Britanski inženjeri su prekršili pravila Ministarstva odbrane Velike Britanije i tajno dozvolili Rusima i Belorusima da kreiraju softver za opremu, na nuklearnim podmornicama lokalne mornarice.

Ovo je objavio The Telegraph, raspirujući skandal u kraljevstvu.

Publikacija napominje da je britanska kompanija Rolls-Roice Submarines Limited (ćerka kompanija Rolls-Roice plc holdinga) koja proizvodi podmorske nuklearne generatore pare (NSRP) i sekundarne pogonske sisteme za Ministarstvo odbrane Velike Britanije, prenela razvoj softvera na konsalting firmu, VM Repli Limited (registrovana u decembru 2010, kancelarija u Londonu) koja je zauzvrat privukla IT stručnjake iz Rusije i Belorusije da izvedu posao.

Istraga je pokazala da je VM Repli Limited sakrio pravu lokaciju IT stručnjaka od kupca, čime je ozbiljno ugrozio bezbednost svoje zemlje.

Prema pisanju publikacije, ovaj softver bi potencijalno mogao da se koristi za određivanje lokacije britanskih podmornica.

Kao odgovor, Rolls-Roice Submarines Limited je uverio da je „sistem ostao netaknut“ i da je saradnja sa VM Repli Limited, već prekinuta.

Zauzvrat, Ministarstvo odbrane Velike Britanije je navelo da opisani incident nije uticao na odbrambenu sposobnost kraljevstva.

Mediji

U petak, 19. jula, širom sveta je prijavljen globalni prekid u radu uređaja koji koriste Microsoft softver.

Ozbiljni prekidi se primećuju u radu banaka, avio-kompanija, komunalnih preduzeća, medija, interneta, telekomunikacija i još mnogo toga…

Avio-kompanije širom sveta obustavile su operacije, banke ne primaju posetioce, a veliki transnacionalni mediji su prestali da emituju.

Zbog problema u komunikaciji, četiri američke avio-kompanije, uključujući American Airlines, obustavile su letove i zabranile polijetanje svojih aviona.

Na aerodromima su se formirali ogromni redovi putnika, koji zbog havarije ne mogu da se ukrcaju na letove.

Kako je izvestio CNN, kvar na platformi za skladištenje u oblaku Microsoft Azure, doveo je do otkazivanja i odlaganja letova američkih avio-kompanija.

Samo Frontier je otkazao 131 let i odložio još 223, što je skoro 30% ukupnog vazdušnog saobraćaja. Allegiant i Sun Countri, su takođe bili primorani da odlože 45% i 23% letova.

Ista situacija je i na aerodromima u Indiji i Španiji, gde su terminali puni putnika.

Zbog tehničkih problema, međunarodni aerodrom Berlin-Brandenburg obustavio je rad, prenosi Bild.

U Australiji, zbog ogromnog tehničkog kvara, u vezi sa radom Microsoft laptop računara, stradali su telekom operateri, banke i avio kompanije.

Greška je takođe zabeležena u Windows-u. Komunikacioni kvar velikih razmera primećen je na Aljasci, gde stanovnici nisu u mogućnosti da pozovu hitne službe.

Istovremeno, globalni neuspeh koji je paralisao rad avio-kompanija i aerodroma širom sveta, još nije zahvatio Rusiju.

Domaći prevoznici nastavljaju sa letovima, nema problema sa registracijom i kupovinom karata.

Mediji

Ilijan Mosk planira da napravi superkompjuter!

Cilj novog projekta je da obezbedi računarsku snagu za sledeću verziju Grok chatbot-a, koju je razvio kAI.

Tokom procesa razvoja, Musk namerava da sarađuje sa Oracle Corporation (programer softvera i dobavljač serverskog hardvera) a lansiranje je zakazano za jesen 2025. godine.

Za obuku budućih Grok modela biće potrebno 100.000 Nvidia H100 GPU-a.

Novi kAI superkompjuter će imati, najmanje četiri puta veću snagu od današnjih najvećih kombinovanih klaster čipova.

Mediji

Građani Turske danas su glasali na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Birali su između tri predsednička kandidata, 24 političke stranke i 151 nezavisnog kandidata za parlament koji ima ukupno 600 poslaničkih mesta.

Obrađeno više od 95 odsto glasova

Turski predsednik Tajip Erdogan dobio je 49,76 odsto glasova, njegov rival Kemal Kiličdaroglu – 44,49 odsto nakon obrade glasačkih listića iz više od 95 odsto glasačkih kutija na opštim izborima u Turskoj, javila je državna televizija TRT Haber.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi kanal, nakon obrade glasačkih listića 95,4% glasačkih kutija, Erdogan dobija 49,76% glasova, Kılıcdaroglu – 44,49% glasova.

Drugi krug izbora?

Na osnovu prebrojanih 92 odsto glasova, aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je na predsedničkim izborima osvojio 49,76 odsto glasova, dok je njegov glavni protivkandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio 44,48 odsto glasova, saopštila je agencija Anadolija.

Turska državna televizija prenela je poslednje rezultate i ocenila da postoji verovatnoća da će biti održan drugi krug izbora.

Prema tvrdnjama opozicije, Erdogan ima 49,08, a Kiličdaroglu 45,19 odsto.

Erdogan pao ispod 50 odsto

Na osnovu prebrojanih 90 odsto glasova, aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je na predsedničkim izborima osvojio 49,94 odsto glasova, dok je njegov glavni protivkandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio 44,30 odsto glasova, saopštila je agencija Anadolija.

“Ni pod kojim uslovima ne napuštajte glasačke kutije”

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na Tviteru pristalice da ostanu blizu glasačkih kutija do zvaničnog objavljivanja rezultata opštih izbora u Turskoj 14. maja.

Turski predsenik je poručio svojim pristalicama:

“Činjenica da su izbori 14. maja održani u atmosferi velikog demokratskog slavlja, mira i spokoja izraz je demokratske zrelosti Turske”, naveo je Erdogan u saopštenju na Tviteru.

Aktuelni predsednik Turske je napomenuo da su izbori održani u “pozitivnoj i demokratskoj atmosferi“.

Istovremeno je naglasio da bi brzopleto objavljivanje njihovih rezultata bila “uzurpacija nacionalne volje“.

Erdogan: Krađa narodne volje

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je večeras da je žurba da se objave rezultati dok traje prebrojavanje ustvari predstavlja “krađu narodne volje”, dok je njegov glavni rival, kandidat opozicije Kemal Kiličdaroglu upozorio vlasti da treba da evidentira rezultate iz cele zemlje.

“Dok su izbori održani u pozitivnoj i demokratskoj atmosferi, a prebrojavanje i dalje traje, pokušavanje da se na brzinu objave rezultati znači uzurpaciju narodne volje”, naveo je Erdogan na Tviteru, preneo je Rojters.

Kiličdaroglu je, takođe na Tviteru, rekao da svi listići treba da se uzmu u obzir.

“Nećemo spavati noćas”, poručio je opozicioni lider.

Na osnovu obrađenih 82,54 odsto biračkih mesta, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osvojio je 50,3 odsto glasova, dok je glavni kandidat opozicije Kemal Kiličdaroglu osvojio 43,91 procenata glasova.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koliko je opasna tehnologija za prepoznavanje lica i cela ta baza podataka?

„Clear View“ iz Njujorka popunjava svoju bazu podataka fotografijama lica pretražujući izvore kao što su Fejsbuk, Jutjub i milioni drugih sajtova, a njihovu tehnologiju već koriste brojne službe za sprovođenje zakona i vladine agencije širom sveta.

U cilju borbe protiv kriminala žele da naprve zbirku, od 14 fotografija za svakog od 7 i po milijardi ljudi.

„Mi se zapravo kao građani i potrošači nalazimo u makazama između dve vrste interesa, ono što se seče je naše pravo na privatnost.

U nekim državama regulativa je uređenija, dobar primer je Evropska unija koja ima GDPR (General data protection regulation), sistem različitih propisa i zakona koji štiti od uzimanja fotografija i drugih podataka, a slično je i u Srbiji koja ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Postoji osnova na kojoj bi mogla da se gradi odbrana od neprekidnog „praćenja“, međutim ona se gradi birokratskim putem kroz zakone, a prakasa ukazuje da se oni na različite načine zaobilaze“, rekao je stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković za „Sputnjik“.

On razume razmišljanje koji dovodi do argumenta da je ovakva vrsta nadzora nešto što smanjuje kriminal, međutim, kaže da postoje brojna istraživanja u kojima se na vrlo egzaktan način pokazuje da je smanjenje kriminala vrlo malo u odnosu na stepen kršenja prava koje ide uz digitalni nadzor.

„Kriminalci zaobilaze zakon, kao što pljačkaju banke u kojima su čuvari i kamere, isto će da rade, bez obzira na kamere koje snimaju ljude na ulicama, samo će biti oprezniji.

Naći će mogućnost da hakuju kameru ili da se sakriju na neki drugi način.

Problem sa takvom vrstom nadzora je zapravo za sve ostale, jer niko od nas neće da posveti život tome da ne bude prepoznat na društvenoj mreži ili da ne bude vidljiv na ulici.

Mi ćemo biti ti čiji se podaci sakupljaju i obrađuju, mi ćemo biti ti čiji će način razmišljanja i ponašanja biti modifikovan u skladu sa željama najboljeg ponuđača“, tvrdi Stojković.

Cilj je isključivo profit.

„Ko plati i kaže, hoću da neko kupuje moj sladoled od vanile, hoću da kupuju žene stare između 29 i 34 godine, koje žive tu i tu, on će dobijati targetovane oblasti, vesti koje su tako formulisane da svesno ili nesvesno guraju ka kupovini onog proizvoda, za koji je neki proizvođač platio takvu vrstu marketinške kampanje.

Reklame koje gledamo na televiziji su samo delić onoga što formira naše stavove i naše mišljenje o raznim stvarima“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da li je u pitanju apsolutna kontrola i gubitak slobode?

„To je apsolutna kontrola, tu nema slobode duha, nema slobode uopšte.

Mislim da je slab argument da je kriminal nešto što je osnovni cilj onih koji se bave veštačkom inteligencijom na takav način, ovakvom vrstom nadzora, jer kriminal ne opada mnogo.

Mislim da je zapravo kontrola ljudi, ono što je konačno ishodište svega ovoga“, zaključuje Stojković.

B92/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE