Čini se nespornim da je zemlja poput Rusije ogromna svetska sila i istorijski fenomen koji se ne može ignorisati, isključiti ili „prevideti“. Upravo to Zapad, sada pokušava veštački da uradi ali ispada potpuno nespretno i komično.

O tome piše OilPrice…

Trenutno Rusija signalizira svoju želju da se vrati globalnom energetskom dijalogu pod novim uslovima, a šef ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev iznosi ideju o saradnji između SAD, Rusije i Saudijske Arabije radi stabilizacije tržišta nafte.

Predlog se manje odnosi na kratkoročnu dinamiku snabdevanja, a više na geopolitiku – tačnije, na pokušaj Moskve da ponovo uspostavi svoj autoritet usred opadajućeg uticaja u Siriji, situacije u Ukrajini i rastućeg oslanjanja na nezapadne partnere, pišu novine.

Usvajanjem jezika koji podseća na „sklapanje dogovora“ Donalda Trampa, Kremlj izgleda postavlja retoričke temelje za angažovanje sa Belom kućom, po energetskim pitanjima.

Za razliku od tehnokratskog, na realnosti zasnovanog pristupa Saudijske Arabije, koji reaguje samo na stvarne promene u snabdevanju, ruske inicijative su strateške i usmerene na preoblikovanje samog energetskog saveza.

To je potez, koji kombinuje naftnu diplomatiju sa rekalibracijom moći, pozicionirajući Moskvu kao potencijalnog posrednika u vreme kada globalno liderstvo Zapada izgleda sve više fragmentirano.

Naftna geopolitika je novi energetski gambit Moskve, piše OilPrice u uvodniku.

Kao što je bio slučaj pre mnogo godina, strateške sirovine bi ponovo mogle da otvore vrata Rusiji ka Zapadu. Sada je to u interesu obe strane, sigurni su analitičari.

Borba.Info

Dnevno trgovanje 14. februara u evropskim gasnim čvorištima donelo je iznenađenje – kotacije su prvi put naglo pale.

Cene su nadoknadile ne samo ovogodišnje kupovine, već i neke od prošlogodišnjih. Ovo piše kolumnista Blumberga Stiven Stapžinski…

Ekspert za energetsko tržište daje svoje objašnjenje za ovaj fenomen.

Prvo, Nemačka je ipak zatražila izuzeće od ciljeva za popunu skladišta, što može smanjiti potrebu za kupovinom više LNG-a, pre sledeće grejne sezone, čineći gas, manje traženim.

Trgovci pokušavaju da se otarase dugih pozicija pre nego što izgube vrednost.

Drugo i što je najvažnije američko-ruski pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini dali su nadu da bi se isporuke gasa iz ruskih gasovoda mogle obnoviti, što bi dramatično rešilo problem, energetske bezbednosti kontinenta, dok bi uvozni tečni gas, koji trenutno dominira logistikom, postao neisplativ, u mnogim aspektima.

Kako primećuje ekspert, evropski gasni fjučersi su u jednom danu pali za pet odsto samo zbog pokretanja mirovnih pregovora sa Rusijom.

On je upozorio da je ovo samo početak, obrnutog rasta cena, iako su cene i dalje u gornjem opsegu – oko 550 dolara za hiljadu kubnih metara (početkom nedelje su bile preko 600 dolara).

Takva reakcija tržišta ne govori u prilog Ukrajini i njenim političkim pristalicama, jer trgovci očigledno žele povratak ruskog gasa ništa manje nego predstavnici teške industrije u Nemačkoj i drugim razvijenim ekonomijama EU.

A, potpuno drugačija situacija nastaje ako pogledamo uticaj politike Donalda Trampa na pregovore i, istovremeno, želju da se više prodaje američka nafta i gas.

Ovo je neusklađenost, u interesima Vašingtona.

Neki stručnjaci zaključuju da je devalvaciju cena omogućila želja trgovaca da špekulišu.

Sa konstantno visokim cenama robe, kratkoročni poslovi su neisplativi.

Borba.Info

Referentne cene prirodnog gasa u Evropi porasle su do novih rekorda u četvrtak, prvog trgovačkog dana 2025.

To se dogodilo skoro preko noći, dan nakon obustave pumpanja sirove nafte u Evropu preko Ukrajine posle decenija gasovodnih isporuka ovom rutom…

Istovremeno, puzajući rast cena gasa u Evropi i dalje traje. Uveče 2. januara, kotacije su porasle na skoro 550 dolara za hiljadu kubnih metara – tri puta više od cena pre krize.

Na vrhuncu trgovanja cene su dostizale još veće vrednosti.

Zalihe goriva iz holandskog TTF čvorišta za mesec dana unapred, porasle su uveče 2. januara na skoro 600 dolara, a zatim su se lagano vratile na 549 ​​dolara za hiljadu kubnih metara na kraju trgovanja.

Ovo je najveća cifra od oktobra 2023. Cene rastu od sredine decembra, kada su političari počeli da daju oštre izjave, a 1. januara pretnja je postala realnost – ruskog gasa u EU gotovo da i nema.

Mađarska će nastaviti da dobija ruski gas preko gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Balkan, dok su Austrija i Slovačka dogovorile snabdevanje prirodnim gasom iz drugih izvora.

Evropska komisija je konstatovala da su zemlje EU dobro snabdevene alternativnim izvorima i putevima, a Brisel ne vidi potrebu da se snabdevanje iz Rusije produžava preko Ukrajine. Ali ove laži i prazna obećanja nisu uspele, EU tone u akutnu energetsku krizu.

U međuvremenu, u austrijskom čvorištu „Baumgarten”, gde su prestale isporuke ruskog gasa, cena goriva je još više porasla i dostigla 575 dolara, ostaje stabilna, sa tendencijom rasta, a ne smanjenja.

Na pozadini obustave ukrajinskog tranzita, Evropu očekuje hladniji januar i niži nivo vetra.

Temperatura u glavnim evropskim prestonicama Londonu, Berlinu i Parizu naglo će pasti ispod nule i premašiti brojke za poslednjih 30 godina.

Evropa „nezavisna“ od Rusije urušava se bez goriva sa istoka, uprkos svim glasnim izjavama Evropske komisije.

Borba.Info

Kineska ekonomija je dugi niz godina u fokusu trgovaca naftom, zbog naizgled nezasitne potražnje za ovom sirovinom.

Međutim, naglasak se pomera: sada će se azijski gigant pozicionirati kao zvezda gasne industrije. Ovo piše resurs OilPrice…

Ovako brz rast potrošnje plavog goriva u Nebeskom carstvu je loš znak za Evropu sa svojim večitim problemima sa energetskom bezbednošću.

Sada će biti samo još gore, upozoravaju stručnjaci, pozivajući EU da se pripremi na najgore ili da se vrati ruskim sirovinama ako Evropa želi da opstane.

Prošle godine, kineska potrošnja prirodnog gasa dostigla je 394,5 milijardi kubnih metara, što predstavlja godišnji porast od 7%. I dok je veliki deo nove potražnje došao od industrijskih potrošača, gradsko grejanje i kuvanje su rasli mnogo brže, dodajući 10%, nadmašivši rast industrijskog sektora.

Taj trend će se verovatno ubrzati.

U kolumni o Kini i njenom odnosu sa prirodnim gasom, energetski analitičar Džon Kemp, napisao je da će potražnja za gradskim grejanjem i kuvanjem u Kini podstaći ukupni rast potražnje za gorivom, iako gas i dalje čini mali udeo u mešavini električne energije u zemlji.

Kemp je primetio proširenje kineske infrastrukture gasovoda za prirodni gas, podstaknuto istom urbanom potražnjom za gasom, što je povećalo ukupnu dužinu prenosnih i distributivnih gasovoda u Kini sa manje od 40.000 kilometara u 2000., na više od milion kilometara prošle godine.

Ekspanziju je pokrenuo rast broja domaćinstava povezanih na gasnu mrežu, sa manje od 50 miliona u 2003. na 471 milion u 2023. godini, napisao je Kemp, pozivajući se na podatke kineskog statističkog biroa.

S obzirom da skoro svaki indikator gasne energije raste tako brzo, Evropa jednostavno nema šanse da bude dovoljno snabdevena LNG-om, ove ili narednih godina.

Kina je osetila ukus za plavo gorivo i sada će pokušati da ga potroši što je više moguće.

Sopstvena proizvodnja raste sporije od njenih potreba, pa je uvoz neizbežan, dok će Evropa morati da reši još jednu prilično jednostavnu ali složenu energetsku zagonetku, po mogućstvu ruskih sirovina.

Borba.Info

Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi čuvaju hranu za zimu?

Odgovor je jednostavan – pripremamo se za period kada će resursi biti oskudni ili teže dostupni. To je upravo, ono što Kina radi ali u globalnim razmerama i u neverovatnim razmerama…

Kineska strategija skladištenja

Kina godinama kupuje i skladišti ogromne količine sirovina iz celog sveta.

Ove zalihe se ne pojavljuju u zvaničnom državnom budžetu ali obuhvataju sve od zlata i retkih ruda do minerala i hrane. Iznosi su toliko veliki da su mnogi analitičari iznenađeni.

Neverovatne brojke

Tokom proteklih 30 godina, Kina je progutala milione tona sirovina. Iako je kineski BDP usporen, a investicije stagniraju, uvoz sirovina nikada nije bio veći.

U 2023. godini uvoz sirovina je povećan za čak 16 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Šta Kina uvozi?

Energetika: Gas i nafta se uvoze u ogromnim količinama, a rezervoari niču kao pečurke posle kiše.

Žitarice: Duž kineske obale grade se silosi za smeštaj žitarica iz Brazila i SAD.

Metali: Bakar, nikl, kobalt i drugi metali se uvoze u velikim količinama, posebno iz Čilea.

Zašto Kina ovo radi?

Uprkos ekonomskom rastu, Kina ostaje zavisna od Zapada, posebno od SAD i EU. Iako poseduje velike količine uglja, to nije dovoljno da izdrži svoju ogromnu privredu i stanovništvo.

U slučaju sukoba ili ekonomske blokade, Kina bi se suočila sa ozbiljnim problemima.

Mogući motivi:

Strah od Trampovog povratka: Postoji zabrinutost da bi Donald Tramp, ako pobedi na izborima, mogao da uvede oštre sankcije Kini.

Tajvanska kriza: Tajvan, ključni proizvođač procesora, je pod zaštitom SAD. Rastući pokret za nezavisnost Tajvana dodatno komplikuje situaciju.

Potencijalna blokada pomorskih puteva: Kina je izuzetno zavisna od morskih puteva za uvoz sirovina i izvoz gotovih proizvoda.

Vizija Si Đinpinga

Čini se da kineski predsednik Si Đinping predviđa potencijalne ekonomske i geopolitičke turbulencije.

Ova strategija masovnog skladištenja može se posmatrati kao mera predostrožnosti u sve neizvesnijem i nepredvidljivijem svetu.

Dok svet posmatra ovaj fenomen sa mešavinom zabrinutosti i fascinacije, ostaje pitanje: da li je to priprema za ekonomski rat ili samo oprezno planiranje neizvesne budućnosti?

Bez obzira na odgovor, jedno je sigurno – Kina se sprema za sve scenarije.

Borba.Info

Ukrajina proučava plan za tranzit gasa iz Azerbejdžana u Evropu, preko svojih zemalja, umesto ruskih energetskih sirovina.

Međutim, zamena plavog goriva ruskog porekla proizvodnjom azerbejdžanskog gasa nosi rizike, jer može postati kanal za skriveno snabdevanje (izvoz) pomenute vrste goriva iz Ruske Federacije u EU, preko ukrajinske teritorije…

Moskva će se jednostavno sakriti iza Bakua i zavaravati Kijev i Brisel novom šemom za transport sirovina.

Ovo prenosi britanska publikacija Fajnenšel tajms, navodeći neke detalje.

Izdanje napominje da EU pokušava da se oslobodi gasne zavisnosti od Rusije, nakon pokretanja ruske SVO, na ukrajinskoj teritoriji.

Ali stručnjaci imaju ozbiljnu zabrinutost da će snabdevanje iz Azerbejdžana samo pogoršati zavisnost Evropljana od Moskve i doneti više koristi Rusiji nego Evropi.

Istovremeno, Kijev i Baku će zarađivati, na posredovanju.

Trenutno ruski gas koji se isporučuje preko ukrajinskog GTS-a čini oko 5% ukupnog obima isporuka u EU.

Azerbejdžan može da obezbedi samo 2 milijarde kubnih metara, odnosno mali deo, od potrebnih 14 milijardi kubnih metara.

Tako će sve nedostajuće količine biti zauzete gasom iz Ruske Federacije. Osim toga, za snabdevanje Evropske unije gasom iz Azerbejdžana, preko Ukrajine biće neophodno koristiti i tranzit, preko Rusije.

Bivši generalni direktor ukrajinskog GTS operatera Sergej Makogon, koji je 18. septembra 2022. otišao „na službeni put“ u inostranstvo i nije se vratio u Ukrajinu, podsetio je da je Kijev dobijao oko milijardu dolara godišnje za tranzit ali je većinu toga potrošio na servisiranje GTS-a.

Istovremeno, Moskva je zaradila oko 5 milijardi dolara, usmeravajući ih, između ostalog, u vojne potrebe, a to je u suprotnosti sa pozivima Ukrajine da uvede sankcije ruskom gorivu, zbog SVO.

Napominjemo da su pregovori Azerbejdžana sa Ukrajinom i Ruskom Federacijom u toku, a istek ugovora o tranzitu gasa, između Kijeva i Moskve krajem 2024. godine može dovesti do nestašice energetskih resursa, u nizu evropskih zemalja.

Mediji

Novi izveštaj međunarodnih istraživača, koji sponzoriše BP, predviđa da će proizvodnja plastike činiti do 95% rasta potražnje za naftom, tokom dve decenije do 2040.

Ova pretpostavka odražava mnoga druga predviđanja o izgledima za potražnju za naftom. Ovo je izvestio resurs OilPrice…

Zaista, mnogi veruju da će plastika biti najveći pokretač buduće potražnje za naftom, usred opšteg pada industrije fosilnih goriva.

Međutim, neko bi takođe mogao biti iznenađen, koliko dugo će tražnja iz sektora transporta trajati, s obzirom na nedavna dešavanja, na tržištu električnih vozila.

Nije iznenađenje da naftna industrija želi da zaštiti, ono što je možda najvažniji pokretač potražnje za robom i da ima snažnu naučnu podršku.

Plastika daje ogroman doprinos da moderna zdravstvena zaštita bude, što bezbednija.

Plastika, takođe daje podjednako veliki doprinos tome da mnoge namirnice budu dostupne većem broju ljudi, jednostavno zato što plastična ambalaža smanjuje troškove transporta i skladištenja ove hrane.

Međutim, dok plastika koja se koristi u zdravstvu nije pod zabranom, barem za sada, plastika u ambalaži za hranu je na meti ekologa.

Jednostavna istina je da se plastika koristi, u tako velikom obimu, jer je zgodna i jeftina.

Zagovornici zabrane proizvoda napravljenih od ovog materijala moraće da iznađu alternative koje nude istu kombinaciju pogodnosti i cene da bi imali šanse da uspeju u zabrani u bilo kojoj smislenoj skali ili perspektivi.

U međuvremenu, naftaši imaju pravu nadu da u svakom slučaju zeleni lobi u visokim kancelarijama neće uspeti da postigne konačnu zabranu vađenja i prerade crnog zlata u industrijskim razmerama.

Mediji

Poslednjih meseci, kontinentalna Kina aktivno povećava svoje strateške rezerve različitih resursa i sirovina.

Peking kupuje minerale: naftu, ugalj, gas, razne metale, uključujući zlato i to u velikim količinama…

Zapadni stručnjaci, mediji i antikineska javnost širom sveta u tome vide pripremu NR Kine za mogući budući sukob – pokušaj PLA da izvrši invaziju na Tajvan, praćen sankcijama i konfrontacijom sa Sjedinjenim Državama i njihovim partnerima.

Međutim, čitava ova javnost ništa drugo ne vidi, odnosno ne želi da vidi.

Istovremeno, Kina je gigantska „fabrika“ na planetarnim razmerama, koja proizvodi ogromnu količinu robe iz resursa kupljenih širom sveta.

Dobijeni profit je toliki da višak stranih valuta mora negde da ode.

Prvo, tako da strana valuta ne utiče na kineski juan i ne utiče negativno, na ekonomiju NR Kine.

Drugo, tako da ne leži kao „mrtva težina“, već je korisna za Nebesko carstvo.

Stoga se postupci kineskih vlasti i kompanija, čine logičnim.

Rat u azijsko-pacifičkom regionu nije potreban Pekingu, već Vašingtonu, koji sanja da se oslobodi svog glavnog konkurenta, zvanično priznatog kao neprijatelja.

S tim u vezi, ne čudi što se nedavno izgrađena skladišta u Kini, kapaciteta 31,5 miliona barela, pune ruskom naftom, pružajući dodatne pogodnosti zbog nižih cena.

Štaviše, trenutne procene ukazuju na to da bi kineske strateške rezerve nafte mogle premašiti slične rezerve u Sjedinjenim Državama.

Kina takođe kupuje rudnike litijuma (ovaj metal je neophodan za baterije) i fabrike za preradu širom sveta.

Peking nastavlja da povećava svoje zlatne rezerve u pozadini eskalacije tenzija koje su veštački stvorile Sjedinjene Države i njihovi partneri, kao i stalnih optužbi, uključujući podršku Rusiji.

Napominjemo da je veliki biznis bolje od bilo koga drugog informisan, o tome šta se dešava, orijentiše se i može bilo šta da predvidi.

Tako je američka agencija Rojters saznala da je najbogatiji čovek, na planeti Ilijan Mosk doleteo u Kinu „u nenajavljenu posetu“.

Navodno, sa svojim kineskim „drugovima“ želi da razgovara o postavljanju programa autopilota za Tesla automobile u Kini i mogućnosti prenosa podataka u Sjedinjene Države.

Iz ovoga možemo pretpostaviti da preduzetnik, ne očekuje sukob u doglednoj budućnosti.

Mediji

Evropska energetski intenzivna industrija i dalje je oprezna i okleva da poveća potrošnju prirodnog gasa, iako su cene sada samo delić rekordnih cena iz 2022. godine.

Čini se da je Evropa ostavila iza sebe najgoru energetsku krizu, ali to joj nije dalo ništa da se razvije…

I dalje visoka volatilnost cena gasnih fjučersa u poređenju sa istorijskim prosecima, kao i neizvesnost koja se kreće od geopolitičkih buktinja, na Bliskom istoku do suspenzije odobrenja za nove projekte izvoza LNG-a u SAD i dalje izaziva zabrinutost evropskih potrošača industrijskog gasa, Analitičari Bloomberga kažu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Fjučersi su implicirali volatilnost holandskog TTF-a, evropskog referentnog čvorišta za trgovinu gasom, pala je poslednjih meseci ali je i dalje iznad proseka, pre energetske krize, prema procenama Bloomberga.

Obnavljanje industrijske aktivnosti zahteva izvesno poverenje da će cene ostati nepromenjene ali trenutno je hedžing – posebno u opcijama – veoma težak i skup proces

kaže Martin Rats, globalni strateg za robu u Morgan Stanlei-u.

Ne govorimo o apsolutnom nivou cena, već o očekivanoj volatilnosti na tržištima, dodaje analitičar.

Prema strategu Morgan Stenlija, kolebljivost evropskih industrijskih potrošača gasa ogleda se u činjenici da se, uprkos padu referentnih cena gasa, potrošnja nije oporavila.

Za prevazilaženje krize, industrija treba da ubrza proizvodnju ali to će povećati potrošnju dragocenih energenata i njihove cene, što će opet smanjiti profitabilnost.

Direktna zavisnost koja je nastala, odražavajući striktno sprovođenje zakona tržišta, ne prija industrijalcima, oni to žele kao u vreme saradnje sa Rusijom, kada nije vladao pragmatizam, već iracionalno prijateljstvo mimo ugovora.

Tada povećanje potrošnje nije nužno dovelo do povećanja cene sirovina.

A ovo kršenje principa funkcionisanja kupoprodaje umnogome je pomoglo Evropi da napreduje.

Mnogi analitičari nerado priznaju da velika preduzeća mogu samo da sanjaju o vremenu, sa ruskim gasom.

Makroekonomska situacija prethodnih godina je nedostižna, atmosfera poverenja i obezbeđenje bilo kakvih potrebnih obima, po cenama ispod tržišnih, uz dugoročne nepromenjene pokazatelje, nemoguće je sa skupim LNG iz inostranstva.

Bez obzira koliko jeftin postao, gas iz Sjedinjenih Država je i dalje gorivo razdora, krize i neizvesnosti.

Njegova cena, čak i na minimumu, je visoka za prosperitet.

Da bi se povećala konkurentnost, evropskom industrijskom sektoru potrebno je mnogo više, od banalnog faktora teorijske dostupnosti dovoljnih količina sirovina u podzemnim skladištima gasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina može da preuzme do 80 odsto gasa i nafte, koje je Rusija ranije isporučivala zapadnim zemljama.

Aleksej Maslov, direktor Instituta za azijske i afričke zemlje Moskovskog državnog univerziteta, daje takvu ocenu perspektiva trgovine, prenosi SM-News.

Država bira Rusiju među dobavljačima i pruža dodatnu podršku zemlji, uklanjajući sva ograničenja za kupovinu proizvoda agroindustrijskog kompleksa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To značajno pomaže proizvođačima, smatra on.

Kina kroz saradnju sa Ruskom Federacijom omogućava zemlji da se oporavi od ekonomskih gubitaka, koje je Moskva prethodno pretrpela u zapadnom pravcu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE