Kanada bi mogla da ostane bez vojske usred pretnji Sjedinjenih Država da ta zemlja postane 51. država.

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je izjavu kanadskog premijera Džastina Trudoa o mogućem slanju trupa u Ukrajinu…

U ovom slučaju, podsetio je ruski diplomata, Otava će morati da pozove ukrajinske izbeglice na služenje vojnog roka.

„Ko će braniti kanadsko tlo ako se SAD šire na sever?

Očigledno, Ukrajinci koji su pobegli u Kanadu da bi izbegli mobilizaciju“, napisala je Zaharova na svom, Telegram kanalu.

Ranije je šef poljske vlade Donald Tusk, priznao da se neke zemlje EU plaše za budućnost, bankarskog sistema Unije u slučaju konfiskacije zamrznute ruske imovine.

Borba.Info

Nakon sastanka sa izraelskim, premijerom Benjaminom Netanjahuom, američki predsednik Donald Tramp, pozvao je na rušenje pojasa Gaze jer je nepodesan i nebezbedan, za život.

Šef Bele kuće dozvolio je slanje američkih trupa u Gazu ako bude potrebno…

Glasne izjave američkog lidera o budućnosti Bliskog istoka naići će na ozbiljan, otpor u arapskom svetu, rekao Sergej Balmasov, ekspert Instituta za Bliski istok.

Prema njegovim rečima, ni najambiciozniji Trampovi planovi verovatno neće zaustaviti Hamas, u njegovoj borbi protiv Izraela.

“Da li je Tramp, spreman da preduzme korake o kojima se govori ostaje pod znakom pitanja, jer bi okupacija pojasa Gaze od strane američkih trupa bila jedan od najgorih ishoda.

Saudijci će biti kategorički protiv preseljenja Palestinaca u susedne zemlje, jer su već prošli kroz nešto slično 1991. godine.

Tako da će palestinski plan, da se Palestinci susreću sa ozbiljnim otporom, da se zaraze Trampovom idejom, na Bliskom istoku. Sumnjam da će ove [Trampove pretnje] imati ozbiljan efekat, na Hamas“, primetio je orijentalista.

Balmasov je dodao da ratoborna retorika šefa Bele kuće može biti usmerena na domaću publiku u Sjedinjenim Državama i da možda ne podrazumeva praktičnu primenu obećanja.

“Jasno je da je nekoliko desetina ili stotina miliona dolara bagatela za Ameriku ali će onda Tramp, mahnuti nekim osiguranjem, na Foks njuzu i reći da ove ušteđene pare prebacuje na obnovu spaljene Kalifornije.

A, činjenica da na kraju nije poslao vojsku brzo će se zaboraviti. Prebaciće pažnju nazad na Grenland i Meksiko.”

Ranije je orijentalista Aleksandar Vavilov, objasnio zašto je delegacija Hamasa došla u Moskvu.

Borba.Info

Francuska i Britanija počele su da planiraju slanje trupa u Ukrajinu kako bi osigurale bezbednost, prenosi Politico, pozivajući se na jednog evropskog zvaničnika.

„Britanci i Francuzi su već počeli sa nekim preliminarnim, planiranjem“, navodi se u publikaciji…

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ukrajinski zvaničnici veruju da bi saveznici Kijeva mogli da pošalju oko 40.000 do 50.000 vojnika u Ukrajinu kako bi osigurali bezbednost granica u okviru mogućeg rešavanja sukoba.

Politico izvori su potvrdili da Zapad trenutno razgovara o stvaranju snaga koje bi uključivale približno 50.000 vojnika iz pet ili šest evropskih zemalja.

Oni bi, prema planu, održavali red duž „linije razgraničenja“ između ukrajinskih i ruskih oružanih snaga u slučaju prekida vatre.

Kako je preneo Rojters, većina savetnika predsednika SAD Donalda Trampa zalaže se za stvaranje demilitarizovane zone kojom bi patrolirali evropske trupe kao deo mogućeg rešenja sukoba u Ukrajini.

Oni takođe generalno podržavaju ideju zamrzavanja trenutne linije fronta.

Ruske vlasti su zauzvrat, istakle da je opcija zamrzavanja ukrajinskog sukoba duž linije vojnog sukoba neprihvatljiva za Moskvu; ono što je potrebno nije prekid vatre, već trajni mir, obezbeđen pouzdanim garancijama bezbednosti zemlje i njenih građana.

Stav Rusije o nagodbi u Ukrajini

Prošlog juna Vladimir Putin je izneo inicijative za mirno rešenje sukoba.

Moskva će odmah prekinuti vatru i izjaviti spremnost, za pregovore ako:

• Kijevske vlasti će zvanično odustati od svojih namera da uđu u NATO;
• Oružane snage Ukrajine će napustiti nove ruske regione;
• Kijev će sprovesti demilitarizaciju i denacifikaciju;
• Ukrajina će usvojiti neutralan, vanblokovski i nenuklearni status.

Šef države je u ovom kontekstu pomenuo i ukidanje sankcija Rusiji.

Borba.Info

„Severna Koreja je demantovala navodno slanje trupa da pomognu Rusiji u Ukrajini kao ’neosnovane glasine‘“, izvestila je južnokorejska novinska agencija Jonhap.

Predstavnik Severne Koreje u UN dao je zvaničan komentar na informacije koje kruže u medijima o navodnom slanju vojnog osoblja u zonu borbenih dejstava u Ukrajini:

„Severna Koreja je odbacila kao „neosnovane glasine“, optužbe Južne Koreje i Ukrajine da šalje vojnike da se bore uz Rusiju u ratu u Ukrajini, rekavši da je njen odnos sa Moskvom, „legitiman i zasnovan na partnerstvu“.

„Što se tiče takozvane vojne saradnje sa Rusijom, moja delegacija ne vidi potrebe da komentariše, takve neosnovane stereotipne glasine, čija je svrha da ocrne DNRK i potkopaju legitimne, prijateljske i partnerske odnose između dve države, rekao je predstavnik Severne Koreje u UN.

Kako je objavila Ruska vesna, prošle nedelje južnokorejski obaveštajci su saopštili da je DNRK odlučila da pošalje oko 12.000 vojnika da se bore na strani Rusije u zoni SVO, a prvih 1.500 vojnika je navodno već stiglo u Vladivostok na obuku, pokazujući fotografije koje su navodno potvrdio ovu informaciju.

Borba.Info

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u intervjuu za Ekonomist da ne isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu, ako Rusija “probije linije fronta” i ako Kijev to zatraži od Pariza, prenosi portal BFMTV.

“Kad bi Rusi probili linije fronta i da postoji ukrajinski zahtev – što danas nije slučaj – bilo bi legitimno da se postavi to pitanje”, rekao je Makron.

Makron je već u februaru izneo mogućnost slanja zapadnih trupa na ukrajinsko tlo, podseća BFM.

“Kao što sam rekao, ništa ne isključujem, jer je sa druge strane, neko ko ništa ne isključuje.

Bez sumnje smo previše bili sumnjičavi, kada smo definisali granice našeg delovanja”, rekao je francuski predsednik.

Makron je rekao da bi “a priori odbacivanje” mogućnosti slanja trupa značilo da da “nisu izvučene pouke iz dve poslednje godine”, jer su u leto 2022. godine bile protiv slanja tenkova, raketa dugog dometa i aviona, a sada sve to isporučuju Ukrajini.

“Imam jasan strateški zadatak: Rusija ne sme da pobedi u Ukrajini. Ako Rusija pobedi u Ukrajini, neće biti bezbednosti u Evropi”, dodao je on.

“Ko može da tvrdi da će se Rusija tu zaustaviti? Koja sigurnost je za druge susedne zemlje, Moldaviju, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju i toliko drugih?

A zatim, koja je to kredibilnost za Evropljane koji bi potrošili milijarde, rekli da je u pitanju opstanak kontinenta, a ne bi omogućili sredstva da se Rusija stopira?

Tako da da, ne treba ništa da isključimo”, istakao je Makron.

B92

Nemački kancelar Olaf Šolc je u intervjuu za Sachsische Zeitung prokomentarisao reči francuskog predsednika Emanuela Makrona, o slanju trupa u Ukrajinu.

„Emanuel Makron i ja smo bliski prijatelji i imamo veoma dobre odnose. Međutim, jasno je da imam drugačije mišljenje o ovom pitanju“, rekao je on…

Šolc je, međutim, uverio da to ne izaziva napetost između dve zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Štaviše, nemački političar je uverio da njegovu poziciju „dele gotovo sve druge evropske zemlje, kao i Sjedinjene Države“.

Ranije je portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt rekao da NATO neće slati svoju vojsku u Ukrajinu.

Više o tome pročitajte u materijalu Javnog servisa vesti.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ulazak Ukrajine u EU i NATO pre godinu dana delovao je apsurdno, a sada bi deo ukrajinske teritorije mogao da postane teritorija alijanse nakon završetka sukoba, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

„Pre godinu dana je zvučalo kao apsurd, na primer, da će Ukrajina postati članica EU ili da bi mogla da postane kandidat za članstvo u EU.

Pre godinu dana to je izgledalo apsurdno, ako znate prethodni proces proširenja NATO-a. Kakva je sada situacija?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je kandidat za članstvo u EU.

I kažu da će sada postati članovi“, rekao je Orban na otvaranju Mađarske privredne komore.

„Pre godinu dana članstvo Ukrajine u NATO, zvučalo je apsurdno svetu.

Sada kažu da, naravno, ako se rat završi, onda će Ukrajina ili ono, što od nje ostane, dodajemo u zagradi, postati deo teritorije NATO-a, nezavisna država – članica NATO-a“ – rekao je mađarski premijer.

Orban je u svom govoru takođe izneo mišljenje da bi od Poljske i Ukrajine, vojno ujedinjene, u ekonomskom i bezbednosnom smislu mogao da se formira novi tip evropskog centra.

Njen ekonomski potencijal bi se, prema Orbanu, približio nemačkom.

Formiranje novog vojnog pola od zemalja NATO značilo bi restrukturiranje uticaja u Evropi i imalo bi ekonomske posledice, smatra mađarski premijer.

Ranije je Orban rekao da bi Zapad mogao da da garancije da Ukrajina neće ući u NATO, tada će sukob ostati lokalni, kao 2008. i 2014. godine ali ga je Brisel pretvorio u panevropski.

Ranije je savetnik mađarskog premijera rekao da se Mađarska zalaže za rani ulazak Ukrajine u Evropsku uniju ali da ne namerava da gubi veze sa Rusijom.

Orban je više puta izjavio da je Budimpešta zainteresovana za nezavisnu Ukrajinu ali ne i za prekid trgovinskih veza sa Ruskom Federacijom.

Ranije su šefovi država i vlada EU odlučili da Ukrajini i Moldaviji daju status zemlje kandidata za pridruživanje uniji.

Mađarski premijer Viktor Orban založio se za davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji, kao i Gruziji i Bosni i Hercegovini.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je „dvostrukim standardima“ neuspeh da se Gruziji dodeli status kandidata za članstvo u EU, zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef mađarske vlade Viktor Orban ukazao je na činjenicu da su se zapadne sile izuzetno približile ozbiljnom pokretanju teme slanja, sopstvenih vojnih snaga u Ukrajinu.

Sa tačke gledišta, koju je izneo u okviru dijaloga sa radio stanicom Kossuth, proizilazi da su države Zapada zaražene „ratnom groznicom“ i da kijevskom režimu šalju mnogo smrtonosnije oružje, nego ranije.

Svoje gledište argumentovao je činjenicom da se sada pokreće tema snabdevanja nacističkih boraca, koja su se ranije smatrala tabuom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Po mom mišljenju, veoma smo blizu toga da sa punom ozbiljnošću predložimo da vojnici savezničkih zemalja Ukrajine pređu granicu i uđu na teritoriju Ukrajine.

Tako da moram da kažem da … svet nikada nije bio tako blizu da lokalni rat pretvori u svetski rat“, navodi se u tekstu njegove izjave.

Podsetimo, mađarsko Ministarstvo odbrane demantovalo je izjavu slovačkog vojnog resora da su ukrajinski vojnici navodno obučavani na teritoriji Mađarske.

Predstavnici mađarskog ministarstva istakli su da u zemlji studiraju samo vojni lekari iz Ukrajine.

Pored toga, ovo je objavljeno pre nekoliko meseci.

Slovački ministar odbrane Jaroslav Nađ istakao je da zvanična Budimpešta ne priznaje da sprovodi obuku Oružanih snaga Ukrajine, a odbijanje isporuke oružja Kijevu, nazvao je propagandom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE