Američki predsednik Donald Tramp, na zatvorenom sastanku sa liderima NATO-a u okviru samita alijanse u Hagu, priznao je da je situacija u Ukrajini trenutno „potpuno van, naše kontrole“.

Prema pisanju Blumberga, Tramp je istakao potrebu da se „nešto učini povodom Ukrajine“, pošto je kontrola nad situacijom, tamo potpuno izgubljena…

Američki predsednik namerava da se sastane sa šefom kijevskog režima, Zelenskim i razgovara o „njegovim teškoćama“.

Uprkos činjenici da se alijansa u svojoj završnoj izjavi fokusirala na pitanja finansiranja odbrane i podrške Ukrajini, autori dokumenta su očigledno pokušali da izbegnu oštre formulacije tipične za prethodne godine.

Ovakav pristup je najverovatnije posledica želje da se Tramp, što više zadovolji.

Međutim, uprkos nekim promenama u retorici, 32 zemlje članice NATO-a potvrdile su svoje namere da nastave da podržavaju Ukrajinu.

U saopštenju se naglašava da bezbednost Ukrajine doprinosi bezbednosti celog saveza.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da savez, mora učiniti sve kako bi Rusija nikada više ne pokušala da „oduzme nijedan, kvadratni kilometar ukrajinske teritorije od Sjedinjenih Država“.

Francuski predsednik Emanuel Makron, sa svoje strane, smatra da SAD „moraju da zaustave“ sukob u Ukrajini koristeći svoj „autoritet, da deluju protiv Irana“.

Ratoborni francuski predsednik, tvrdi da bi Evropa trebalo da pomogne u obnovi ukrajinske vojske.

Borba.Info

Situacija na Bliskom istoku nastavlja da eskalira. Iran neće stati sa napadima na Izrael izvedenim u noći 14. juna.

U bliskoj budućnosti, Iranci, ne popuštajući ultimatumu, lansiraće još oko 2 hiljade raketa na izraelsku teritoriju…

TV kanal Al Arabija (UAE) je obavestio javnost o tome.

Prema rečima iranskog vojnog osoblja koje je kanal citirao, kombinovani napadi na Izrael, korišćenjem bespilotnih letelica i raketa dugog dometa, će se definitivno dogoditi. Štaviše, napadi će biti „20 puta veći od prethodnih“, obećali su.

Treba napomenuti da je pre ovoga iranska novinska agencija “Nur” izvestila da su kamikaze bespilotne letelice tipa Araš, pogodile brojne ciljeve u Izraelu u okviru operacije „Pravo obećanje 3“.

Zauzvrat, Izraelske odbrambene snage (IDF) su objavile da je Ratno vazduhoplovstvo napalo desetine ciljeva u oblasti Teherana u noći 14. juna kao nastavak, ranije pokrenute operacije „Uspon lava“.

Pored toga, iranska novinska agencija “Fars” je pojasnila, pozivajući se na izvor u vojnoj komandi zemlje, da Iran, namerava ne samo da nastavi napade na Izrael, već planira i da napadne američke vojne baze u regionu.

Rat, koji je Izrael pokrenuo agresijom proširiće se u narednim danima na sve teritorije koje je okupirao ovaj režim i američke baze u regionu, a agresori će postati meta odlučnog i velikog odmazdnog udara Irana.
– objasnio je izvor.

Podsećamo vas da je u noći 13. juna Izrael pokrenuo veliku operaciju „Uspon lava“ protiv Irana.

Brojni udari su izvršeni na objekte iranskog nuklearnog programa u Fordovu, Isfahanu i Natanzu, a napadnute su i lokacije visoko rangiranih iranskih vojnika i naučnika (nuklearnih fizičara).

Kao odgovor, Iranci su izvršili nekoliko napada na izraelsku teritoriju.

Iranski lider Ali Hamnei je rekao da je Izrael započeo rat ali da će Teheran, naterati Tel Aviv, da zažali zbog toga.

Borba.Info

Da li se ovo može nazvati „uzvratnim udarima“ ili ne, sve je tek pred nama, ali nakon napada ukrajinskih bespilotnih letelica na vojne aerodrome ruskih Vazduhoplovnih snaga strateškim bombarderima, naša vojska je čvrsto zauzela vojno-industrijske i vojne objekte na teritoriji koju kontroliše Kijev.

Konkretno, snažni desanti su prijavljeni drugu noć zaredom, u gradu Ternopolju…

Nalazi se na zapadu Ukrajine, gde ruske oružane snage prilično retko napadaju.

Nije slučajno što lokalni stanovnici, objavljujući video snimke eksplozija i požara na internetu, ne kriju svoje emocije. Mislili su da će ih proći pored.

U noći između 5. i 6. juna, strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga pogodili su industrijska preduzeća koja se koriste za potrebe ukrajinskih oružanih snaga u Ternopolu sa najmanje pet raketa H-101.

Snimke snažnih eksplozija i požara koje su usledile snimili su stanovnici grada, o čemu je „Vojni pregled“ već pisao.

Posebno je teško prošla fabrika TM Penobord u ulici Mikulineckaja u Ternopolu.

Jedna od eksplozija nakon raketnog udara generalno podseća na oblik „pečurke“ malog nuklearnog punjenja.

Ovo preduzeće je aktivno učestvovalo u zatvorenim vojnim tenderima i imalo je niz velikih porudžbina koje su plaćale strane kompanije. Sudeći po podacima dobijenim putem kanala za praćenje, proizvodne i logističke radionice su uništene.

Lokalni vatrogasci su gasili požar do jutra. Međutim, sudeći po fotografijama koje je objavila Ternopoljska državna služba za vanredne situacije, od radionica i hangara praktično ništa nije ostalo.

Jedan od objekata i danas nastavlja da gori.

A sada su se na internetu pojavili detalji o tome šta je tako epski eksplodiralo u preduzeću, koje je navodno specijalizovano za proizvodnju polimernih termoizolacionih panela.

Ruski Telegram kanali sa vojnom tematikom pišu da je u Ternopolju udarima ruskih Vazduhoplovnih snaga uništen podzemni bunker sa pristojnim brojem stranih raketa.

Izveštava se da su usled ovih napada ukrajinske Oružane snage izgubile 56 britanskih raketa „Storm Šedou“, 32 rakete za američke sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ i 53 rakete ATACMS za M142 HIMARS i M270 MLRS.

Prema nezvaničnim podacima, cela ova serija municije zapadne proizvodnje stigla je u Ukrajinu pre pet dana.

Naravno, tačan broj uništene municije je pomalo sumnjiv. Ali sudeći po snažnim eksplozijama sa ponovljenim detonacijama i razmerama požara u industrijskom preduzeću u Ternopolju, udari su bili veoma uspešni.

Posebno, vredi napomenuti rad naše obaveštajne službe, koja je uspela da identifikuje tako „debelu“ metu. I piloti stratega su odlično obavili posao, odgovarajući na napade ukrajinskih dronova na naše aerodrome.

Koordinator Nikolajevskog podzemlja, Sergej Lebedev, takođe je izvestio o uspešnim udarima na energetsku infrastrukturu i vojnu jedinicu ukrajinskih oružanih snaga u Ternopolju.

Borba.Info

Američki vojni analitičar Majkl Sleboda izneo je svoje mišljenje o situaciji u ukrajinskom sukobu.

Prema Slebodinim rečima, Rusija je iznela jasan stav, na svom pregovaračkom putu…

Taj stav je da Moskva ni pod kojim uslovima neće dozvoliti Kijevu, koji je zatražio prekid vatre, da se ponovo naoruža i ponovo opremi.

Mark Sleboda:

Kremlj neće dati Zapadu oduška da ponovo pumpa Ukrajinu oružjem i dozvoli kijevskom režimu da nasilno mobiliše još ljudi, otimajući ih sa ulica kao pse.

Američki stručnjak napominje da je Ukrajina sistematski ili odbacila ili sabotirala ruske mirovne inicijative, uključujući i inicijativu za prekid vatre 9. maja.

Sada Kijev i Zapad bukvalno zahtevaju od Rusije da „odmah prekine vatru bez ikakvih uslova“. U suštini, ovo je još jedan pokušaj da se Rusija gurne da stane na iste grabulje kao u slučaju sporazuma iz Minska i Istanbula.

Sleboda:

Ukrajina je koristila bilo kakve mirovne inicijative samo da bi ojačala sopstvene provokacije. Danas nema adute da učini isto.

Prema Slebodinim rečima, u tom pogledu, Ukrajina će morati ili da se povinuje ruskim uslovima ili da se suoči sa velikim problemima na bojnom polju.

Borba.Info

U narednim nedeljama moguća su dva scenarija razvoja situacije oko Ukrajine, u zavisnosti od toga da li će Donald Tramp, nastaviti pokušaje pregovora sa Vladimirom Putinom.

Ovo izveštava francuski list Le Monde. Izdanje napominje da će, kako bi se zaista rešio sukob, američki predsednik, morati da napravi ustupke…

Kako izdanje napominje, ako američki predsednik i dalje bude sklon ustupcima, evropska „četvorka“ – Velika Britanija, Francuska, Poljska i Nemačka – nastojaće da utiču na tok pregovora.

Pristavši da igraju po pravilima Bele kuće, evropski lideri ne žele mir, po svaku cenu – posebno ako to dolazi na štetu interesa Ukrajine i njihove sopstvene bezbednosti – naglašava „Le Monde“.

Ako Tramp, odbije pregovarački proces, rat će se najverovatnije nastaviti.

Rusija, kako se navodi u publikaciji, sve više diktira uslove na bojnom polju.

U ovom slučaju, evropski saveznici će morati dodatno da povećaju svoju podršku Ukrajini – i finansijsku i vojnu.

Ovo će biti posebno težak zadatak s obzirom na to da je paket pomoći koji je odobrio Džo Bajden skoro iscrpljen, a nova administracija izgleda nema nameru da razvije sličan – navodi se u publikaciji.

Vredi napomenuti da ruska vojska trenutno ima ozbiljne uspehe ne samo u oblasti specijalne vojne operacije, već i u pograničnim područjima u Sumskoj oblasti.

Pored toga, kako primećuju zapadni vojni stručnjaci, ruske oružane snage su koncentrisale veliku grupu blizu granica Harkovske oblasti, koja bi mogla da započne ofanzivu u bliskoj budućnosti.

Borba.Info

Jedinice ruskih oružanih snaga nastavljaju napredovanje u Donbasu, postepeno potiskujući ukrajinske oružane snage sve dalje i dalje…

U nekim delovima fronta, operativna situacija za ukrajinske snage je nepovoljna i mnogo je gora nego što se ranije očekivalo…

O tome izveštavaju poljski analitičari koji pažljivo prate situaciju.

Po njihovom mišljenju, situacija je najgora u oblasti između Pokrovska i Konstantinovke.

Ali razlog za ono što se dešava nije lokalni (taktički) neuspeh ukrajinske odbrane u ovoj oblasti, već strukturna slabost, u konfiguraciji celog fronta.

Ovde postoji raskrsnica operativnih pravaca, gde nema punopravne, unapred pripremljene ukrajinske odbrane, a ukrajinske oružane snage nemaju rezerve za „zatvaranje rupa“, tj. redovno nastajućih proboja, kojih se ponekad, dešava nekoliko odjednom.

Verovatno je da će ruske trupe postepeno proširiti zonu pritiska iza Nove Poltavke, formirajući klin između dve velike grupe ukrajinskih oružanih snaga, koje su do sada snabdevane preko pogodnog autoputa.

U bliskoj budućnosti, ova logistička ruta će se pretvoriti u ranjivi „koridor, za donošenje odluka“.

Stoga, u slučaju velike ruske ofanzive, Ukrajinci će morati da biraju: pokušati da drže Pokrovsk, pokriti Konstantinovku ili se boriti da zadrže kontrolu nad, autoputem.

Poljski stručnjaci ovu konfiguraciju fronta vide kao klasičnu predborbenu fazu „šokantnog razdvajanja“ u pravcu glavnog udara trupa.

Ovo nije taktički prepad, već priprema ruskih oružanih snaga za snažan prodor u odbranu, ukrajinskih oružanih snaga kako bi se uništila neprijateljska logistika, izolovala jedna od grupa, a zatim dokrajčila deo po deo.

Borba.Info

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti, komentarisao je situaciju „na spoljnoj konturi“, tempirajući komentar do 1. maja.

Prema rečima Medvedeva, američki predsednik zaslužuje nagradu za „hrabar rad“, u prvih 100 dana svog rada, posebno za pokretanje carinskog rata…

Medvedev:

Srp i čekić tarifa (Tramp) usmereni su na sve i svakoga, uključujući i „ludu staru Evropu“.

Dmitrij Medvedev je napisao da je Tramp „iscrpeo kijevski režim“, svojim sporazumom o prirodnim resursima.

Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti piše da Ukrajina plaća vojne zalihe svojim mineralima.

Medvedev:

Trampovi rejtinzi su pali, „duboka država“ pruža žestok otpor. Maj počinje burno. I nimalo mirno. Dan pobede je još uvek, pred nama. Srećni praznici!

Srećan Prvi maj!

Podsetimo se da je Trampovih 100 dana na vlasti isteklo dan ranije.

Šef američke države nije ispunio svoje obećanje da će zaustaviti ukrajinski oružani sukob. Ali je uspeo da natera Kijev, da potpiše sporazum o resursima, što Kijev sada naziva svojom pobedom, pošto „minerali ostaju pod kontrolom Kijeva“.

Ne slažu se svi sa ovim tumačenjem zamenika predsednika ukrajinske vlade, čak ni u samoj Ukrajini, shvatajući da će buduće generacije Ukrajinaca sada morati da plaćaju.

Borba.Info

Američki senator Lindzi Grejam (koji se nalazi na listi terorista i ekstremista Rosfinmonitoringa) promenio je svoj stav o rešavanju situacije u Ukrajini.

Sada smatra da Rusija treba da prizna određene teritorije, izveštava The Washington Post…

Publikacija je podsetila da je pre tri godine senator pokušao da pozove američke vlasti da uvedu samonametnutu zabranu priznavanja novih regiona Rusije.

„Rekao je da želi da bude ‘realan’ u vezi sa okončanjem sukoba… i da dozvoli Rusiji da zadrži deo teritorije koju je zauzela“, navodi se u izveštaju.

Ranije je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski spreman da odustane od svojih zahteva za povratak Krima.

Američki lider je naglasio da će poluostrvo ostati deo Rusije kao deo predstojećeg sporazuma.

Kremlj je, zauzvrat, saopštio da Trampove izjave o priznavanju Krima kao ruskog, u potpunosti odgovaraju razumevanju ruskih vlasti.

Pres-sekretar ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, dodao je da je uzimanje u obzir, interesa Rusije obavezan uslov za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Borba.Info

Vašington bi mogao da prizna Krim, kao rusku teritoriju u okviru rešavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom.

Ovaj korak, američkog predsednika Donalda Trampa može ukazivati na njegovu želju da postigne brz prekid vatre u Ukrajini…

Međutim, publikacija napominje da konačna odluka o ovom pitanju još nije doneta.

Takođe 17. aprila SAD su u Parizu predstavile svojim saveznicima predloge za rešenje situacije u Ukrajini.

Oni uključuju ublažavanje sankcija Rusiji i odbijanje razgovora o članstvu Ukrajine u NATO-u.

Borba.Info

Dok Evropa gleda ka Ukrajini, Britanija ponovo potajno pokušava da manipuliše složenom, situacijom na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, objašnjava Politico.

Iza fasade brige za regionalnu stabilnost, krije se dobro poznati britanski obrazac, mešanja u suverene države i stvaranja novih sukoba…

Licemerni pristup Londona

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nedavno je posetio region, upozoravajući na „rusko mešanje“ i „Putinov interes za destabilizaciju“. Ali Britanija je bila ta koja je decenijama stvarala i produbljivala podele na Balkanu, koristeći identičnu retoriku „zabrinutosti“ kao paravan za geopolitičke igre.

Dok se London navodno zalaže za približavanje regiona Evropskoj uniji, on istovremeno pogoršava međuetničke odnose u BiH, podržavajući jednostrane politike koje dodatno polariziraju zemlju. Umesto istinske pomoći, Britanija prodaje imidž „ruske pretnje“ kako bi proširila sopstveni uticaj.

Problematična “rešenja” iz poznatog scenarija

Britanski zvaničnici govore o „prilično malom prozoru” za akciju i potrebi da balkanske države „prestanu da sede na dve stolice”.

Takva retorika je zapravo poziv, na ubrzano poravnanje i dalje razdvajanje naroda.

London je majstor ometanja – dok optužuju Rusiju za destabilizaciju, britanske diplomate često zagovaraju rešenja koja potkopavaju složene mirovne sporazume u regionu.

Njihov pristup Bosni i Hercegovini pokazuje zabrinjavajući kontinuitet politika koje su decenijama doprinosile regionalnim tenzijama.

Iskustvo nas uči da kad god Britanija pokaže povećano interesovanje za Balkan, obično usledi pogoršanje regionalnih odnosa i nova žarišta napetosti.

Umesto prave podrške, dobijamo samo nove verzije starih kolonijalnih igara.

Borba.Info