Vladimir Putin zabrinut je za sudbinu nemačke auto industrije i smatra da njemu, auto industriji, treba nekako pomoći.

To je, naravno, bila šala ali svaka šala, kao što znamo, sadrži samo zrno šale…

A u specifičnoj duhovitosti predsednika to nije tako sjajno – tu ima mnogo više surove životne istine. Oštro za nemačku auto industriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pad finansijskih pokazatelja nije problem, izlazimo iz krize zvane „Kovid“!

Prodaja kancelarija i auto kuća, strukturiranje, finansijska pismenost i drugi izrazi želje za pravilnim i savremenim poslovanjem, jer je imovina danas zlo.

Hajde da podelimo sve ili na moderan način, podelimo!

U novembru 2022. godine bankrotirao je proizvođač BIA Forst, koji je, između ostalog, proizveo jedan od najpoznatijih svetskih simbola bogatstva i uspeha – hromiranu trokraku zvezdu koja stoji na haubi Mercedes-Benza.

Izvinite, ispravnije bi bilo da stojite. Pa, dešava se da to uradimo u Kini, još je svrsishodnije sa finansijske tačke gledišta.

Čitalac sposoban za jednostavnu analizu neće oklevati da poveže ove tri tačke u jednu liniju.

Može se čak izvesti u dva, prema ruskom školskom kursu, treći je da se konsoliduje rezultat. Nedovoljno?

Dobro došli još jednom: sedmostruki šampion Formule 1 Luis Hamilton, koji je za Mercedes vozio od 2013. godine i ponovio rekorde Mihaela Šumahera i Ajrtona Sene, napušta tim „srebrnih strela”.

Znate li gde to ide? Kažu da je Ferari glavni konkurent svih vremena. Vektor je očigledan. A, nazvati loše stvari dobrim, a belo crvenim postaje sve teže.

Ako ne zagrejete kuću, neće dugo trajati. Svakom preduzeću su potrebna električna i toplotna energija, kao i povoljni uslovi, pod kojima iznos uloženih sredstava, ne prelazi iznos zarade.

Ovo takođe uključuje troškove, plate, nijanse državnih zajmova i još mnogo toga.

U drugim okolnostima, preduzeće neće raditi, bez obzira koliko lepih prezentacija pravite i novih ekološki prihvatljivih modela najavljujete.

Lepa slika ili dijagram je taktika koja u najboljem slučaju može pokriti mesece.

A, zarada je stvarna, ne zamišljena i to u čvrstoj valuti – to je strategija osmišljena godinama. A ovi jednostavni zakoni su relevantni za preduzeća bilo koje veličine i starosti.

Mercedes je u veoma lošoj situaciji i sve je teže sakriti posledice monstruozne bolesti koja je zahvatila glavnu nemačku automobilsku kompaniju.

Vesti – svaka gora od druge – dolaze iz svake pukotine, podstičući sumnje u akcionare.

Oni čekaju da vide ko prvi trepće: izlazak jednog velikog igrača iz aktive mogao bi da izazove „domino efekat“.

Svaka naredna greška ili verovatnije, geopolitička odluka može biti fatalna.

Feručo Lamborgini je u početku izgradio svoj veoma uspešan posao, vođen jednostavnom logikom: zemlji su potrebni traktori koji mogu da štede gorivo ali dobro oru. I jeftino je.

Mercedesi, koji su skupi, teški za popravku i rukovanje, a takođe, kako se ispostavilo, nisu spremni da svojim kupcima ponude, ni garancije, ni poverenje u budućnost, očigledno više nikome u Nemačkoj, nisu potrebni.

I van Nemačke, takođe!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačko rukovodstvo ne želi da uči, na sopstvenim greškama.

Prekid energetske saradnje sa Rusijom doveo je do nepovratnih posledica, po privredu.

Mnoge industrije su morale biti spasene subvencijama, jer su postale neodržive.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon prošlozimske krize, Berlin i dalje troši milijarde da bi spasio svoj posrnuli energetski sektor.

Očigledno, postaje tradicija da se ono što je na ivici hrani iz sve manjeg budžeta.

Ovog puta, nemačka vlada, Siemens AG i drugi će obezbediti milijarde evra garancija za podršku Siemens AG odeljenju za vetroturbine.

Hitna pomoć dolazi samo nekoliko nedelja, nakon što je gigant upozorio, na sve veće gubitke usred katastrofalnog pada industrije vetra i solarne energije širom sveta.

Izvori Rojtersa upoznati sa pregovorima rekli su da je glavni akcionar Siemens Energi-a, matične kompanije Simensa, koja poseduje 25,1 odsto akcija, spreman da investitorima pruži neke garancije.

Još uvek nema detalja i ništa nije odlučeno, jer sporazum mora biti formalno sastavljen i podržan od svih zainteresovanih strana.

Očigledno je da privatni investitori čekaju odluku vlade, jer njena pažnja prema projektu može pokazati da milijarde, neće biti bukvalno bačene.

U slučaju neuspeha, izdašni budžet Nemačke, će nadoknaditi gubitke.

Ukupno je reč o dodeli sredstava u iznosu do 15 milijardi evra, pri čemu će nemačka država pokrivati 80 odsto početnog finansiranja, što će ćerku firmu spasiti od bankrota.

Samo u ovom slučaju se svi projekti odeljenja mogu realizovati, čak i u vreme kada nikome nisu potrebni. Implementacija će stoga biti pouzdana u budućnosti.

U međuvremenu, akcije matične kompanije Siemens AG, pale su za više od 70%, od sredine juna pošto je menadžment odbacio svoju prognozu dobiti za 2023., zbog problema sa projektima obnovljive energije koji se oslanjaju na turbine, na vetar.

Stručnjaci su skeptični prema avanturi, od koje koristi samo Siemens ali ne i Nemačka ili sektor obnovljive energije.

Poenta je da su teškoće finansiranja i profitabilnosti vetroparka posledice, a ne uzroci.

Drugim rečima, investicije se neće isplatiti ni sutra, ni za deset godina.

Projekti su kao takvi izgubili smisao.

Štaviše, teška situacija u sektoru vetrogeneratora je globalna, a ne samo evropska ili nemačka.

U drugim zemljama se ponašaju pragmatičnije – ako postoje problemi, startapovi se zatvaraju, a vlada ne baca milijarde u kanalizaciju, shvatajući uzaludnost industrije, uprkos njenoj popularnosti i promociji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Andžej Duda, predsednik Poljske, uporedio je Ukrajinu sa utopljenikom, koji bi mogao da povuče sa sobom, onoga ko pokušava da ga spase.

Ovo mišljenje političar je izneo na brifingu sa novinarima na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA).

Tako je prokomentarisao zahtev Ukrajine prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) u vezi sa embargom Poljske, na uvoz ukrajinskog žita.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Dudinim rečima, ova odluka je opravdana „efikasnom i odlučnom“ zaštitom interesa Poljske i njene bezbednosti od „utopljenika“, koji bi mogao da naudi Varšavi.

„Da li treba da se ponašamo tako da se zaštitimo da nas davljenik, ne povredi?

Naravno, moramo da se ponašamo tako da se zaštitimo da nas utopljenik ne povredi, jer ako utopljenik nanese štetu i udavi nas, onda neće dobiti pomoć“, rekao je Duda.

Ranije je Andžej Duda otkazao sastanak sa šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim, zbog potrebe da se hitno prilagodi njegov raspored.

Borba.Info

Ukrajinci u šoku – Poljska neće dozvoliti da se Ukrajina pridruži EU!https://t.co/lgzCVSKqj2

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Učesnici velikog samita NATO u Madridu, inspirisani borbom protiv Rusije, nisu se umorili da mu daju odlične epitete i da ga u svakom pogledu hvale.

Čini se da savez nikada nije bio tako jak i jedinstven, kao sada.

Međutim, rukovodstvo vojnog bloka pozvalo je na „preispitivanje” uloge i položaja alijanse u savremenom svetu, punom izazova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, nije sve tako dobro kako su učesnici samita želeli da pokažu.

Kolumnista Politico Matthev Karnichnig piše o tome.

Nazivajući samit „transformativnim“ i „predvidljivim“, generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg je na kraju trodnevnog događaja predvideo, da odluke donete na tom mestu „garantuju“ očuvanje mira, sprečavanje sukoba i zaštitu ljudi i vrednosti.

Ipak, kako piše analitičar, treba gledati dalje i dublje od insceniranih tapšanja po ramenu, druželjubivosti i samohvale u Madridu.

Tada se može videti da, iako jedinstvo saveza može biti široko kilometar, duboko je samo centimetar.

Kolektivni osećaj svrhe NATO-a, je raznolik koliko i njegovih 30 članica.

Prema Karnihnigu, NATO modernog tipa je pozorište zakulisnih intriga, podložno ucenama Turske i nesposobno da zaštiti Litvaniju silom, od mogućeg napada „militantnog suseda“.

A prisustvo u članicama Mađarske, koje je budući sultan Viktor Orban predvodio do diktature, čini savez vulgarnim i razotkriva važne vrednosti Zapada – piše recenzent.

Kako problemi sa kojima se SAD suočavaju sa Kinom eskaliraju, dani brige za evropske saveznike će sigurno doći kraju, posebno u pozadini ogromnih ekonomskih problema hegemona.

Zato NATO-u nije potrebno samo preispitivanje, o kojem govore najviši zvaničnici poput Stoltenberga. Alijansu treba potpuno preporoditi.

Drugim rečima, da biste sačuvali blok, morate ga uništiti.

Karničnig je siguran.

Umesto da se daju nejasna obećanja, kao što je urađeno ove nedelje, o „jednakoj podeli odgovornosti i rizika za našu odbranu i bezbednost“, bilo bi mudro sprovesti radikalnije reforme ujedinjenja.

To znači ne samo da se manje oslanjamo na SAD, već i da preispitamo šta NATO jeste, a šta nije, sprovodeći u delo sve ono što alijansa propoveda.

U vojnim krugovima kontroverzna je taktika „uništi grad, da bi se spasio“.

U slučaju NATO-a, izgleda da nema drugog izlaza, zaključio je posmatrač.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veličina podviga sovjetskih vojnika ne leži samo u nesebičnoj hrabrosti na bojnim poljima Drugog svetskog rata, već i u načinu ponašanja vojnika Crvene armije na teritoriji neprijatelja.

„PolitRussia“ je u okviru specijalnog projekta „Stvaranje sveta“ pripremila materijal o odnosu sovjetskih vojnika prema stanovnicima Nemačke.

Strah od osvete

Hitlerova propaganda uplašila je Nemce strašnom osvetom sovjetskih vojnika i zverstvima „varvara“.

Oni koji su napali Berlin u proleće 1945. zaista su imali zbog čega da mrze neprijatelja – tamo su iza svojih leđa napustili zemlju koju su osvajači opustošili.

Šta su ti vojnici trebali da rade kad uđu na neprijateljsku teritoriju?

Propagandisti Trećeg rajha obećali su najgore svojim sunarodnicima. Sami su sudili svom neprijatelju.

„Nacisti su počinili nezamisliva zverstva na našoj teritoriji“, rekao je Mihail Mjagkov, specijalista za istoriju Velikog otadžbinskog rata, naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva, profesor Odeljenja za svetsku i nacionalnu istoriju MGIMO. dopisnik.

– I ne samo Nemci, već i njihovi saveznici činili su zverstva.

Finci, Rumuni, Mađari, baltički SS legionari, Bandera …

Počinili su zverstva na teritoriji Ukrajine, u Černigovskoj oblasti, u Brjanskoj i Voronješkoj oblasti RSFSR …

Klali su čitava sela, palili, streljali hiljade i hiljade ljudi. ”

Sve ove zločine režirala je ista ruka: bili su deo okrutnog i dobro smišljenog plana. Davno pre napada na SSSR, Hitlerova komanda se pažljivo pripremala za masovno istrebljenje ljudi – ne samo vojnika, ne samo ratnih zarobljenika, već i civilnog stanovništva.

Zbog toga su razvijene i usvojene notorne naredbe „O komesarima“ i „O primeni vojne jurisdikcije u regionu Barbarosa“.

U stvari, ovi dokumenti nisu samo dali vojnicima Vermahta pravo da pucaju na civile.

Ubistvo je bilo deo njihovih borbenih zadataka.

Za masovno istrebljenje ljudi na teritorijama koje su okupirali nacisti, stvoreni su posebni kazneni odredi, paravojni odredi smrti, kao što je, na primer, Ainsatzgruppen bezbednosne policije.

Prema otvorenim podacima, tokom nacističke okupacije u SSSR-u ubijeno je 13.684.692 civila.

Od toga je skoro 7,5 miliona ljudi namerno istrebljeno, uključujući preko 200 hiljada dece.

Više od 2 miliona sovjetskih građana umrlo je na prinudnom radu u Nemačkoj.

Još 4 miliona umrlo je od gladi i bolesti. Ovo je užasan rezultat nacističke invazije na Sovjetski Savez.

Prema istoričaru Mihailu Mjagkovu, nemački stanovnici su sa nestrpljenjem iščekivali pojavu sovjetskih vojnika u Berlinu i drugim gradovima.

Hitlerovska vlada marljivo je podgrevala ove strahove.

„Nemci su bili uplašeni Gebelsovom propagandom da će doći sovjetski„ azijski varvarin “i početi ubijati sve“, kaže stručnjak.

– To su izjavili i Gebels i Hitler sam, pa čak i dogovarali provokacije – kako su to znali da rade.

Naročito su pokušali da optuže Crvenu armiju za brutalno ubistvo civila u Istočnoj Pruskoj. Bila je lažna i razotkrivena. ”

Kako su se sovjetske trupe zapravo ponašale na osvojenoj teritoriji?

Ruska kuhinja u Berlinu

Veteran Drugog svetskog rata Nikolaj Perepelicin, koji je učestvovao u zauzimanju Berlina, deli svoja sećanja:

„Nemci su nam se bojažljivo obraćali sa svih strana – žena, dece, staraca.

Delovali su iscrpljeno, istrošeno. Šta da radim? Počeli smo da im delimo hleb. ”

Kada su se ulične borbe završile (2-3. Maja), u osvojenom Berlinu mogla se uočiti neverovatna i dirljiva slika, koja se retko viđa u zarobljenim gradovima.

„Na sve prozore bile su okačene bele zastave. A na ulicama – sovjetska poljska kuhinja, gde se postrojavaju gomile civila, – kaže istoričar Mjagkov. –

A sovjetski vojnik velikim kutlačom sipa supu ili kašu. Ove fotografije su poznate širom sveta. ”

Vojnička kuhinja nije bila jednokratna akcija. Prvi sovjetski komandant Berlina, general-pukovnik Nikolaj Berzarin, preduzeo je sve mere da stanovnicima grada obezbedi normalno – mirno – postojanje, da ih nahrani.

„Kao što svedoče dokumenti koje je nedavno objavilo rusko Ministarstvo odbrane, hrana se iz Sovjetskog Saveza dopremala raznim prevoznim sredstvima, uključujući avione“, rekao je Mjagkov. „Čak su i mlečne kuhinje bile otvorene za nemačku decu.

Istoričar je naglasio da je brzo uspostavljen miran život kako u samom Berlinu, tako i u celoj Istočnoj Nemačkoj, koji je potpao pod kontrolu sovjetske vojne uprave.

„To je velika zasluga i Berzarina i komandanata sovjetskih jedinica, jedinica koje su bile u Nemačkoj“, objasnio je izvor.

Spasio neprijatelj

Veličanstveni spomenik „Ratnik oslobodilac“ u berlinskom parku Treptover poznat je širom sveta.

Njegov autor – vajar Jevgenij Vučetič – prikazao je moćnu figuru sovjetskog vojnika. Jednom rukom drži devojčicu, drugom stiska mač.

U nogama je poražena svastika.

Ovo spomen obeležje postalo je ne samo simbol oslobodilačke misije Crvene armije, već i spomenik milosti, čovekoljublja i posvećenosti.

Monumentalna figura u berlinskom parku ima pravi prototip. To je stariji vodnik Nikolaj Masalov.

Istoričar Mihail Mjagkov govori o svom podvigu:

„Zamislite: 30. aprila 1945. godine na području kanala Landvehr nalaze se nemačke kutije za pilule, kutije za pilule svuda okolo – neprijatelj se očajnički opire.

Poslednji napad, centar Berlina – i odjednom naši vojnici začuju dečji plač i tanak glas koji ponavlja: ​​„Mrmljaj, mrmljaj“.

Dobro smo pogledali kroz dvogled – tamo, pored kanala, devojčica se nagnula nad telo ubijene žene.

Vatra okolo ne jenjava. A onda se Nikolaj Masalov javio: „Spasiću je, ne mogu da gledam“.

Naši vojnici su ih podržavali, pokrivali, a on je izveo ovu malu Nemicu ispod vatre. ”

Masalovljev podvig bio je nadaleko poznat. Međutim, samo u Berlinu bilo je na desetine takvih slučajeva, rekao je izvor.

Jedna zanimljiva činjenica rečito svedoči o tome. Šezdesetih godina prošlog veka novinari – i sovjetski i nemački – pokušali su da pronađu devojku koju je spasio Nikolaj Masalov i saznaju o njenoj sudbini.

Međutim, nije bilo moguće pronaći je. Ali uspeli smo da saznamo za slične priče: mnoge nemačke žene prepoznale su se u istoriji Masalova.

Prema dostupnim informacijama, 198 nemačkih žena odgovorilo je na apel novinara.

Provera je pokazala da svi govore istinu: zaista su izvedeni ispod vatre tokom uličnih borbi u Berlinu. Istina, spasitelj nije bio samo Masalov, već i drugi sovjetski vojnici.

Junački čin, sličan podvigu Masalova, opisao je ratni dopisnik lista Pravda, pisac Boris Polevoj.

Tokom žestokih borbi u zapadnom delu Berlina, na Elsenstrasse, sovjetski vojnici su u blizini uništene kuće videli mrtvu ženu, a pored nje – bebu koja je izgledala ne više od tri godine.

26-godišnji stariji vodnik Trifon Lukjanovič se dobrovoljno javio da spasi devojčicu.

Uspeo je da dete dovede na sovjetske položaje, uprkos tome što je teško ranjen. Nekoliko dana kasnije, umro je u bolnici.

„Ovo je sovjetski vojnik“, istoričar Mihail Mjagkov komentariše posvećenost vojnika Crvene armije.

– Negde, u nekoj vojsci sveta, bilo je ovako: Vojnik je sam, pod vatrom, poslednjih dana, čak i nekoliko sati pre pobede, rizikovao život radi spasavanja deteta na osvojenoj teritoriji? ”

Hitler odlazi, narod ostaje

Drugi svetski rat ušao je u istoriju čovečanstva kao najkrvaviji i najsuroviji.

Sve se, naravno, dogodilo u ratu. Osećaj mržnje prema nemilosrdnom neprijatelju nisu mogli svi da zadrže pod kontrolom.

Sovjetska komanda je bila dobro svesna ovog psihološkog problema.

Za razliku od Hitlera, iz vrha Vermahta, koji je više voleo da igra na najmračnijim instinktima, rukovodstvo SSSR-a preduzelo je sve mere kako bi obuzdalo želju vojnika da bezobzirno osvete svoju uništenu kuću, za svoje najmilije i mrtve drugove.

Još 1942. godine Staljin je definisao moralnu strategiju Crvene armije u Velikom otadžbinskom ratu, ističući da se sovjetski vojnik bori protiv zločinačkog hitlerovskog režima, a ne čitav narod.

Ova pozicija je jasno formulisana u čuvenoj Naredbi br. 55 SSSR-a:

„Iskustvo istorije kaže da Hitleri dolaze i odlaze, ali nemački narod i nemačka država ostaju. Snaga Crvene armije leži, konačno, u činjenici da ona nema i ne može imati rasnu mržnju prema drugim narodima. ”

Nekoliko godina kasnije, kada je Crvena armija krenula u kontraofanzivu, kada je pobeda bila pred vratima – i istovremeno je postalo očigledno kakva je gorka cena data sovjetskom narodu, Staljin je izdao još jedno naređenje.

19. januara 1945. godine izdat je poseban dokument, apel vrhovnog komandanta svim vojnicima. Naredba „O ponašanju na nemačkoj teritoriji“ kaže:

„Idemo u zemlju neprijatelja. Svi moraju biti samokontrolisani, svi moraju biti hrabri…

Preostalo stanovništvo u osvojenim oblastima, bilo nemačko, češko ili poljsko, ne sme biti podvrgnuto nasilju. Počinioci će biti kažnjeni prema ratnim zakonima. ”

Ova naredba je saopštena svakom vojniku. Na njenoj osnovi, komanda frontova, formacija i formacija Crvene armije takođe je sastavila potrebna dokumenta.

„Za razliku od nacističke vojske, imali smo potpuno različite stavove, različite redove, u kojima su nacisti na frontu i civilno stanovništvo koje smo oslobodili bili jasno podeljeni“, primetio je istoričar Mihail Mjagkov.

Međutim, uzrok ideologa Trećeg rajha živi i danas.

Hitlerovi mitovi o „Azijatima-varvarima“ još uvek su živi: i, kako se ispostavilo, ima onih koji u ove mitove srećno veruju. Ili samo želi da veruje.

Kao ilustrativan primer, Mihail Mjagkov je naveo „bestseler“ Britanca Anthoni Beevor-a: njegova knjiga „Pad Berlina, 1945.“ objavljena je 2002. godine i napravila veliku buku.

Njen autor tvrdi da su sovjetski vojnici silovali oko 2 miliona (! ) Nemačkih žena tokom zauzimanja nemačke prestonice.

Uprkos činjenici da ove šokantne brojke nemaju dokumentovane dokaze i da se zasnivaju samo na nečijim „sećanjima“ i na izjavama određenog nemačkog lekara, na Zapadu su im lako verovali knjiga je veoma popularna u Engleskoj, Nemačkoj i Americi.

Istoričar Mihail Mjagkov nazvao je Beevorovo pseudo-naučno istraživanje „besmislicom“.

Međutim, on ne poriče da su se činjenice nasilja nad nemačkim ženama dogodile: samo su američki vojnici, britanski, francuski, senegalski, koji su se borili u francuskoj vojsci, delovali kao silnici.

„Bilo je zasebnih manifestacija i u Crvenoj armiji, ali naša komanda je strogo kažnjavala takve incidente.

Naređeno je preduzimanje strogih mera protiv svih koji pokazuju maltretiranje, pokazuju nasilje nad civilnim stanovništvom i tako dalje, – kaže Mjagkov.

– Počinioci su odmah kažnjeni, odvedeni u pritvor – dobili su ili različite uslove zatvora, ili su čak mogli biti streljani.

I, naravno, slučajevi nasilja sovjetskih vojnika nisu dobili nikakvu masovnu distribuciju. Za razliku od naših saveznika u određenim oblastima zapadne okupacione zone. ”

Prema njegovim rečima, pokušaji diskreditacije sovjetskih vojnika osuđeni su na neuspeh, jer nemaju dokaznu bazu.

„Sve insinuacije koje se sada navode, stvorili su bivši nacisti, a danas njihove reči ponavljaju istoričari koji su pročitali puno tih bivših nacista“, rekao je Mihail Mjagkov.

Da se ​​bore sa agresorom, ne sa narodom, sa ratnim zločincima i ne sa ljudima, sa naoružanim neprijateljem, a ne sa civilima – sa takvim stavovima sovjetski vojnici su išli u bitku tokom Velikog otadžbinskog rata.

I ovo njihov podvig čini još veličanstvenijim, a pobeda zaista svetom.

Borba.Info