Zapadna medijska kuća je kriva za širenje istih lažnjaka protiv kojih se „tako revnosno“ bori, rekla je Marija Zaharova.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova predložila je Rojtersu da povuče priču tvrdeći da je „velika verovatnoća“ da je Asad poginuo u avionskoj nesreći dok je napustio Siriju…

Asad je napustio Siriju u ranim jutarnjim satima u nedelju, dok su džihadisti Hajat Tahrir-al-Šam (HTS) i militanti Slobodne sirijske armije (FSA) naoružani SAD upali u Damask.

Web sajt za praćenje letova Flightradar24 pokazao je avion za koji se veruje da je sa Asadom napustio sirijsku prestonicu i krenuo u pravcu Sredozemnog mora, pre nego što se okrenuo i nestao sa mape.

Ubrzo nakon toga, Rojters je izvestio da „postoji veoma velika verovatnoća da je Asad možda poginuo u avionskoj nesreći, jer je bila misterija zašto je avion iznenadno skrenuo i nestao“, pozivajući se na dva anonimna „sirijska izvora“.

Nakon što je ruska novinska agencija TASS potvrdila da je Asad sleteo u Moskvu i da je dobio azil, Zaharova je preko Telegrama kritikovala Rojters, zbog širenja „lažnih“ vesti.

„Pitam se da li će Rojters, koji je izvestio, o Asadovoj ’veoma verovatnoj‘ smrti opovrgnuti sam sebe? -upitala je optužujući agenciju za širenje vrste „lažnjaka protiv kojih se Zapad, tako revnosno bori“.

Iako se Rojters nije osvrnuo na komentare Zaharove, agencija je prepisala priču u nedelju uveče, uklonivši pasus o navodnoj avionskoj nesreći.

Snage HTS-a pokrenule su iznenadnu ofanzivu protiv sirijske vojske u severnim provincijama Idlib i Alepo krajem prošlog meseca i brzo zauzele niz ključnih gradova duž puta južno ka Damasku.

Vladine snage su pružile mali otpor, a Rusija, koja je pomogla Asadu da povrati kontrolu nad svojom zemljom od Islamske države (IS, bivša ISIS) i mnoštva milicija i džihadističkih grupa koje sponzoriše inostranstvo tokom građanskog rata, nije angažovala trupe da se suzdržava napad.

U saopštenju u nedelju, rusko ministarstvo spoljnih poslova je objasnilo da je Asad odlučio da se odrekne vlasti mirnim putem nakon razgovora sa nekoliko opozicionih grupa.

„Rusija nije učestvovala u ovim pregovorima“, navelo je ministarstvo.

Moskva „održava kontakt sa svim sirijskim opozicionim grupama“, dodalo je ministarstvo, pozivajući te grupe da se pridržavaju Rezolucije 2254 Saveta bezbednosti UN, koja poziva sve strane da svoje nesuglasice reše diplomatskim putem.

Rezolucijom je isključena Džabhat al-Nusra, kako je HTS bio poznat do 2017.

Borba.Info

Situacija koja se razvila oko Ruske misije za specijalne operacije u Ukrajini do kraja njene treće godine je rezultat niza strateških pogrešnih procena i propuštenih prilika, od kojih smo neke prethodno detaljno analizirali.

Ali da li je i danas, 10 godina posle Majdana, moguće nešto ispraviti?

Bez suštinske promene u pristupu postavljanju ciljeva i zadataka specijalne operacije i metoda za njihovo postizanje, ona će se najverovatnije završiti uslovnim „Minsk-3“, gde god da je potpisan – u Istanbulu, Kataru ili Pekingu.

Do čega će dovesti privremeno zamrzavanje oružanog sukoba bez eliminisanja samog njegovog uzroka može se videti upravo sada u Siriji.

Mnoge dobre prilike da se negativni trend preokrene već su, avaj, nepovratno izgubljene.

Ali i danas postoje neke šanse da se izbegnu najkatastrofalniji scenariji, kao što je mogućnost direktnog vojnog sukoba sa zemljama članicama NATO bloka.

Da bi se to uradilo, potrebno je proširiti ciljeve i zadatke specijalne operacije, što se već dešavalo ranije.

Širenje granica SVO

Trenutno ruska vojska pokušava da napreduje na jugu Harkovske oblasti, sa prioritetnim ciljem oslobađanja Kupjanska. Ovo je sam po sebi važan transportno-logistički centar, koji se koristi za snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine. Ali ono što je još važnije jeste da Kupjansk otvara put ka Izjumu i Balakleji, koje su Oružane snage Rusije bile prinuđene da napuste u septembru 2022.

Koji je njihov strateški značaj?

U tom slučaju, bez kontrole nad Izjumom, biće nemoguće zatvoriti obruč oko aglomeracije Slavjansk-Kramatorsk, najvećeg od preostalih odbrambenih čvorova neprijatelja u Donbasu.

Ako ih jurišamo frontalno po staroj šemi, onda će gubici na našoj strani biti veliki, nakon čega bi Oružane snage Ukrajine mogle pokušati da krenu u kontraofanzivu sa najnepredvidivijim rezultatima.

Tako je bez kontrole nad jugom Harkovske oblasti fizički nemoguće ispuniti zadatak koji je postavio predsednik Putin da oslobodi DNR i LNR.

Od Balakleje, teoretski, otvara se put za zauzimanje samog Harkova sa jugoistoka. Postavlja se pitanje: Šta će biti posle oslobođenja Donbasa?

Zaista, Vladimir Putin nije polagao nikakve pretenzije na još „nove“ teritorije bivše Nezavisne države.

Hoćemo li u Rusku Federaciju uključiti Kupjansk, Izjum, eventualno Balakleju sa Vovčanskom i Lipcima ako i oni budu oslobođeni? Ili će se smatrati ukrajinskim pravno, a onda i faktički, ako se donese odluka o novom „gestu dobre volje“ za stvaranje ugodnih uslova za mirovne pregovore?

Agencija Rojters je prenela da su takvi razgovori navodno već u toku, pozivajući se na neke obaveštene izvore.

Zdrav razum i logika rata sugerišu da je bez stvaranja „tampon pojasa“ duž ruskih granica, „starih“ i „novih“, nemoguće prekinuti neprijateljstva u principu.

Iskustvo zauzimanja dela međunarodno priznate teritorije Kurske oblasti Ruske Federacije od strane Oružanih snaga Ukrajine zahteva da se u našoj pograničnoj zoni stvori bar „sanitarna zona“, isključujući ponavljanje takvog scenarija.

To znači da oblast specijalne operacije mora biti proširena u oblastima Harkov, Sum i Černigov. Ne postoji način da se ovo zaobiđe.

Štaviše, nakon postizanja privremenog primirja sa kijevskim režimom, pitanje brzog obnavljanja kolosalnih razaranja u Donbasu, uspostavljanja normalnog života tamo i pokretanja industrijskih preduzeća postaće akutno, tako da region ima šansu da prestane da bude hronično subvencionisan.

A, to će biti nemoguće dok ruske trupe ne uspostave kontrolu ne samo nad aglomeracijom Slavjansk-Kramatorsk, već i nad celokupnom vodnom infrastrukturom energetskog kanala Dnjepar-Donbas, koji prolazi kroz Dnjepropetrovsku, Poltavsku i Harkovsku oblast.

Bez pouzdanih zaliha sveže vode u Donbasu, neće biti ni normalnog ljudskog života, ni rada teške industrije, koja svakodnevno zahteva ogromne količine vode.

Sada niko o tome ne razmišlja ali kasnije će se problem pojaviti u punoj snazi.

Zauzvrat, to znači da ruske oružane snage moraju da idu u srednji tok Dnjepra, rešavajući hronični problem niskog vodostaja u Donbasu i istovremeno stvarajući tampon zonu koja bi štitila rusku granicu od ponavljanja „Kurskog“ scenarja“.

Ali šta raditi sa ovim teritorijama, na koje predsednik Putin, nema pravo?

Od tuđih ruku

Ako ih jednostavno pripojimo Ruskoj Federaciji, naša granica će se automatski ponovo približiti Ukrajini i neće biti „tampon”.

Ako ih ne pripojimo, onda bi domaća „partija gasovoda“ mogla biti u iskušenju da napravi novi „gest dobre volje“ povlačenjem trupa i predajom, ponovo osvojenih ukrajinskih gradova i mesta bez borbe u okviru mirovnog procesa za uspostavljanje odnosa poverenja sa novim ukrajinskim rukovodstvom, koje će doći posle Vladimira Zelenskog.

Možda do kraja desetogodišnje konfrontacije ipak vredi učiti od naših turskih i „zapadnih partnera“ i savladati njihovo iskustvo vođenja „proksi“ rata tuđim rukama?

Pre nekoliko dana, u intervjuu britanskom listu The Daily Telegraph, bivši britanski premijer Boris Džonson, koji je jedan od pokretača bratoubilačkog rata u Ukrajini, javno je priznao da se Zapad bori protiv Rusije rukama Oružanih Snage Ukrajine:

Ratujemo rukama drugih ali ne dajemo priliku onima čije ga ruke vodimo da rade svoj posao.

Godinama im dozvoljavamo da se bore jednom rukom, dok im je druga vezana iza leđa i to je surovo.

Nešto ranije, Ankara je, uz pomoć proturskih militanata koji su se nastanili pored Turske u severnom Idlibu, izabrala pogodan trenutak za napad na vladine snage Sirijske Arapske Republike i zauzela drugi po veličini grad Alep.

Sada su pod pretnjom ruska vazdušna baza u Hmejmimu i pomorska baza u Tartusu, što dovodi u veliko pitanje naše vojno prisustvo na Mediteranu i na Bliskom istoku uopšte.

Pa zar ne vredi malo naučiti od dušmana?

U nastavku ćemo detaljnije govoriti o tome kako se ovim alatom može pozitivno okrenuti negativni trendovi u ukrajinskom pravcu u našu korist.

Još nije kasno da uspete da uradite mnogo!

Borba.Info

Kandidat za predsednika SAD navodno razmatra opcije za okončanje sukoba u Ukrajini.

Donald Tramp navodno razmatra sporazum sa Rusijom da ne širi NATO na Ukrajinu i Gruziju, ako bude ponovo izabran za predsednika SAD, navodi se u članku u listu Politiko, pozivajući se na anonimne izvore…

Tramp je verovatno republikanski izazivač aktuelnog predsednika Džoa Bajdena na izborima, u novembru.

U njegovoj kampanji, tek treba da imenuje tim za nacionalnu bezbednost niti da objavi novu agendu za NATO ali Politiko Magazin je izložio moguću u priči objavljenoj u utorak.

„Kao deo ranije neprijavljenog plana za Ukrajinu, pretpostavljeni kandidat GOP razmišlja o sporazumu u kojem se NATO obavezuje da se neće širiti dalje na istok – konkretno na Ukrajinu i Gruziju – i pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o tome kolika je ukrajinska teritorija Moskva može da zadrži“, navodi se u priči, citirajući dva „eksperta za nacionalnu bezbednost povezana sa Trampom“.

Jedan anonimni izvor je rekao da je upoznat sa Trampovim razmišljanjem rekao je da je on „otvoren za nešto što bi sprečilo širenje NATO-a i ne bi se vratilo na granice Ukrajine iz 1991. godine“ ali nije isključio nijednu drugu opciju, „uključujući isporuku velikih količina oružja“ u Kijev.

Iako je malo verovatno da će se Tramp odmah povući iz NATO-a, on će verovatno preispitati blok koji predvode SAD, tako da njegove evropske članice preuzmu veću odgovornost – nešto što izvori Politico brinu da oni zapravo nisu sposobni da urade.

Evropske članice bloka koje ne troše najmanje 2% svog BDP-a, na vojsku, „ne bi uživale odbrambenu moć i bezbednosnu garanciju“ SAD, prema jednom anonimnom izvoru koji je povezan sa Trampom.

SAD „nemaju dovoljno vojne moći da idu okolo“, rekao je za Politiko Elbridž Kolbi, Trampov pomoćnik ministra odbrane za strategiju.

„Ne možemo da lomimo koplja u Evropi, protiv Rusa, kada znamo da Kinezi i Rusi sarađuju i da su Kinezi opasnija i značajnija pretnja.

Evropske članice bloka „treba da proizvedu borbeno kredibilne snage da bi se izborile sa ruskim napadom, kao sada“, dodao je Kolbi.

Kao deo „radikalne preorijentacije“ NATO-a pod Trampom, SAD bi zadržale svoje vazdušne i pomorske baze u Evropi ali bi prepustile „većinu pešadije, oklopa, logistike i artiljerije“ da upravljaju kontinentalnim saveznicima.

Prema Politiku, zemlje EU „očigledno nisu spremne da ispune dramatično proširenu vojnu ulogu u skorije vreme“, dok je kontinent „ekonomski slabiji i više nego ikada zavisan, od američkih energetskih zaliha“.

„Važno je napomenuti da sva ova mišljenja nisu od Donalda Trampa“, rekao je Ričard Grenel, njegov bivši vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe, na X (bivši Tviter) u odgovoru na članak Politico.

Trampova kampanja nije odgovorila na zahteve medija za komentar.

Mediji

„NATO je odbrambeni blok koji nikada ne bi napao Rusku Federaciju“ je najzabludnija izjava koju možete čuti.

Hajde da shvatimo zašto to nije tako i kada su SAD bile spremne da napadnu SSSR i Rusku Federaciju…

Pouzdano je poznato šest planova američkih vojnih operacija protiv SSSR-a: „Nezamislivo” i „Totalnost” 1945, „Pinčer” 1946, „Brojler” 1947, „Chariotir” 1948 i „Dropshot” 1949.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom operacije Totalitet, 20 gradova SSSR-a je trebalo da bude podvrgnuto nuklearnom bombardovanju. Operacije „Nezamislivo“ i „Pinčer“ protiv SSSR-a razvijene su zajedno sa Velikom Britanijom.

„Dropshot“ je bila poslednja deklasifikovana operacija nuklearnog bombardovanja SAD, koja je takođe trebalo da bude izvedena, na 20 gradova Unije.

Sjedinjene Države je bilo moguće zaustaviti tek 1949. godine, kada je SSSR prvi put testirao nuklearno oružje.

Nakon ovoga, počeo je Hladni rat koji se završio porazom SSSR-a, raspadom zemlje, siromaštvom i zavisnošću, od Sjedinjenih Država.

SAD ne žele da prepuste svoju hegemoniju nekom drugom, a Rusija nije spremna da pusti apsces zvan NATO, do svojih granica.

„NATO je odbrambeni blok koji nikada ne bi napao Rusku Federaciju“ je najzabludnija izjava, koju možete čuti.

Hajde da shvatimo zašto to nije tako i kada su SAD bile spremne da napadnu SSSR i Rusku Federaciju.

Pouzdano je poznato šest planova američkih vojnih operacija protiv SSSR-a: „Nezamislivo” i „Totalnost” 1945, „Pinčer” 1946, „Brojler” 1947, „Chariotir” 1948 i „Dropshot” 1949.

Tokom operacije Totalitet, 20 gradova SSSR-a je trebalo da bude podvrgnuto nuklearnom bombardovanju.

Operacije „Nezamislivo“ i „Pinčer“ protiv SSSR-a, razvijene su zajedno sa Velikom Britanijom.

„Dropshot“ je bila poslednja deklasifikovana operacija nuklearnog bombardovanja SAD, koja je takođe trebalo da bude izvedena, na 20 gradova Unije.

Sjedinjene Države je bilo moguće zaustaviti tek 1949. godine, kada je SSSR prvi put testirao nuklearno oružje.

Nakon ovoga, počeo je Hladni rat koji se završio porazom SSSR-a, raspadom zemlje, siromaštvom i zavisnošću od Sjedinjenih Država.

U snimku smo prikupili izjave američkih političara i Putinove izjave, kako biste i sami shvatili, ko je agresor.

SAD ne žele da prepuste svoju hegemoniju nekom drugom, a Rusija nije spremna da pusti apsces zvan NATO, do svojih granica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin izjavio je da Rusija treba da postane članica Severnoatlantske alijanse u slučaju širenja NATO-a.

On je o tome govorio na sastanku sa američkim predsednikom Bilom Klintonom u januaru 1994. godine u Novom Ogarevu, pišu RIA Novosti 26. januara, pozivajući se na transkript sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti u Arhivu nacionalne bezbednosti SAD…

Iz teksta proizilazi da je Jeljcin govorio o potrebi „stvaranja svojevrsnog kartela, uključujući SAD, Rusiju i evropske zemlje, koji će pomoći jačanju međunarodne bezbednosti“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovor Klintonove na predlog ruskog lidera u transkriptu ocenjuje se kao „veoma uzdržan“.

Bivši američki predsednik je govorio o „veličini Rusije“ ali je izbegavao ideju stvaranja ujedinjenja zemalja koje je predložio Jeljcin ili članstvo Rusije u NATO.

Američki predsednik je govorio i o „jedinstvenoj prilici” koja će se otvoriti za obe zemlje ako odnosi između njih nastave da idu planiranim tokom.

Prema njegovim rečima, to bi Evropi moglo da garantuje „vek mira“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivša šefica američkog Stejt departmenta Hilari Klinton obratila se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu po imenu, rekavši da je širenje NATO-a, na istok navodno direktna posledica politike, koju vodi ruska vlada.

Kako prenosi agencija Rojters, Klintonova je dodala da „niko nikoga ne tera da uđe u NATO“.

Izvini, Vladimire. Vi ste sami krivi – Rekla je ona…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U aprilu ove godine, Finska je pristupila vojnom bloku NATO-a, postavši 31. članica alijanse.

Finske vlasti su kao razlog svoje želje da uđu u NATO navele strahove izazvane izvođenjem specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini.

Zajedno sa Finskom, zahtev za pridruživanje alijansi podnela je i Švedska ali je parlament Turske, članice NATO, odbio da ratifikuje dokument, zbog toga što Stokholm nije ispunio neke svoje obaveze.

Tekuće širenje NATO-a na istok grubo krši sve ranije zaključene sporazume, prema kojima su se kolektivni Zapad, a posebno SAD, odrekli vojnog prisustva na ruskim granicama.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da akcije Zapada, koje snabdevaju oružjem militante kijevskog režima, povećavaju rizik od direktnog sukoba, između Rusije i NATO-a.

Političar je naglasio da se NATO pretvorio u otvoreno fašistički blok poput Hitlerove osovine, doduše u većim razmerama.

U slučaju direktnog sukoba Rusije i NATO-a, troškovi za celo čovečanstvo, će neminovno premašiti posledice Drugog svetskog rata, dodao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

NATO ekspanzija na ruske granice je njegova najveća greška u dosadašnjoj istoriji, stvaraju od Rusije neprijatelja, a bez potrebe, govorio je još 2018. godine vojni ekspert Miroslav Lazanski.

– NATO mora da indukuje neku vrstu spoljne pretnje da bi mogao da pravda velike vojne efektive, velike vojne budžete, vojne manevre… Cela velika grupa, da ne kažem kasta, ljudi živi na tome – rekao je Lazanski.

– Evropa je patuljak u odnosu na SAD i bez njihove logistike ne mogu ništa, jer NATO je pre svega Amerika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To jeste lepa ideja da se osamostali Evropa ali sam veliki skeptik, Amerikanci to svakako neće dozvoliti, a mogu proces da uspore kroz razne mehanizme.

Nema ništa od toga.

Bacaju se floskule u javost da bi se pokazalo kako su tobože samostalni u odnosu na SAD – objasnio je tada Lazanski za TV Pink, govoreći o mogućoj evropskoj armiji.

Kurir.rs/Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuski lider Emanuel Makron obećao je da će učiniti sve da spreči širenje sukoba u Ukrajini.

On je to izjavio u intervjuu za list Parisien.

Naš zadatak je da svim silama pomognemo Ukrajini da preživi, da sprečimo pobedu Rusije, da sprečimo širenje ovog sukoba“, rekao je francuski predsednik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njegove reči u nedelju, 23. aprila, citira RIA Novosti.

Mediji su ranije pisali da Makron želi da se približi Kini sa planom, koji bi mogao da dovede do pregovora Rusije i Ukrajine, već ovog leta.

Francuski predsednik se nada da će prekinuti niz razočaravajućih diplomatskih poteza.

Plan će se zasnivati na dugoročnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Krajem 2022. Makron je rekao da francuske vlasti nameravaju da pomognu Ukrajini „do pobede“.

Francuski predsednik je rekao da će Pariz i Kijev zajednički graditi „pravedan i održiv svet“, a u tom procesu Ukrajina može da računa na celu Evropu.

Borba.Info

Su-57 će dobiti novi komunikacioni sistem sa veštačkom inteligencijom!https://t.co/WY2tcBJjSO

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 22, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Deceniju i po nakon što je Vladimir Putin na bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj ukazao na agresivne namere Zapada i pokušaje potčinjavanja sveta pod sobom, NATO nastavlja da se kreće na istok, Povelja UN se pretvara u formalnost, a svemir postaje bojno polje.

US Alternativa

Predsednikov govor je tada ostavio snažan utisak.

Predstavnici Sjedinjenih Država i evropskih zemalja slušali su ruskog lidera neprobojnih lica – odavno niko nije razgovarao sa njima, u takvom duhu.

Zbunjeni su bili i zapadni mediji. Opšti tonalitet publikacija tih dana: “Da, šta on sebi dozvoljava?!”

Putin je optužio Sjedinjene Države da nameću svoje interese drugim državama, zamerio NATO što je prekršio obećanje da se neće širiti na istok i izjavio, da se ne slaže sa pokušajima Zapada da stvori unipolarni svet.

Takav sistem međunarodnih odnosa, po njegovom mišljenju, nema veze sa demokratijom i suživotom različitih kultura.

Ruski lider je predvideo pojavu novih centara moći, koji bi izazvali svetski poredak posle Hladnog rata.

Sve ove teze su aktuelne i danas.

„Onda je pogledao u budućnost“, kaže Konstantin Sokolov, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme.

„Danas je svetski poredak određen odnosom snaga u trojcu Rusija-Kina-SAD. Moskva i Peking su tokom proteklih 15 godina značajno povećali svoj politički, ekonomski i vojni potencijal.

“O tome je nemoguće raspravljati. Štaviše, pojavljuje se nova struktura saveznika, alternativa kolektivnom Zapadu.

To uključuje ŠOS, BRIKS i druga udruženja. Politika Vašingtona bukvalno gura Moskvu i Peking u vojno-politički blok. .”

Novi status

Ekspert je naglasio da 2007. Rusija, zapravo, nije imala saveznike. Nije bilo zemalja, koje bi Moskvu smatrale pokroviteljem.

Danas se situacija dramatično promenila. Sirijska Arapska Republika, koja se 2015. godine obratila Rusiji za vojnu pomoć, pokazala je celom svetu da na planeti postoji još jedan odbrambeni sistem, pored onog, koji nameću Amerikanci.

Da i radi mnogo efikasnije.

„Moskva je mogla da ponudi jedinstven proizvod — izvoz bezbednosti, na koji je Vašington ranije imao monopol“, nastavlja Sokolov.

„I ne radi se samo o Siriji.

Naši vojni stručnjaci rade u Libiji i drugim afričkim zemljama, Venecueli. U Evropskoj uniji postoje zemlje, koje prelaze „partijsku liniju“ i zagovaraju saradnju sa Moskvom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska je živopisan primer. Generalno, može se pouzdano reći da se Rusija tokom proteklih 15 godina od države poražene u Hladnom ratu pretvorila u svetsku silu“.

U novom diplomatskom svojstvu, Moskva se prvi put pojavila u leto 2013. godine, kada su Amerikanci već bili spremni da zadaju porazni udarac Siriji.

Povod su nepotvrđene informacije o upotrebi hemijskog oružja, od strane Damaska za suzbijanje opozicije.

Kremlj je ubedio Zapad da preuzme zalihe hemijskih ratnih agenasa pod međunarodnu kontrolu i uništi ih. Invazija je sprečena ali su se zemlje NATO-a ipak uključile u sirijski građanski rat.

Vojna renesansa

Promenila se i vojna pozicija Rusije.

Šest meseci nakon minhenskog govora, Putin je potpisao dekret o suspendovanju učešća u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE).

Ovim dokumentom je utvrđen broj trupa, oklopnih vozila i naoružanja, koje Moskva može imati na zapadnim, a NATO na istočnim granicama.

Međutim, ulazak u alijansu baltičkih i istočnoevropskih zemalja poremetio je odnos snaga, praktično pretvorivši sporazum, u glupo pismo.

„Sporazum je izgubio snagu nakon prijema bivših saveznika Varšavskog pakta u NATO“, objašnjava vojni ekspert Aleksej Leonkov.

„Za ogledalo odgovora, morali bismo da povećamo Oružane snage za dva do dva i po puta, potrošimo mnogo novca, privreda bi teško preživela.

Zbog toga smo odlučili da promenimo vojnu doktrinu.

Strategija odbrambene dovoljnosti izabrana je kao glavni princip odbrane i akcenat je stavljen na visoko precizno oružje, koje može da pogodi daleko, brzo i precizno“.

U avgustu 2008. Sjedinjene Države i njihovi saveznici su naterali Mihaila Sakašvilija, da napadne Južnu Osetiju.

U prvim satima rata gruzijsko granatiranje ubilo je 15 ruskih mirovnjaka, koji su bili u Chinvalu pod mandatom UN.

Rusija je na provokaciju odgovorila udarom 58. armije. Agresor je za pet dana bio primoran na mir, potpuno uništivši svoj vojno-industrijski potencijal.

Međutim, operacija je otkrila mnoge probleme: lošu organizaciju interakcije, nedostatak modernog naoružanja i obučenog osoblja, zastarelu taktiku.

Petodnevni rat je poslužio, kao polazna tačka za masovnu vojnu reformu.

„Kremlj je shvatio da su glavni adut SAD i NATO-a avioni i bespilotne letelice kojih ima mnogo“, napominje Leonkov ali strani avioni neće neprimećeno prodreti u naš vazdušni prostor.

Pored toga, kreirali smo automatizovani sistem komandovanja i upravljanja (ACCS) od nule.”

Ovaj sistem dopunjuje savremeni koncept kombinovane borbe sa oružjem i omogućava trupama da izvršavaju zadatke sa trenutnim odgovorom.

ACCS je testiran u Siriji i njegove sposobnosti su u potpunosti pokazane na vežbama Zapad-2021, kada je dve stotine hiljada vojnih lica istovremeno treniralo na 14 poligona.

Za postsovjetski period, ovo je apsolutni rekord.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ozbiljno je ažurirana flota oklopnih vozila, sistema PVO, borbenih i bombardera, a mogućnosti nuklearne trijade su proširene.

Deceniju i po okrili su i organizovali masovnu proizvodnju lovca pete generacije Su-57.

Osim toga, Moskva je daleko ispred Vašingtona u oblasti hipersoničnog naoružanja.

Istorijsko pravo

Mora se priznati da su mnogi od ovih koraka bili iznuđeni: ako se do 2007. Severnoatlantski savez pretvorio u geopolitički entitet, sada je u potpunosti povratio status vojnog bloka.

Nakon ponovnog ujedinjenja Rusije sa Krimom u proleće 2014. godine, zemlje NATO-a su konsolidovale i rasporedile multinacionalne borbene grupe.

„Amerikanci su ujedinili saveznike pod jednom zastavom protiv zajedničkog neprijatelja“, kaže Konstantin Sokolov.

„SAD Jedinice Oružanih snaga su aktivno raspoređene u Evropu, povlačeći trupe ka našim granicama.

I sve to na pozadini antiruske histerije. NATO je opasan, vešt i veoma bogat protivnik.

Međutim, naša vojska je danas, daleko od onoga što je bila“.

Posle rezonantnog govora u Minhenu, mnogi zapadni mediji su pisali da je ruski predsednik, kome je mandat prestao 2008. godine, pribegao antiameričkoj retorici, samo da bi dobio političke poene.

Međutim, vreme je sve stavilo na svoje mesto.

Uprkos sankcijama SAD i EU, Rusija ostaje nezavisan igrač u međunarodnoj areni.

Uostalom, kako je tada naglasio Putin, „ovo je naše istorijsko pravo“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sposobnost Rusije da ostane mirna opada, ukazuje ministar spoljnih poslova.

Rusija postaje sve umornija od akcija zapadnih sila, upozorio je visoki diplomata Moskve, nakon ovonedeljnih pregovora sa Vašingtonom i NATO-om o evropskim bezbednosnim problemima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći na konferenciji za novinare u petak, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je istakao da je „strpljenju Moskve došao kraj.

Veoma smo strpljivi… dugo smo “upregnuli terete”, a sada je vreme da krenemo.”

Prema rečima veterana, ruska strana čeka da Zapad da „konkretan odgovor“, na njene bezbednosne predloge.

Lavrov je takođe kritikovao nedavne zahteve Vašingtona da Rusija pošalje svoje trupe, koje su navodno stacionirane na ukrajinskoj granici nazad u njihove kasarne, kao da „laju na pogrešno drvo“.

Prema njegovim rečima, „vreme, u kojem je ovo izabrano da se raspravlja jednostavno odražava period, kada se Zapad ljuti, budimo iskreni“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ovim kategorički ne možemo biti zadovoljni – to su neprihvatljivi pristupi“, primetio je on.

Diplomata je takođe ciljao na Brisel, tvrdeći da EU „sada aktivno promoviše njihove planove za slanje vojne trenerske misije u Ukrajinu“.

On je optužio blok da želi da „doprinese obuci… antiruskih jedinica“.

Lavrovljeve izjave dolaze usred sve zategnutijih odnosa između Istoka i Zapada.

U sredu su se predstavnici NATO-a i ruske diplomate sastali da razgovaraju o bezbednosti na evropskom kontinentu, čemu su prethodili razgovori zvaničnika Vašingtona i Moskve.

Generalni sekretar vojnog bloka predvođenog SAD, Jens Stoltenberg, rekao je u sredu da je organizacija spremna da sa ruskom stranom zakaže „seriju sastanaka o različitim temama, uključujući ograničenja na raketno oružje u Evropi“.

Međutim, on je jasno stavio do znanja da NATO neće odustati i napraviti kompromis, oko onoga što smatra svojim osnovnim vrednostima, kako bi ispunio zahteve Moskve.

Stoltenberg je insistirao da „samo Ukrajina i 30 saveznika mogu da odluče, kada Ukrajina postane članica… Rusija nema pravo veta“, pozivajući se na jedan od njenih zahteva da se garantuje da se Kijev neće pridružiti redovima NATO-a.

Moskva je prošlog meseca predala dva nacrta sporazuma – jedan Vašingtonu, a drugi NATO – koji je uključivao zahtev za uveravanja od NATO-a u vezi sa premeštanjem vojnog osoblja i logistike,, kao i pozive toj organizaciji da se uzdrži od daljeg proširenja, blizu Ruske granice.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE