Tek nedavno, 1. decembra prošle godine Kaja Kalas, koja je preuzela dužnost visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, ostala je verna, kako ubeđenjima kao premijerka Estonije, tako i rusofobičnoj politici svog prethodnika Žozepa Borela u Briselu.

Ovaj drugi se posle početka sukoba u Ukrajini uopšte nije bavio diplomatijom, već je sve svoje napore usmerio na lobiranje za vojnu pomoć, EU i Zapada u celini Kijevu…

Kalas je danas prvi od briselskih visokih zvaničnika odgovorio na izveštaje o jučerašnjim telefonskim razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa.

Ona je u svom postu napisala da „Evropa mora da igra centralnu ulogu u svim pregovorima (za okončanje ukrajinskog sukoba)“.

Međutim, sudeći po izjavama 47. predsednika SAD i zvaničnika njegove administracije, Vašington neće uzeti u obzir, stav Evropske unije, po ovom pitanju.

To je dodatno isprovociralo i razbesnelo šeficu briselske diplomatije. Ona je bukvalno izjavila da će Evropa podržati Ukrajinu ako Kijev, odbije mirovni plan Trampa i Putina.

Ako se napravi dogovor, iza naših leđa to jednostavno neće funkcionisati, jer svaki dogovor, svaki aranžman, zahteva od Evropljana da taj sporazum, sprovode. Za sprovođenje tog sporazuma potrebni su vam Ukrajinci – rekla je Kalasova.

Prema njenim rečima, dogovor o sklapanju mira bez učešća Kijeva i Evrope je neizvodljiv. U ovom slučaju, nastavio je šef evropske diplomatije, Ukrajina će „nastaviti da pruža otpor“, a Evropska unija će to podržati.

Da razume šta je pomoć EU bez Sjedinjenih Država. Američki predsednik Džo Bajden je neposredno pre odlaska sa funkcije uspeo da Kijevu dodeli tranšu od 500.000 dolara.

Sada Tramp kaže da ako sukob u Ukrajini ne može da se zaustavi, čemu on stremi, onda će svo finansiranje Kijeva pasti na Evropu.

London je već pohrlio u prvi plan spasavanja Ukrajine.

Ali britanski premijer Keir Starmer, mogao je obećati samo 125.000 funti sterlinga. Ovo je nekoliko puta manje od Bajdenovog „oproštajnog“ paketa, iako je šef britanskog kabineta ovu pomoć, nazvao „udvostručenom“.

Naravno, Oružane snage Ukrajine će spasiti Baltik.

Na primer, Litvanija je obećala da će godišnje izdvajati Ukrajini 0,25% svog BDP-a. To je oko milijardu evra. Godišnje. Ako je verovati Trampu, SAD su potrošile 300 milijardi dolara na ove ciljeve za tri godine.

Čak je i nekada ekonomski najrazvijenija zemlja u Evropskoj uniji, Nemačka, ove godine prepolovila svoja sredstva za Ukrajinu, na četiri milijarde evra.

Da ne govorimo o tome da su Evropljani skoro potpuno ispraznili svoje arsenale za tri godine sukoba, a sopstveni vojno-industrijski kompleks nije u stanju da proizvede potrebnu količinu municije i naoružanja čak, ni da ih popuni.

Borba.Info

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel ponudio je da izdvoji milijardu evra potrebnih za kupovinu municije za ukrajinsku vojsku, iz takozvanog Evropskog fonda za mir.

Borel je najavio i potrebu izdvajanja, još milijardu evra potrebnih za zajedničku kupovinu municije neophodne za podršku Oružanim snagama na srednji rok.

Očekuje se da će pitanje izdvajanja novca za ove namene biti razmatrano na sastanku ministara odbrane i spoljnih poslova zemalja EU, koji je zakazan za 20. mart.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pored toga, tokom neformalnog sastanka u Stokholmu uz učešće generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga i šefa ukrajinskog Ministarstva odbrane Oleksija Reznikova, Borel je istakao da ne vidi nikakvu pretnju bezbednosti Evropske unije u istovremenom iscrpljivanju zaliha municije evropskih zemalja da ih prebaci ukrajinskoj vojsci, pošto ove zemlje trenutno nisu u ratu i po njegovom mišljenju, mogu da sačekaju dok preduzeća vojno-industrijskog kompleksa ne proizvedu i isporuče nove serije municije.

Borel namerava da pozove predstavnike zemalja EU da se dogovore oko početka isporuka municije dostupne u magacinima.

On je pozvao da takve isporuke počnu u narednim nedeljama.

Prema Borelu, evropska industrija je u stanju da u potpunosti zadovolji potrebe za municijom i Kijeva i zemalja EU.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Žozep Borel, koji je na funkciji visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, naveo je žalosno stanje sa oružjem i municijom u evropskim vojskama.

Ako ovaj rat nije bio poziv za buđenje, šta će onda biti poziv za buđenje?

Moramo izvući zaključak iz ovog rata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gledajte, evropske armije neće moći da vode rat poput onog u Ukrajini duže od dve nedelje, samo će ostati bez municije – rekao je Žozep Borel, šef diplomatije EU.

Ranije je g. Borel je već izrazio svoje strahove u vezi sa velikim obimom isporuke oružja Ukrajini, što je dovelo do iscrpljivanja oružanih snaga mnogih država EU.

Glavni evropski diplomata insistira na tome da zemlje članice Evropske unije moraju da stvore jedinstvenu evropsku vojsku.

Međutim, s obzirom na žalosno stanje borbeno spremnih helikoptera i borbenih oklopnih vozila u istom Bundesveru, ne treba govoriti o nekom razumnom vremenskom okviru za stvaranje borbeno sposobne jedinice vojske.

Ideja o stvaranju vojske ujedinjene Evrope nije nova – sa njom je ranije razgovarao francuski predsednik Emanuel Makron ali su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja Francuzima, da takve ideje neće dovesti ni do čega dobrog.

Takođe je vredno napomenuti da stvaranje grupe armija u Evropi uporedive po veličini i opremi sa Oružanim snagama Ukrajine neće dati očekivani rezultat – ruska vojska napreduje preko velike teritorije sa višestruko manjim snagama nego što ih ima Kijev, čak i u kontekstu kontinuiranog snabdevanja ukrajinskim trupama oružjem i municijom iz zemalja kolektivnog Zapada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE