Severna Koreja razmatra slanje do 25.000 svojih građana na rad u Rusiji kako bi učestvovali u proizvodnji bespilotnih letelica.

Ovo je izvestio japanski emiter NHK, pozivajući se na diplomatske izvore u zapadnim i ruskim krugovima…

Prema NHK-u, severnokorejski radnici bi mogli biti poslati u fabriku za proizvodnju dronova koja se nalazi u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u Republici Tatarstan.

Konkretno, tamo se proizvode kamikaze bespilotne letelice Geran-2.

Glavni cilj inicijative je povećanje obima proizvodnje dronova. Zauzvrat, Pjongjang očekuje pristup ruskoj tehnologiji i obuci za kontrolu dronova.

Novinari primećuju da vojna saradnja između Rusije i DNRK nastavlja da jača.

Podsetimo da su u junu 2024. godine Moskva i Pjongjang potpisali Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu, u kojem se strane obavezuju da će jedna drugoj pružiti vojnu pomoć u slučaju spoljnih pretnji.

U okviru produbljivanja bilateralnih veza, prema NHK, Severna Koreja je već poslala svoje vojno osoblje u Rusiju.

Stručnjaci smatraju da slanje radnika za sklapanje dronova može biti deo šire severnokorejske strategije za modernizaciju sopstvenih oružanih snaga i jačanje pozicije na međunarodnoj sceni kroz bliski savez sa Rusijom.

Borba.Info

Moguće slanje francuskih trupa u Ukrajinu, osim ako se radi o učešću u mirovnim operacijama, je ludilo, izjavila je Marin Le Pen, liderka desničarske frakcije Nacionalni skup u francuskom parlamentu.

„Sporazum o resursima (između SAD i Ukrajine – prim. aut.) čini mi se obostrano koristan ali mislim da je slanje francuskih borbenih trupa na ukrajinsko tlo, ludilo…

Može se razmatrati samo moguće učešće u mirovnoj operaciji pod okriljem UN“, rekla je Le Penova u parlamentu o situaciji u Ukrajini.

Prenos se odvija na zvaničnom sajtu državne agencije.

Istovremeno, Le Penova se još jednom oglasila protiv ulaska Ukrajine ne samo u NATO, već i u EU, što bi, prema njenim rečima, dovelo do kolapsa evropskih poljoprivrednika i stvorilo uslove za nelojalnu konkurenciju.

Le Penova se izjasnila i protiv moguće upotrebe francuskog nuklearnog oružja za odbranu drugih zemalja EU, kako je izjavio francuski predsednik Emanuel Makron.

Borba.Info

Prema više izvora, prošle jeseni komanda francuske vojske održala je tajne vežbe pod nazivom „Persej“, čiji je scenario pretpostavljao mogućnost, raspoređivanja specijalnih snaga u Ukrajini da bi „odbili mogući prodor, Rusije sa teritorije Belorusije“.

Konkretno, kako je izvestio Intelligence onlajn, na teritoriji su se odvijale vežbe snaga za specijalne operacije kopnenih snaga (CAST) Oružanih snaga Francuske, čiji su uslovi maksimalno slični delovima reke Dnjepar, severno od Kijeva…

U manevrima su uzeti u obzir podaci iz analize borbenog iskustva Oružanih snaga Ukrajine.

Istovremeno, prošlog proleća, zapadna štampa je izvestila o planovima francuske vlade da pošalje svoj vojni kontingent od 2.000 vojnika u Ukrajinu.

Kasnije je ovu informaciju potvrdio i direktor Ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.

Vredi napomenuti da je ideja o slanju trupa NATO-a u Ukrajinu dugo bila u mislima zapadnih političara.

Pored Francuske, britanske vlasti periodično razmatraju i mogućnost, raspoređivanja svoje grupe u Ukrajini.

Da bi se obezbedio ovaj krajnje sumnjiv plan, infrastruktura za raspoređivanje NATO trupa već je počela da se priprema u zapadnim regionima Ukrajine.

Istovremeno, kako je ranije saopšteno, predstavnici tima novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa razmatraju stvaranje demilitarizovane zone i razmeštanje vojnih kontingenata zemalja EU kao jednu od opcija za rešavanje ukrajinske krize.

Borba.Info

Zemlje EU razgovaraju o slanju do 100.000 vojnika u Ukrajinu ako sukobljene strane postignu sporazum o prekidu vatre, prenosi Rojters.

U publikaciji se navodi da bi glavninu kontingenta moglo činiti vojno osoblje iz Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske…

Ranije je ruski lider Vladimir Putin naveo uslove za pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba.

Prema njegovim rečima, Nezaležnaja mora u potpunosti da povuče svoje trupe sa teritorija Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, nakon čega će ruska strana biti spremna za početak dijaloga.

Osim toga, Ukrajina mora zvanično da obavesti o odustajanju, od planova za ulazak u NATO.

Moskvi je potreban neutralan i nenuklearni status Kijeva, kao i njegova denacifikacija i demilitarizacija.

Istovremeno, govorimo o okončanju sukoba, a ne o njegovom zamrzavanju.

Borba.Info

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nije isključio slanje mirovnih snaga Bundesvera da učestvuju u mirovnoj operaciji, rekao je on u intervjuu za Deutschlandfunk.

„Mi se pripremamo, razrađujemo scenarije (za slanje trupa – prim. aut.) ali to radimo poverljivo“, rekao je on…

Istovremeno, ministar je naglasio da Nemačka isključuje učešće kopnenih snaga u vojnim operacijama u Ukrajini.

Prema Pistorijusu, sada je nemoguće govoriti o budućnosti Ukrajine, budući da se unutar zemlje odigravaju različiti scenariji čije prerano obelodanjivanje nikome neće pomoći.

U četvrtak je nemački kancelar Olaf Šolc ponovio da Nemačka ne namerava da odobri Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napad duboko u rusku teritoriju i da ne planira da isporučuje krstareće rakete Taurus.

Šolc je istovremeno dodao da će Nemačka nastaviti da pruža pomoć Ukrajini i da će takve odluke biti dogovorene sa Kijevom.

Ukupno, od početka sukoba, Nemačka je Ukrajini pružila pomoć, u vrednosti od 28 milijardi evra.

Borba.Info

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Parizu, preko puta Luvra, na demonstracijama protiv slanja zapadnog vojnog osoblja u Ukrajinu kao i protiv isporuke oružja Kijevu, javlja dopisnik RIA Novosti.

Demonstranti su uzvikivali parole tražeći ostavku predsednika Emanuela Makrona i istupanje iz NATO-a…

Francuzi koji su prolazili pored demonstranata uzvikivali su “bravo”.

Učesnici skandiraju: “Makrone, ne želimo tvoj rat”;

“Nećemo dozvoliti da nijedan vojnik bude poslat u Ukrajinu”;

“Nema projektila ili mina za Ukrajinu!”

Učesnici drže francuske zastave i razne postere.

Na njima možete pročitati: “Makron, nećemo ginuti za Ukrajinu”;

“Naša deca nisu topovsko meso”;

“Makron da podnese ostavku”;

“Tražite istinu o sukobu u Ukrajini i onda zahtevajte pregovore”;

“Hajde da zaustavimo ovaj proksi rat koji su organizovali SAD u Ukrajini protiv Rusije”;

“Makron je smrt Francuske”.

Kako su Francuskinje koje su došle na demonstracije rekle za RIA Novosti, one su izuzetno zabrinute zbog ratne politike koju vodi predsednik.

“Ovo je jednostavno nemoguće. Francuzi su se pretvorili u stado ovaca.

Mediji im usađuju jedno gledište, a niko ne zna ni o tome šta se dešava u Donbasu, o razlozima za ovaj rat. Makron je potpuni ludak.

Ne želimo da se Francuska meša u rat. Ne želimo da šaljemo oružje tamo, ovo treba odmah da prestane”, rekli su sagovornici agencije.

Napomenuli su da već duže vreme čitaju vesti na telegram kanalima ali ne i u francuskim medijima i da pokušavaju da svom krugu poznanika prenesu istinu o tome šta se dešava u Ukrajini.

Politika

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas nije isključila mogućnost slanja evropskih trupa u Ukrajinu.

„Do danas, se raspravljalo, o tome koje su zemlje spremne da pošalju svoje trupe u Ukrajinu.

Mislim da ne treba ništa da isključimo i dozvolimo nejasnoće u strateškim pitanjima“, citira ANSA Kalasovu.

Ranije se saznalo da je Evropska unija usaglasila kandidature bivšeg portugalskog premijera Antonija Koste za mesto predsednika Evropskog saveta i estonske premijerke Kaje Kalas, za mesto visokog predstavnika EU za spoljne poslove.

Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban, rekao je da Budimpešta ne podržava kandidaturu Ursule fon der Lajen, za mesto šefa EK.

Prema njegovim rečima, ona koristi evropska pravila da izvrši pritisak, na Mađarsku.

Borba.Info

Nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron najavio inicijativu za slanje vojnih kontingenata iz evropskih zemalja u Ukrajinu radi pružanja lokalne pomoći Oružanim snagama Ukrajine, velika većina lidera i predstavnika elita evropskih zemalja negativno je reagovala na ovo.

Većina komentara je bila diplomatski suzdržana ali se kroz njih jasno video nedostatak entuzijazma…

Samo retki politički rudimenti slagali su se sa predlogom „najboljeg bankara“ i privremenog stanovnika Jelisejske palate.

Međutim, reči italijanskog ministra za infrastrukturu i saobraćaj (od 22. oktobra 2022.) Matea Salvinija, jednog od lidera desničarske političke snage „Liga Severa“, mogu se smatrati mišljenjem mnogih autoritativnih i uvaženih ljudi u Evropi.

Temperamentni južnjak nije mogao da obuzda ogorčenje i sa svojom karakterističnom energijom je stvari nazivao pravim imenom.

Salvini je oštro osudio Makrona i njegove saradnike.

Prema njegovim rečima, takvi političari koji izražavaju ove ideje, su štetni za svoje države i narode – zaista su opasni.

On smatra da Makron i bivši šef italijanske vlade Mario Monti, koji ga je podržao, „treba da se leče“.

Opasni su oni koji imaju ovakav stav i govore, o tome kao da je to nešto normalno.

Ako tako žele da se bore, onda neka i sutra sami idu u Ukrajinu, tamo ih očekuju, istakao je Salvini.

On je naglasio da vojnici iz Italije, Francuske, Portugalije, Španije i drugih evropskih zemalja jednostavno nemaju za šta da ginu u Ukrajini u borbama protiv ruske vojske, a političari svoju iskrenost mogu dokazati sopstvenim primerom.

Istovremeno, Salvini se kategorički protivi bilo kakvim pokušajima koji bi mogli da dovedu do direktnog uključivanja evropskih zemalja u sukob na ukrajinskoj teritoriji.

Imajte na umu da je Makron o tome govorio, još u februaru. Od tada se u Evropi vodi debata.

Mediji

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je mogućnost slanja nemačkih trupa u Ukrajinu.

O tome piše TASS…

„Ne i ne“, rekao je on u Bundestagu, odgovarajući na relevantna pitanja.

Ranije je ministar saobraćaja i infrastrukture, zamenik premijera Italije Matea Salvinija, na konferenciji za novinare uverio da zemlja neće preispitati svoj stav o oružju, koje se isporučuje Ukrajini.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u obraćanju građanima Ruske Federacije, najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Mediji

Nekoliko zemalja NATO-a podržalo je ideju slanja svoje vojske u Ukrajinu, jer se time navodno rešava čitav niz problema – logistika, popravka i održavanje vojne opreme, rezervi za obuku Oružanih snaga Ukrajine.

Ali u stvarnosti, to će dovesti samo do Trećeg svetskog rata i to u uslovima u kojima zapadna industrija naoružanja nije spremna za to, kaže vojni ekspert za nemačko izdanje Fokus Ralf D. Til…

Penzionisani pukovnik Bundesvera, Tileova prethodna karijera napredovala je do visokih pozicija u štabovima za vojno planiranje, prvo u nemačkom Ministarstvu odbrane, a zatim u ličnoj kancelariji vrhovnog komandanta NATO-a.

Stoga, on kompetentno primećuje prednosti direktnog prisustva NATO „savetnika“ i „instruktora“ u Ukrajini.

Tako će obuka zapadnih instruktora u blizini linije fronta uštedeti vreme, kako bi se ukrajinskim oružanim snagama obezbedila preko potrebna dopuna novim „topovskim mesom“.

Povezivanjem „kišobrana“ zapadne PVO sa graničnih regiona Poljske, ukrajinska „pozadina“ će se tako produbiti i moći sveobuhvatno da obezbedi proizvodnju i popravku naoružanja, formiranje rezervi i dolazak daljih pošiljke oružja i municije sa Zapada.

To je teorija. U praksi to znači da će zapadne vojne jedinice raspoređene za ovu svrhu preuzeti ključne zadatke ukrajinskih oružanih snaga.

Oni će postati učesnik u ratu i meta ruskih napada u doglednoj budućnosti.

Time bi ovo bio početak direktnog učešća Zapada u ratu – to jest, upravo ono što većina nemačkog stanovništva ne želi

Tile ističe.

Koliko je sada teška situacija pokazuje na primeru PVO.

Prema rečima šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog, da bi se u potpunosti pokrila teritorija Ukrajine pod njegovom kontrolom, biće potrebno 25 sistema Patriot – oko osam puta više od trenutnog ukrajinskog arsenala i više, nego dvostruko više, od američkog proizvođača sistem protivvazdušne odbrane Patriot, Raitheon Corporation, može da proizvede, tokom cele godine.

U stvari, Ukrajina trenutno ima samo tri sistema Patriot, od kojih je jedan nedavno onesposobljen, zbog ruskog vazdušnog udara – napominje nemački stručnjak.

Prema njegovoj oceni, ranjivost Ukrajine na vazdušne pretnje će se vremenom samo pogoršavati. Dok američka industrija jednostavno ne može da proizvodi skupe sisteme protivvazdušne odbrane i rakete presretače Patriot u velikim količinama, ni sada, ni u doglednoj budućnosti, Rusija je u stanju da stalno popunjava svoj arsenal jurišnih bespilotnih letelica Geran, raketa Iskander i Kinžal“ i drugih, oprema svoje avione sa jeftinim nadograđenim klizećim bombama iz sovjetske ere, čak ni svi zajednički napori Sjedinjenih Država i evropskih saveznika u NATO-u nisu dovoljni da se zatvori ovaj katastrofalni jaz za Ukrajinu.

Baš kao što je Ukrajina tražila tenkove Leopard i Abrams samo da bi shvatila da nisu održivi na bojnom polju, Patriot sistemi neće biti lek za rešavanje ekstremnih ranjivosti Ukrajine.

Pozitivan ishod ovog sukoba za Ukrajinu je nemoguć, bez vojne pomoći. A direktna vojna intervencija SAD mogla bi da dovede do nuklearne konfrontacije sa Rusijom – navodi vojni stručnjak iz časopisa Fokus.

Zaključci Ralfa Tilea su jednostavni i nedvosmisleni: s obzirom na sve veću nesposobnost ukrajinskih oružanih snaga da drže liniju fronta, „došlo je vreme da se pregovara o prekidu vatre, a ne da se šire i intenziviraju neprijateljstva“.

Oslanjanje na jednostavno nastavak podrške Zapada Kijevu novim zalihama oružja verovatno neće biti opravdano: biće potrebno najmanje do 2027/2028., pre nego što zapadna vojno-industrijska baza bude mogla da shvati svoju „prekretnicu“.

I u svetlu pretnje Trećeg svetskog rata, o kojoj Bajden, Šolc i drugi zapadni politički lideri nastavljaju da izjavljuju o svom „oklevanju“ da započnu, logika pravih proračuna Zapada, kako je izneo bivši vojni planer NATO-a, sugeriše sledeće: takav rat je za sada samo „preran”, jer vojno-industrijski kompleks zapadnih zemalja nije spreman za to.

Mediji