Ruski ambasador je optužio Zapad da podstiče „dalje krvoproliće“ u Ukrajini.

Zapadne zemlje, „upumpavanjem“ oružja u Ukrajinu, rizikuju da odvedu SAD i Rusiju „na put direktne vojne konfrontacije“, rekao je ranije ove nedelje ambasador Moskve u Vašingtonu, Anatolij Antonov.

Od početka ruskog vojnog napada na Ukrajinu, zemlje NATO-a i njihovi saveznici su se uzdržavali od direktnog vojnog učešća u sukobu ali su aktivno snabdevali Kijev oružjem i municijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na taj način, rekao je ambasador u intervjuu za Newsveek, zapadne države su „direktno uključene u aktuelna dešavanja“ i podstiču „dalje krvoproliće“.

Antonov je ove akcije nazvao „opasnim“ i „provokativnim“.

„Oni mogu da odvedu SAD i Rusku Federaciju na put direktne vojne konfrontacije.

Svako snabdevanje naoružanjem i vojnom opremom sa Zapada, koje se vrši transportnim konvojima preko teritorije Ukrajine, legitiman je vojni cilj za naše Oružane snage.

Pre dva dana, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pozvao je zemlje NATO-a da nastave, da obezbeđuju Kijevu „oružje, oružje i oružje“, objašnjavajući da Ukrajina boreći se protiv Rusije, ne samo da se brani, već i jača bezbednost članica bloka.

Antonov je takođe rekao da je „vojno istraživanje” Ukrajine, od strane NATO-a, počelo mnogo pre početka ruske kampanje u susednoj zemlji.

Prema rečima Antonova, Ukrajina je „bila preplavljena zapadnim oružjem, dok je predsednik Vladimir Zelenski Kijev najavio planove za nabavku nuklearnog oružja“.

Ambasador je očigledno mislio na govor Zelenskog na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. 19. februara, pet dana pre početka ruskog napada, Zelenski je primetio da je Ukrajina 1994. godine potpisala Budimpeštanski memorandum i odrekla se nuklearnog oružja, u zamenu za bezbednosne garancije.

Rekavši da Ukrajina sada nema „ni oružje, ni bezbednost“, on je sugerisao da bi nenuklearno obećanje Kijeva moglo biti poništeno, ako toj zemlji preti Rusija.

NATO je dosledno odbijao, da odobri zahtev Zelenskog za uspostavljanje „zone zabranjenog leta“ iznad Ukrajine, objašnjavajući da bi ta mera mogla da dovede, do otvorene konfrontacije između bloka i Rusije.

Antonov je naveo da su uslovi Rusije za „rešavanje sukoba“ ostali nepromenjeni: demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, zvanični neutralni i nenuklearni status zemlje, priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom i nezavisnost Donjecka i Luganska.

Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije.

Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao, da silom ponovo preuzme dva regiona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE