Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, da je zadovoljan sastankom, koji je imao s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu i istakao da je to bio najznačajniji sastanak, od svih u francuskoj prestonici.

On je rekao da je s Makronom razgovarao i o situaciji na Kosovu ali da ne može da govori, o detaljima.

„Čini mi se da poštuje to, što ga ne lažem i što govorim istinu i što, ono što kažemo to i uradimo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Verujem da možemo velike stvari da potpisujemo u Beogradu kada dođe, biće tu mnogo detalja, o kojima ćemo da govorimo.

Nije danas trenutak za sve“, rekao je Vučić.

Upitan da li je Makron dao neki predlog rešenja situacije na Kosovu, Vučić je kazao da su Srbi s Kosova javno napisali u svom zvaničnom saopštenju, šta su uslovi za povratak u institucije ali da smo od toga „mnogo daleko“.

„Dobar sastanak iz ugla naših bilateralnih odnosa, nekih drugih odnosa ali ne mogu o svemu da govorim“, istakao je Vučić.

Kada je u pitanju eventualni sastanak sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Parizu, Vučić kaže da je postojala mogućnost susreta i da je on uvek spreman, ali da ne veruje da će do njega doći.

Na pitanje novinara o takozvanom planu u tri tačke za rešenje situacije na Kosovu, a čija je suština da obe strane prihvate nemačko-francuski predlog i da se Srbija saglasi da se o zajednici srpskih opština raspravlja u okviru tog predloga, Vučić je upitao „kako to mislite da nam neko stavlja nešto, što treba da dobijemo u nekakav zaključni sporazum, a to je prvo što je trebalo da bude ispunjeno“.

Sankcije Rusiji samo ako nam nad glavom bude visio „Damoklov mač“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi Srbija možda mogla da promeni stav o uvođenju sankcija Rusiji samo ako joj, kako je rekao, nad glavom bukvalno bude visio Damoklov mač.

A to, trenutno nije slučaj, dodao je.

„Niko to, ne zna bolje od mene jer niko nema takav direktan kontakt u Evropi i svetu, kao ja.

Najbolje znam dokle možemo“, kazao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Parizu posle sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ocenio je da je od početka rata u Ukrajini, Beograd izdržao „270 dana najtežih pritisaka u savremenoj srpskoj istoriji“.

„Mi smo posle četiri dana izašli u javnost sa zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost.

Te zaključke nije pisao neki tim nego lično ja svojom rukom.

Ti zaključci su politika koju vodimo, to je moj i život slobodne i slobodarske Srbije.

Oni su naša suština, naše biće.

Možda možemo toga da se odreknemo samo ako bukvalno imamo Damoklov mač nad glavom“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija ne odstupa od politike, koja se zasniva na čuvanju međunarodnog javnog prava, osudi onih, koji to pravo krše i ulaze na teritoriju drugih zemalja ali i na stavu da ne vodi politiku sankcija, „posebno ne prema onima, koji su nas zaštitili 2015. godine i pomagali nam oko očuvanja našeg teritorijalnog integriteta“.

„U tim zaključcima je sve ono za šta se borimo.

To je zapisano da bi ostalo u istoriji, kako je jedna mala slobodna i slobodarska zemlja mogla da kaže nešto drugačije, od svih ostalih.

A to, što ću da čujem sa milion strana kako nešto moram, pa vidite da ne moram.

Ako i kad budem morao, ne zbog sebe, već zbog nacije, onda ću da izadjem pred narod i to da kažem“, rekao je Vučić.

Upitan da prokomentariše povlačenje Rusa iz Hersona, rekao je da je očigledno da postoje razgovori, koje više ne negiraju, ni Sjedinjene Američke Države, niti Rusija.

„To je dobra stvar, to je dobra vest. Kada postoje neki razgovori nekom će se rešenju približavati“, rekao je Vučić i kazao da je zadovoljan, što je njegova procena, po tom pitanju bila pogrešna.

Dodao je da je mislio da će Rusija prižiti žešći otpor oko Hersona ali da je i tu pogrešio i istakao da to pokazuje da moramo da „budemo svesni da moramo sami da kreiramo svoju budućnost i o sebi da brinemo“.

Pariz: Aleksandar Vučić stigao u dvodnevnu posetu Francuskoj. Nakon sastanka sa Emanuelom Makronom sutra sledi razgovor sa Žozepom Boreljom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u dvodnevnu posetu Parizu. Očekuje ga sastanak sa francuskim predsednikom Makronom i Žozepom Borelom.

Susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom dolazi u momentu, kada je Beogradu predstavljen nemačko-francuski plan za rešavanje kosovskog problema.

Za sutra je planiran radni ručak sa predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

Dolazak u Pariz najavio je i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji je na svom Fejsbuk profilu naveo je da je moguće da će se na Mirovnom forumu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Poslednji put Vučić i Makron koji su do sada imali 15 susreta, razgovarali su početkom oktobra, u okviru samita o inicijativi za uspostavljanje Evropske političke zajednice, kada je održan trilateralni sastanak u Pragu, kojem je pristvovao i nemački kancelar Olaf Šolc.

Pariski forum o miru, pod motom “Savladavanje višeslojnih kriza” sutra će otvoriti predsednik Francuske Emanuel Makron i on će okupiti državnike i eksperte iz celog sveta.

Pariski mirovni forum ima za cilj podsticanje međunarodne saradnje u savladavanju globalnih izazova i očuvanju mira.

Od 2018. se Pariski mirovni forum posvećuje pronalaženju konkretnih rešenja i mera za suočavanje sa globalnim izazovima.

Posebnost tih mera i rešenja je da imaju međunarodnu dimenziju, jer u izradi učestvuju različiti akteri iz celog sveta.

Borba protiv klimatskih promena je jedna od tema, kojom se bavi Forum već duže, a pandemija je otežala postizanje ciljeva u toj oblasti.

Od rata u Ukrajini veći deo sveta je pogođen posledicama tamošnjih sukoba, kroz humanitarne krize, rastuću inflaciju i cene energenata, kao i rastuću nesigurnost u snabdevanju namirnicama ali i političkim i ekonomskim poremećajima većih razmera, pa je ove godine najveći fokus upravo, na toj temi.

Tako i sam moto dvodnevnog skupa ukazuje da će se učesnici posvetiti pitanju kako zaustaviti rat u Ukrajini ali pre svega i kako se suočiti sa posledicama, sprečiti polarizaciju u svetu, koji bi minirali kolektivne napore.

Na različitim panelima, sutra i prekosutra, razmotriće se višeslojne krize sa kojima se suočavamo trenutno i učesnici će pokušati da daju svoj doprinos u savladavanju problema.

N1-Tanjug, RTS/Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina se već dugo žali na američke sankcije i trgovinska ograničenja koja pogađaju kineske kompanije, nazivajući ih eksteritorijalnom primenom američkog zakona.

„Crveni zmaj” krenuo je u kontraofanzivu protiv američkih i evropskih kaznenih mera.

Kineski parlament usvojio je zakon protiv stranih sankcija.

Ovim potezom Peking, uoči samita G7 u Velikoj Britaniji, šalje jasnu poruku da više neće trpeti zapadne lekcije o navodnom kršenju ljudskih prava i da će to imati cenu, pre svega ekonomsku.

Kina je poslednjih meseci počela da uzvraćala udarac Vašingtonu, Londonu i Briselu, uvodeći sankcije njihovim visokim zvaničnicima.

Međutim, donošenje novog propisa kao svojevrsne „pravne odmazde” ubrzano je i zbog prošlonedeljne odluke Vašingtona da proširi crnu listu kineskih kompanija u kojima će Amerikancima biti zabranjeno da investiraju.

„Cilj zakona je da čvrsto zaštiti suvereno dostojanstvo i suštinske interese zemlje i suprotstavi se zapadnoj hegemoniji i politici moći”, rekao je na brifingu portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbing.

Među usvojenim pravnim merama koje su već zabrinule evropske biznismene zbog opasnosti da će im poslovanje u Kini biti znatno otežano jesu: odbijanje izdavanja viza, zabrana ulaska, deportacija, zatvaranje firmi, zamrzavanje imovine pojedinaca ili preduzeća koji se budu pridržavali stranih sankcija usmerenih protiv kineskih zvaničnika i domaćih kompanija.

Zakon praktično omogućava domaćim sudovima da kazne strane kompanije za koje se bude utvrdilo da se pridržavaju ograničenja i mera koje donose druge zemlje, a usmerene su protiv Kine.

Stalni odbor Nacionalnog narodnog kongresa NPK (kineski parlament), čijih se 14 potpredsednika nalazi pod američkim sankcijama zbog zakona o Hongkongu, očito je žurio sa donošenjem kako bi „pokazao zube” Beloj kući.

Naime, na proširenom spisku od 59 kineskih firmi u koje američki investitori od 2. avgusta više neće moći da ulažu našli su se i telekomunikacioni džin „Čajna mobajl”, kompanija za video-nadzor „Hikvižn”, Kompanija za izgradnju železničke infrastrukture i Nacionalna ofšor naftna korporacija (CNOOC).

Kina se već dugo žali na američke sankcije i trgovinska ograničenja koja pogađaju kineske kompanije, nazivajući ih eksteritorijalnom primenom američkog zakona.

Otkako je Bajden pojačao pritisak na Kinu zbog krađe intelektualne svojine i navodnog kršenja ljudskih prava u Hongkongu i provinciji Sinđang, Peking je rešio da usvoji i set mera kako bi se tome suprotstavio.

Tome je kumovala i pojačana „hladnoratovska” retorika američke administracije o potrebi obuzdavanju sve agresivnije Kine.

„Nove kontramere protiv šamaranja sankcijama Kine predstavljaju precizan odgovor protiv američkih pokušaja da uspostave zajednički front protiv Pekinga.

Delovaće kao snažno sredstvo odvraćanja na zemlje koje uvode sankcije”, kaže se u uvodniku pekinškog „Global tajmsa” povodom usvajanja zakona.

Ali, privredna komora EU u Pekingu je uznemirena zbog nedostatka transparentnosti u vezi s donošenjem i primenom propisa.

„Izgleda da se Kini žuri. Ovakva akcija nije pogodna za privlačenje stranih investicija ili umirivanje kompanija koje sve više osećaju da će kao pioni biti žrtvovani u partiji političkog šaha”, kaže za Rojters Jerg Vutke, predsednik Komore u kineskoj prestonici.

Šaen Vu iz advokatske firme „Pol Hejstings” u Hongkongu upozorava da će se zbog novog zakona strane firme koje hoće da posluju u Kini naći pod sve većom kontrolom regulatornih tela.

Na ove primedbe kineski pravnici odgovaraju da je Peking jednostavno prepisao pravila iz američkih i evropskih priručnika kojima su poslednjih godina donosili kaznene mere i zakone.

„Kina nije ranije imala ni ekonomsku moć, ali ni političku volju da koristi pravna sredstva za odmazdu protiv američkih sankcija.

Sada ima i jedno i drugo” naglašava Vang Đengju, profesor prava na Gradskom univerzitetu Honkong.

Ovaj pravni stručnjak kaže da je saradnja najbolja opcija, ali da SAD to ne žele: „Odmazda, kao što je ovaj zakon, druga je po redu najbolja opcija”.

Bing Ling, profesor kineskog prava na Univerzitetu u Sidneju, kaže da će ovaj zakon omogućiti stranim preduzeća koja hoće da posluju u Kini da bolje procenjuju i odmeravaju moguće geopolitičke rizike.

„Ali đavo je u detaljima. Ako zakon bude dao veliku i nekontrolisanu moć vladi, to im možda neće pomoći”, ističe Ling za „Saut Čajna morning post”.

Politika