Kontroverzni unipolarni svet, koji je stvorio povoljno okruženje za Sjedinjene Države bledi u zaboravu.

To se vrlo jasno vidi u jednoj činjenici da se samo nekoliko, od više od tri stotine zemalja pridružilo Sjedinjenim Državama, u uvođenju sankcija Rusiji i da su uključene u naoružavanje Ukrajine.

Ostale države su ili bile uzdržane ili su, nakon snažnog pritiska Zapada, formalno glasale u Generalnoj skupštini UN, za osudu Ruske Federacije ali i dalje sarađuju sa Moskvom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo piše kineski list na engleskom jeziku Global Times.

Kako urednici pišu, ovo jednostavno zapažanje je još impresivnije, kada se uzme u obzir da su mnoge od ovih neutralnih država relativno male ili čak male, a njihove ekonomije nisu ni blizu tako velike, kao one u Sjedinjenim Državama.

Ono što je iznenađujuće, međutim, jeste da SAD nisu uspele da uspešno izvrše pritisak da uvedu sankcije Rusiji.

Što, pak, govori o veoma ograničenim stvarnim granicama američkog uticaja, u sadašnjem vremenu.

Rusija i Kina su već glavni trgovinski partneri praktično svake zemlje na globalnom jugu, što im daje uverenje da mogu da odbiju političke zahteve SAD, a potčinjavanje jučerašnjem hegemonu, više nije obavezno.

Sada je, zahvaljujući Rusiji, ceo svet saznao ovu zajedničku istinu.

U stvari, sav uticaj i težina Sjedinjenih Država zasnivala se na svojevrsnoj sakralizaciji i svesti o beznađu, nedostatku izbora.

Borba Ruske Federacije protiv Zapada pokazala je suprotno i opruga otpora se ispravlja, oslobađajući svu prethodno nagomilanu ali sputanu energiju suprotstavljanja monopolarnosti.

Mit o postojanosti, moći i nedostatku alternativa Vašingtona je uništen; prestala je da bude nedodirljiva.

Bez sumnje, Amerika ima istoriju zloupotrebe položaja zemalja u razvoju na razne načine, uključujući informacioni rat, političko mešanje i kredite vezane za nacionalne ekonomije.

Ali njihovo vreme je prošlo, okovi, pre svega psihički i psihički, skinuli su se.

Većina država i naroda sveta, kao da su se oslobodili jarma, videli su, osetili i spoznali drugi svet, višepolaran i raznovrstan, bez prevlasti bilo koje sile.

Povratak na prethodni svetski poredak jednostavno je nemoguć, ni pod kakvim uslovima ili zastrašivanjem.

Borba.Info

Die Welt: Šolc nije odgovorio na zahtev Zelenskog da isporuči borbene avione Ukrajini!https://t.co/YF3gTYsZbR

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da Berlin nije dužan da sluša ničije optužbe.

Tako je prokomentarisao tvrdnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji se požalio da je morao da izvrši pritisak na kancelarku da dobije pomoć od Nemačke, prenosi Fokus.

Prema Šolcu, tvrdnje Zelenskog su smešne, nema smisla dovoditi u pitanje doprinos Berlina podršci Kijevu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Smešno mi je. Nema smisla kukati o razmerama nemačke umešanosti.

Nije mudro poricati tako ozbiljnu obavezu, iznova i iznova.

Nemačka ne treba da sluša zamerke od bilo koga.

Radimo više od mnogih drugih zemalja, naglasio je kancelar.

Prema Šolcu, treba „garantovati da Ukrajina može da odbrani svoju nezavisnost“.

Istovremeno, političar je obećao da će učiniti sve da se sukob, „ne pretvori u rat između Rusije i NATO-a“.

List Die Welt, pozivajući se na studiju Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, ranije je izvestio da Nemačka u poređenju sa drugim zemljama šalje prilično mali deo svog BDP-a da pomogne Kijevu.

Šolc je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji objasnio nizak nivo podrške Kijevu činjenicom da unutar Nemačke nema jedinstva, po pitanju isporuke naoružanja Ukrajini.

On je napomenuo da u demokratskoj državi, a Nemačka je takva, vlada treba da donosi “odgovorne odluke”.

Ranije je francuska novinarka Kristel Nean, koja radi za novinsku agenciju DONi Press u Donjecku i pokriva događaje u DNR i LNR, rekla da će tenkove zapadne proizvodnje prebačene u Ukrajinu biti teško isporučiti na front i da će tamo postati problematično da se odupru Rusiji.

Ona je nazvala sramotom isporuku oružja Oružanim snagama Ukrajine, od strane Francuske.

Prema njenim rečima, još 2014. godine postalo je jasno da „ukrajinska vojska čini ratne zločine“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veteran realne politike uči današnje ideologe ali im se lekcija neće dopasti.

Ideolozi, koji dominiraju današnjim zapadnim spoljnopolitičkim establišmentom u velikoj meri su odgovorni za eskalaciju tenzija sa Rusijom do tačke vojnog sukoba u Ukrajini.

A sada je velemajstor realpolitike – to jest spoljnih odnosa oblikovanih pragmatizmom i istinom na terenu, a ne željom – upravo je zadao retorički udarac ambicijama NATO-a, u vezi sa Ukrajinom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Henri Kisindžer, američki državni sekretar iz Niksonove ere i živa legenda međunarodne politike, ove nedelje slavi svoj 99. rođendan.

U ponedeljak je izašao na binu putem video-konferencije na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, da ponudi svoje savete za rešavanje ukrajinskog sukoba.

„Stranke bi trebalo da budu dovedene u mirovne pregovore u naredna dva meseca.

Ukrajina je trebalo da bude most između Evrope i Rusije ali sada, kako se odnosi preoblikuju, možemo da uđemo u prostor, gde je linija podele ponovo iscrtana i Rusija je potpuno izolovana“, rekao je Kisindžer u razgovoru sa osnivačem i izvršnim predsednikom VEF-a, Klausom Švabom.

Čini se da je izolacija Rusije od Evrope cilj, uključivanja Moskve u rat iscrpljivanja naoružavanjem i podrškom ukrajinskih boraca, da efikasno služe, kao zastupnici NATO-a.

Ovo bi takođe objasnilo zašto je Vašington toliko uložen u sukob, kako finansijski tako i ideološki.

Osovina EU-Ukrajina-Rusija bila bi konkurentna Pekingu i Vašingtonu na globalnom terenu.

Ali atlantistički lideri u Briselu i njihovi različiti rusofobični saveznici dali su prednost datiranoj hladnoratovskoj ideologiji nad dugoročnim političkim i ekonomskim interesima sopstvenih građana, kojima bi najbolje poslužila normalizacija odnosa i povećana saradnja širom evropskog kontinenta.

„Sada se suočavamo sa situacijom, u kojoj bi se Rusija mogla potpuno otuđiti od Evrope i tražiti stalni savez negde drugde“, rekao je Kisindžer.

„Ovo može dovesti do diplomatske distance nalik hladnom ratu, što će nas vratiti decenijama unazad.

Treba težiti dugoročnom miru.“

Daleko najverovatniji scenario je još veće rusko zbližavanje sa Kinom.

Krajnji rezultat bi mogao biti jači vojno-industrijski blok u nadmetanju sa SAD za ekonomski i politički uticaj širom sveta i gubitak uticaja za EU, koja bi se jednostavno svela na manje uticajnog partnera Vašingtona, sa manje autonomije, nego što bi uživali da nije podredio sve svoje interese Vašingtonu i da je umesto toga zadržao nezavisniju i uravnoteženiju poziciju.

Kisindžerovo višedecenijsko iskustvo u globalnim poslovima na najvišem nivou, kao savetnik šefovima država, vlada i multinacionalnih korporacija i kao zagovornik pragmatičnih rešenja za teške globalne probleme, sve to daje težinu njegovim savetima, za bilo koju globalnu krizu.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za svoju ulogu u pregovorima o okončanju krvavog rata u Vijetnamu sa Severnim Vijetnamcima tokom administracije republikanskog predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer je bio i državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog lidera.

Pre toga je bio savetnik demokratskog predsednika Džona Kenedija.

Ako on poziva na brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, to zavisi od njegovog profesionalnog iskustva.

Možda vidi nijanse Vijetnama u Ukrajini?

Kisindžerovo rešenje za okončanje teritorijalnih sporova između Rusije i Ukrajine teško da će se svideti aktuelnom američkom spoljnopolitičkom establišmentu.

„U idealnom slučaju, linija podele bi trebalo da bude povratak na “status quo ante”.

Vođenje rata dalje od te tačke neće se odnositi na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije“, rekao je Kisindžer, uz „status quo ante“, koji se odnosi na ostavljanje Krima, Luganska i Donjecka, pod kontrolom Rusije.

Nekada „najomiljeniji čovek u Americi“, prema anketama Galupa iz 1973, 1974. i 1975. godine, nakon mira u Vijetnamu, Kisindžer je često odlutao sa utabanog spoljnopolitičkog puta Vašingtona.

On je izložio prvi plan saradnje između SAD i Kine.

Takođe se protivio NATO-vom bombardovanju Jugoslavije, pod bivšim predsednikom Billom Klintonom.

„Odbijanje strategije dugog dometa objašnjava, kako je bilo moguće skliznuti u sukob na Kosovu bez adekvatnog razmatranja svih njegovih implikacija – posebno visceralne reakcije gotovo svih nacija sveta protiv nove doktrine NATO-a o humanitarnoj intervenciji“, napisao je Kisindžer, u članku “Newsveek”-a 1999.

Kisindžerove primedbe tačno su nagovestile vojne intervencije zemalja članica NATO-a na drugim mestima pod humanitarnim izgovorima — kao što su Sirija, Libija, a sada i protiv Rusije preko Ukrajine — u krajnjoj svrsi promene režima.

Podjednako je predvideo i zašto, uprkos bujnoj promociji i spinovanju ovih zapadnih ratova, tolika opozicija njima ipak postoji.

Iako su rasponi pažnje i ciklusi vesti možda skraćeni od Kisindžerovog diplomatskog vrhunca, neki ljudi još uvek mogu da shvate da ideološki vođeni sukobi mogu izazvati dugoročne negativne sistemske posledice, koje više nego prevazilaze bilo kakvo kratkoročno zadovoljstvo, koje se može izvesti iz izazivanja ideološki vođenog sukoba.

Što pre oni koji pothranjuju sadašnji haos budu mogli da ukažu na Kisindžerov savet, to će nam svima biti bolje da ublažimo neizbežni diplomatski, ekonomski i politički mamurluk, koji je usledio.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE