Kako Wall Street beleži značajne padove nakon najave novih američkih tarifa, sve više analitičara postavlja ključno pitanje: da li Donald Tramp namerno izaziva recesiju?

Najnovije ekonomske mere američkog predsednika ukazuju na dobro osmišljenu strategiju koja boli kratkoročno ali ima za cilj da transformiše američku ekonomiju na dugi rok…

Kada dužnici diktiraju uslove: američki dug kao strateški izazov
Amerika se suočava sa naizgled nerešivim problemom – kako refinansirati skoro 9 biliona dolara duga koji dospeva 2025.

Ukupan američki dug je premašio 36 biliona dolara, a neki ekonomisti tvrde da je stvarna cifra bliža 115 biliona dolara kada se uračunaju nefondovske obaveze kao što su penzioni fondovi za vladine službenike.

„To je zid duga“, ističe jedan finansijski analitičar.

“Nema dovoljno globalne štednje za refinansiranje 9 biliona dolara. Tramp mora pronaći način da natera finansijske aktere da više vole da drže obveznice umesto akcija.”

Tramp je nasledio značajan, deo ovog duga od 2020. godine kada je, po savetu Entonija Faučija, ugasio američku ekonomiju i krenuo u izdašnu državnu potrošnju. Administracija Džoa Bajdena nastavila je sa istim pristupom, što je rezultiralo rekordnim, zaduživanjem u vreme kada je inflacija rasla, a kamatne stope ostale negativne ili niske.

Masterstroke: Zamena tržišne euforije strahom

Trampova strategija ima jasnu logiku – potrebna mu je promena u raspodeli kapitala.

Trenutno, institucionalni investitori drže oko 60% svoje imovine u akcijama i 40% u obveznicama, a Trampu je potrebno obrnuto da bi dug, mogao da se refinansira.

„Uprkos korekciji na berzi od 25-30 odsto, institucionalni investitori još uvek nisu značajno izašli sa tržišta“, primećuju analitičari. Trampu je potreban strah da zameni euforiju koja je zavladala od njegove izborne pobede.

Ovo objašnjava naizgled kontradiktorne poteze nove administracije. Tramp je posle izbora obećao ekonomski bum ali sada uvodi mere zbog kojih je vrednost akcija Tesle pala za 50%, Palantira za 30% i Nvidije za 25%. Ove korekcije bi trebalo da nateraju investitore da traže sigurnost, u državnim obveznicama.

Carina kao poluga ekonomske transformacije

Carine su se pokazale kao najmoćnije sredstvo u Trampovom arsenalu. Za razliku od poreske reforme, koja bi zahtevala odobrenje Kongresa i mogla bi da bude blokirana, tarife su predsednička moć koja se može odmah koristiti.

Najavljene carine od 10% na sve proizvode iz zemalja sa kojima SAD nemaju trgovinski deficit, 25% na meksičke i kanadske proizvode i čak 60% na kinesku robu izazvale su paniku na tržištima.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu:

Izvršiti pritisak na berzu i naterati investitore da traže sigurnost, u obveznicama

Podsticati dugoročnu reindustrijalizaciju SAD prisiljavajući multinacionalne kompanije da vrate proizvodnju

Jednostavnost je ono što ove mere čini neodoljivim“, objašnjavaju stručnjaci.

“Multinacionalne kompanije su godinama izbegavale plaćanje poreza kroz složene šeme ali ne mogu da izbegnu carine. Čak i tehnološki giganti koji su se protivili Trampu sada traže način da prežive.”

Slabiji dolar, kao deo strategije

Ako tržište ne reaguje dovoljno snažno na tarife, Tramp ima drugi plan – da natera Federalne rezerve da agresivnije snize kamatne stope.

Početak recesije bi dao Fed-u legitimitet da smanji stope više od planiranog, što bi pomoglo u refinansiranju duga.

„Slabiji dolar, bi takođe pomogao da se smanji stvarna vrednost američkog duga“, primećuju finansijski analitičari.

„Ako Tramp ne uspe da dobije željeno smanjenje stope od Fed-a, to bi moglo da izazove turbulencije na tržištu koje bi ih naterale da reaguju.

Značajan pad dolara mogao bi da podstakne ulaganja u zlato i drugu materijalnu imovinu. Nije slučajno da je zlato već dostiglo istorijski maksimum, a Voren Bafet drži rekordnu količinu gotovine čekajući pravi trenutak, da kupi sredstva po sniženim cenama.

Izračunati rizik sa preciznim vremenskim okvirom

Tramp ima veoma precizan, vremenski okvir za svoju strategiju. Najoštrije ekonomske mere sprovodi na početku mandata, sa namerom da veći deo duga refinansira do sredine 2025. godine. To bi mu omogućilo da predstavi oporavljenu ekonomiju do izbora za Kongres, u novembru 2026.

“U septembru je Tramp mogao da kaže: ‘Spasio sam Ameriku. Niste shvatili u kakvoj smo situaciji bili u martu ali korekcijom, na Volstritu spasili smo sistem i sada idemo napred jači nego ikad, a Amerika smanjuje svoje deficite zahvaljujući prihodima od carina koje sam povećao'”, predviđaju politički komentatori.

Geopolitičke implikacije: Novi svetski poredak

Trampove mere imaju i šire geopolitičke implikacije. Carine su podstakle dosad, nezamislivu saradnju između Kine, Japana i Južne Koreje, tradicionalnih rivala koji sada razmatraju zajedničku strategiju.

„Ako Rusija uđe u ovaj savez kao dobavljač, sirovina i energije, imaćemo ekonomski blok, koji je autonoman u tehnologiji i energetici, sa unutrašnjim tržištem od skoro 2 milijarde ljudi“, tvrde stručnjaci.

Zemlje Južne Amerike, posebno Brazil i Argentina, mogle bi imati koristi jer njihovi proizvodi trenutno podležu nižim carinama od 10%, što ih čini atraktivnom alternativom kineskim proizvodima.

Obrazovanje potrošača: kvalitet, nad kvantitetom

Tramp pokušava da promeni samu potrošačku kulturu Amerikanaca. Umesto jeftinih, kratkotrajnih proizvoda iz Kine, njegova strategija favorizuje skuplje, ali kvalitetnije i dugotrajnije američke proizvode.

„Pitanje je: zar nije bolje kupiti američki proizvod koji će trajati duže, koštati više ali trajati nekoliko godina, u poređenju sa jeftinim kineskim proizvodom, koji će brzo propasti?“ – pitaju analitičari.

Ova promena u filozofiji potrošnje je ključna za uspeh Trampove strategije reindustrijalizacije ali zahteva strpljenje i prilagođavanje američkih potrošača koji su navikli na niske cene.

Visoki ulozi za sve

Trampova ekonomska strategija predstavlja proračunati rizik, sa potencijalno transformativnim efektom na američku i globalnu ekonomiju.

Ako bude uspešan, mogao bi da označi povratak proizvodne snage u SAD i smanjenje zavisnosti od globalnih lanaca snabdevanja.

Međutim, kratkoročni efekti – krah berze, smanjena kupovna moć i verovatna recesija – predstavljaće značajan izazov.

Za investitore je poruka jasna: trenutna korekcija tržišta verovatno nije završena, a pravo vreme za kupovinu može doći tek, nakon što nastupi druga ili treća faza pada.

Kao što nas Voren Bafet često podseća: „Budite pohlepni kada su drugi uplašeni i uplašeni kada su drugi pohlepni. U ovom trenutku, čini se da strah, tek počinje da preuzima tržišta.

Borba.Info

U januaru 2019, trogodišnji Kejsi Hatavej bio je u kući svoje bake u Severnoj Karolini.

Igrao se u dvorištu sa još dvoje dece ali kada su druga dva deteta ušla unutra, Kejsi nije bio sa njima.

Roditelji ga opisuju kao veoma radoznalo dete, pa su pomislili da ga je možda nešto zainteresovalo i on je odlutao da istražuje.

Kada je njegova baka shvatila da Kejsija nema nigde, pozvala je policiju.

„Šetao je šumom tamo pozadi i ne možemo da ga pronađemo“, rekla je ona dispečeru 9-1-1.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Oni drugi prolaze kroz kuću ali su ga ostavili tamo i on je otišao negde i ne možemo da ga pronađemo.

Potraga je odmah počela da bi se pronašao mali dečak, pošto je vreme bilo prilično loše.

Prve noći Kejsi je nestao, temperature su pale na 20 F. Sledeće noći bilo je hladno sa obilnim padavinama.

U stvari, uslovi su bili toliko loši da je potraga morala biti prekinuta.

Nepotrebno je reći da je porodica brzo gubila nadu.

Šanse da bude pronađen su bile male. Šanse da bude pronađen živ bile su još manje.

Čudo

U potragu su uključeni helikopteri, dronovi, jedinice K-9, ronioci i stotine volontera.

Vlasti su pozvale dobrovoljce da se druge noći drže podalje zbog brutalnih uslova.

Nimalo obučena za takvo vreme, porodica je brzo gubila nadu.

Zatim, nakon što su bili nestali dve noći, spasilački timovi su reagovali na nekoga, ko je prijavio da je čuo plač bebe u šumi.

Posle izvesne potrage, konačno su ga našli zapetljenog u nekom trnovitom žbunju.

Spasioci su morali da gaze kroz vodu do struka, da bi došli do malenog dečaka.

Bio je hladan i mokar sa nekoliko manjih ogrebotina, ali inače nepovređen.

Sve što je želeo je malo vode i majku.

Prijateljski medved

Pitanje, koje je svima palo na pamet bilo je, kako je ovaj mali dečak preživeo dve noći u takvim ledenim, kišnim uslovima sa samo nekoliko ogrebotina?

Dok je bio u bolnici nakon pregleda od strane lekara, obavestio je porodicu kako.

Prema Kejsiju, u šumi je stekao prijatelja, koji mu je pomogao da se zagreje.

Taj prijatelj je bio niko drugi do crni medved.

„Rekao je da se družio sa medvedom dva dana“, napisala je njegova tetka Breana Hatavej u objavi na Fejsbuku.

„Bog mu je poslao prijatelja da ga čuva. Bog je dobar. Čuda se dešavaju.”

Naravno, priča deluje prilično neverovatno. Dolazi od radoznalog, maštovitog trogodišnjaka, još manje.

Naravno, niko nema načina da potvrdi ili demantuje, da li je njegova priča istinita ili ne.

U Severnoj Karolini ima mnogo crnih medveda, tako da susret sa jednim, ne bi bio težak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, da li se dovoljno sprijateljite sa njim tako, da vas privija i greje noću?

Pa, verovatno nikada nećemo saznati.

Važan deo ove priče je srećan kraj.

Ova priča je mogla da se završi tragedijom kao i mnoge druge slične u prošlosti.

Umesto toga, spasioci su pronašli Kejsija živog, zdravog i nepovređenog.

Imaginarni prijatelj medved ili ne, to je nešto što treba slaviti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE