Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.

Zeleno finansiranje čine obveznice i zajmovi za projekte koji utiču na smanjenje emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena.

Kod nas postoji gotovo deceniju, ali nije dovoljno razvijeno, pre svega zato što nisu postojali standardi na osnovu kojih bi finansijeri mogli da odrede koje projekte takvim zajmovima mogu i treba da podrže, a s druge strane, ni građani nisu znali za šta mogu da ih traže.

Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.

“Sama činjenica da imam kuću u kojoj ni jedan jedini dinar ne ide na struju i da ću dodati toplotno grejanje sa toplotnom pumpom koja takođe neće trošiti ni struju, ni biomasu, niti bilo šta slično, dovoljno govori o tome da svi imamo interes ali taj interes i tu percepciju treba ljudima približiti”, rekao je za RTS Nikola Rađenović, koji je ugradio solarne panele na porodičnu kuću.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I tako je Nikola postao zeleni finansijer.

Mogu to da budu i kompanije, bitno je da se ulaže u projekte koji doprinose očuvanju prirode.

“Nudimo preko partnerskih institucija specijalne programe i za fizička lica i za mala i srednja preduzeća, dajemo određeni podsticaj finansijski nakon implementacije zelene investicije i ti podsticaji idu do 15 odsto za mala i srednja preduzeća i dvadeset odsto fizička lica”, kaže Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu.

Te povoljne kredite za zamenu prozora, izolaciju, efikasnije grejanje, građani mogu da dobiju preko banaka ili lizing kompanija.

Za šta sve može da se dobije zeleni zajam nedavno je standardizovano u Evropskoj uniji.

“Institut će već u oktobru objaviti ove standarde kao srpske i učiniti ih dostupnim zainteresovanim stranama u Republici Srbiji.

Potrudićemo se da predstavnici komisije za standarde u najkraćem mogućem roku objave ove standarde i na srpskom jeziku kako bismo olakšali njihovu primenu”, navela je Tatjana Bojanić, direktorka Instituta za standardizaciju.

Sekretarka komisije za zaštitu životne sredine Marina Donić navela je da će ti standardi u velikoj meri pomoći svim organizacijama da primene te zahteve i da svu svoju proizvodnju i svu svoju tehnologiju usmere u tom pravcu kako bi bila manja potrošnja prirodnih resursa, a što manje zagađenje životne sredine.

Uz kredite iz međunarodnih izvora, država Srbija bespovratno daje novac za popravljanje izolacije, postavljanje solarnih panela, zamenu drvenarije. Cilj je isti – ekološki zdravija sredina.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pitka voda se uzima zdravo za gotovo u mnogim delovima sveta ali kako vreme odmiče postalo je očigledno da su nam potrebna nova rešenja za rešavanje rastućeg problema nesigurnosti vode.

Oko 2,2 milijarde ljudi borilo se za dobijanje sveže vode za piće od 2019. godine, a stvari bi se mogle pogoršati sa nedostatkom hrane i siromaštvom, koje je pogodilo svetsko stanovništvo od proleća 2020. godine.

Da stvar bude još izazovnija, smatra se da se oko 97% vode na Zemlji ne pije (za šta ionako znamo), što naglašava potrebu za otkrivanjem i stvaranjem novih izvora vode.

Srećom, mnoga mesta u svetu počinju da prihvataju tehnologiju, koja nam je potrebna za rešavanje ovog problema: a to se dešava u Keniji, gde je jedno selo postiglo izuzetan uspeh na način na koji bi čitav svet mogao imati koristi u bliskoj budućnosti.

Solarna elektrana proizvodi vodu za desetine hiljada ljudi svaki dan.

Kenija je sedma po veličini država u Africi sa preko 53 miliona ljudi, a nedavno je jedna nevladina organizacija (NVO) po imenu Give Pover radila na korišćenju tehnologije, kako bi stanovnicima te zemlje obezbedila čistu pijaću vodu.

Njihova najveća nedavna priča o uspehu dogodila se u selu po imenu Kiunga, gde je instaliran sistem za desalinizaciju na solarni pogon.

Novi sistem može proizvesti dovoljno vode za 35.000 ljudi dnevno (oko 70.000 vođa), što znatno olakšava život stanovnicima sela.

Ranije su bili primorani da putuju svaki dan po jedan sat, kako bi došli do izvora vode, za koji se govorilo da je pun parazita i zagađivača.

Prema neprofitnoj organizaciji Vater.org, 32%, Kenija se oslanja na „nepoboljšane“ izvore vode, koji su u opasnosti da dobiju ovakve probleme.

To je dobar način da se kaže, da je kvalitet vode opasan po život, za mnoge ljude u tom području ili je barem bio do završetka ovog projekta.

Tokom sušne sezone, mnogi Kenijci su primorani da jedu, piju i kuvaju sa onom što Give Pover opisuje kao „prljavu i zagađenu“ vodu.

Mnogi ljudi piju slanu vodu koja izaziva mučninu i povraćanje, između ostalih simptoma, uključujući i one koji su dugoročno daleko gori.

U kombinaciji sa bezobrazno dugim putovanjem, organizacija je znala da mora da uđe i učini nešto.

Uspeh nove inicijative mogao bi biti predložak za donošenje zdrave vode višeg stepena čistoće onima, koji su u opasnosti.

Desalinizacija se ne koristi u širokoj upotrebi ali obećava velike benefite za zajednice, kojima je potrebna.

Za korišćenje je potrebno mnogo energije, zbog čega je aspekt dizajna Give Pover-a na solarnu energiju toliko genijalan i važan.

Proces desalinizacije funkcioniše tako što se so i minerali odvajaju od vode kroz membranu.

Tečnost prolazi kroz osmotski proces u kome je prirodno stanje projektovano tako da ima jednake količine vode, minerala i soli sa svake strane membrane.

Nakon naknadne obrade, hemijski proces se obično koristi i za desalinizaciju.

Give Pover se uhvatio u koštac sa nekim od ovih izazova koristeći solarne farme vode, solarne panele, Tesline baterije i pumpe za vodu.

Finalni proizvod je jedinstven i po tome što ne proizvodi ostatke fiziološke otopine, ​​koji zagađuju životnu sredinu.

Pogledajte video snimak u članku, kako biste bili svedoci prvog emotivnog trenutka, kada je slavina uključena u ovom selu i svakako podelite ovaj članak sa svima koje poznajete, a koji nisu svesni ovog uspeha u pružanju pomoći onima, kojima je pomoć potrebna!

Borba.Info

„Nisu sve raspisale javni poziv za kompanije, čekamo i da se formiraju komisije i da sredinom avgusta budu raspisani pozivi ka građanima.”

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je u Vrbasu da će ministarstvo početkom septembra raspisati javni poziv za dodelu subvencija za solarne panele, kao i da će se do kraja godine realizovati i drugi poziv za zamenu stolarije.

Mihajlović je danas, nakon potpisivanja ugovora o rekonstrukciji i energetskoj sanaciji osnovne škole i predškolske ustanove u Vrbasu vrednih skoro milion i po evra, rekla da će procedura za dodelu subvencija za solarne panele biti kao i za projekat zamene stolarije i da će država obezbediti polovinu potrebnih sredstava.

Ona je navela da očekuje da će sve lokalne samouprave najpre završiti svoj deo posla za prvi poziv.

„Nisu sve raspisale javni poziv za kompanije, čekamo i da se formiraju komisije i da sredinom avgusta budu raspisani pozivi ka građanima.

Drugi poziv će biti u decembru i pozivam sve gradove i opštine da se prijave, imaćemo svake godine tri poziva ali ne smemo da dozvolimo da projekat traje narednih 20 godine“, rekla je Mihajlović, saopštilo je ministarstvo.

Ministarka je izjavila i da će nakon završetka radova u osnovnoj školi i predškolskoj ustanovi u Vrbasu, računi za električnu i toplotnu energiju biti znatno umanjeni, a ukupna emisija ugljen-dioksida biće smanjena za 40 odsto, odnosno za oko 400 tona godišnje.

Ona je rekla da je ovo nastavak projekta podizanja energetske efikanosti i upravljanja energijom koji Ministarstvo realizuje zajedno sa jedinicama lokalne samouprave i ambasadom Švajcarske.

„Kada u aprilu budu gotovi radovi, svi ćemo imati priliku da vidimo kako će ovaj i ostali objekti izgledati i koliko projekat znači.

Novac koji smo izdvojili nije mali, ali će uštede biti još veće, a ako računamo i Kruševac, Paraćin i Užice, gde se takođe sprovodi ovaj projekat, onda je to 1.500 tona manje“, istakla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, ovo je deo dugoročnog cilja Srbije, smanjenja potrošnje energije za 40 odsto do 2030. godine.

„Takođe, plan je da imamo bar 50 procenata energije dobijene iz obnovljivih izvora, tek kada taj cilj postignemo možemo da govorimo o zelenoj agendi i o tome da se trudimo da imamo zdraviju životnu
sredinu“, naglasila je ministarka.

Prema njenim rečima, plan je da za pet godina Srbija podigne energetsku efikasnost na viši nivo, a za to će biti izdvojeno oko 150 miliona evra godišnje.

Načelnik Južnobačkog okruga Milan Novaković kazao je da je ovakav projekat, jedan od prioriteta svih lokalnih samouprava u okrugu.

„Šest od 12 lokalnih samouprava učestvuje u projektu podizanja energetske efikasnosti.

Pozivam sve sugrađane da prate korake kako bi spremno dočekali primenu i u ovoj i narednoj godini“, rekao je Novaković.

Predsednik Opštine Vrbas Predrag Rojević, naveo je da Vrbas želi da bude lider u energetskoj efikasnosti.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, istakao je da njegova zemlja zajedno sa resornim ministarstvom podržava ovaj projekat i ujedno promoviše uvođenje evropske energetske nagrade i mera za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama u lokalnim samoupravama.

„Takođe, podržavamo proogram snabdevanja toplotnom energijom u Vrbasu u periodu od 2021. do 2030, koji pruža osnovu za energetsku tranziciju“, rekao je ambasador.

Beta

“Posle instaliranja sistema, potpisuje se ugovor sa lokalnom distribucijom koji će takođe biti jednostavan, tipski…”

Država će subvencionisati ugradnju solarnih panela.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da će procedura za dobijanje dozvola za ugradnju solarnih panela biti pojednostavljena novim zakonima o energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i da će se cela procedura završavati u četiri koraka.

„Nakon izrade projekta, lokalna samouprava daje odobrenje, jer nije više potrebna građevinska dozvola.

Posle instaliranja sistema, potpisuje se ugovor sa lokalnom distribucijom koji će takođe biti jednostavan, tipski”, navela je Mihajlović u saopštenju.

Prema njenim rečima, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije omogućiće domaćinstvima da smanje potrošnju i troškove električne energije, ali i doprineti zdravijoj životnoj sredini i povećanju učešća energije dobijene iz obnovljivih izvora, prenosi Beta

Ona je dodala da će država subvencionisati i ugradnju solarnih panela, a kada je reč o zameni stolarije i izolaciji, rekla je da očekuje da prvi ugovori sa građanima budu potpisani u avgustu.

„Trošimo u našim domaćinstvima 40 odsto više energije nego što troše prosečna domaćinstva u EU.

Zamenom stolarije i izolacijom ćemo uštedeti, trošiti manje energije.

U avgustu očekujemo prve ugovore sa građanima i videće se rezultati već sledeće grejne sezone”, izjavila je Mihajlović.

Politika