Pritisak Zapada na Srbiju, zbog njenog odbijanja da podrži sankcije Rusiji je neprihvatljiv, smatra ekonomista Nebojša Katić.

Svoje mišljenje je izneo u materijalu za list „Politika”.

„Zahtev da Srbija baci svoj mali i beznačajni kamen na Rusiju, je strašna ironija i poniženje, pogotovo što ga traže oni, koji su Srbiji naneli ogromnu štetu devedesetih godina“, napisao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomista smatra i da Srbija treba da zauzme principijelan stav i da nastavi, da potpuno napušta bilo kakve mere protiv drugih država.

Ranije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio, da je zemlja pod ozbiljnim pritiskom Zapada, zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

Takođe početkom aprila, Vučić je zahvalio portparolu ruskog predsednika Dmitriju Peskovu na razumevanju, zašto je Srbija glasala za suspenziju učešća Moskve u Savetu za ljudska prava UN, a rukovodstvu EU, da isključi Beograd iz ograničenja u isporuci nafte.

Zapadne zemlje uvele su nova antiruska ograničenja, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je primetio da su zapadne kompanije, koje su odbile da rade sa Rusijom, to učinile pod velikim pritiskom ali će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom, koje joj Zapad stvara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, više puta je govorio o akcijama ruskih vlasti, uključujući i u vezi sa specijalnom vojnom operacijom na teritoriji Ukrajine.

Šef diplomatije EU je dosledan pristalica oštrih mera prema Ruskoj Federaciji, a i njemu je u martu potvrđeno, da su zemlje EU iscrpile dozvoljeni arsenal sankcija.

U svojim poslednjim izjavama, političar je priznao da je trenutni kurs rublje posledica delovanja vlade Ruske Federacije:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rublja je pokazala jaku otpornost.

Putin sada insistira da se gas plaća u rubljama, da bi se podržala valuta.

Hajde da vidimo šta se dešava.

Tako je Borel priznao da ranije uvedene sankcije nisu imale značajan uticaj na rusku ekonomiju i kupovnu moć stanovništva zemlje.

To je potvrdio i premijer Poljske Mateuš Moravjecki, koristeći isti argument kao i Borel – vraćanje rublje na presankcione vrednosti.

Američki zvaničnici imaju svoje viđenje situacije.

Na primer, direktor za komunikacije Bele kuće Kit Bedingfild smatra, da su ruske zaštitne mere doprinele veštačkom rastu rublje, pa se više ne može smatrati pokazateljem stanja ruske ekonomije.

Podsetimo, nakon uvođenja velikih sankcija protiv Ruske Federacije, kurs rublje prema dolaru i evru pao je na rekordne nivoe.

Nakon uvođenja niza zaštitnih mera, uključujući promenu šeme plaćanja prirodnog gasa, koji se isporučuje neprijateljskim zemljama, kurs rublje se vratio na svoje prethodne, pre sankcione pozicije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruska vojna operacija u Ukrajini i posledični ekonomski embargo Moskve od strane Zapada najveći je preokret u svetskoj politici, barem od kraja Hladnog rata.

Rezultat će biti potpuno preformatiranje spoljnoekonomskih odnosa zemlje i njenog ekonomskog modela, kao i utapanje Rusije i SAD u dugotrajnu vojno-političku konfrontaciju, u istočnoj Evropi.

Oba faktora će imati direktan uticaj na situaciju u istočnoj Aziji usred postepeno rastuće konfrontacije između Kine i tamošnjeg Vašingtona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao rezultat stajanja po strani krize i pozivanja stranaka na uzdržanost, Peking će biti jedini svetski centar moći, koji će dugoročno imati koristi od ukrajinske katastrofe.

Moguće je da će događaji u Ukrajini predodrediti uspeh Kine, u suprotstavljanju SAD.

Stav Kine o ukrajinskoj krizi

Kineski stav o ukrajinskoj krizi je u najvećoj meri izražen u telefonskom razgovoru njenog ministra spoljnih poslova Vang Jia, sa nizom njegovih evropskih kolega.

Ukratko, sve se svodi na pet tačaka:

Kina smatra da je neophodno zaštititi i poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja.

Kina se zalaže za zajedničku, održivu, sveobuhvatnu bezbednost.

Bezbednost nekih zemalja se ne može pojačati na račun drugih jačanjem ili širenjem vojnih blokova.

S obzirom na pet talasa širenja NATO-a, legitimni bezbednosni zahtevi Rusije moraju se ozbiljno shvatiti i na njih treba pravilno odgovoriti.

Kina pomno prati situaciju u Ukrajini i ono što se tamo dešava, nije ono što bi želela da vidi. Strane moraju biti uzdržane, izbeći eskalaciju i sprečiti humanitarnu krizu i smrt civila.

Kina podržava sve diplomatske napore, koji bi mogli da dovedu do mirnog rešenja ukrajinske krize.

Kina pozdravlja direktan dijalog između Rusije i Ukrajine.

Ukrajinsko pitanje ima složen istorijski kontekst. Ukrajina treba da bude most između Istoka i Zapada, a ne linija konfrontacije velikih sila.

Kina takođe podržava dijalog između EU i Rusije o evropskoj bezbednosti.

Savet bezbednosti UN bi trebalo da igra konstruktivnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize i izbegava akcije, koje bi mogle da pogoršaju tačke spora.

Kina je izrazila žaljenje zbog tragedije, koja je u toku i pozdravlja sve pregovore, koji vode ka miru.

To je retorika koja se tradicionalno čuje iz Pekinga o sukobima i krizama, u koje nije uključen.

Vlada Si Đipinga izbegavala je da osudi Rusiju, dok je uputila prikrivene kritike Zapadu, zbog širenja NATO-a i njegove nespremnosti da sasluša zabrinutost Moskve, za bezbednost.

Kineski zvaničnici ne nazivaju ruske akcije u Ukrajini „invazijom“. Njeni državni mediji ne objavljuju materijale, koji Moskvu i njenog predsednika predstavljaju u negativnom svetlu.

U kineskoj blogosferi, Vladimir Putin, kao i njegove akcije i retorika u vezi sa ukrajinskom operacijom, nailaze na široko odobravanje nacionalistički orijentisanih ljudi, koji povlače paralele između ove situacije i odnosa Kine sa Tajvanom.

Uprkos široko rasprostranjenim spekulacijama da bi Peking, kao jedini preostali prijateljski veliki trgovinski partner Rusije, mogao da izvrši pritisak na Moskvu, da zaključi mirovni sporazum što je pre moguće, nema naznaka da je Peking uopšte razmišljao o tome.

Kina je zauzela stav neutralnosti, koji je prijateljski nastrojen prema Rusiji u vezi sa konfliktom.

Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova zemlje i kineskog bankarskog regulatora više puta su naglašavali svoju nameru da u potpunosti održe odnose sa Rusijom, uprkos teškoj situaciji.

Tokom glasanja u Savetu bezbednosti UN o ukrajinskoj krizi, Kina je izostala, odlučivši da ne podrži ruski veto.

Ali isto je bilo i tokom krimske krize.

U principu, Kina ne može da prizna presedane, koji podržavaju promenu statusa teritorija na osnovu referenduma (kao što se desilo u Krimskoj, Luganskoj i Donjeckoj Republici), jer će to uticati na problem Tajvana.

Takođe treba napomenuti da Rusija ne priznaje i ne podržava kinesku poziciju u njenom teritorijalnom sporu sa Indijom, niti kineske pretenzije na Južnokinesko i Istočnokinesko more.

Američke izjave o „razgovorima“ sa Kinom o situaciji oko Ukrajine, pa čak i o tome da Kina malo razmatra sankcije Vestenta, odvojene su od stvarnosti.

Ovo nije prvi put da se ovakva situacija dešava.

Predsednik Barak Obama je 2014. godine pokušao da ubedi Kineze, da ne sklapaju sporazum sa Rusijom o izgradnji gasovoda Snaga Sibira, koji je ipak potpisan, u maju iste godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE