tog bubrega izlazi. 

Bubrežni kanali se šire, što dovodi do uništavanja mesa bubrega, koje predstavlja fabriku za rad bubrega. Tako se uništava i funkcija bubrega, smatra se da već posle mesec dana, u slučaju da kamen zatvori mokraćni kanal dolazi do propadanja funkcije bubrega. Sve ovo se može desiti, bez ikakvih simptoma, pa pacijenti i ne znaju da im je bubreg propao – kaže za ekliniku urolog dr Zoran Brkić.

Strukture manje od 5 milimetara zovu se pesak. Tegobe kod kamena, koji miruje u bubregu, su povremen tup bol u slabinama, koji se može pogrešno protumačiti kao bol poreklom od kičmenog stuba.

– Pesak ili kamen u bubregu uglavnom se spontano eliminiše. Taj izlaz kamena ili peska iz bubrega i prolazak kroz mokraćni kanal izaziva bubrežnu bol ili renalnu koliku.

Bol je jakog intenziteta tipa probadanja i upoređuje se sa porođajnim bolovima, praćen je slabošću, malaksalošću, povraćanjem, ponekad i temperaturom i otežanim i bolnim mokrenjem sa krvavim urinom – objašnjava dr Brkić.

Bolovi kod eliminacije kamena ili peska iz bubrega su različitog intenziteta. Umereni do srednje teški, obično se i bez lekarske pomoći smiruju tabletama protiv bolova. Doktor Brkić savetuje mirovanje i utopljavanje, uzimanje toplih napitaka, kao na primer uvinog čaja.

– Ako su bolovi jakog intenziteta oni se neće smiriti uz navedenu terapiju. U tom slučaju pacijent treba da se obrati lekaru, koji će mu dati infuziju sa sredstvima protiv bolova koja se daju direktno u venu ili eventualno u mišić – dodaje doktor.

Malo vode, mnogo soli i poremećen ph

Urin je tečnost puna otpadnih produkata rada jedne mašine koja se zove ljudski organizam.

Opšte je prihvaćeno da je glavni preduslov za stvaranje peska ili kamena u bubregu visok stepen zasićenosti urina otpadnim produktima rada organizma, tako da urin može biti nezasićen, zasićen i prezasićen otpadnim materijama od kojih je velik broj minerala, navodi doktor.

– Urin koji je prezasićen mineralima podložan je skupljanju kristala (minerala), pa dolazi do sljepljivanja kristala i stvaranja osnove za nastanak kamena. Prvo nastaje pesak, a spajanjem čestica peska kamen.

Razlog nastanka peska i posle kamena bubrega je prezasićenost urina mineralima ili kristalima, to jest, stanje gde urin ima malo vode, a puno otopljenih mineralnih soli uz poremećenu ph vrednost – navodi dr Brkić.

Kamen u bubregu je relativno česta bolest. Tako je učestalost nastanka kamenaca urotrakta kod muškaraca oko 12 odsto a kod žena oko 7 odsto.

Dijagnostika kamena ili peska u urotraktu danas je vrlo jednostavna i radi se rutinski ultrazvučnim pregledom. Doktor objašnjava, da je ovo osnovni tip pregleda koji se može se još nadopuniti sa snimanjem na skeneru – CT. Uz danas dostupne neinvazivne metode, bolest se uspešno leči, pa mali broj bolesnika zahteva klasičnu hiruršku metodu.

I “česmovača“ i “flaširana“ najmanje 1,5 litar dnevno

Uočeno je da neke životne navike, slana hrana, uz mali unos pitke vode pogoduju razvoju bolesti. Pa su tako, na primer, problemi sa kamenom ili peskom u bubregu, učestaliji tokom letnjih meseci, što potvrđuje i dr Brkić.

– Razlog je manjak tečnosti u organizmu, koji se leti uveliko gubi znojenjem i disanjem. Ukoliko se ne unosi dovoljno tečnosti u toku dana, postoji minus vode u organizmu i dolazi do stvaranja prezasićenog urina, mineralnim solima koje su osnova za stvaranje peska – kaže doktor.

Kao i kod svih bolesti najbitnija je prevencija, doktor opominje da se moraju uzimati adekvatne količine vode, ne manje od 1,5 litara.

-Vrlo je bitno i šta piti, greška je uzimati samo gazirana pića ili kiselu vodu, jer tako stvaramo prezasićenu mokraću sa kristalima. Iz istog razloga, se ne preporučuje, previše soli u hrani- kaže Brkić.

Mnogi će na savet – pijte više vode, možda odmahnuti glavom uz navode da je i voda zagađena. Zato smo pitali doktora da preporuči najbolju vodu.

– Česmovača sigurno nije zagađena, ali se ne preporučuje kao jedini izvor tečnosti, jer ova naša ima puno otopljenih mineralnih soli i spada u skup takozvanih, tvrdih voda.

Najgore je popiti samo dve do tri šolje česmovače na dan, što veliki broj pacijenata i radi. Česmovača se može piti ali uz nju treba uzeti u toku dana i šolju uvinog čaja i litar neke druge vode. Cilj je da se stvori bazna sredina u urinu, a to se postiže pijenjem uvinog čaja i voda koje imaju visoku ph vrednost, bazna sredina ne dozvoljava kristalizaciju i spajanje minerala i samim tim nastanak peska ili kamena – kaže dr Brkić.

On objašnjava da je moguće da u vremenima kada su ljudi pili vodu iz bunara bilo i manje kamena i peska u urinu.

-To je bila kišnica koja je meka voda, to jest voda koja ima malo otopljenih mineralnih soli i kao takva manje je pogodna za stvaranje kamena i peska. Tačne podatke nemam, ali sigurno je bilo manje peska ili kamena u bubregu kod ljudi, dok se pila takva voda – kaže dr Brkić.

e Klinika

Jednostavan test krvi mogao bi otkriti biološke markere bolesti 15 godina, pre nego što se simptomi razviju, kažu istraživači.

Naučnici su pozdravili potencijalno „revolucionarni“ proboj u ranoj dijagnozi Alchajmerove bolesti, nakon što je tim švedskih istraživača otkrio da komercijalno dostupan test krvi može otkriti biološke markere bolesti oko deset do 15 godina, pre nego što se simptomi razviju…

U studiji od 768 ljudi u pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama u periodu od osam godina, koju je sproveo Univerzitet u Geteborgu, otkriveno je da je test – koji otkriva prisustvo tau proteina u krvi – bio 97% tačan u proceni, ako je subjekt bio podložan razvoju bolesti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rezultati studije, objavljeni u časopisu JAMA Neurologi u ponedeljak, pozdravljeni su kao napredak u ranim skrining testovima za bolest, mnogo pre pojave simptoma.

Alchajmerova bolest, koja uzrokuje da se mozak smanji i njegove ćelije na kraju umru, najčešći je oblik demencije, a karakteriše je opadanje kognitivnih funkcija, kao i ponašanja i društvenih veština.

Istraživanje „dodaje, sve veći broj dokaza da ovaj određeni test ima ogroman potencijal da revolucioniše dijagnozu za ljude sa sumnjom, na Alchajmerovu bolest“, rekla je Šeona Skejls, direktorka istraživanja u Alchajmerovom istraživanju u Velikoj Britaniji, prema Tajmsu u ponedeljak.

Ona je dodala da je testiranje „superiorno u odnosu, na niz drugih testova koji su trenutno u razvoju“ i da je bolje od invazivnijih metoda koje trenutno koriste lekari, kao što su lumbalne punkcije.

Dejvid Kertis sa Instituta za genetiku UCL rekao je da bi nalazi švedskog tima naučnika „potencijalno mogli da imaju ogromne implikacije“.

„Svako stariji od 50 godina moglo bi se rutinski pregledati svakih nekoliko godina, na isti način kao što se sada testira na visok holesterol“, dodao je on.

“Moguće je da bi trenutno dostupni tretmani za Alchajmerovu bolest bolje funkcionisali, kod onih koji su ranije dijagnostikovani na ovaj način.”

Proizvođač testova krvi, kalifornijska kompanija ALZpath, rekla je da se nada da će test učiniti dostupnim za kliničku upotrebu u prvom kvartalu ove godine.

Otprilike 1 od 9 osoba (10,7%) starijih od 65 godina ima tu bolest, prema podacima Udruženja za Alchajmerovu bolest.

Očekuje se da će se ovo značajno povećati u narednih 25 godina, navodi grupa, na svojoj veb stranici, „osim razvoja medicinskih otkrića za sprečavanje ili izlečenje Alchajmerove bolesti“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

v

„I to ne samo za ovo već i za sve malignitete, a i za kardiovaskularne bolesti“

U Srbiji, rak debelog creva drugi je vodeći uzrok umiranja među malignitetima, a svake godine oboli više od 4.500 ljudi.

Dr Vladimir Nikolić, iz Instituta za onkologiju, kaže da postoje mnoge stvari koje možemo da učinimo da smanjimo šanse da se bolest ne pojavi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tu pre svega mislim na ishranu, koja treba da bude umerena i balansirana, da sadrži voće, povrće, orašaste plodove, malo dijetalnih vlakana u vidu ovsenih pahuljica, kaže sagovornik N1.

Navodi da je potrebna i fizička aktivnost – za nekoga malo brža šetnja, za nekoga malo izraženija fizička aktivnost.

Navodi i reguilaciju telesne mase kao takođe bitnu, jer je prekomerna telesna težina faktor rizika za ovu bolest, ali i prestanak pušenja.

„I to ne samo za ovo već i za sve malignitete, a i za kardiovaskularne bolesti“, naglašava sagovornik N1.

Najčešći simptomi su, navodi doktor, krv u stolici koja se vrlo često pripisuje hemoroidima, i mnogi pacijenti zato izgube dosta vremena, pripisujući to hemoroidima.

Tegobe sa pražnjenjem koje su hronične takođe su alarm da to treba ispitiati, zatim anemije  – nizak nivo hemoglobina u krvnoj slici, koji ne može da se objasni nekim drugim stvarima, jeste jedan signal da se ode na ispitivanje, a ne da se uzimaju suplementi, već da se prvo ispita šta je razlog toga, navodi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upitan o tome kako da razlikujemo krv u stolici od hemoroida i onu koja je simptom kancera, doktor kaže da, kada su hemoroidi u pitanju, krv je dosta svetlija i nalazi se na samoj stolici.

„Naravno, pregledom jednim najobičnijim se utvrdi prisustvo hemoroida koji krvare, a svaki pregled tih hemoroida zahteva i detaljniji pregled devbelog creva da bi se isključili neki drugi razlozi krvarenja“, dodaje.

Doktor kaže da svako ko je imao bliskog srodnika koji je oboleo od karcinoma debelog creva ima nešto veće šanse od opšte populacije da oboli.

“Međutim, postoji posebna populacija pacijenata koji imaju urođene sindrome, gde postoji genetska sklonost ka nastanku karcinoma debelog creva u jednoj mlađoj populaciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za te osobe ne važi klasičan skrining koji preporučujemo posle 50. godine, već podrazumeva da se mnogo ranije utvrdi postojanje tih genetskih promena i da se mnogo ranije ulazi u preglede i dijagnostiku.

Na našem institutu postoji laboratorija koja se bavi genetskim ispitivanjima, gde šaljemo mlađe pacijente, koji dolaze na naš institut da bi utvrdili da li postoji neki genetski razlog nastanka oboljenja”, rekao je dr Nikolić.

To je bolest koja se, ističe doktor, ne pojavljuje preko noći kod većine ljudi, već dugo postoje neke promena na debelom crevu – bilo preko polipa, bilo preko prekancerskih lezija i taj proces traje kod nekoga 10 i više godina.

To je neko vreme kad imamo šansu da redovnim skrining pregledom u domovima zdravlja – kada se daje uzorak stolice i kada se vidi da li postoji golim okom nevidljiva krv – utvrđujemo da li su to ljudi za dodatne preglede, navodi dr Nikolić i dodaje: “To je populacija koju mi ciljamo, to su ljudi koji nemaju simptome, koji nemaju krv u stolici, a koji imaju 50 i više godina i koje ohrabrujemo da rade redovne skrining preglede i da se, po potrebi, upućuju na dalje endoskopske preglede”.

Ako se tumor dijagnostikuje u ranoj fazi, u prvim stadijumima, izlečenje je skoro 100 posto, preko 90 odsto, kaže doktor, a ako su faze kada se dijagnostikuje kasnije, procenat izlečenja je manji.

Brojevi obolelih u Srbiji su u proseku, kaže, u skladu sa evropskim zemljama, dodajući da smo negde na sredini.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE