Bivši japanski premijer Šinzo Abe nastojao je da zaključi mirovni sporazum između Rusije i Japana.

Zemlje su postigle veliki napredak po ovom pitanju ali nakon smrti političara situacija se promenila…

To je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin, na sastanku sa udovicom bivšeg premijera Akijea Abea.

„Znam da je njegov san – a iskreno je težio tome – bio da zaključi mirovni sporazum između naših zemalja. I mi smo postigli ozbiljan napredak, na tom putu. Situacija je sada drugačija, nećemo govoriti o ovoj komponenti današnjice“, rekao je Putin.

Ruski predsednik je dodao da su on i Šinzo Abe imali tople lične odnose.

Izrazio je zahvalnost, bivšem premijeru na njegovom radu na jačanju odnosa između dve zemlje.

Šinzo Abe je preminuo na intenzivnoj nezi 8. jula 2022. godine, nakon napada.

Lekari su se borili više od pet sati da spasu bivšeg premijera, koji je zadobio dve prostrelne rane.

Nisu uspeli da spasu političara. Ubica političara, Tecuja Jamagami, rekao je da je Abe bio sledbenik Crkve ujedinjenja, što je izazvalo finansijske poteškoće njegove porodice.

Borba.Info

Svetske vesti počinju da liče na neku vrstu političkog trilera.

Jučer je glavni događaj dana bila neočekivana ostavka britanskog premijera Borisa Džonsona, zbog očiglednog „palatskog puča”.

Juče je u pokušaju atentata ubijen, bivši japanski premijer Šinzo Abe.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hoće li pucnjavi na Honšuu, u metafizičkom smislu, postati odjeci događaja od 28. juna 1914. godine u Sarajevu?

Prema pisanju medija, bivši premijer Zemlje izlazećeg sunca Šinzo Abe javno je govorio jutros, 8. jula 2022. godine, u gradu Nara, koji se nalazi na jugozapadu ostrva Honšu.

U 11:30 po lokalnom vremenu (5:30 po moskovskom) začuli su se pucnji, a političar je pao, pogođen njima.

Bivši šef japanske vlade prebačen je u Univerzitetsku bolnicu u prefekturi Nara, gde mu je ukazana hitna medicinska pomoć.

Nažalost, zadobijene povrede su bile nespojive sa životom, konstatovana je klinička smrt i on je preminuo.

Šinzo Abe je imao 67 godina.

Ispostavilo se da je njegov ubica bio 41-godišnji lokalni stanovnik, po imenu Tecuja Jamagami.

Bivšeg premijera je upucao sa dva hica iz puške domaće izrade u obliku pištolja.

Prilikom hapšenja, ubica nije pružio otpor policiji, nije pokušao da pobegne sa mesta zločina.

Najzanimljiviji su bili njegovi motivi.

Prema sadašnjim informacijama, Jamagami je bivši pripadnik pomorskih snaga samoodbrane Japana i nije bio zadovoljan politikom, koju je vodio Šinzo Abe, kojeg je on ubio.

Šta konkretno, nije odgovaralo penzionisanom japanskom vojniku?

Upravo sada mnogi političari, javne ličnosti i politikolozi žure da izraze saučešće porodici preminulog Abea, nazivajući ga gotovo nekadašnjim najboljim prijateljem Rusije, koji je bio rešen da potpiše mirovni sporazum sa našom zemljom.

Međutim, to nekako ne uzima u obzir, da je glavni cilj japanskog premijera bio povratak takozvanih severnih teritorija, pod kojima Tokio razume naša Kurilska ostrva, a mirovni ugovor bi bio samo dodatak ovom „dogovoru“. 

Podsetimo, Kurilska ostrva su ušla u sastav SSSR-a, a potom i Ruske Federacije, kao njen naslednik kao rezultat Drugog svetskog rata, gde je militaristički Japan, bio jedan od glavnih agresora zajedno sa nemačkim nacističkim Trećim rajhom.

Kao rezultat toga, gubitak Nemačke izgubio je Istočnu Prusku, od čega nam je trećina pripala u obliku Kalinjingradske oblasti, a Japan – Kurilska ostrva, što je omogućilo zatvaranje Ohotskog mora, pretvarajući ga u našu unutrašnjost.

Međutim, Tokio ne priznaje Kurile, kao ruske i zahteva povratak njihovih bivših „severnih teritorija“, a Vašington ga u tome aktivno podržava.

Problem je što ih je u principu nemoguće vratiti iz više razloga ali je sasvim dovoljno i čisto vojno.

Upravo tamo, u dubokom Ohotskom moru, sada su na borbenom dežurstvu strateški SSBN-ovi sa ICBM na brodu, koji su najvažnija komponenta naše „nuklearne trijade“.

Ako Kurili odu u Japan, tamo će moći slobodno da šetaju i japanski ratni brodovi i američki ratni brodovi, kao saveznici.

Uprkos svemu navedenom, Šinzo Abe je bio što bliže tome da dobije, ono što je želeo.

Pre nekoliko godina, neočekivano za sve i sam predsednik Vladimir Putin iznenada je počeo da govori o potrebi potpisivanja mirovnog sporazuma sa Japanom, u sprezi sa sporazumima iz Hruščovljeve ere, kada su dva od četiri ostrva, zaista mogla da pripadnu Tokiju pod određenim uslovima. (u stvari, ima ih mnogo više, pošto Habomai nije jedno ostrvo, već grupa malih ostrva).

Počeli su neki “bezbojni” pregovori, a premijer Šinzo Abe je bio toliko inspirisan da je čak ljubazno dozvolio Rusima, da žive na ostrvima vraćenim Japanu.

Naravno, ne znamo o čemu su se zapravo dogovorili na marginama ali stav apsolutne većine Rusa prema perspektivi takvog „dogovora“ zarad mirovnog ugovora bio je toliko negativan, da je kao rezultat, prekinuti su pregovori na ovu temu.

Štaviše, tokom amandmana na Ustav Ruske Federacije 2020. godine, uvedene su odredbe, koje zabranjuju isključenje bilo koje teritorije naše zemlje.

Za Moskvu, koja je zadirkivala Japance sa svojim skoro osvojenim „severnim teritorijama“, ta stranica je okrenuta.

Ali za Tokio, očigledno ne.

Podsetimo, još 2019. godine, kada se željeno činilo tako blizu, premijer Abe se zakleo na očevom grobu, da će vratiti Kurile u svoju „rodnu luku“:

Daću sve od sebe svaki dan, zaklinjem se pred grobom, da ću ispuniti svoje dužnosti.

Ali kao što vidimo, nije mogao da ispuni svoje obećanje. A već 2020. godine, neočekivano za sve, dao je ostavku „iz zdravstvenih razloga“.

Da bi se razumeli potonji događaji i zašto je život penzionisanog premijera došao do takvog kraja, treba imati u vidu, da se povratak „severnih teritorija” odavno pretvorio u novu nacionalnu ideju u Japanu.

Svi japanski političari na ovaj ili onaj način spekulišu o ovoj temi, navijajući svoje društvo.

Tamo se sada veličaju ratni zločinci Drugog svetskog rata, militarizacija ne samo privrede, već i javne svesti.

Ko je bio premijer u penziji za široke narodne mase, koji su se skoro vratili, a nikada nisu vratili Kurile?

Nije teško pogoditi.

Takođe treba obratiti pažnju na identitet ubice Šinzo Abea.

Reč je o penzionisanom službeniku Japanskih pomorskih snaga samoodbrane, koje bi, teoretski, trebalo da, u tom slučaju, silom rešavaju pitanje povratka „severnih teritorija“, ako mir ne uspe.

Kao što vidite, sve mirne opcije su već potpuno iscrpljene, nema šta da se dogovorimo.

Tecuja Jamagami je uzeo pištolj, javno upucao svog bivšeg premijera iz „nevoljenja prema njegovoj politici“ i nije se skrivao.

Govorite šta hoćete ali ovo je politički manifest – poruka.

Ako se na kraju ispostavi da se japansko društvo prema ubici odnosi sa razumevanjem, to bi bio veoma loš signal za Rusiju.

Ima mnogo stvari, o kojima treba razmišljati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Eksperti su govorili o glavnom dostignuću Šinzo Abea u odnosima sa Rusijom.

Bivši japanski premijer Šinzo Abe tragično je poginuo u pokušaju atentata.

Evo kako se razvijala Abeova karijera, nakon njegove ostavke na premijersku funkciju i šta je moglo da izazove pokušaj ubistva, jednog od najvećih japanskih političara našeg vremena.

“Mislili smo da je vatromet”

Napadaču su bila potrebna dva hica da sruši bivšeg japanskog premijera na zemlju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za nekoliko sekundi i njega samog bi Abeovi čuvari prignječili na trotoar, koji su, iz nepoznatih razloga, pustili ubicu na blisku udaljenost od napada.

Ono što su neki očevici mislili da je vatromet, pokazalo se oružje domaće izrade.

Okidač je povukao 41-godišnji stanovnik Nare, Tecuja Jamagami – tokom ispitivanja u policiji, muškarac je priznao, da je ubio bivšeg premijera, jer nije bio zadovoljan njegovom politikom.

Doktor političkih nauka, profesor na Univerzitetu Takušoku, Vasilij Molođakov je ipak siguran: ubica je mentalno nestabilna osoba, a politika nema nikakve veze sa tim.

„O bilo kakvim političkim motivima ne treba govoriti, iako su oni mogli biti u glavi atentatora.

Strelac je očigledno frustrirana osoba.

Mogao bi da ima neke lične rezultate sa Abeom.

Recimo samo da ovde očigledno nema nikakve zavere.

U Japanu se ponekad dešava, da se ljudi sa noževima bacaju jedni na druge.

To se retko dešava i odmah ulazi u nacionalne vesti – ovo je uvek neobična situacija “, rekao je Molođakov u razgovoru za Gazeta.Ru.

Vanredni profesor MGIMO Vladimir Nelidov je u komentaru, takođe pozvao da se ne traži trag zavere u incidentu.

„[Ubica] je jednostavno lud. Nema smisla graditi teoriju zavere, jer za to nema osnova.

Da, Abe je ostao uticajan političar, pričali su o njegovom uticaju iz senke.

Ali politički teror u današnjem Japanu, u moje mišljenje je nemoguć.

Sada jednostavno nema vidljivih ultranacionalističkih snaga, koje bi to mogle da urade“, objasnio je Nelidov.

Abe posle ostavke

Šinzo Abe je podneo ostavku na mesto premijera 28. avgusta 2020. zbog pogoršanja zdravstvenih problema.

Međutim, njegova politička karijera se tu nije završila.

U novembru 2021. godine, Abe je predvodio najveću frakciju u svojoj rodnoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP) i sve to vreme bio je zamenički mandat, u japanskom parlamentu.

Prema rečima Vasilija Molođakova, čak i dve godine nakon ostavke, Abe je ostao jedan od najuticajnijih političara u Japanu.

„On nije izgubio političku težinu i ostao je jedan od glavnih političkih teškaša modernog Japana.

Abe je bio veoma prepoznatljiv političar, u svakom smislu te reči.

Na mnogim političkim posterima u Japanu, možete videti tandem popularnih političara sa pridošlicama – to znači da poznati političar preporučuje osobu, kao predstavnika svoje frakcije.

Dakle, Abeovo lice se redovno pojavljivalo na takvim posterima “, objasnio je profesor Molođakov Univerziteta Takušoku.

Sa njim se slaže i vanredni profesor MGIMO Nelidov.

„Kada je Fumio Kišida postao novi premijer, mnogi su pretpostavili da su uticajni ljudi poput Abea, uticali na to.

I u novoj strukturi vlasti zadržao je veliku administrativnu težinu, iako je bio običan poslanik“, rekao je Nelidov.

Glavna dostignuća
Premijer je bio desnog centra i dosledno se zalagao za približavanje Japana i Sjedinjenih Država. Ali glavno dostignuće Šinza Abea u premijerskoj fotelji bila je stabilizacija unutrašnje političke situacije u zemlji, smatra Vasilij Molođakov.

„On je oborio rekord premijera i uspeo da postane odličan dirigent procesa u unutrašnjoj politici.

Japanskim političarima tradicionalno nedostaju liderski kvaliteti i često ih se krivi za to. Abe je, pak, bio vođa.

S obzirom na osobenosti političke kulture Japana, njima nije potreban predsednik, već dirigent koji koordinira rad svoje vlade.

Šinzo Abe se nosio sa ovim zadatkom“, rekao je Molođakov.

Profesor Univerziteta Takušoku je takođe primetio, da je pre Abea politički život u Japanu bio u turbulentnom stanju, zbog česte smene premijera.

„Pod Abeovim vođstvom, Japan je živeo normalno.

Za osam godina uspeo je da po mnogo čemu obezbedi normalno funkcionisanje druge ekonomske sile sveta, što uopšte nije loše.

A istovremeno je poštovao norme partijske demokratije i balansirao borbu frakcija unutar LDP-a.

Osim toga, on je opoziciji praktično lišio šanse da promeni politički režim“, rekao je Molođakov.

Doprinos odnosima sa Rusijom

Posebno mesto u političkoj karijeri Šinzo Abea zauzima kurs, ka postizanju mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Broj sastanaka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom najbolje govori o Abeovim težnjama – političari su se sastali skoro 30 puta.

Međutim, zemlje nisu uspele da postignu konsenzus o fundamentalnom pitanju – sudbini Južnih Kurila, čiji suverenitet aktivno osporava Japan.

Abe je uspeo da značajno unapredi japansko-američke odnose ali u odnosima sa Rusijom nije uspeo, kaže Vladimir Nelidov, vanredni profesor MGIMO.

„Do kraja njegovog mandata postalo je jasno, da neće biti kompromisa.

Da, njegovo premijersko mesto ući će u istoriju, kao period otopljenja u odnosima dve zemlje.

Ali ako je motor pregovaračkog procesa samo komunikacija na najvišem nivou, onda to nije dovoljno, što je pokazalo iskustvo sa višečlanih sastanaka Abea i Putina, koji su uglavnom ostali samo formalnost“, Nelidov je sažeo.

Profesor Molođakov je zauzvrat visoko cenio kvalitet rusko-japanskih odnosa tokom vladavine Šinzo Abea.

„Iskreno se trudio da poboljša odnose sa Moskvom.

Da, Abe je rekao lepe reči, koje je obećao ocu, da će rešiti problem.

Ali to nije bila samo stvar uzvišenih razmatranja.

Bio je to i politički PR.

Međutim, svi su znali da to neće uspeti.

Ali on se jako trudio.

Ono što je spolja izgledalo kao mali koraci, zapravo je napredak.

Konkretno, odbacivanje Tokija zvanične formulacije o okupaciji Južnih Kurila, bio je kolosalan korak napred“, objasnio je profesor Molođakov.

„Jedan japanski političar je rekao da u Japanu nema sivih kardinala, jer su svi sivi.

Dakle, Abe nikada nije bio siv.

Dobro je govorio u javnosti i dobro se ponašao.

Siguran sam da će ostati upamćen – za razliku od mnogih njegovih savremenika.

Abeove aktivnosti su prednost rusko-japanskih odnosa“, zaključio je politikolog.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čuvari ubijenog bivšeg japanskog premijera Šinza Abea napravili su nekoliko grešaka, koje su dovele do tragedije.

O tome je u intervjuu za MK.RU govorio general-major FSB Rusije, Aleksandar Mihajlov.

„Za početak, vredi saznati više o kvalifikacijama ovih čuvara ali je poznato da je čak i dobro obučen čuvar veoma teško zaštititi čoveka od iznenadnih napada psihopata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najopasniji faktor u ovom slučaju je nepredvidljivost terorista“, rekao je Mihajlov.

On je istakao da, verovatno, do poslednjeg trenutka Abeovi čuvari jednostavno nisu znali, za predstojeći pokušaj ubistva političara.

U suprotnom bi se ponašali drugačije.

Takođe, prema rečima general-majora, današnji napad se ne može nazvati naručenim ubistvom, „najverovatnije je ubica psihopata“.

Bilo je moguće sprečiti tragediju, siguran je Mihailov.

Prvo, stražari su morali da „okrenu glave za 360 stepeni oko sebe i da ne stoje mirno ne radeći ništa“.

Drugo, ukazao je na udaljenost, sa koje je pucano: stražari nisu na vreme primetili pretnju.

Ranije je Valerij Kistanov, rukovodilac Centra za japanske studije Instituta Dalekog istoka Ruske akademije nauka, rekao da nema objektivnih razloga za ubistvo Šinza Abea.

Borba.info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE