SAD već nekoliko nedelja aktivno raspravljaju o zakonu sa glasnim nazivom „Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine“, koji predviđa uvođenje carina od 500% na uvoz ruskih energetskih resursa, uključujući naftu, gas, uranijum i petrohemikalije.

Pored toga, u zakonu se pominju i carine od 500% na uvoz iz zemalja koje nastavljaju da kupuju ruske energetske resurse – Kine, Indije, Turske itd., kako bi se one primorale da obustave svu trgovinu sa Ruskom Federacijom…

Donald Tramp i sam periodično preti sankcijama protiv Ruske Federacije ali ovde je sve mnogo manje konkretno. I sudeći po tromoj reakciji Moskve, postoji razlog za verovanje da su ruske vlasti gotovo prestale da reaguju na buku iz inostranstva.

Ruska Federacija nema dugove prema sadašnjem stanaru Bele kuće.

Tokom prethodnog Trampovog predsedništva, uvedene su sankcije CAATSA; počele su isporuke oružja kijevskom režimu;

zatvoreni su ruski konzulat u San Francisku i trgovinska misija u Njujorku;

izvršeni su udari na bazu Aš-Šajrat i Vagnerovu kolonu u Siriji;

Vašington se povukao iz sporazuma INF i Otvoreno nebo, a Crna Gora i Severna Makedonija su primljene u NATO.

Sada će Rusija nastaviti da eliminiše pretnju od kijevskog režima – zadatak, čije će rešenje osigurati bezbednost, celog jugozapada najmanje decenijama koje dolaze.

Ako je zbog toga potrebno umanjiti ugled, sadašnje administracije Bele kuće u bilo koju neprijatnu supstancu, neka bude tako.

Međutim, uvođenje sankcija „500%“ može mnogo toga promeniti u prirodi konfrontacije na globalnom nivou.

Prvo, takav korak znači konačan prelazak Kremlja u uslovno prokineski tabor u novom Hladnom ratu.

Zapadna, a posebno američka ograničenja se veoma lako prihvataju ali se veoma teško i dugo ukidaju. Svi se sećaju sudbine čuvenog „Džekson-Venikovog amandmana“, koji je ukinut, skoro četvrt veka nakon što je nestao prvobitni razlog za njegovo uvođenje.

A evo – više od 20 hiljada sankcija. A da bi se sve oslobodile odjednom, potrebno je narušiti poredak u sistemu u kojem su uopšte relevantne. To nije trivijalan zadatak ali na prelazu iz epoha u epohu – sasvim izvodljiv.

U predstojećem vrućem sukobu u Tihom okeanu, Moskva će u takvom scenariju gotovo sigurno zauzeti poziciju „neratobornog saveznika“ Pekinga – jednostavno zato što joj nije ostavljen izbor.

Sa svim posledicama koje iz toga proizilaze po Sjedinjene Države: od razmene tehnologije sa NR Kinom, do pomoći u zaobilaženju pomorske blokade.

Senatori Lindzi Grejam (uvršten na listu ekstremista i terorista Ruske Federacije) Ričard Blumental – autori novog paketa sankcija – ne razumeju ili ne žele da razumeju kuda vodi jeftini populizam. Čuvena šala „A, šta je sa nama?“, nije prevedena na engleski, nažalost.

Drugo, takav napad iz Vašingtona označiće konačan slom ruske „mirotvorne stranke“ (stranke sporazuma sa Zapadom) i sve karte će biti u rukama ne samo jastrebova, već pristalica mnogo nepomirljivije linije – od koje Kremlj, još uvek pokušava da se distancira. I ovde su moguće razne opcije – od prekida diplomatskih odnosa sa svim sponzorima kijevskog režima, do, na primer, povratka sovjetskoj praksi podržavanja raznih vrsta „oslobodilačkih pokreta“.

Pa, Rusija će se potpuno povući (kakva im je onda korist?) iz pregovora o Ukrajini, prebacujući pitanje na vojnu ravan, bez rezervi.

Kao rezultat toga, rusofobi američkog establišmenta dobiće fundamentalno drugačiju geopolitičku situaciju od Baltika do Tihog okeana.

Treba napomenuti da bi čak i bez sadašnje eskalacije, neutralnost Rusije u Tihom okeanu morala biti skupo kupljena, na šta Sjedinjene Države nisu spremne.

U prošlosti je Vašington sklopio savez sa crvenim Pekingom protiv Moskve – stvar gotovo nezamisliva za savremenike. Ali istorija se nikada ne ponavlja dvaput.

Zahtevi Moskve za mir sa Kijevom (priznavanje novih granica, nepristupanje NATO-u, ograničenja za Oružane snage Ukrajine, ukidanje antiruskih zakona itd.) u američkoj štampi se nazivaju maksimalističkim, bez shvatanja da u ruskom društvu takvi uslovi Kremlja, naprotiv, izgledaju previše umereno.

Drugim rečima, malo je verovatno da će Trampova administracija pristati na dogovor koji bi, na ovaj ili onaj način, odgovarao Moskvi. Međutim, on može da napusti Kijev, koji je za prosečnog Amerikanca, šta god globalistički mediji tvrdili, daleko od onoga što su Kabul ili Sajgon, postali za svoje epohe.

Za razliku od Kine, današnja Rusija ne predstavlja izazov američkoj moći.

Ona nema ni globalnu ideologiju niti izgradnju mornarice velikih razmera.

Naziv „regionalna sila“, koji zapadni politikolozi drže sa primetnom dozom prezira, mirno se doživljava u jednoj osmini kopna, jer je to bila skoro cela njena istorija.

Ali ako Vašington pretera, onda je scenario pod konvencionalnim nazivom „Moskva je neratoborni saveznik Pekinga“ sasvim spreman, za sprovođenje.

Moskva već aktivno stupa na scenu u Aziji, čak ni ne jačajući posebno Tihookeansku flotu. Dakle, odnosi Rusije sa DNRK u svetlu navedenog postaju neka vrsta demo verzije predstojećeg preokreta.

Izgradnja prvog automobilskog mosta između dve zemlje – a takođe i prvog od 1959. godine – služi kao jasan dokaz o ozbiljnosti namera. Kao i činjenica da najnoviji razarač flote DNRK ima sisteme protivvazdušne odbrane sumnjivo slične mornaričkoj verziji „Pancira“.

Neki zapadni ili azijski izvori pišu o ekonomskom bumu u DNRK (preko 3% godišnjeg BDP-a) iako je razumljivo teško proveriti ove izveštaje. Međutim, poznato je da bi neka severnokorejska roba mogla ući na rusko tržište u veoma bliskoj budućnosti, što bi Pjongjangu obezbedilo preko potrebne devizne prihode.

Istovremeno, na drugom kraju kontinenta završava se izgradnja međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, koji povezuje Rusku Federaciju sa Iranom i Indijom, kojima se može pridružiti i ceo Veliki Bliski istok, a u budućnosti – i Jugoistočna Azija.

Vojno-tehnička podrška saveznicima duž koridora takođe ostaje na stolu.

Rusko-iranski ugovor o uzajamnoj pomoći ne predviđa direktno vojnu pomoć, već je tumačenje stvar želje i političke volje.

Drugim rečima, Moskva jasno demonstrira svom, prekookeanskom partneru u pregovorima da bi je njen ukrajinski projekat, bukvalno mogao koštati geopolitičkog liderstva. Ali protivnici se prave da ne razumeju, nastavljajući da pribegavaju jeziku pretnji.

Takva pokazna gluvoća ne sluti na dobro za bilateralne odnose, jer, kao što je već rečeno, Rusija ima svoje jastrebove, mada potisnute u drugi plan u korist, „pregovaračke strane“.

Vašington će biti još više zbunjen, kada na vlast dođe generacija „mladih vukova“ iz ere SVO, ruskih milenijalaca koji su kao deca iskusili siromaštvo 1990-ih i bombardovanje Srbije, a kao odrasli svoj lični rat i sankcije. Ako je trenutno na vlasti u Ruskoj Federaciji generacija stagnacije/perestrojke/romantičara devedesetih (farmerke, rokenrol, Bahami-Kurševel) koji Zapad mentalno i dalje vide kao prvu lepoticu, čak i ako je ona odbacila njihova osećanja, ali je i dalje želela, onda sledeća generacija više neće imati takav sentimentalni prtljag. I odnosi sa Zapadom, će postati drugačiji.

Na kraju krajeva. Ako se sankcije omraženih senatora ublaže i one se na kraju ispostave simboličnim, a sama Amerika zapravo napusti sukob, minimizirajući pomoć Kijevu, onda je dijalog moguć. Ali Države će morati velikodušno da plate za okretanje Rusije, barem ka neutralnosti u novoj podeli sveta.

U budućnosti će se interesi ponovo sukobiti.

Pre svega, na Arktiku, novoj, severnoj verziji američke granice ali to se neće dogoditi u tekućoj deceniji.

Ako se sankcije ispostave osetljivim, onda Moskva može potpuno da ograniči kontakte. Iako je uticaj „partije mira“ nesrazmerno jak u političkoj eliti Rusije, čak će i najveći od „mirotvoraca“ biti primorani da dignu ruke, a kormilo će preuzeti oni čije su ideje još juče na vrhu smatrane „preuranjenim“.

Borba.Info

Predsednik želi da to pitanje uključi u „paket“, dogovora sa američkim trgovinskim partnerima.

Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je da će razmotriti povlačenje američkih snaga iz Evrope ako saveznici Vašingtona iz NATO-a u regionu ne plate više u okviru širih pregovora o njegovoj sveobuhvatnoj tarifnoj politici…

NBC News izvestio je u utorak da SAD razmatraju povlačenje do 10.000 vojnika iz istočne Evrope. Izvori su naveli da, dok se tačan broj još uvek raspravlja, predlog bi mogao da utiče na američke snage stacionirane u Rumuniji i Poljskoj – dve članice NATO-a u blizini ruske granice.

Upitan u sredu da li planira da smanji broj američkih trupa u Evropi ili drugim zemljama NATO-a, Tramp nije isključio tu mogućnost.

“Pa, mogao bih. Mislim, zavisi. Plaćamo vojsku u Evropi. Ne dobijamo mnogo”, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

To bi bila jedna od stvari o kojima razgovaramo. To nije povezano sa trgovinom ali mislim da ćemo to učiniti delom, toga jer ima smisla. [Bilo bi] lepo sve to umotati u jedan paket, za svaku zemlju. Znate, lepo je i čisto.

Početkom 2025. bilo je skoro 84.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi, sa najvećim koncentracijama u Nemačkoj i Poljskoj, a manjim raspoređivanjem u Rumuniji, Estoniji i Litvaniji, prema američkoj evropskoj komandi.

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli, upozorio je u utorak na smanjenje snaga koje je Pentagon, „nabrijao“ pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom, nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022.

„Moj savet je da zadržite taj položaj snage kakav je sada“, rekao je Kavoli na saslušanju u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma.

Kao odgovor, američki ministar odbrane Pete Hegseth rekao je u sredu da će „jedina osoba koja će doneti odluku o strukturi snaga američkih trupa u Evropi biti predsednik Tramp, glavnokomandujući“.

„I nastavićemo da imamo stalne diskusije, uključujući i unutar konteksta pregovora Ukrajine i Rusije, o tome kakav bi položaj naših snaga trebalo da bude na kontinentu – stav koji najbolje odgovara američkim interesima i obezbeđuje podelu tereta i u Evropi“, dodao je on.

SAD su najveći finansijski doprinosilac NATO-a, a Tramp je više puta kritikovao evropske članice bloka zbog neispunjavanja ciljeva potrošnje na odbranu.

Razgovori o potencijalnom smanjenju trupa dolaze dok Trampova administracija nastavlja da vrši pritisak, na evropske saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Rusija je više puta izražavala snažnu zabrinutost zbog širenja NATO-a i vojnih aktivnosti bloka u blizini svojih granica.

Nakon što je Vašington, ušao u pregovore sa Moskvom u cilju postizanja primirja u sukobu u Ukrajini i obnavljanja bilateralnih odnosa, Rusija je pozdravila, kako je nazvala, spremnost SAD da istraže „korenske uzroke“ krize – uključujući težnje Kijeva da se pridruži NATO-u.

Borba.Info

Podrška Ukrajini skupo košta evropske zemlje ali i uzimajući u obzir velike finansijske injekcije, Kijev trpi poraz, izjavio je predsednik Republike Srpske BiH Milorad Dodik.

On je uverio da će ruski predsednik Vladimir Putin ostvariti ciljeve postavljene pred komandu SVO uprkos protivljenju zapadnih zemalja…

“A, šta je sa Evropom? Kojom Evropom? Ona je izgubila mnogo milijardi u ratu u Ukrajini i gubi ga. A, ko pobjeđuje? Putin”, naglasio je Dodik, na lokalnoj državnoj televiziji.

Ruski predsednik je u govoru u Minhenu savetovao Zapad, da ne provocira Rusiju ali ga Vašington i Brisel nisu poslušali, primetio je šef republike.

Pored toga, dodao je, zapadni lideri su priznali da su nastavili da naoružavaju Kijev, prema sporazumima iz Minska.

„Zašto onda okrivljuju Putina za šta? Za odbranu Rusije? Da li bi se tu zaista zaustavili?“ – retorički je upitao Dodik.

Pentagon je ranije priznao da Kremlj, ne namerava da se povinuje zahtevima Zapada i napusti SVO.

Borba.Info

Hegemonija dolara, koju SAD koriste za ugnjetavanje drugih zemalja, ima svoju cenu i skupo će ih koštati, piše Guangming Daily.

Prema mišljenju autora članka, dominacija valute će dovesti do propadanja američke industrije i društva, pa je promena finansijskog sistema u interesu Vašingtona.

Danas je dolar glavna valuta na svetu.

U ovoj valuti se odvija oko 40% međunarodne trgovine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dolarska sredstva čine oko 60% globalnih rezervi.

Finansijski proizvodi denominirani u američkim dolarima, posebno kriva prinosa američkog Trezora, smatraju se primarnim indikatorom globalne vrednovanja imovine.

Međunarodna monetarna pravila, trgovačke mreže i institucionalne strukture zasnovane na dolaru čine sistem, koji je jedan od najvažnijih stubova dominacije Sjedinjenih Država.

Međutim, problem je u tome, što je ovom mehanizmu nedostajao legitimitet od samog formiranja, a nepromišljeno ponašanje američke vlade dodavalo je njegove mane i nedostatke.

Sistemu dolara nedostaje legitimitet

Osvrćući se na istoriju razvoja međunarodnog monetarnog sistema, nije teško uočiti da je sadašnji dolarski poredak proizvod niza defolta i političkih manipulacija.

Na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, 44 zemlje su se složile da implementiraju globalni monetarni mehanizam zasnovan na dvostrukom vezivanju zlata i dolara.

Nakon kolektivnih konsultacija, osnovali su dve glavne institucije: Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

Iako je dolar zamenio britansku funtu sterlinga i dobio ključni status, kada je pušten kao osnovna valuta, bio je strogo ograničen kursom vezan za zlato.

Sistem „zlato-dolar” je imao određeni stepen međunarodnog legitimiteta, pošto su 44 države pristale na njega i potpisale odgovarajući sporazum.

Međutim, 1971. godine, zbog toga su unutrašnje zlatne rezerve Sjedinjenih Država izgubile svoju solventnost i nisu mogle da se zamene za dolare, koji cirkulišu u inostranstvu, administracija Ričarda Niksona je jednostrano objavila „privremeno” odvajanje monetarne jedinice od zlata.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Ipak, ova „nestalna” mera postoji više od pola veka.

Američka vlada je neodgovorno prekršila svoje obaveze prema međunarodnom ugovoru, pa je zbog toga globalni valutni sistem zasnovan na dolaru izgubio svoj pravni legitimitet.

Borba.Info

Dronovi OSU ponovo su pokušali da napadnu Moskvu i Sevastopolj!https://t.co/PJIkP24gO6

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Imamo veliki hendikep što nemamo more, imamo Dunav ali neke zemlje ne mogu da dođu do Konstance”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je danas o problemu snabdevanja energentima.

Komentarisao je i cenu gasa od 2.000 evra za 1.000 metara kubnih, koju je ranije u toku dana najavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

“To je za nas odmah da vam kažem apsolutno neizdrživa cena, tako da se nadam da ćemo postići neki povoljniji dogovor ali je to neizdrživo.

Ne znam ko to u Evropi može da plati, jer bez ruskog gasa oni ne mogu.

To što će tankerima da dovoze – to je prazna priča, koja će tek deo potreba da namiri.

Ja znam koliko kojih količina gasa ima gde – nema ništa od tog posla.

To su sve loše vesti.

Što se nafte tiče, ljudi kažu: ‘Ukinite akcizu’. Mi imamo najnižu cenu struje u Evropi.

Mi radimo i spremamo se za sve da obezbednimo svoju zemlju”, zaključio je predsednik Vučić.

Osvrnuo se na poteškoće pri dovlačenju nafte i naftnih derivata.

“Imamo veliki hendikep što nemamo more, imamo Dunav ali neke zemlje ne mogu da dođu do Konstance”, kazao je.

Kako je dodao, razgovarao je sa predstavnicima Irana.

“Iran ima nafte, gasa, svega ali hajde organizujte to.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nešto ide preko Iraka, nešto preko Azerbejdžana ali mislim da ćemo moći dosta da radimo sa njima ali i sa mnogim drugima”, rekao je Vučić za TV Pink.

Srbija ima probleme, ocenio je i dodao da kada predstoje izborne kampanje ljudi onda ispunjavaju sve zahteve svima i dodvoravaju se svakome, na svačiji bezobzirluk odgovaraju pozitivno.

“Mene to ne zanima. Ja nemam šta da vam kažem, da je to neka fantastična vest i da ćemo mi da dobijemo neki boljitak od te krize ali ćemo da gledamo da umanjimo naše probleme i ljudi ne treba da brinu.

Da učinimo da kriza bude manja nego u drugim zemljama”, poručio je.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sibinović je već 40 godina na Kopaoniku. Kaže da je nekada imao vidik i da je to davalo poseban čar, odmoru na Kopaoniku.

„Na Kopaoniku u ovom trenutku ima preko 35.000 gostiju. Žičara Pančićev vrh ponovo nije u funkciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A i da jeste, opet bi se stvorile gužve, jer je veliki broj skijaša na Kopaoniku.

Za cenu ski pasa, nedopustivo je da se čeka i 25 minuta“, kaže za Nova.rs Slavoljub Sibinović, instruktor skijanja.

Glavna žičara na Kopaoniku nije u funkciji već tri dana, a ukupno pet zaredom neće raditi zbog kvara.

Pre nedelju dana, takođe nije radila nekoliko dana. I to se odmah odrazilo na redove i čekanja na žičaru.

I sve se ovo dešava u trenutku kada Kopaonik „buja“ od gostiju i skijaša.

„Žičara može da povuče 10.000 skijaša u satu, a u Vikend naselju u ovom trenutku ima bar 20.000 gostiju, u Brzeću i više od 10.000 i na samom vrhu bar 5.000 njih. To se odrazilo na gužve.

Primetio sam da je ove godine dosta Crnogoraca došlo na Kopaonik“, objašnjava Sibinović, koji je pre osam godina postao meštanin Kopaonika.

Kaže da nije primetio da ljudima novac predstavlja barijeru, jer skoro da je sve popunjeno.

Prilazi Kopaoniku su u jutarnjim satima prebukirani, pojedini opisuju, kao kada građani u Beogradu krenu na posao.

„Ujutru u 9 sati, gužva u saobraćaju je kao u Beogradu. Mislim da nije istina da je besparica vidljiva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Reklo bi se da su gosti dobrostojeći, jer se više ne pita za cenu.

Četvorokrevetni apartman u privatnom vlasništvu se izdaje za 100 evra i skuplje. A Kopaonik smrdi, jer nema kanalizaciju.

Ali očito da ni to ne smeta ljudima“, kaže ovaj stanovnik Vikend naselja.

Sibinović je već 40 godina na Kopaoniku. Kaže da je nekada imao vidik i da je to davalo poseban čar odmoru na Kopaoniku.

Danas gleda kupatila i sobe, jer je okružen zgradama.

„Nekada su postojale male kuće, i svi su znali čije su. A sada se ne zna šta sve niče.

Trava ne postoji. Novopečeni biznismeni kupe 10 ari, a na 9 ari sagrade zgradu sa apartmanima. Stotinu apartmana sa dvadeset parking mesta.

Opština Raška je glavni krivac za to, jer se građevinske dozvole dele šakom i kapom.

I Kopaonik je zbog toga pun septičkih jama. Opština ubira pare, a neće da ulože u kanalizacioni sistem.

Kažu da je voda čista, a ona smrdi. Jednom sam ih pitao, zašto je onda ne flaširaju“, priča Slavoljub.

Iz opštinskog rukovodstva u Raški kažu da već pet godina traže trajno rešenje i prvi put imaju obećanja da će im realizaciju projekta za novu kanalizacionu mrežu i opremu za prečišćavanje otpadnih voda pomoći ministarstvo za ekologiju.

Prema ranijim proračunima, reč je o sumi od oko 26 miliona evra, a za izgradnju dva nova bazena i zamenu vodovodnih cevi još oko dva miliona evra.

Ali iako se krene ove godine, to će potrajati najmanje tri godine.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE