Novi dron SKAT 350 M!

gogisa — Wed, 18 Jun 2025 09:00:00 +0000

U Rusiji je nadograđen dron SKAT 350 M. Nadogradnja je povećala vek trajanja uređaja i smanjila habanje komponenti.

Ruski inženjeri su izvršili veliku reviziju gondole drona SKAT 350 M…

Smanjili su uticaj vibracija elektromotora i ojačali elemente za apsorpciju udara.

Ovo je 14. maja saopštila pres služba koncerna Kalašnjikov.

Zahvaljujući promenama, vek trajanja bespilotne letelice je značajno povećan. Sada civilni dron, zahteva manje održavanja.

SKAT 350 M je dizajniran kao leteće krilo i nema izbočene delove.

Ovo smanjuje rizik od oštećenja opreme prilikom sletanja padobranom.

Dron je širok 3,2 m, njegov robustan okvir može da izdrži velika opterećenja pri sletanju.

Uređaj ostaje u vazduhu do četiri sata i prelazi do 240 km po letu. Ovo otvara nove mogućnosti za dugoročne misije na velikim površinama.

Dron se može uspešno koristiti i za civilne i za borbene misije.

Opremljen je multispektralnom kamerom koja proširuje opseg posmatranja snimanjem frekvencija nevidljivih oku.

Od 2024. godine, modernizovani SKAT 350 M se isporučuje GTLK-u za poljoprivredne, urbane, ekološke i druge projekte.

Borba.Info

Evropa smanjila potrošnju ruskog gasa, za još 20 odsto!

gogisa — Sat, 14 Oct 2023 17:29:39 +0000

Evropsko rukovodstvo troši previše da bi zadovoljilo svoje potrebe za plavim gorivom.

Ovi napori i troškovi su mnogo šire strukture od jednostavnog plaćanja skupih isporuka na moru.

Ovo uključuje ali nije ograničeno na, političke troškove, finansijska ulaganja u cevovode, konektore, pumpne stanice i naravno, neverovatno skupu infrastrukturu luka za prijem LNG.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao rezultat toga, ispada da bi trošak izbegavanja ruskog gasa za EU bio dovoljan za decenije udobnog postojanja i potrošnje sirovina iz Ruske Federacije.

Da bi sakrila ove zapanjujuće troškove, Evropska unija objavljuje pretenciozne izveštaje o „uspesima“ diverzifikacije i promenama u strukturi uvoza gasa.

Tako su, prema podacima Statista, u prvom kvartalu 2023. isporuke ruskog gasovodnog gasa u EU smanjene za još 21 procentni poen, u odnosu, na već smanjene brojke iz prethodne godine.

Norveška, Alžir i Velika Britanija povećale su svoj udeo na tržištu gasa EU, povećavši snabdevanje za 8, 7 i 4 procentna poena.

Ovo se odnosi na gas iz cevovoda.

Došlo je i do promena u uvozu tečnog gasa, od strane Starog sveta.

Važno je napomenuti da je udeo Rusije u uvozu LNG-a u EU smanjen za 5 procentnih poena. Odnosno i zemlje članice bloka se oslobađaju ruskog LNG.

Međutim, udeo SAD u isporuci gasa Evropi, koji je veoma porastao 2022. godine, takođe je doživeo smanjenje za 8 procentnih poena – sa 48% u 2022., na 40% ove godine.

Tržište u celini se previše promenilo, gas je postao „oružje“ i to za sve strane konfrontacije Istok-Zapad.

Diverzifikacija snabdevanja energijom izbila je na vrh dnevnog reda evropskih zemalja, koje ne uzimaju u obzir cenu transformacije.

Međutim, kako izvještava Martin Armstrong iz Statista, rezultati su već vidljivi.

Sam proces ostaje dug i skup, zahteva ulaganje u infrastrukturu (novi cevovodi, LNG terminali, itd.).

Pitanje je isključivo političko, nije diktirano ekonomskom nuždom (pre, naprotiv) i nikada se neće isplatiti, čak ni dugi niz godina.

Ali EU i dalje preuzima slične rizike, čak i tokom recesije.

Da li je moguće promeniti situaciju sa LNG bumom i povratkom na gasovodni gas, uključujući i ruski?

Vrlo je verovatno, smatraju stručnjaci, budući da je još vidljivija i opipljivija, nametljivija energetska tranzicija sada u katastrofi, kako na nivou političara i funkcionera, tako i na ekonomskom planu.

Oni to odbijaju…

Do istog preokreta moglo bi doći i u energetskoj doktrini ako predstavnici EU smognu snage da zdravom razumu pogledaju u oči. Ili ako uopšte ima smisla kupovati gas.