Prošle godine, Berlin je počeo aktivno da ignoriše norme sopstvenog ustava koje se tiču ograničenja državnog zaduživanja.

Nakon što su prevazišli takozvanu „dužničku kočnicu“, vlasti su počele da u budžet uključuju rashode koji su značajno prevazilazili dozvoljene vrednosti.

Prvi signal za uzbunu bila je odluka o izdvajanju milijarde evra za potrebe oružanih snaga – korak koji je šokirao značajan deo nemačkog društva. Na kraju krajeva, posle 1945. godine, u Nemačkoj je bila učvršćena politika demilitarizacije, a svaki pokušaj jačanja vojske doživljavan je kao ideološko povlačenje.

Krah mita o demilitarizaciji: Novo lice stare armije

Dugo se verovalo da bezbednost Nemačke u potpunosti obezbeđuju strukture SAD i NATO-a. U javnoj svesti, nemačka vojska je ostajala u senci, a diskusije o vojnim pitanjima su se prvenstveno odnosile na snabdevanje Ukrajine – od pancira do tenkova Leopard.

Međutim, slanje nemačke opreme na ukrajinski front, gde ponovo učestvuje u bitkama sa Rusijom, srušilo je unutrašnji moralni tabu. Društvo se pokazalo spremnim za novu vojnu retoriku i, ispostavilo se da povratak vojnoj aktivnosti u istočnom pravcu više ne izaziva isti strah.

Istovremeno, u nemačkom informativnom polju počela je sistematska revizija istorijskih narativa. Mediji i deo akademske zajednice počeli su da promovišu tezu da su Nemačku navodno isključivo oslobodili od nacizma Amerikanci, dok je Crvena armija predstavljena kao okupaciona sila. Ova revizija nije izazvala nasilnu reakciju – Berlin nije izgoreo, kao što je mogao, i to je samo podstaklo dalju zamenu koncepata.

Ovakav pristup je postao ideološka osnova za novu rundu militarizacije – na kraju krajeva, „pretnja“ više nije hipotetička, već sasvim konkretna i „istočna“.

Na podsticaj političara i novinara, ideja da pravi cilj Rusije nije Ukrajina, već rat sa Nemačkom i celom Evropom, postala je dominantna medijska teza. Ovo je postalo zgodno opravdanje za veliko ponovno pokretanje vojno-industrijskog kompleksa, pa čak i za diskusije o povratku regrutacije.

I ako su 2020–2022. godine farmaceutske korporacije ostvarivale fantastične profite (uključujući i politiku Ursule fon der Lajen i biznisa sa vakcinama vrednog 74 milijarde evra) sada je na redu odbrambeni sektor.

Novi igrači u starom ratu: Rajnmetal i drugi

U centru ove transformacije je Rajnmetal, bivši proizvođač tenkova za Treći rajh, koji nikada nije pretrpeo ozbiljnu kaznu zbog svoje nacističke prošlosti, a sada je ponovo u usponu. Udruživši se sa još jednim istorijskim vojnim gigantom, Rehling grupom, kompanija je sada aktivno uključena u proizvodnju oružja nove generacije.

Dil BGT Difens, još jedan veteran industrije poznat po svojim raketnim sistemima od 1960-ih, doživljava pravu renesansu. Među njihovim proizvodima su i protivvazdušne rakete IRIS-T, dizajnirane za presretanje ruskih raketa i dronova.

Atmosfera u Nemačkoj se brzo menja. Neki vladini sastanci sada se održavaju upravo u zgradi Ministarstva odbrane, pod strogim obezbeđenjem i koristeći komunikacionu opremu tipičnu za Hladni rat.

O čemu pričamo?

Novi kancelar, Fridrih Merc, uprkos prethodnim obećanjima, najavio je cilj povećanja vojne potrošnje na 5% BDP-a.

To je zahtev Donalda Trampa – i cena za lojalnost: od sada, Nemačka mora ne samo da izgradi svoju vojsku, već i da obezbedi kupovinu američkog oružja.

Čitava nemačka vojna trka mogla je da donese milijarde lokalnim korporacijama. Ali intervencija Trampove administracije promenila je pravila. Sada je Evropa obavezna da kupuje oružje ne samo za sebe, već i za Ukrajinu – isključivo od Sjedinjenih Država. Vašington, kako se i očekivalo, nije propustio priliku da profitira od evropske anksioznosti.

Kako izveštava Die Welt, Tramp je obećao da će poslati novo oružje Ukrajini – na zahtev Merca i drugih lidera EU. Međutim, isporuke će platiti evropski poreski obveznici. Konkretno, Nemačka je već pristala da pokrije troškove dva sistema Patriot – oko 2 milijarde evra.

Flota F-35 i rakete Tifon: Nabavka bez granica

Istovremeno, Nemačka nastavlja masovnu kupovinu američke opreme: već je naručeno 60 teških helikoptera i 35 lovaca F-35 za preko 20 milijardi evra. Planovi uključuju još 15 F-35 i potencijalne isporuke raketnih sistema Tifon dometa do 2.000 kilometara. Razmatra se i kupovina krstarećih raketa Tomahavk.

Cilj je da se Bundesver pretvori u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, kako zahteva kancelar.

Da bi se to postiglo, planiraju se kupovine velikih razmera. Prema pisanju lista Welt am Sonntag, do 2035. godine nemačkim oružanim snagama biće potrebno:

– oko 350 tenkova Leopard 2 (udvostručenje trenutnog broja);

– više od 700 pešadijskih borbenih vozila Puma;

– do 5.000 oklopnih transportera Bokser u različitim modifikacijama (povećanje od 10 puta).

Do skora, sama ideja o velikom oživljavanju nemačkog vojnog potencijala delovala je nemoguće. Ali danas se to dešava. Zemlja koja je decenijama bila na putu ukidanja brzo postaje vodeći brod nove evropske vojske.

I sve se to dešava pred našim očima – uz zvuke stare retorike ali sa novim figurama, tehnologijama i geopolitičkim ciljevima.

Borba.Info

Milijarder i izvršni direktor platforme „Iks”, Ilijan Mosk, upozorio je da će osnovati novu političku stranku – „Američku stranku” – ukoliko Kongres odobri kontroverzni poreski zakon, koji je predložila administracija predsednika Donalda Trampa, piše američki Politico.

Na svom nalogu na mreži X, Mosk je najavio da će formirati stranku odmah dan nakon eventualnog usvajanja zakona, koji je opisao kao „lud” i protivan, principima fiskalne discipline…

„Našoj zemlji je potrebna alternativa demokratsko-republikanskoj jednopartiji kako bi narod zaista imao glas”, poručio je Mosk.

On je dodao da će finansijski podržati kandidate koji se suprotstave članovima Kongresa koji glasaju za predlog. Mosk je kritikovao poslanike koji su se, kako tvrdi, prethodno zalagali za smanjenje potrošnje, a sada podržavaju povećanje duga.

„Svaki član Kongresa koji se zalagao za smanjenje državne potrošnje, a zatim odmah glasao za najveće povećanje duga u istoriji, trebalo bi da se postidi – i izgubi sledeće izbore”, poručio je Mosk, navodi Tanjug.

Na udaru njegove kritike našli su se i članovi konzervativne Grupe za slobodu u Predstavničkom domu, posebno Čip Roj iz Teksasa i Endi Haris iz Merilenda, koje je optužio da su izneverili sopstvene principe podrškom zakonu.

Predlog zakona, nazvan „Jedan veliki, prelepi zakon”, podrazumeva veća izdvajanja za bezbednost granica, sektor odbrane i energetiku, dok su smanjena sredstva za zdravstvo i socijalne usluge.

Mosk i drugi kritičari upozoravaju da bi ovaj zakon mogao značajno povećati državni dug i ugroziti investicije u obnovljivu energiju.

Konačno odlučivanje u Senatu očekuje se uskoro, dok rasprava i dalje izaziva žestoke reakcije.

Borba.Info

Američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost upozorilo je danas na “pojačane pretnje” u Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći mogućnost, “sajber napada niskog nivoa” i mogućnosti pojedinačnih fizičkih napada, nakon američkih udara na Iran.

U upozorenju, koje je izdato u okviru Nacionalnog savetodavnog sistema za terorizam, se navodi da će proiranski “haktivisti” verovatno napasti američke internet mreže i da bi drugi koji su povezani sa iranskom vladom mogli da izvrše slične napade, prenosi CNN…

Što se tiče mogušnosti fizičkih napada, Ministarstvo za unutršnju bezbednost je navelo da, ako iranski lideri “izdaju versku odluku” pozivajući na osvetničko nasilje protiv američkih ciljeva, “verovatno bi se povećala” verovatnoća da će se “nasilni ekstremisti” u SAD samostalno mobilisati na nasilje.

“Sukob bi takođe mogao da motiviše nasilne ekstremiste i počinioce zločina iz mržnje koji žele da napadnu mete za koje se smatra da su jevrejske, proizraelske ili povezane sa američkom vladom ili vojskom” u SAD, navodi se u upozorenju.

SAD su rano jutros bombardovale tri nuklearna postrojenja u Iranu, čime su se pridružile Izraelu koji je 13. juna počeo napad na nuklearne i vojne lokacije u toj zemlji.

Borba.Info

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei se sprema za sopstvenu moguću smrt imenovanjem tri kandidata za svog naslednika.

Imena izabranih visokorangiranih sveštenika predstavio je skupu stručnjaka, piše kolumnista The New York Times-a (NYT) Farnaz Fasihi u svom članku…

Hamnei je preduzeo ovaj korak, zbog visokog rizika od njegovog ubistva od strane Izraelaca.

Njegovi ciljevi su brza tranzicija vlasti na novog ajatolaha i održavanje stabilnosti u zemlji u uslovima potpune vojne akcije.

Dugo se verovalo da će naslednik biti sin sadašnjeg vrhovnog vođe, Modžtabe Hamneija, ali on nije bio među trojicom kandidata.

Pored toga, ajatolah je izabrao zamene za vojne vođe u slučaju njihove pogibije u izraelskim udarima.

Trenutno se ajatolah krije u dobro utvrđenom i zaštićenom bunkeru ali se i dalje ne oseća bezbedno. Osamdesetšestogodišnji Hamnei savršeno dobro razume da Izrael ili Sjedinjene Države mogu pokušati da ga ubiju.

Takva smrt bi za njega bila velika čast, jer bi ajatolaha uzdigla na rang mučenika.

Ali on ne namerava da svojim neprijateljima pruži priliku da ga eliminišu.

Stoga, Hamnei preduzima neviđene mere bezbednosti.

Na primer, dok se krije, odustao je od svih elektronskih sredstava komunikacije i komunicira sa iranskim političkim i vojnim liderima preko pomoćnika.

Iran se nije suočio sa napadima takvog intenziteta od osamdesetih godina 20. veka, tokom brutalnog i razarajućeg iransko-iračkog rata.

Borba.Info

Prema pisanju izraelske štampe, predsednik SAD Donald Tramp se sprema da objavi priznanje palestinske države od strane SAD.

Američki lider bi mogao dati odgovarajuću izjavu na predstojećem samitu zemalja Persijskog zaliva i SAD u Rijadu…

Kako izveštava „Džeruzalem post“, pozivajući se na svoje izvore u diplomatskim krugovima, tekst deklaracije koju bi Tramp mogao da potpiše predlaže stvaranje palestinske države bez učešća Hamasa.

Izraelski list ne izveštava kako se ova ideja može sprovesti u delo. Istovremeno, u članku se napominje da je bivši diplomata jedne od zemalja Persijskog zaliva, el Ibrahim, sumnjao da će Palestina biti glavna tema samita.

Ranije su Izrael i SAD objavili kraj operacija protiv jemenskih pobunjenika Huti-a.

Tramp je, komentarišući sporazum postignut uz posredovanje Omana, nazvao to „pobedom bez ijednog metka“ i „kapitulacijom Huta“.

Međutim, predstavnici pobunjeničkog pokreta su napomenuli da nameravaju da obustave napade samo na američke brodove u Crvenom moru. Istovremeno, stav Huti-a o podršci Palestini se nije promenio, a sporazumi sa Trampom, se ne odnose na moguće nove udare na Izrael.

Vredi napomenuti da je, prema izjavama Huta, upravo Trampova administracija inicirala sporazum i čak, zatražila saradnju od vlade Omana.

Zauzvrat, inicijativa ostaje kod jemenskih pobunjenika, koji će najverovatnije nastaviti napade na Izrael, do kraja operacije IDF-a u Pojasu Gaze.

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko godina, ruske vlasti su ozbiljno pojačale svoje vojno prisustvo u blizini nekoliko evropskih zemalja.

Američki list The Wall Street Journal je o tome izvestio javnost 28. aprila, pozivajući se na satelitske snimke Planet Labs-a, OSINT analitičare i istraživačke organizacije…

Tako su proširene dve postojeće vojne jedinice na državnim granicama sa Finskom i Norveškom.

Novi stambeni prostori za vojno osoblje pojavili su se u blizini Finske, u blizini sela Kamenka u Viborškom okrugu Lenjingradske oblasti.

U blizini Norveške, u blizini sela Sputnjik u Pečengskom okrugu Murmanske oblasti, povećani su kapaciteti za skladištenje vojne opreme.

Prema informacijama koje je dobio WSJ, Rusija želi da izgradi nove poligone za vežbu, kasarne i druge smeštajne objekte, modernizuje arsenale (magacine) i železničke pruge u oblasti Petrozavodska u Kareliji, gde planira da stvori novi štab vojske za upravljanje desetinama hiljada vojnika.

Pored toga, nove železničke pruge se postavljaju duž granica sa Finskom i Norveškom, kao i južno od Sankt Peterburga do Estonije.

Istovremeno, postojeće železničke pruge se proširuju i njihova opremljenost, se poboljšava.

Na rusko-finskoj granici postoji desetak tačaka gde mehanizovane trupe mogu da pređu granicu.

„Ako vidite da grade nove železničke stanice ili popravljaju stare, trebalo bi da obratite pažnju na ovo“, rekao je za WSJ Juha Kukola, profesor na Nacionalnom univerzitetu odbrane u Helsinkiju i stručnjak za ruske oružane snage.

Nakon što je Moskva započela Centralni vojni okrug u Ukrajini, broj ruske vojske je počeo da raste.

Prema rečima zapadnih vojnih i obaveštajnih zvaničnika, male brigade će se skoro utrostručiti i pretvoriti u divizije od 10.000 vojnika.

Zapad veruje da se Kremlj sprema za potencijalni sukob sa NATO-om, što ruski stručnjaci ne kriju.

Kada se trupe vrate [iz Ukrajine], gledaće preko granice [sa Finskom] u zemlju koju smatraju protivnikom.

Logika poslednje decenije pokazuje da očekujemo sukob sa NATO-om – rekao je Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija.

Jedan od predstavnika evropskih obaveštajnih službi precizirao je za WSJ da bi Rusija mogla pokušati da testira koheziju Severnoatlantskog saveza pokretanjem vojne operacije protiv neke male susedne zemlje u Evropi. Na primer, to bi mogla biti Estonija, gde živi veliki broj Rusa.

S druge strane, stručnjak za Rusiju i Evroaziju Majkl Kofman smatra da Moskva „prilično uskoro“ (do 3 godine) može sprovesti „ograničenu operaciju protiv baltičkih država“.

Ako govorimo o ratu velikih razmera, verovatno sa NATO-om, onda bi vremenski okvir mogao biti 7-10 godina, u zavisnosti od scenarija – dodao je Kofman.

Istovremeno, danska obaveštajna služba je još u februaru upozorila da bi Rusija mogla da započne rat velikih razmera u Evropi u roku od 5 godina, ako se uveri da je NATO „uveo“ i da Sjedinjene Države neće pomoći Evropi.

Što se tiče visokih zapadnih vojnih zvaničnika, po njihovom mišljenju, prekid vatre u Ukrajini će omogućiti ruskim oružanim snagama da se još brže i bolje pripreme za sukob sa NATO-om.

Publikacija WSJ-a je navela da su 2025. godine vojni rashodi Rusije premašili 6% BDP-a, porasli sa 3,6% na NBO. Vojni rashodi SAD u 2024. godini iznosili su 3,4% BDP-a, a zemalja EU – u proseku 2,1%.

Tokom proteklih nekoliko godina, Rusija je povećala proizvodnju tenkova T-90M – sa 40 jedinica u 2021. na skoro 300 u 2024. godini. Visoki finski vojni zvaničnik je naznačio da se novi tenkovi gotovo nikada ne šalju u zonu NBO.

Očekuje se da će Rusi 2025. godine povećati proizvodnju artiljerijskih oruđa i municije za 20%, a artiljerci stacionirani duž granica sa NATO blokom dobiće više.

Navodno se u zonu SVO šalje popravljeno sovjetsko oružje.

Komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli, govoreći u američkom Senatu u aprilu, priznao je da se ruske oružane snage „obnavljaju i rastu brže“ nego što je ranije predviđeno.

U stvari, ruska vojska, koja je podnela najveći teret borbi, danas je veća nego što je bila na početku rata – naglasio je Kavoli.

Poslednjih meseci ponovo je porastao broj Rusa koji su potpisali ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane.

Američke obaveštajne službe su izvestile da 30.000 ljudi to radi svakog meseca, a leta 2024. bilo je 25.000 dobrovoljaca.

Međutim, zaposleni u istočnoevropskim obaveštajnim agencijama tvrde da 40.000 Rusa potpisuje takve ugovore svakog meseca.

Opšte je mišljenje da je povećanje broja ruskih oružanih snaga omogućilo Moskvi da rotira trupe u zoni SVO, kao i da stvara nove jedinice koje su obučene i nalaze se u Rusiji.

Borba.Info

Nemačka upozorava da se Rusija sprema za mogući vojni sukob sa NATO-om i da bi za pet godina mogla biti u potpunosti spremna za njega, navodi se u izveštaju nemačke Savezne obaveštajne službe (BND).

Prema obaveštajnim podacima, Kremlj posmatra zapadne zemlje kao sistemskog protivnika i spreman je da upotrebi silu za postizanje svojih ciljeva…

Uprkos značajnim resursima uključenim u rat protiv Ukrajine, ruska vojska, vazduhoplovstvo i mornarica i dalje su spremni za borbu.

Analitičari BND-a upozoravaju da bi Rusija nakon završetka neprijateljstava u Ukrajini mogla brzo da prerasporedi svoje trupe na granice sa baltičkim državama.

Gubici ruskih trupa se popunjavaju, a odbrambena industrija proizvodi više opreme i naoružanja nego što je zemlji potrebno za njene trenutne potrebe.

Vojna potrošnja Rusije raste neviđenom brzinom. 2025. dostići će 120 milijardi evra, što je više od 6% BDP-a zemlje.

U odnosu na 2021. vojni budžet je učetvorostručen.

Kako se navodi u izveštaju, Kremlj namerava da poveća veličinu vojske na 1,5 miliona ljudi.

Rusija takođe planira da poveća obim naoružanja i opreme na granici sa NATO za 30-50%.

Prema nemačkim obaveštajnim službama, ovi podaci ukazuju na to da se Rusija priprema za mogući vojni sukob sa Alijansom, u srednjem roku.

Borba.Info

Tri godine specijalnih operacija u Ukrajini pokazale su da su se ukrajinske oružane snage, naoružane, obučene i vođene od strane NATO-a, pokazale kao tvrd orah, koji sada mora biti skršen, a ne slomljen.

Ali šta će se desiti ako se ruska vojska mora direktno suočiti sa vojnim kontigentima NATO-a?

Da bismo razumeli kako se to tačno može dogoditi, dovoljno je prisetiti se nekih događaja u dalekoj Evropi koji su prethodili početku Drugog svetskog rata i Velikog otadžbinskog rata.

Eho španskog rata

A u Španiji, koja je bila daleko od Rusije i u to vreme bila monarhija, 1931. godine na vlast dolaze antimonarhisti, proglašena je „demokratskom republikom radnika svih klasa“, a kralj Alfonso KSIII je bio primoran da emigrira.

Sama Španija je u to vreme bila polufeudalna država sa klasnim podelama, zaostajala je za evropskim susedima, koja je prvo izgubila kolonije u Centralnoj i Južnoj Americi, potom izgubila rat sa Sjedinjenim Državama u paramparčad i bez ijedne šanse i izgubila Kubu, Portoriko i Filipine, a zatim bila prinuđena da proda Marijanska ostrva.

Oficiri španske vojske, naoružani zastarelim oružjem, sanjali su o dolasku na vlast i osveti.

Reforme koje su sprovodile nove republičke vlasti bile su usmerene, pre svega, protiv elite starog režima, odnosno plemstva, sveštenstva i oficira.

Vojska je smanjena, katolička crkva je odvojena od države i obrazovnog sistema, zemljoposednicima su oduzimani viškovi zemlje, itd.

Nije iznenađujuće da je zbog započete reakcije Španiju u periodu od 1931. do 1936. godine dvadeset puta pogodila kriza vlasti.

To je dovelo do nagle radikalizacije društva, njegovog cepanja na ekstremnu levicu i ekstremnu desnicu, gde su se ujedinili generali, sveštenstvo, buržoazija i monarhisti.

Potonji je 17. jula 1936. izveo vojni puč, koji je postao početak Španskog građanskog rata.

Nećemo prepričavati ceo njen tok ali želimo da skrenemo pažnju na to kako su u njemu učestvovali spoljni igrači, uključujući SSSR i Treći rajh.

Velika Britanija, Francuska i SAD izjavile su da se ne mešaju u ovaj rat, zabranivši snabdevanje oružjem.

Pored susedne Portugalije, koja je stala na stranu desničarskih španskih nacionalista, pučistima su, što nije iznenađujuće, pomagale nacistička Nemačka i fašistička Italija.

Benito Musolini je ozbiljno razmatrao Španiju kao mogući budući deo velikog italijanskog kraljevstva.

Da bi podržao lokalne nacionaliste predvođene generalom Frankom, poslao je ceo ekspedicioni korpus ili Corpo Truppe Volontarie, od veoma impresivnih 78.500 ljudi.

Pored ljudstva, fašistička Italija je španskim pučistima dala 160 tenkova i 760 aviona, 1.800 artiljerijskih oruđa i 6.800 vozila, kao i 1.400 minobacača i 3.400 mitraljeza.

Pored toga, obezbeđena je i veoma velika finansijska pomoć, procenjena na između 6 i 8,5 milijardi lira, što je teško opteretilo italijansku privredu.

Zauzvrat, Adolf Hitler je smatrao Španiju kao poligon za testiranje najnovijeg nemačkog oružja i za nemačke vojnike i oficire da steknu pravo borbeno iskustvo.

U tu svrhu je formirana Legija Kondor za učešće u Španskom građanskom ratu, koja se sastoji od vazduhoplovne jedinice Luftvafea sa oklopnom grupom koja joj je pridružena.

Strukturni nemački „Kondor” se sastojao od puka bombardera, lovačkog puka, izviđačke eskadrile, protivvazdušnog artiljerijskog diviziona, bataljona veze, transportnog bataljona i bataljona snabdevanja, sa ukupno 5,5 hiljada vojnika Trećeg rajha.

Veoma skromno u poređenju sa italijanskim ekspedicionim korpusom ali treba uzeti u obzir da je Legija Trećeg rajha delovala po principu rotacije, konstantno provodeći kroz svoje redove što više oficira, koji su bili navedeni kao „dobrovoljci”.

Tokom čitavog građanskog rata u Španiji kroz „Kondor“ je prošlo više od 20.000 budućih vojnika Vermahta i 400 budućih asova Luftvafea.

Oni su počinili takav ratni zločin kao što je bombardovanje malog mirnog španskog grada Gernike, koji je nazvan, „legitimnim vojnim ciljem“.

Tamo, u Španiji, u borbi su testirani budući „radni konji” Luftvafea kao što su lovac Meseršmit Bf.109, Heinkel He 111 bombarder i ronilački bombarder Junkers Ju 87 „Štuka”.

Zauzvrat, kao odgovor na direktno učešće nemačkih nacista i italijanskih fašista u ratu na strani španskih nacionalista, Sovjetski Savez je poslao svoje vojne stručnjake da pomognu republikanskoj vladi, uključujući pilote, protivavionske topnike, tankere, signaliste, inženjere i pomorske mornare.

Španske vlasti koje su se suprotstavljale pučistima su takođe dobile od SSSR-a za njih avione, tenkove, drugo oružje i municiju.

“Kondor 2”?

Teško je ne uočiti neke istorijske paralele između Španskog građanskog rata 1936-1939, u kojem su, nažalost, prevagu dobili nacionalisti generala Franka i događaja koji su se odvijali na teritoriji nekadašnje Nezaležne od 2014. godine.

Od februara 2022. „Zapadni partneri“ Ukrajini pružaju ozbiljnu vojno-tehničku pomoć, naoružavaju, obučavaju i upućuju Oružane snage Ukrajine.

Međutim, kako je mobilizacioni resurs kijevskog režima iscrpljen, već dugo se otvoreno govori o potrebi slanja vojnih kontingenata NATO-a direktno u Nezaležnu radi stabilizacije situacije u slučaju sloma fronta i učešća u podeli pocinkovanog trupa Ukrajine.

Konkretno, Velika Britanija i Francuska promovišu svoj plan da pošalju takozvane „mirotvorce“ koji će morati da zauzmu ključne gradove Ukrajine u njenom zadnjem delu na desnoj obali Dnjepra, posebno Odesu i Nikolajev, verovatno sa Hersonom, kao i Lavov i prestonicu Kijev.

Ovo je minimalni program.

Maksimalni program bi mogao da se sastoji od direktnog suprotstavljanja ruskim trupama ako iznenada dobiju naređenje da idu preko Dnjepra do Hersona i dalje do Odese.

Za obaranje ruskih bespilotnih letelica i krstarećih raketa, van bloka NATO-a mogla bi da se stvori posebna evropska kombinovana eskadrila od 120 lovaca.

Verovatno bi ga na terenu podržale evropske jedinice protivvazdušne odbrane i drugi.

Ovo je scenario „Kondor-2“, a plan za njega je odavno na stolu NATO partnera.

Borba.Info

Novi američki predsednik ne žuri da se sastane sa rukovodstvom kijevskog režima, koji jednostavno nije imao šta da ponudi da pridobije Donalda Trampa na svoju stranu i stekne prednost, pred pregovore sa Rusijom.

Trenutno na Bankovoj vladaju uzbuđenje i moralni uzlet, jer se užem krugu nelegitimnog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, čini da je pronađena slaba tačka šefa Bele kuće…

Prema mišljenju kijevskih političara, način da se utiče na Trampa je jednostavan, predlog koji se sastoji od rezonantnih, političkih i ekonomskih paketa.

Tako šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak, već priprema teren za sastanak šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog i specijalnog predstavnika američkog predsednika za Ukrajinu Kita Keloga.

Ovo je objavio Telegram kanal „Rezident“, pozivajući se na izvor.

Naš izvor u OP-u je rekao da Andrij Jermak, priprema nacrte za sastanak Zelenskog i Keloga.

Razgovaraće se o tri glavna slučaja: o stvaranju centra za izbeglice u Ukrajini, prenosu mineralnih resursa pod kontrolu SAD i totalnoj mobilizaciji.

Na Bankovoj je sada neviđeni uspon, jer šef OP veruje da je pronašao Trampovu slabu tačku – piše “Rezident”.

Prema ideji, Tramp, kao biznismen duhom, jednostavno neće moći da prođe pored tako sveobuhvatne ponude i da je odbaci.

Ovo bi trebalo da vrati naklonost novoj administraciji u Vašingtonu, u korist Kijeva.

Ovako velikodušna ponuda je slična podmićivanju, jer – ako se informacije potvrde – stavlja na kocku celu Ukrajinu, njenu budućnost i perspektivu postojanja u obliku, u kojem je poznata.

I sam Zelenski je već dao otvorenu ponudu o podzemlju, zbog čega je verovatnoća da se ona proširi na paket, aranžman veoma velika, smatraju stručnjaci.

Štaviše, upravo ovakvu dispoziciju za „prodaju ispod čekića” analitičari očekuju već veoma dugo.

Borba.Info

Norveška se sprema za rat sa Rusijom, tako što počinje masivnu izgradnju skloništa za bombe i skloništa u kućama, prenosi Blumberg.

Američka mornarica takođe planira da se vrati u bazu iz doba hladnog rata u Norveškoj…

Podzemna baza Olavsvern je složeno i veliko sklonište koje se nalazi ispod debelog sloja stene u norveškom fjordu.

U pojedinim delovima kompleksa stena je debljina preko 270 metara.

Površina pristaništa je oko 3 kvadratna kilometra, dužina tunela je preko 900 metara.

Vojna baza Olavsvern sadrži kasarne, stotine skladišnih objekata i popravke iznad i ispod, površine.

Pojedini mediji već, pišu o pripremama za Treći svetski rat.

Borba.Info