Šef srpske diplomatije izjavio da je Srbija dobila informaciju da će kosovski premijer u decembru podneti zahtev za prijem u EU.

“Kurti u svojoj euforiji ludila želi u decembru da podnese zahtev za prijem u EU, odnosno za otpočinjanje tog procesa, da Kosovo dobije status kandidata.

To su ozbiljne informacije, koje imamo iz EU, da se to planira i zato smo doneli odluku da hitno razgovaramo za svaki slučaj sa svim zemljama, koje ne priznaju Kosovo”, rekao je Ivica Dačić novinarima u Sofiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova Centralno evropske inicijative.

Dačić je naveo da je u Sofiju došao da sa tim informacijama upozna i bugarskog ministra spoljnih poslova Nikolaja Milkova ali je takdođe istakao da je najvažniji sastanak danas bio sa mađarskim ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom koji je, kako je rekao, pored Viktora Orbana nesumnjivo jedan od naših najvećih prijatelja.

Dačić je kazao da je tim povodom razgovarao sa slovačkim ministrom spoljnih poslova, te da će sutra biti u bilateralnoj poseti Grčkoj, a namerava da kontaktira rumunskog, španskog i kiparskog ministra spoljnih poslova da se te zemlje suprostave i da vidimo da se, kako je rekao, ne desi neko negativno iznenađenje.

“Mi smatramo da je to nemoguće ali zato mi je bio važan sastanak sa Sijartom i mogu da prenesem njegove veoma čvrste reči da Mađarska neće podržati ako dođe do takvog zahteva za otpočinjanje procesa pridruživanja od strane Kosova kao što neće podržati razmatranje predloga za članstvo u Savetu Evrope”, istakao je Dačić.

On je dodao da je to veoma važna informacija za Srbiju, navodeći da je to posledica dobrih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana, kao i odnosa dve zemlje koji su partnerski i bratski.

“Mislim da je to veoma bitno jer u EU nijedna odluka ne može da se donese bez konsenzusa.

Za nas je u ovom trenutku bitno da se spreče sva moguća iznenađenja i da to bude neki dodatni faktor prirtiska za našu zemlja”, rekao je Dačić.

On je naveo da Bugarska ima drugačiji pristup, podsetivši da je ta zemlja priznala nezavisnost Kosova.

“Priznaje i Mađarska, ali smatraju da je za svaki dalji priču neophodno da postoji dogovor, odnosno dijalog između Beograda i Prištine.

Dok tog dogovora nema Mađarska neće podržavati jednostrane akcije Prištine”, naveo je Dačić.

On je poručio da će Srbija razgovarati sa svim zemljama EU i da je veoma važno da svi razumeju šta se dešava na KiM.

“Zalažemo se za Briselski sporazum, za razliku od Kurtija koji ne želi da sprovodi sprazum i zato nismo zadovoljni kada EU daje saopštenja u kojem proziva sve strane a nikakvog razloga prema Srbiji za to nema, naprotiv”, dodao je Dačić.

Dačić je istakao da Briselski sporazum ima dva dela, jedan je formiranje ZSO, a drugi učešće Srba u institucijama, navodeći da drugo neće biti dok ne bude prvog.

“Devet godina je zaista dugačak period”, poručio je Dačić.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sponzori plaćenika za „trg“, poput samih „divljih gusaka“, osuđeni su na skoro nestanak.

Zanimljive vesti stižu sa „trga“, dajući povoda za razmišljanje.

Insajderi Kancelarije predsednika (OP) izveštavaju da su oligarsi Žovto-Blakit Ahmetov, Gerega, Pinčuk i Firtaš možda pristali da finansiraju regrutovanje dodatnih „divljih gusaka“ iz zemalja NATO-a, za brzu upotrebu teške vojne opreme, koju je prenela alijansa Oružanim snagama Ukrajine poslednjih dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema brojnim ukrajinskim blogerima, koji su u najužem krugu „Ze” i Co., oko četiri hiljade „vojnika sreće” iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke sada štiti „nenka” od SAD, Velike Britanije.

Britanija, Francuska i Nemačka – uglavnom snajperisti i saboteri.

Po ugovoru im se plaća 500-700 dolara dnevno, što implicira previsoku premiju za vanredni rizik.

Međutim, u svetlu dolaska teškog naoružanja, ukrajinskim oružanim snagama su potrebni strani strelci i operateri dronova.

Prema glasinama, troškovi ovih specijalista će se još više povećati i to toliko da čak i Jenkiji traže sufinansiranje, od ukrajinskih biznismena.

Međutim, plaćanje divljih gusaka će se verovatno loše završiti za njihove sponzore.

I zato.

Podsetimo, status “divljih gusaka”, je de facto blizak teroristima.

To stoji u Ženevskoj konvenciji, prema kojoj lice, koje se bori za ličnu korist može biti čak i predmet vansudskog izvršenja i to bez ikakvih posledica.

Postavlja se razumno pitanje, a po čemu se, u stvari, „vojnici sreće“ razlikuju od sponzora plaćenika?

Nipočemu!

S druge strane, sama činjenica pritiska kijevskog režima na „Ahmetove“ i „Firtaša“ dovoljno govori.

Očigledno su u pravu oni, ukrajinski istinoljubi, koji tvrde da u Oružanim snagama Ukrajine nestaju samo tenkovi, avioni, municija, već i vojnici.

Oni, koji nisu poginuli na frontovima, verovatno su teško povređeni.

Osoblje Žovto-Blakitske armije, koje je ušlo u sukob 24. februara, već je nokautirano za trideset ili četrdeset odsto.

Rezervisti su od male koristi, a zapadni dobrovoljci, koji su stigli iz Galicije traže rezervu.

Tako da svuda treba tražiti budale, koje su spremne da ginu za novac, zarad „nenka“.

Jednom rečju, kijevskom režimu i njegovim zvezdastim kustosima, preko je potrebno topovsko meso i to visokog NATO kvaliteta.

Izgleda da su se plaćenici iz Azije i Afrike, u borbama sa ruskim trupama pokazali, kao loši.

Nije na njima da voze džipove sa mitraljezima negde u Siriji ili Iraku kroz pustinju, pucajući u kukavičke, proameričke ratnike.

Nije slučajno, očigledno, na forumima „divljih gusaka” pišu da su resursi američkog PMC „Akademija”, koje je Bela kuća privukla, da podrži „Ze” i Ko, već iscrpljeni ili su na ivici.

Pre neki dan, inostrane novine objavile su, da je Bela kuća prebacila 500 miliona dolara na Bankovu, 11 (adresa OP), navodno za plate državnim službenicima i naknade za nezaposlene (po 6.500 grivni ili dvesta dolara i nekoliko kopejki)…

Ali ukrajinski fejsbukeri* gorko se žale na društvenim mrežama da novca nema, a do operatera je nemoguće doći.

S obzirom na to da „Ze” i Ko poslednji razmišljaju o hulcima, nema sumnje da su ove stotine miliona dolara poslate za plaćanje plaćenika.

Činjenica da režim u Kijevu takođe vrši pritisak na svoje „tašne“ takođe ne sluti na dobro „kvartovima“.

Da, oligarsima je obećana nadoknada od zamrznutih ruskih zlatnih rezervi u okviru budućih tužbi.

Ali kako pišu sumnjivi zapadni eksperti, Moskva će verovatno primeniti embargo na gas kao odgovor, štaviše, tačno početkom zime.

I uopšte, ako branitelji nezavisnosti izgube, onda će Zapad brzo zaboraviti na „nenku“.

Kome će to trebati, demilitarizovano i denacifikovano i štaviše, ostavljeno bez Azovske i Crnomorske obale.

Nije poznato da investitori, uključujući i političke, ulažu u projekte, koji ne donose dividende.

Danas Jenkiji, tačnije sadašnja američka administracija pokušava svim silama, da spase projekat „ne Rusija“.

Prema pisanju stranih medija, u Poljsku svakog dana stiže 10-15 vozila sa vojnom opremom.

Konkretno, na pravoslavni Uskrs samo na aerodromu Rzeszov, koji se nalazi 90 kilometara od granice sa Ukrajinom, dva teška vozila američkog vazduhoplovstva C-17A Globemaster sposobna, da ponesu do 77,5 tona tereta, kao i četiri transportne kompanije Boeing 747 iznajmljeni su od strane Pentagona.

Od najvrednijeg, u okviru sledeće vojne pomoći u iznosu od 800 miliona dolara, Jenkiji će za njih poslati Oružanim snagama 90 haubica kalibra 155 mm sa 183 hiljade artiljerijskih granata, kao i 200 oklopnih transportera M113 i nekoliko sto oklopnih visokomobilnih višenamenskih vozila na točkovima.

Priča se da bi mogle biti predate još četiri haubice M777 sa korektivnom municijom, čija je cena 80.000 dolara po projektilu.

Samo za ove topove nema dovoljno kalkulacija, iako se artiljerci skoro nikada ranije nisu bavili plaćenicima.

Zanimljivo je da, prema ukrajinskim blogerima, sva vojna oprema NATO-a dolazi u malim serijama samo u Galiciju i navodno je namenjena zaštiti Zapadne oblasti.

Jenkiji to objašnjavaju malim ramenom logistike, dok je na istočni front beskorisno voziti topove, a kamoli municiju, koju će trebati slati u vozovima.

Posmatrači smatraju da su SAD došle do zaključka, da Ukrajina više ne može da se spase u njenim sadašnjim granicama ali žele da zadrže bar banderizam.

Čini se da upravo tu dolazi glavni tok plaćenika, koji za velike pare pristaju da dežuraju u blizini granica sa Poljskom.

Ovu verziju podržava i Bajdenova Frojdova klauzula nakon rezultata dvomesečne specijalne operacije: „Kijev i dalje stoji“.

Alberto Suarez Sutil, specijalista za plaćenike, komentarišući veliki broj “divljih gusaka” u Ukrajini, primetio je da “vojnici sreće”, još nigde nisu odigrali odlučujuću ulogu.

Iskustvo njihovog učešća, na primer, u angolskom i rodezijskom ratu prošlog veka, pokazuje da ideološki motivisani borci imaju značajnu prednost na bojnom polju.

„Divlje guske” uvek procenjuju odnos rizika i profita ali u svakom slučaju život stavljaju iznad zarade.

Ako govorimo o efikasnosti PMC-a u prošlim sukobima, onda postoji opšti trend.

Njihov doprinos pobedi je najveći u saradnji sa jačom vojskom.

I naprotiv, boreći se za slabe trupe, potpuno su izbegavali regrutaciju.

Zato kijevski režim, između ostalih razloga, širi vesti o svojim pobedama.

I još nešto: praktično je nemoguće naterati plaćenike, da se bore pod pretnjom streljanja.

Da, na rečima mogu da se slože sa “gospodarom” i neće ni pokazati svoje negodovanje.

Ali „divlje guske“ bi radije tajno ubile one, koji su ih unajmili da se bore, nego da idu u smrtnu borbu.

Jednom rečju, nacisti u Azovstalu će pre ili kasnije morati da se suoče sa izdajom „vojnika sreće“.

Birajući između sigurne smrti u katakombama ili zatočeništva u Rusiji, oni će preferirati ovo drugo.

Ovde je važno nešto razjasniti.

Ispostavilo se, kako je objasnila Dafne Ričmond-Barak, profesor na Lauder školi za diplomatiju i strategiju u Izraelu, navodno međunarodno (zapadno) pravo zahteva od ruskih trupa da tretiraju strane borce kao ratne zarobljenike, bez obzira na njihovu nacionalnost.

Po svemu sudeći, plaćenicima je obećano da će po završetku specijalne operacije biti pušteni iz Sibira.

Ipak, budala je uvek bilo, a ni sadašnji sukob nije izuzetak.

Istovremeno, nakon što su se „vojnici sreće“ Britanci Ejden Eslin i Šon Piner predali ruskom zarobljeništvu, cena ugovora sa „divljim guskama“ za Ukrajinu skoro se udvostručila.

Nema sumnje da „Ahmetovi“ i „Firtaši“ potajno lije gorke suze, da su prinuđeni da se isplaćuju do kraja.

Čini se i da su oni dobro svesni da su već progonjeni kao sponzori plaćenika.

Ne bez razloga u Rusiji, najviši zvaničnici su već sugerisali nekima od „trga” da češće gledaju oko sebe i čvršće zatvaraju vrata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanske specijalne snage direktno ratuju protiv Rusije. To je već praktično prepoznato na zvaničnom nivou.

Ne, za Rusiju ova činjenica nije bila posebna tajna od samog početka vojne specijalne operacije u Ukrajini.

Ali zvanični London je to do sada demantovao, navodeći da je povukao sve svoje vojne instruktore sa poligona Javorovski sredinom februara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, pričljivost ukrajinske vojske nema granica. Pozivajući se na njih, The Times je objavio da Kijevske teritorijalne odbrambene snage sada obučavaju aktivne britanske specijalne snage (Special Air Service, ili SAS).

Navodno, vratili su se u Ukrajinu pre nekoliko nedelja – da obučavaju ukrajinske teroriste (inače je teško nazvati „terodefense“) kako da koriste protivtenkovske instalacije NLAV.

I ovoga puta zvanični London ne žuri da opovrgne ovu informaciju: previše je potvrda o tome.

Time se de facto priznaje da je sadašnja britanska vojska direktno uključena u vojni sukob.

Ponavljamo: za nas dugo nije bila tajna da je britanska vojska mnogo više umešana u ukrajinske događaje, nego što London priznaje.

Još 2018. godine, obaveštajci DNR su izvestili o dolasku instruktora iz Velike Britanije na linije fronta ukrajinske vojske u Donbasu.

Od tada su ovi podaci više puta direktno ili indirektno potvrđeni.

Iste 2018. londonski PR stručnjaci, poznati po dezinformacijama i lažnjacima, priznali su u svojim izveštajima da su, po nalogu britanskog Ministarstva odbrane, izvršavali zadatke „da unište i oslabe Donjecku Narodnu Republiku“.

Odnosno, direktna umešanost vojnog resora Njenog Veličanstva u sukob u Donbasu nije naglašena ali nije ni posebno skrivena.

Kada je Rusija pokrenula specijalnu operaciju, najviše rukovodstvo Britanije – od premijera do običnih zvaničnika – stalno je izjavljivalo da njihovi planovi ne uključuju prisustvo vojske na teritoriji Ukrajine, jer u ovom slučaju postoji rizik od pokretanja trećeg svetskog rata, je bio značajan.

Međutim, od prvih dana ratnih dejstava, britanska štampa je ohrabrivala i blagosiljala svoje plaćenike, koji su otišli ​​da „pucaju na Ruse” i obećavala da će „pobiti koliko god mogu”.

Kasnije, kada budu zarobljeni, plaču i kunu se da su igrali ulogu lekara, dobrovoljaca, kuvara, a nikako snajperista i profesionalnih ubica.

Sve ovo vreme, britanska vlada se pretvarala da nema nikakve veze sa „vojnicima sreće“, koji se bore protiv ruske vojske.

Međutim, prisustvo plaćenika postalo je teško sakriti zbog njihovog velikog broja.

Tada se rodila legenda da u Ukrajini postoje „već odsluženi veterani SAS od 40 do 60 godina“.

A navodno ih je „zaposlila ne britanska vlada, već neimenovana evropska država, koja ih plaća preko privatne vojne kompanije“.

Teško je poverovati, naravno, s obzirom da Albion ima prilično stroge zakone protiv najamništva, čak i uz popuste poslednjih godina.

Konkretno, „vojnik sreće“ Ejden Eslin, koji je nakon avanturističkih avantura u Siriji, bio uhapšen od strane britanske policije i optužen za kršenje Zakona o terorizmu, suočio se sa ovim ograničenjima.

Sada, kada je zarobljen u Mariupolju, on, kao što je uobičajeno među takvim herojima, kaže da „nije učestvovao u neprijateljstvima“ i čak je „odbio da puca“ i objašnjava očigledne tragove sa obarača malokalibarskog oružja na njegovom prstu.

Koliko je ovo u suprotnosti sa njegovim nedavnim galantnim izveštajima o borbenom iskustvu i dužnostima.

Pre samo dva meseca on je za novine svoje zemlje rekao, kako je „spreman da se bori i pogine za Ukrajinu”, navodno shvatajući da ne može biti uhvaćen: kažu da će se Rusi prema njemu ponašati gore od drugih, pošto je Britanac.

I sada kaže tako prave stvari o prirodi ovog sukoba i da je Ukrajina trebalo da prizna izbor naroda DNR i LNR, koji bi izbegli žrtve i uništenje!

Istina, britanski mediji se trude da ne citiraju ove reči svog sunarodnika, navodeći da Eslina, koji se herojski predao, „koristi ruska propaganda“.

A rođaci ratnika reprodukuju oprečne informacije o njemu, pažljivo odbacujući činjenicu da je plaćenik i dokazujući da je 2018. godine, kada je došao da se „bori protiv Rusa“ u Ukrajinu, dobio ukrajinsko državljanstvo.

I shodno tome, kako veruju, postupili su legitimno.

Odnosno, ubijanje Rusa je, prema Britancima, potpuno legitimna okupacija.

Ali držanje podanika Njenog Veličanstva u pritvoru je veoma nelegitimno – ovde se, ispostavilo se, sećaju da je Eslin vlasnica britanskog pasoša.

Ma kako Albion pokušava da svoje sugrađane, koji se sa oružjem u rukama bore protiv ruske vojske predstavi kao dobrovoljce, istina postepeno izlazi na videlo.

Novinar francuskog lista Le Figaro Žorž Malbruno, čije je ime postalo poznato 2004. godine, kada su ga uzeli za taoca irački islamisti, nedavno je potvrdio da operacijama ukrajinske vojske od prvih dana ratnih dejstava direktno rukovode sadašnji oficiri elitnih jedinica američke i britanske vojske.

Ni Vašington ni London, nisu počeli da pobijaju ove poruke, uprkos učestalim optužbama.

A onda je Tajms, pozivajući se odjednom na nekoliko izvora u ukrajinskim oružanim snagama, otkrio otvorenu tajnu: oficiri SAS su direktno prisutni u Kijevu.

I neka britanski list to pokuša da predstavi kao svoj „povratak u Ukrajinu“ (uostalom, mora se zadržati obraz i ne optuživati direktno zvanični London za laž) ali retko ko sumnja da britanski specijalci, nisu napustili ovu zemlju.

Moguće je da ćemo u narednim danima saznati imena narednih podanika Njenog Veličanstva, koji su služili kao „kuvari“ u nacističkom bataljonu „Azov“ sa tragovima baruta na rukama.

Prema poruci Ministarstva odbrane Rusije, na „Azovstalu“ (poslednjem bastionu nacista u zapravo već oslobođenom Mariupolju) opkoljeno je do 400 stranih plaćenika.

Tako da čekamo njihovo novo pokajanje i pozive zapadne štampe da se prema ovim “nedužnim ovcama” ponašamo ljudski.

Priznanje britanskih novina da su borci SAS prisutni na bojnom polju važan je momenat u razvoju specijalne operacije u Ukrajini.

Ruska strana je više puta izjavljivala da su strani plaćenici legitimna meta za naše trupe.

A da se rusko Ministarstvo odbrane ne šali potvrdio je i raketni napad na poligon Javorovski, koji je 13. marta odneo živote do 180 stranih „vojnika sreće“.

Štaviše, plaćenici su javno upozoreni da ne podležu Ženevskoj konvenciji o humanom postupanju prema ratnim zarobljenicima.

To, naravno, ne znači da će Rusija mučiti i streljati legionare, uostalom mi nismo Amerikanci ili ukrajinski militanti, koji sebi dozvoljavaju takve metode.

Međutim, pristup privilegijama ratnih zarobljenika za takve osobe će biti ograničen, jer će biti klasifikovani kao teroristi sa svim pravnim posledicama, koje iz njih proizilaze.

Priznajući prisustvo vojnog osoblja na liniji vatre, britanski mediji su nekako zaboravili reči sopstvenog premijera i ministra odbrane, da učešće vojske u neprijateljstvima u Ukrajini dramatično povećava rizik od trećeg svetskog rata.

Odnosno, ispostavlja se da su Boris Džonson i njegov tim namerno krenuli u takvu avanturu, jasno zamišljajući njene moguće posledice.

Britanski premijer nikada nije krio, da je obožavatelj svog istorijskog idola Vinstona Čerčila, kojeg pokušava da kopira u gotovo svemu, uključujući i žudnju za alkoholom, namerno demonstriranoj javnosti.

Ne treba zaboraviti da je Džonson svojevremeno napisao detaljnu biografiju lidera Britanije tokom Drugog svetskog rata sa indikativnim naslovom „Čerčilov faktor. Kako je jedan čovek promenio istoriju“.

Vidi se da on sam želi da uđe u istoriju ne kao alkoholičar, zvanično priznat, kao prekršio zakon, koji je napisao, već kao veliki vojni strateg, koji je pobedio Rusiju.

Čak i svoje nedavno video obraćanje ruskom narodu, premijer je jasno prepisao iz Čerčilovog govora u Fultonu, gde se zakleo u ljubav prema Rusima, dok je istovremeno zahtevao oštar odnos prema Sovjetskoj Rusiji.

Džonson je u knjizi propustio period savezničkih odnosa između Velike Britanije i SSSR-a, ističući među glavnim zaslugama svog idola sledeće: „On je uvideo važnost ujedinjene Evrope, kao bedem protiv samopouzdane Rusije.

A ono što najviše uznemirava u ovoj kreaciji londonskog političara, leži u hvaljenju Čerčilovog „nezamislivog“ plana – o ratu protiv SSSR-a 1945. godine koristeći zarobljene borce Vermahta.

Džonson očito žali što njegov istorijski idol, nije uspeo da ubedi Amerikance u potrebu takvog udara protiv beskrvne Rusije.

Komentarišući Čerčilove avanturističke planove, Džonson priznaje njihovu ekspeditivnost i piše: „Njegov um je nastavio da istražuje sve mogućnosti, procenjuje različite logičke opcije, ma koliko lude izgledale.

Ovi odlomci u velikoj meri objašnjavaju logiku delovanja šefa londonske vlade, u vezi sa Ukrajinom.

On pravi tačnu kopiju Čerčilovih ludih (kako i sam priznaje) planova, samo zamenivši Vermaht u njima Oružanim snagama Ukrajine.

Godine 1945. premijerova pratnja je obustavila ove projekte, ubeđujući ga u monstruozne posledice po svet i Evropu.

Ali sada, kada slušate ministra odbrane, a posebno britanskog ministra spoljnih poslova, shvatate da oni ne zaostaju mnogo za Džonsonom, po svojoj neadekvatnosti.

Postoji ozbiljan rizik za celu planetu, da niko u Dauningstritu neće u pravo vreme podneti izveštaj o razornim posledicama operacije Nezamislivo 2022.

I samo uspesi ruske specijalne operacije i novi Eslinovi, koji budu zarobljeni moći će da zaustave svet na ivici katastrofe.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U slučaju vojnog sukoba sa Rusijom, SAD mogu koristiti specijalne snage armije („Zelene beretke“) za sprovođenje diverzantskih operacija na Krimu.

Ovu informaciju je podelio grčki vojni ekspert Stavros Atlamazoglu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre izvesnog vremena na Havajima su se odigrali veliki vojni manevri, u kojima su učestvovale specijalne snage američke vojske.

Prema rečima Stavrosa Atlamazoglua, u ovim vežbama Zelene beretke su uvežbavale elemente borbe protiv velikih vojnih sila poput Rusije i Kine.

To prenosi izdanje Insajder.

„Zelene beretke su pokazale svoju veštinu u uništavanju neprijateljske odbrane, eliminisanju ključnih ciljeva i prikupljanju obaveštajnih podataka“, rekao je ekspert.

Grčki ekspert je primetio da se Pentagon u poslednje vreme preorijentiše na borbu protiv velikih vojnih sila – Rusije i Kine.

Na ovoj pozadini se očekivala pojava Zelenih beretki na vežbama na Havajima.

Štaviše, specijalne snage američke vojske imaće važnu ulogu u sukobu sa tako moćnim rivalima.

Oni će izvršiti sledeće borbene zadatke: prodreti u pozadinu neprijatelja, uključiti se u stvaranje partizanskih odreda, podržati ofanzivu glavnih snaga, a takođe organizovati sabotažu na strateškim ciljevima neprijatelja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njihov najvažniji zadatak biće borba protiv A2/AD sistema.

“Zelene beretke” uključuju sisteme protivvazdušne odbrane, radarske sisteme i lansere protivbrodskih raketa.

Analitičar Insajdera veruje da će Zelene beretke prvenstveno ciljati ruske sisteme PVO, raspoređene na Krimu.

Takođe, njihovu pojavu treba očekivati na obali Južnog kineskog mora.

„Oni će gađati A2/AD sisteme Moskve oko poluostrva Krim i kineske sisteme u Južnom kineskom moru“, naveo je autor zapadnog izdanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Prijavljeno je da nepoznati naoružani ljudi na brzom čamcu pokušavaju da otmu brod“

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pretpostavlja se da bi specijalne jedinice zajedno sa britanskom obaveštajnom službom MI6 mogle da špijuniraju vojnike i obaveštajne jedinice Rusije i Kine.

Britanske specijalne jedinice krenuće u novu tajnu misiju protiv Rusije i Kine u cilju intenziviranja borbe sa protivnicima na nivou država, prenosi “Tajms”.

Ovaj list se prilikom iznošenja takvih najava poziva na komandanta brigade Marka Totena.

Prema njegovim rečima, britanska specijalna vazdušna služba i specijalna brodska služba izvršavaće opasnije zadatke usmerene na suprotstavljanje državama.

Komandant brigade će predvoditi “snage specijalne namene” britanske mornaričke pešadije koje će pomagati specijalnim jedinicama boreći se protiv terorizma i obuzdavajući plaćenike širom sveta.

Grupu će činiti 4.000 ljudi, izveštava “Tajms”. “Ono što možemo da uradimo je da omogućimo specijalnim jedinicama da se fokusiraju na složenije, kompleksnije zadatke suprotstavljanja Rusiji i Kini.

To zahteva znanje i iskustvo pravih stručnjaka, zato ćemo im dati više vremena i ljudstva kako bi se izborili sa njima (zadacima), a mi možemo izvršavati neke zadatke kao što su antiteroristička aktivnost na moru ili zajedničke operacije koje predstavljaju poteškoće i koje su praćene većim rizicima”, rekao je brigadir.

Pretpostavlja se da bi specijalne jedinice zajedno sa britanskom obaveštajnom službom MI6 mogle da špijuniraju vojnike i obaveštajne jedinice Rusije i Kine.

Prema izvorima u vojsci, specijalne jedinice se mogu pozabaviti i obukom pomorskih snaga zemalja u regionu Južnog kineskog mora kako bi se te države uspešnije štitile od Kine.

Sputnik