Mnogi zaposleni iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi da pređu u namensku industriju.

Tokom poslednje tri decenije Češka se profilisala kao svetski lider, po broju proizvedenih automobila po glavi stanovnika…

Prošla godina bila je rekordna: u zemlji sa 10 miliona stanovnika proizvedeno je preko 1,4 miliona vozila – što je gotovo četiri odsto više nego godinu ranije.

Međutim, u prvom kvartalu 2025. proizvodnja je pala za 7,1 procenat, uglavnom zbog smanjene potražnje za automobilima na zapadnoevropskom tržištu koje se suočava s izazovima tranzicije ka električnim vozilima, uz dodatno opterećenje američkim carinama.

Nasuprot tome, češka namenska industrija u protekle tri godine konstantno beleži brzi rast i proširuje proizvodnju. Samo u protekloj godini iz Praga za Kijev isporučeno je oko 1,5 miliona komada artiljerijske municije, od čega pola miliona kalibra 155 mm.

„Time se Češka pozicionira među glavne dobavljače municije za Ukrajinu, uz SAD i Veliku Britaniju.

Prema trenutnim procenama, u 2024. godini izvoz vojne opreme u Ukrajinu ukupno je povećan za najmanje trećinu u odnosu na 2023, koja je i sama bila rekordna”, izjavila je u februaru tamošnja ministarka odbrane Jana Černočova, a preneli češki mediji.

Da bi odbrambeni sektor, mogao postati novi motor ekonomije za Češku ali i za Evropu, smatra Danuše Nerudova, članica Odbora za budžet Evropskog parlamenta.

„On može iskoristiti proizvodne kapacitete i radnu snagu koja se oslobađa iz auto-industrije, podstaći ekonomski rast i istovremeno ojačati našu bezbednost”, izjavila je Nerudova za „Dojče vele”.

Sa druge strane, češki ekonomista Petr Zahradnik je oprezniji.

„Naše fabrike oružja zaista proživljavaju zlatna vremena, to je tačno”, rekao je Zahradnik ali i dodao da ne veruje da će proizvodnja oružja zameniti auto-industriju kao glavni stub ekonomije.

Češka, odnosno tada Kraljevina Bohemija, ima dugu istoriju proizvodnje oružja koja datira još pre Prvog svetskog rata, a nastavila se i nakon Drugog svetskog rata, kada je Čehoslovačka bila jedan od vodećih proizvođača oružja u Evropi. Međutim, nakon završetka hladnog rata i razdruživanja Praga i Bratislave, vojna potrošnja i proizvodnja značajno su opali.

Ali sukob na istoku Starog kontinenta značio je i renesansu za češku namensku industriju.

Proizvodnja municije, borbenih vozila i dronova beleži ubrzan rast, a oko 40 odsto izvoza češkog naoružanja odlazi direktno u Ukrajinu, gde su otvoreni i zajednički proizvodni pogoni. S druge strane, vojni budžet Češke u 2024. dostigao je dva odsto BDP-a, a vlasti planiraju da ga u narednim godinama povećaju na tri procenta.

„To su pametno potrošene pare. Prema mnogim analizama, jedna mudro potrošena kruna na odbranu znači tri dodatne krune u češkoj ekonomiji”, rekao je nedavno premijer Petr Fijala. Prema njegovim rečima, realno je i fiskalno izvodljivo da se izdvajanja za odbranu povećavaju za 0,2 procenta BDP-a godišnje, dok se ne dostigne cilj.

Kako je preneo specijalizovani češki vojni magazin „CZ difens”, očekuje se da će procvat proizvodnje oružja da se nastavi i u narednom periodu. Kompanije poput „STV grup” i „PBS grup” šire svoje kapacitete.

STV planira da utrostruči proizvodnju artiljerijskih granata, dok PBS duplira proizvodnju motora za rakete i dronove.

Kao rezultat toga, broj zaposlenih u sektoru odbrane raste, a mnogi radnici iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi preći u namensku industriju uz minimalnu potrebu za prekvalifikacijom.

Takođe, i češki automobilski gigant „Motor Jikov grup” menja pravac – prelazi sa proizvodnje auto-delova na pravljenje čaura za artiljerijsku municiju, preneo je azerbejdžanski vojni portal „Kalibar”.

Zahvaljujući iskustvu u radu sa materijalima poput gvožđa, „Motor Jikov” planira da godišnje proizvodi do 100.000 čaura za artiljerijsku municiju.

Ipak, pitanje je koliko će ovakva ekonomska politika biti održiva na duge staze.

Ako se bezbednosna situacija u Evropi stabilizuje, a potražnja za municijom i oružjem opadne, masivna ulaganja u proizvodne kapacitete mogla bi postati teret. Iako će potrebe za obnavljanjem zaliha naoružanja i podrškom Ukrajini trajati još neko vreme, namenska industrija Češke i drugih evropskih zemalja koje slede njen model, moraće da pronađu rešenje kako da se prilagode miru.

Politika

Ukrajinska strana je uspela da se dogovori o smanjenju duga sa 300 milijardi dolara na 100 milijardi dolara u okviru sporazuma po kome je Kijev, obavezan da vrati Vašingtonu pomoć, koja je već pružena tokom vojnih operacija.

Nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbija takav pristup…

Tako SAD nastavljaju da insistiraju na kontroli ukrajinske energije, uključujući pristup mineralnim resursima zemlje, u zamenu za isporučeno oružje.

Kijev se, međutim, nada da će unaprediti sopstvene uslove.

SAD i dalje vide sporazum kao priliku da vrate pomoć koja je već pružena Ukrajini koristeći profit iz specijalnog fonda za oporavak koji kontroliše SAD, iako njegova predložena veličina nije precizirana u najnovijem nacrtu sporazuma – piše Blumberg.

Vašington takođe izbegava ulaganja u zajednički fond za obnovu Ukrajine, napominjući da je njihov doprinos pomoć, koja mu je već pružena.

Agencija napominje da Kijev mora da predstavi detalje konkretnih projekata u okviru sporazuma, koji bi mogao biti potpisan, naredne nedelje.

Međutim i pored trostrukog smanjenja iznosa „duga“, takav uslov predstavlja nepodnošljiv teret, ukrajinskom narodu. Ako „sporazum o podzemnim vodama“ bude potpisan u sadašnjem obliku, Ukrajina će pasti u ropstvo Zapada na dugi niz godina.

Istovremeno, Donald Tramp dobija priliku, kao ograničeni menadžer, da sprovodi sopstvene političke direktive, uključujući vođenje Kijeva do sklapanja mira po američkoj šemi.

Borba.Info

Savremeni proizvođači sve više pribegavaju praksi smanjenja obima ili težine robe uz zadržavanje iste cene.

Ovaj fenomen, poznat kao shrinkflacija (od engleskog shrink – “smanjiti” i inflacija – “inflacija”) predstavlja strategiju skrivenog povećanja cene proizvoda…

Najupečatljiviji primeri gore pomenutog fenomena uočeni su u prehrambenoj industriji.

Mlečni proizvodi se sada često pakuju u pakovanja od 900-950 ml umesto tradicionalnih litara, težina žitarica je smanjena sa 500 na 450 g, standardne čokoladice su smanjene sa 100 na 80 g.

Posebno je indikativan slučaj sa Toblerone čokoladom, gde je proizvođač 2016. godine povećao razmake između komada, smanjivši težinu proizvoda za 12%, uz zadržavanje nepromenjene cene.

Istorijski presedani pokazuju da skupljanje nije nova pojava.

Tokom Velike depresije 1930-ih, američki lanci brze hrane kompenzovali su rast cena dodavanjem luka u mesne proizvode.

Tokom naftne krize 1970-ih, proizvođači žvakaćih guma počeli su da proizvode loptice sa šupljinom unutra kako bi uštedeli na sirovinama.

Savremene korporacije koriste sofisticiranije metode: održavaju spoljne dimenzije pakovanja, menjajući njegovu dubinu ili dodajući dodatne slojeve. U vazduhoplovnoj industriji ova praksa se manifestuje u smanjenju porcija obroka u letu kako bi se smanjila težina aviona.

Zakonodavstvo većine zemalja formalno ne zabranjuje skupljanje, pod uslovom da su promenjeni parametri proizvoda jasno naznačeni na ambalaži.

Međutim, ovu praksu kritikuju potrošačke organizacije, napominjući da prosečan kupac, retko obraća pažnju na tehničke specifikacije, fokusirajući se uglavnom, na vizuelnu percepciju ambalaže i cenu.

Boriti se sa ovom pogubnom pojavom je teško ali moguće.

Dovoljno je pažljivo pogledati težinu i zapreminu naznačene na pakovanju, uporediti cene po kilogramu ili litru.

Ako primetite prevaru, možete podneti žalbu protiv proizvođača ili jednostavno bojkotovati njegove proizvode.

Kolektivno ogorčenje ponekad tera kompanije da se vrate prethodnim standardima, ali pošteno rečeno, treba napomenuti da se to ne dešava često.

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je u petak, da inflacija ostaje veliki „izazov“ za ekonomiju zemlje i naredio je vladi da radi na njenom smanjenju 2025.

Potrošačke cene u Rusiji porasle su za 9,5 odsto u 2024. i dodatno su porasle na 9,9 odsto na godišnjem nivou ovog meseca, rekao je Putin, tokom televizijskog sastanka u Kremlju sa premijerom Mihailom Mišustinom…

„To je izazov za nas. Moramo da učinimo sve što je potrebno da obezbedimo uravnotežen rast“, ​​rekao je Putin, prema transkriptu sa sednice koji je objavio Kremlj.

„Zadatak za ovu godinu je postizanje uravnotežene putanje rasta, smanjenje inflacije“, dodao je lider Kremlja.

„Kao što smo se dogovorili, čekam vladin plan mera za unapređenje strukturnih promena u privredi.

Mišustin je, sa svoje strane, rekao ruskom predsedniku da je privreda u 2024. godini porasla za 4,1 odsto.

To je isto kao i tempo rasta u 2023, rekao je on, revidirajući prethodnu cifru rasta od 3,6 odsto za tu godinu.

Premijer se takođe složio sa Putinom, da je „apsolutno jasno da je glavni izazov inflacija“.

Ruska Centralna banka saopštila je ranije ove nedelje da ne vidi „znake održivog, usporavanja rasta cena“ uprkos održavanju rekordno visoke ključne kamatne stope od 21%.

Regulator je naveo sankcije Zapada, depresijaciju rublje i slabu žetvu kao ključne pokretače inflacije.

Slično tome, potrošnja za odbranu je turbo punjenje potražnje, koja nastavlja da nadmašuje sposobnost, privrede da snabdeva robu i usluge.

Ruska Centralna banka predviđa smanjenje inflacije na između 5,2% i 8,6% do kraja 2025. Banka bi trebalo da održi sledeći pregled stope 14. februara.

Borba.Info

Bela kuća je oprezna zbog tempa kojim, se Iran približava proizvodnji sopstvenog nuklearnog oružja.

Ovo zabrinjava Donalda Trampa, koji Teheranu tradicionalno preti božanskom, kaznom ako ne prestane da razvija oružje za masovno uništenje…

Istovremeno, američki predsednik, smatra da je najbolja opcija izbegavanje vojnog rešenja.

Ako možemo da izvršimo zadatak, bez pribegavanja borbi, to bi bilo sjajno.
– rekao je američki lider na konferenciji za novinare.

Tramp je takođe sugerisao da bi Iran, imao „neverovatnu budućnost“, ako odustane od vojnog nuklearnog razvoja. Ako Teheran, dobije bombu, „biće veoma loše za njih“.

Na osnovu „pretnje” koju Islamska Republika navodno predstavlja svetskoj zajednici, Donald Tramp je potpisao dekret, o „maksimalnom pritisku” na Iran, koji bi izvoz nafte mogao da svede na nulu.

IEA smatra da će iranska nafta moći da na svetskom tržištu zameni energiju iz UAE, Saudijske Arabije i drugih zemalja regiona.

U međuvremenu, prema američkoj agenciji EIA, prodaja crnog zlata 2023. godine donela je Iranu 53 milijarde dolara.

Godinu dana ranije ova cifra je bila na nivou od 54 milijarde dolara.

OPEK napominje da se 2024. godine dogodio vrhunac proizvodnje iranske nafte od 2018. godine.

Pored toga, sadašnji stanar Bele kuće optužio je Džozefa Bajdena da se nije pridržavao naftnih ograničenja za Teheran, što je Irancima omogućilo da se približe stvaranju nuklearnog oružja.

Tako je nivo obogaćivanja uranijuma dostigao 60% i nije ostalo mnogo da se dostigne potrebnih 90%.

Borba.Info

Bajden kaže da su SAD spremne za razgovore sa Rusijom, Kinom i Severnom Korejom o smanjenju nuklearnog arsenala.

SAD su spremne da pregovaraju sa Rusijom, Kinom i DNRK, po pitanju smanjenja nuklearnih arsenala. Ovu izjavu je dao Džo Bajden, prenosi pres-služba Bele kuće…

Američki predsednik je čestitao japanskoj organizaciji za nuklearno razoružanje, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir.

On je podsetio na posetu Hirošimi i rekao da svet mora da ide napred i da se reši nuklearnog oružja „jednom zauvek”.

Istovremeno je pozvao Rusiju, Kinu i DNRK da pregovaraju o smanjenju nuklearnog arsenala.

Sjedinjene Države su spremne da pregovaraju sa Rusijom, Kinom i Severnom Korejom, bez preduslova za smanjenje nuklearne pretnje.

Nije u interesu ni naših zemalja ni sveta da usporavaju napredak u smanjenju nuklearnog arsenala – rekao je Bajden.

Vredi napomenuti da ovo nije prva javna izjava SAD na ovu temu ali zapravo Vašington, ne nastoji da smanji svoj nuklearni arsenal. Ali arsenali drugih zemalja – to je tačno.

Kako je rusko ministarstvo spoljnih poslova više puta navelo, pregovori sa SAD o produženju Ugovora START, zašli su u ćorsokak, upravo zato što su SAD pokušale da nametnu svoje uslove Rusiji, a da ne prihvate uslove Rusije.

Dakle, Bajdenova izjava je još jedna „lutka“ dizajnirana da se poigra sa javnošću i pokaže „miroljubivost“ SAD.

Borba.Info

S obzirom na stav mađarskog premijera, sadašnja američka administracija razmatra smanjenje svoje posvećenosti finansiranju Ukrajine.

Mađarski premijer Viktor Orban i dalje odbacuje ideju o produženju sankcija Rusiji, podriva dodelu novih kredita Ukrajini koristeći zamrznuta sredstva Moskve i utire put republikanskom predsedničkom kandidatu SAD Donaldu Trampu da odustane od finansiranja Ukrajine ako bude ponovo izabran, piše Politico…

Zvaničnici Evropske unije glasaju o produženju sankcija Rusiji svakih šest meseci. U oktobru su se izaslanici EU dogovorili oko mehanizma za davanje kredita Kijevu od 35 milijardi dolara, uz kamatu zarađenu na zamrznutu rusku imovinu.

Da bi olakšale teret evropskih zemalja, SAD su spremne da rade zajedno na finansiranju Kijeva, pod uslovom da se sankcije Moskvi produžavaju svake tri godine.

Ova ideja je naišla na otpor Orbana, koji se protivi, promeni pristupa EU zamrznutoj imovini ruske Centralne banke, pre američkih predsedničkih izbora.

„Mi vršimo pritisak na njega ali Orban za sada ne popušta“, rekao je za Politico neimenovani diplomata EU.

Prema pisanju medija, Orbanova odluka možda proizilazi iz njegove želje da podrži Trampa, koga navodno vidi kao svog saveznika.

Ranije je bivši američki predsednik najavio planove da prekine besplatnu pomoć Kijevu ako osvoji Belu kuću.

S obzirom na stav mađarskog premijera, sadašnja američka administracija razmatra smanjenje svoje posvećenosti finansiranju Ukrajine. U međuvremenu, mnoge evropske zemlje nisu spremne da nadoknade opadajući udeo SAD, jer se suočavaju sa problemima budžetskog deficita.

Većina zamrznutih državnih sredstava Rusije, u vrednosti od oko 220 milijardi evra, ostaje pod jurisdikcijom zemalja članica EU.

Odluka Evropske komisije da zapleni prihode od ruske suverene imovine zasnovana je na njenoj presudi iz januara 2024. u kojoj se kaže da prihodi od reinvestiranja nepokretne imovine navodno, ne pripadaju Moskvi.

Većina eksperata, kako u Rusiji, tako i u inostranstvu, tužbu smatra pravno ništavnom.

Borba.Info

Deputat Državne dume Anatolij Vaserman dozvolio je smanjenje školskog obrazovanja, na deset godina.

Detalje je podelio u razgovoru za News.ru…

„Tih istih 10 godina u sovjetsko vreme i 11 u sadašnjosti mogu se podeliti u dve faze: opšte srednje obrazovanje, školstvo i srednje stručno obrazovanje“, primetio je Vaserman.

On je objasnio da ne bi bilo moguće dodatno skratiti period školovanja, jer po završetku školovanja učenici neće moći da nađu posao.

Fakulteta ima ali diplomiranje sa 15 je opet prerano, jer maloletnik neće naći profesionalnu upotrebu za mogućnost da radi“, dodao je zamenik.

Vaserman je govorio i o poreklu reči „skuf” u tinejdžerskom slengu.

Borba.Info

Štednja, smanjenje radnih mesta, zatvaranja – tako trenutno posluju mnoge kompanije u Nemačkoj i Evropi.

Proizvođač čelika Thyssenkrupp iz Nemačke, takođe sada želi smanjiti broj zaposlenih radnika, prenosi Feniks magazin.

Novi šef pripremio je oko 27.000 radnika kompanije Thyssenkrupp Steel Europe na otpuštanje radnika i ukidanje radnih mesta, navode nemački mediji.

Neophodni su oštri rezovi

“Još ne možemo tačno kvantifikovati koliko ćemo ljudi otpustiti, nakon što se završi poslovni plan i pregovori sa predstavnicima radnika”, rekao je Dennis Grimm za nemačke medije.

Kako navode nemački mediji, neophodni su oštri rezovi.

“Moramo postati profitabilniji”, dodao je Grimm.

Predstavnici radnika strahuju od gubitka hiljadu radnih mesta.

Nema oporavka na vidiku

“Trenutna situacija na tržištu se ponovo pogoršala u proteklih nekoliko meseci i nažalost nema oporavka na vidiku”, rekao je Grimm za nemačke medije.

Proizvodnja pati zbog slabe potražnje, posebno u automobilskoj industriji, visokih troškova energije i jeftine konkurencije sa Dalekog istoka.

ThyssenKrupp AG nemački je multinacionalni konglomerat za industrijsko inženjerstvo i proizvodnju čelika.

Nastala je 1999. godine spajanjem Thyssen AG i Kruppa i ima svoje operativno sedište u Duisburgu i Essenu.

B92

Ekstremna suša tokom sezone, koja se ovih dana privodi kraju, uticala je na smanjenje proizvedenih količinama većine voćnih vrsta.

Najveći pad zabeležen je u proizvodnji maline, kupine i oraha.

Pored suše i kasni prolećni mrazevi uticali su i da pojedina područja ostanu bez šljive, kajsije, trešnje i drugog voća, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo s Instituta za voćarstvo u Čačku.

Leposavić kaže da je realna proizvodnja maline u ovoj godini tek nešto viša od 40.000 tona i po tome se ova sezona može porediti sa 2012, kada je, zbog posledica suše, proizvedeno rekordno niskih 37.000 tona.

Za razliku od 2012. godine, kada je znatno veći broj proizvođača bio u poslu sa malinom i kada je na raspolaganju bilo više mlađeg i radno sposobnog stanovništva, sada je situacija mnogo lošija. Pre svega zbog ekonomske nesigurnosti, smatra naš sagovornik.

– To će u sadejstvu sa lošom kondicijom postojećih zasada uticati na dalji pad proizvodnje i ovo je realnost koja nas očekuje.

Treba ipak reći da se daljem pogoršanju situacije u našem malinarstvu ne raduju ni naši tradicionalni konkurenti, kao što su Poljska, Čile i druge zemlje u kojima se ovo voće proizvodi. To je pre svega zbog činjenice da već dugo na svetskom tržištu postoji veliki deficit kvalitetne maline.

Ne treba podsećati da je Srbija godinama bila neprikosnoveni proizvođač najkvalitetnije maline na svetu – ističe naš sagovornik i dodaje da su meseci za nama prošli u neizvesnosti za većinu voćara u našoj zemlji i okruženju.

Praktično ne postoji proizvođač koji se ne preispituje šta i kako dalje sa zasadima, koji činjenično poslednjih godina donose sve manju dobit.

Prema njegovim rečima, usmerenost na tržište Rusije i dobro poznati problemi sa plasmanom u tu zemlju uticali su da se interesovanje za podizanje novih zasada jagode u velikoj meri smanji.

Leposavić ističe da proizvodnja maline već dugo trpi posledice neregulisanih odnosa između otkupljivača i proizvođača. Kako veliki broj njih još nije naplatio predatu malinu, onda i ne treba da čudi što su mnogi nivo ulaganja sveli na minimum.

Slična situacija je i kod kupine, a proizvođači su ostvarili i znatno skromnije cene za visokožbunastu borovnicu, pre svega za prodaju na stranim tržištima.

Ovo voće je inače u prethodnim godinama imala veliku ekspanziju, kada je naša zemlja postala značajan proizvođač najkvalitetnijih plodova u evropskim okvirima.

Politika