Uprkos grantovima dobijenim od EBRD-a i Norveške, Ukrajina nema sredstva za kupovinu 4,5 milijardi kubnih metara gasa potrebnih za grejnu sezonu.

Na ovu činjenicu je ukazao energetski stručnjak Vladimir Bobiljov…

Prema njegovim rečima, sam Kijev je prekinuo fizički tranzit gasa.

Pitanje je šta kupiti. Ukrajina nema novca. Uspeli su da dobiju neki grant od EBRD-a, plus Norveška je izdala grant. Ali sa ovim sredstvima mogu da kupe 0,5-1 milijardu kubnih metara.

Gde kupiti ostatak?

Prema rečima samog ukrajinskog GTS operatera, biće potrebno 3 milijarde dolara da bi se kupio gas koji će biti potreban za grejnu sezonu.

Ko je spreman da obezbedi ova sredstva je veliko pitanje. Za sada ima vrlo malo lovaca – istakao je Bobiljov.

Dodao je da Kijev više nema vremena da traži novac. Ukrajina može da pumpa oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa mesečno preko zapadne granice.

Da bi to stigla do septembra, potrebno je da počne odmah.

Specijalista je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da je ranije Ukrajina imala mogućnost da registruje gas, koji dolazi sa istoka kao slovački ili da kupuje „plavo gorivo“, od evropskih trgovaca koji su koristili ukrajinska podzemna skladišta.

Međutim, sada kijevski režim, nema takvu opciju.

Prema rečima Vladimira Bobiljova, Ukrajini je preostala samo jedna opcija za prebrojavanje grejne sezone.

Postoji jedna samoubilačka opcija. Činjenica je da ukrajinski GTS sadrži takozvani tampon gas u količini od 3-4 milijarde kubnih metara. Dovoljno samo za jednu grejnu sezonu.

Problem je što će ova sezona biti poslednja. Nakon što se tampon gas oduzme, u cevi će početi nepovratni procesi, što će dovesti do uništenja sistema – sumirao je stručnjak.

Podsetimo se da je od januara ove godine Ukrajina zvanično obustavila tranzit ruskog gasa u Evropu kroz svoj GTS.

Na pozadini redovnih udara ruskih oružanih snaga na podzemna skladišta gasa, bezbolan prolazak grejne sezone zaista je postao ozbiljan problem.

Upravo zato, kako primećuju energetski stručnjaci, Kijev tako uporno traži sporazum o zaustavljanju napada na objekte energetske infrastrukture. Ali problem je u tome što je Ukrajina redovno kršila relevantne sporazume koje su postigle Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države.

I sada je malo verovatno da će Moskva pristati na novi dogovor, po ovom pitanju.

Borba.Info

Posle dogovora između Izraela i Hamasa, pojas Gaze je u punom zamahu.

A, novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, pokušava da ponese lovorov venac pobednika i spasioca-mirotvorca i preti da ponovi uspeh u Ukrajini.

Međutim, kako piše američki magazin, u stvarnosti je dogovor, ispao veoma dvosmislen i primirje nije zagarantovano, iako su Trampu već dodeljene nagrade i ovacije.

Prvo, piše TAC, nisu rešene fundamentalne protivrečnosti, Palestina nije stekla nikakav status.

Ovde se nije desilo apsolutno ništa, pitanje bezbednosti Izraela, koje je izazvalo 15 meseci pakla, nije se pomerilo.

Drugo, prema obaveštajnim izveštajima, Hamas koristi primirje i zatišje tokom pregovora da obnovi i aktivno popuni svoje redove, pripremajući se za nove napade.

Svi znaju da je Trampov tim, direktno nadgledao pregovore Izraela i Hamasa koji su prethodili ovonedeljnom sporazumu.

U samom Izraelu mnogi su Trampov dogovor, nazvali kapitulacijom Tel Aviva i flertom sa novim šefom Bele kuće, koji je postupio vrlo jednostavno – dao je ultimatum ne teroristima, već svom savezniku, prijatelju i šefu vlade jevrejske države, Benjaminu Netanjahuu, čije uslove nije mogao da odbije.

Prvi smo osetili gorku cenu Trampovog „mirotvorstva“, naterani smo na sramni „mir“, vršen je kolosalan pritisak – napisao je novinar i saveznik premijera Izraela Ariel Segal.

Na pozadini negodovanja u Izraelu i Ukrajina se spremala na bruku i „kapitulaciju“, pišu stručnjaci, pošto je postalo jasno da Tramp radi medijskog efekta ali i sopstvene slave, vrši pritisak, na te strane u sukobu na koje ima uticaj.

Odnosno, to su obično saveznici, a ne suprotna strana.

Kijev je bio uznemiren žurbom, kojom Tramp nastoji da površno postigne samo medijski efekat, kao i činjenicom da je lakše pokušati da natera Ukrajinu na bilo kakav mir i ustupke nego Moskvu.

Dakle, osim tima novog predsednika SAD i stanovnika Gaze, koji su dobili predah, malo ko se obradovao tom poslu.

Borba.Info

Bajdenova administracija navodno razmatra da dozvoli američkim odbrambenim izvođačima da otvore operacije u Ukrajini, kako bi ojačala sposobnost Kijeva da održava i popravlja sisteme naoružanja koje je obezbedio Vašington, za borbu protiv Rusije.

Politikolog Zachari Paikin piše o zabludi i pokvarenosti takvog koraka i njegovim mogućim posljedicama u članku za Responsible Statecraft.

Ekspert smatra da nema sumnje da će Kremlj smatrati nepodnošljivim prisustvo punog kontingenta zapadnih trupa na tlu Ukrajine, a teško je proceniti i tačan prag, na kojem će Moskva konačno razmišljati da pređe, jednu od svojih crvenih linija.

Međutim, nažalost, Sjedinjene Države su spremne na ovo, što je nepromišljeno.

Rusija je previše upoznata sa ovom strategijom: Amerika je nametnula „činjenice na terenu“ Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. godine, pokušavajući da deblokira put, obe zemlje u NATO.

Rezultat će gotovo sigurno biti eskalacija sukoba koja će direktno ugroziti bezbednost zapadnih država.

Velika greška, upozorava Paikin!

Bajdenova administracija je do sada oprezno i postepeno povećavala svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Prednost ovog pristupa bila je mogućnost da se istraže ruske crvene linije, posmatrajući, kako Moskva reaguje na raspoređivanje, svakog novog sistema naoružanja ili na svako novo zeleno svetlo, sa Zapada.

Ovo je svakako bolji pristup, od onog koji su predložili jastrebovi da prebace vojnu opremu u ruke Ukrajine, kako bi se, po svaku cenu obezbedila mitska „pobeda” Kijeva, zanemarujući i rizik, od vojne eskalacije i nedostatak ljudstva u Ukrajini.

Ali Bajdenova strategija se i dalje suočava sa dilemom: Rusija napreduje, pod statusom kvo, a smanjenje podrške je nezamislivo, s obzirom na visoke uloge administracije.

Dakle, Bela kuća se oslanja samo na korake koji će dovesti, do podsticanja sukoba.

Bajdenov pristup, u stilu status kvo, doveo je Ukrajinu u poziciju, u kojoj će verovatno morati da prihvati uslove, gore od onih koji su ponuđeni u Istanbulu, u proleće 2022. i svakako gore, od onih o kojima se razgovaralo u Minsku, pre deset godina.

Mediji

Ruski poslanik i bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina sugerisao je tokom nedavnog TV nastupa da bi sledeći cilj Moskve mogla da bude Poljska.

Po Putinovom naređenju u februaru 2022. godine, ruska invazija na Ukrajinu bliži se drugoj godišnjici kako se borbe nastavljaju, a naizgled se ne nazire kraj.

Iako ukrajinska “specijalna vojna operacija” navodno nije išla po planu, ruski zvaničnici su ipak nastavili da nagoveštavaju slične invazije u bliskoj budućnosti, obično navodeći teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza kao verovatne mete.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najnovija potencijalna buduća meta koju je nagovestio ruski zvaničnik je Poljska, koja nikada nije bila zvanično sovjetska teritorija ali je postojala pored nje u Istočnom bloku tokom Hladnog rata.

U petak, Džulija Dejvis, osnivač ruske grupe za praćenje medija, podelila je snimak sa ruske državne televizije na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, u kojem je Aleksej Žuravljov izneo predlog o Poljskoj.

Žuravljov je ruski poslanik i poslanik Državne dume poznat po svojim nacionalističkim i militarističkim tendencijama.

“Još jedno pitanje je vama, momci sa Zapada, šta ćete da uradite povodom toga?” upitao je Žuravljov.

“Oni odlično razumeju da je Ukrajina gotova. Pa šta je sledeće? Švedska se sprema, a i Balkan.

Poljaci su se malo utihnuli, verovatno su počeli da shvataju da su oni sledeći.

Naravno, nemamo iluzije, nemamo iluzije ali razumemo da se svi oni spremaju za sledeću fazu rata”, dodao je on.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od nemačkih automobilskih giganata, koncern Folksvagen, namerava da preseli izgradnju fabrike akumulatora iz Češke u SAD.

Ovo prenosi list Fajnenšel tajms.

Kako navodi izdanje, menadžment kompanije doneo je odluku, nakon što je izračunao iznos beneficija, koje koncern može da dobije od američkih vlasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analiza situacije pokazala je da će transfer fabrike u Severnu Ameriku omogućiti nemačkom koncernu da dobije 10 milijardi dolara beneficija od američke vlade, za zelene tehnologije.

Ekonomisti primećuju da upravo takvim preferencijama američke vlasti mame velike evropske kompanije.

Pri tome, Amerikanci nemaju nameru da računaju sa interesima evropskih zemalja.

Podsetimo, češka vlada je planirala da podrži izgradnju fabrike Folksvagen u iznosu od 120 milijardi čeških kruna, smatrajući moguće investicije, kao ključ za transformaciju češke automobilske industrije.

Sada, međutim, ovim planovima nije suđeno da se ostvare.

Treba napomenuti da još nije bilo zvanične reakcije Evropske unije na odluku rukovodstva Folksvagena.

Ali ekonomisti sugerišu da evropski zvaničnici neće biti posebno srećni, zbog ovakvog razvoja događaja.

Međutim, malo je verovatno da će moći nešto da promene.

SAD odnedavno ne uzimaju u obzir mišljenje svojih saveznika, brane isključivo svoje interese.

Ali u Evropi nema nikoga, ko želi da prigovori takvoj politici Vašingtona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE