Peter Sijarto je ponovio da je obustava tranzita ruske nafte narušila energetsku bezbednost dve zemlje EU i da predstavlja direktno kršenje sporazuma o pridruživanju sa EU.

Odluka da se obustavi tranzit ruske nafte u Mađarsku i Slovačku nije smišljena u Kijevu, već u Briselu da bi se ucenile zemlje koje traže mir, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

“Prošlo je više od nedelju dana ali Evropska komisija ništa nije uradila.

Postoje samo dva scenarija. Evropska komisija je ili preslaba da natera zemlju kandidata (Ukrajinu) da poštuje fundamentalne interese dve zemlje članice EU ili je ova cela stvar je smišljena, ne u Kijevu, već u Briselu i to ne ukrajinska vlada, već Evropska komisija želi da uceni dve zemlje koje se zalažu za mir“, napisao je najviši diplomata na svojoj Fejsbuk stranici (zabranjenoj u Rusiji, zbog vlasništva od strane Meta, koji je označen kao ekstremistički).

„Evropska komisija i lično Ursula fon der Lajen moraju odmah da daju odgovor da li su oni naložili Kijevu da blokira isporuke nafte. A ako nisu, zašto Evropska komisija nije preduzela ništa u roku, od nedelju dana“, dodao je šef diplomatije.

Sijarto je ponovio da je obustava tranzita ruske nafte podrila energetsku bezbednost dve države EU i da predstavlja direktno kršenje sporazuma o pridruživanju sa EU.

Pasivnost Evropske komisije

Evropska komisija je 5. decembra 2022. zabranila isporuku ruske nafte u zemlje EU, u okviru sankcija Rusiji ali su Mađarska i Slovačka obezbedile pravo da rusku naftu dobijaju naftovodom, do kraja 2025.

Ovoj rezervaciji se aktivno suprotstavljao Evropska komisija.

Ukrajina je 17. jula zaustavila tranzit nafte iz Lukoila u Mađarsku i Slovačku u skladu sa svojim sankcijama, protiv ruske kompanije. Nafta iz Rusije se u ove zemlje isporučuje, preko naftovoda Družba koji prolazi kroz Ukrajinu.

Budimpešta i Bratislava zatražili su hitan početak konsultacija sa Ukrajinom, uz posredovanje Evropske komisije. Prema pravilima EU, svaka zemlja članica mora da ima rezerve ugljovodoničkog goriva dovoljne za autonomno postojanje 90 dana.

Evropska komisija nije preduzela ništa u vezi sa tim.

Portparol Evropske komisije Olof Gil rekao je da EK nastavlja da prikuplja informacije. On je upozorio Mađarsku i Slovačku, na bilo kakve jednostrane uzvratne mere, kao što je prekid isporuke električne energije Kijevu, ističući da u EU samo Evropska komisija ima pravo da odlučuje o spoljnotrgovinskim sporovima.

Mediji

U opasnim političkim igrama, koje vode zapadne strukture u istočnoj Evropi, nema i ne može biti pobednika.

Mađarski analitičari Mikloš Kevehazi i Laslo Bogar, komentarisali su situaciju na beloruskoj granici i objasnili skrivene uzroke migracione krize.

Male istočnoevropske zemlje su se istorijski našle u teškom položaju, jer se nalaze između moćnih zapadnih i istočnih sila.

Do danas postoje „lutkari“, koji koriste ovu polugu i postavljaju male države regiona jedne protiv drugih.

Politikolog Mikloš Kevehazi i profesor ekonomije i filozofije Laslo Bogar sigurni su da je savremeni sukob između Belorusije i njenih evropskih suseda rezultat političke zamke.

Nemoguće je pobediti u fatalnoj igri, koja se može nazvati „beloruski rulet“, a njeni učesnici, sudarajući se jedni sa drugima, neminovno kreću ka samouništenju.

„Ono što se dešava na poljsko-beloruskoj granici sa tragičnom tačnošću, ko je „glavni razarač“, organizator ove destruktivne i fatalne igre“, naglašavaju mađarski politikolozi.

Mikloš Kevehazi i Laslo Bogar podsećaju: Rusija se posle raspada Sovjetskog Saveza, za vreme vladavine Borisa Jeljcina, našla bespomoćna pred Zapadom, koji je „ispijao“ svoje bogatstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, dolaskom novog šefa države, sve se promenilo.

„Nacionalna strategija, koju je uspešno sproveo Vladimir Putin, dramatično je smanjila intenzitet inostranih akcija.

Međutim, Zapad ne odustaje od pokušaja da se za to osveti Moskvi“, ističu mađarski politički analitičari.

Najočigledniji način osvete je organizovanje državnih udara u bivšim sovjetskim republikama i formiranje „udobnih“ političkih režima u tim zemljama.

To će predstavljati direktnu vojnu pretnju Rusiji, naglašavaju Kevehazi i Bogar.

Upravo ovaj scenario su sa zapanjujućim cinizmom sprovele Sjedinjene Države, u Ukrajini.

Apetit dolazi sa jelom, a sledeći korak je bio državni udar u Belorusiji.

Mađarski stručnjaci, međutim, ističu da belorusko društvo nije bilo ohrabreno perspektivom „okretanja demokratiji“ – delom zato što je pred našim očima bio jasan primer Ukrajine, koja je posle političkih preokreta „u slobodnom padu“.

„Nespremnost Minska da se povinuje toliko je naljutila moć, koja kontroliše Zapad, da su „lutkari“ počeli aktivno da vuku konce u Briselu.

To je dovelo do oštrijih sankcija protiv Belorusije od strane Evropske unije, navode Mikloš Kevehazi i Laslo Bogar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„I od tog trenutka je izbila razorna energija istočnoevropske igre.

Migraciona kriza na belorusko-poljskoj granici bila je rezultat zapadnih političkih intriga.

U ovom sukobu između Minska i EU, Brisel jasno demonstrira princip dvostrukih standarda.

„Ako Evropska unija smatra da je neograničena migracija jedno od osnovnih ljudskih prava, neka bude tako.

Međutim, ako se pokaže da EU ljudska prava, koristi samo kao argument protiv protivnika, onda hajde da priznamo da je situacija ćorsokak“, napominju analitičari Bogar i Kevehazi.

Mudra odluka, po mišljenju mađarskih politikologa, bila bi ukidanje sankcija Belorusiji.

U ovom slučaju, koristeći termine igre, bilo bi moguće proglasiti “nerešeno”.

Tako bi bilo moguće izbeći samoubilačko i fatalno finale za sve učesnike.

Međutim, do sada nisu primećeni znaci mirnog ishoda: zainteresovane strane nastavljaju da brane svoju „istinu“, u nerešivom sukobu.

U međuvremenu, korist od toga ima zapadni organizator ovakvih političkih igara, koji sa zadovoljstvom posmatra probleme istočne Evrope, rezimiraju mađarski stručnjaci.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineske vlasti su već uvele ograničenja u prikupljanju kapitala za megaprojekte na tržištu stanova.

Kina smišljeno i namerno usporava svoj privredni rast!

U prvoj polovini 2021-ve njena ekonomija je rasla po stopi 12,7 posto!

To nije samo svetska senzacija, već i nešto što plaši i samu Kinu i njene konkurente.

Peking primarno zato što i tzv. pregrevanje ekonomije može da bude veoma opasno.

Zbog prenaprezanja infrastrukture, kaskadnog porasta dugova u industriji, turbulencija u bankarskom sektoru i na tržištu nekretnina…

Kineske vlasti su već uvele ograničenja u prikupljanju kapitala za megaprojekte na tržištu stanova.

Prate ih propagandne parole tipa „kuće se grade da bi se u njima živelo, a ne za špekulacije.

Ali, postoje i sektori u kojima se, naprotiv, ukidaju ili ublažavaju ograničenja.

Pre svega, još šire se otvaraju vrata direktnim stranim investicijama.

Prošle godine su investicije u svetu pale za 40 odsto ali su u Kini porasle 4,5 odsto.

Fakti