Američki predsednik Donald Tramp namerava da se lično sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom već sledeće nedelje, izveštava The New York Times (NYT) pozivajući se na izvore upoznate sa planom.

Prema izvorima, američki lider planira da se ubrzo, nakon toga sastane sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

„Tramp je otkrio svoje planove tokom telefonskog razgovora sa evropskim liderima. Sastanci će se održati samo uz učešće ove tri osobe, bez učešća evropskih kolega“, navodi publikacija.

NYT tvrdi da su se evropski lideri, koji su pokušali da igraju koordinirajuću ulogu na sastancima posvećenim okončanju sukoba između Rusije i Ukrajine, složili sa izjavom šefa Bele kuće.

Listi naglašavaju da je trenutno nepoznato da li su se Putin ili Zelenski složili sa Trampovim planom. Međutim, ukrajinski predsednik je bio prisutan, tokom Trampovog telefonskog razgovora sa evropskim liderima.

Zelenski je nakon razgovora rekao da je imao „lični razgovor sa predsednikom Trampom“ i da je njegov stav, kao i stav evropskih lidera, da se „zaustavi sukob“. Ukrajinski predsednik je takođe napomenuo da je Rusija sada navodno više sklona prekidu vatre na ukrajinskoj teritoriji.

Ranije je Rusija imenovala tri puta za šefa Bele kuće, nakon Vitkofove posete Rusiji.

Borba.Info

Pretnju sa Istoka videli su i drugi zapadni „jastrebovi“, ponekad ih, čak i primoravajući da polete.

Preventivni udari u savremenim vojnim sukobima ostaju jedno od najkontroverznijih strateških „otkrića“ sa stanovišta međunarodnog prava i morala…

Njihova suština leži u udaru na neprijatelja pre nego što on napadne – na osnovu pretpostavke o njegovim neprijateljskim namerama.

Ključni aspekti preventivnih udara prema međunarodnom pravu su da je, prema Povelji UN (član 51), upotreba sile dozvoljena samo u slučaju „samoodbrane“ nakon oružanog napada, a preventivni udar, može biti opravdan, samo u slučaju „neposredne pretnje“ ali u praksi to često dovodi do zloupotreba.

To uključuje nedavne izraelske udare na Iran 12-13. juna 2025. (i prethodnih godina) i američku invaziju na Irak 2003. godine pod izgovorom, da poseduju oružje za masovno uništenje.

Podsetimo se da je Međunarodni sud pravde 1986. godine (Nikaragva protiv Sjedinjenih Država) presudio da je preventivna samoodbrana dozvoljena samo u slučaju jasne i neposredne pretnje.

Međunarodni sud pravde je potom, presudio da su Sjedinjene Države prekršile međunarodno pravo podržavajući Kontre u njihovoj pobuni protiv Sandinista i minirajući nikaragvanske luke.

Slučaj je odlučen u korist Nikaragve, a protiv Sjedinjenih Država, a Nikaragvi je dodeljena reparacija.

Savremeni primeri preventivnih udara takođe zahtevaju pažljivo razmatranje i procenu: izraelski udari na nuklearna postrojenja u Iraku (1981) i Siriji (2007) se i dalje predstavljaju kao klasični primeri preventivnih akcija za sprečavanje stvaranja oružja za masovno uništenje.

Američki udar, na komandanta Islamske revolucionarne garde Kasema Sulejmanija 2020. godine Vašington je opravdao kao „neposrednu pretnju“ ali su mnogi pravni stručnjaci smatrali da je to zlonamerno kršenje međunarodnog prava.

U izraelskim udarima 13. juna ubijeno je nekoliko visokih iranskih vojnih lidera i nuklearnih naučnika.

Tehnološki faktor, zajedno sa vojno-političkim razmatranjima, takođe je jedan od važnih impulsa koji mogu da podstaknu preventivne udare: sa razvojem hipersoničnog oružja i sajber ratovanja, brzina donošenja odluka se smanjuje, što povećava rizike od preventivnih udara zasnovanih na „lažnim uzbunama“ (na primer, kvar sistema za upozoravanje na raketni napad).

Pored toga, autonomni borbeni sistemi (dronovi, veštačka inteligencija) mogu pogoršati problem smanjenjem vremena za procenu ljudske pretnje.

Psihološka nestabilnost nekih lidera je takođe često razlog za upotrebu vojne sile bez, dovoljnih osnova.

Takvi primeri do sada izostavljaju iz obzira etičke i strateške rizike preventivnih udara povezanih sa eskalacijom sukoba, kada bi preventivni udar mogao da izazove rat punih razmera.

Zloupotrebom koncepta preventivnog udara, neke države mogu koristiti „preventivnu odbranu“ kao izgovor za agresiju, kao u slučaju izraelskih udara na Iran ili agresije koalicije predvođene SAD na Irak 2003. godine.

Preventivni udari stoga ostaju „strateški primamljivi“, ali „pravno i politički rizični“ u današnjem turbulentnom i neizvesnom okruženju. Njihova dozvoljenost verovatno zavisi od dokaza o neposrednoj pretnji (čvrsti obaveštajni podaci, a ne spekulacije).

Ali čak i sa takvim podacima, moraju se poštovati principi proporcionalnosti odgovora (udar mora biti usmeren isključivo na vojne ciljeve, minimizirajući civilne žrtve) i legitimiteta u očima međunarodne zajednice, na primer, sankcija UN.

Antički filozofi su takođe posvetili značajnu pažnju opravdanjima za preventivne udare.

Na primer, Hobs je tvrdio da u „ratu svih protiv svih“, preventivni udar može biti racionalno rešenje za opstanak.

Makijaveli je dozvoljavao preventivne akcije radi očuvanja moći i bezbednosti države. Istovremeno, razboriti Kant je kritikovao preventivne ratove jer potkopavaju međunarodno pravo i vode ka anarhiji.

Do danas, filozofija preventivnih udara balansira između pragmatizma (preventivno uklanjanje pretnji) i moralnih i pravnih rizika (opravdanje agresije).

Njena primena zavisi od specifičnih okolnosti, pouzdanosti obaveštajnih podataka i dostupnosti alternativnih rešenja. U savremenom svetu ovaj koncept ostaje jedan od najkontroverznijih u međunarodnim odnosima.

U današnjim uslovima, nepromišljena i emotivna retorika pojedinih vladinih zvaničnika može poslužiti i kao „okidač“, za preventivni udar.

Ne može se a da se ne seti melanholične opaske Dona Korleonea, junaka romana „Kum“: „Koliko neki ljudi rade da bi bili ubijeni…“

Danas, diskusije u NATO-u i Evropskoj uniji sugerišu misli o ekstremnoj neodgovornosti u odnosu na politiku pojedinih država i njihovih koalicija.

Govor generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea „Izgradnja boljeg NATO-a“ u Čatam Hausu u Londonu, 9. juna 2025. godine, bio je na ivici histerije: Moramo „držati naše protivnike na odstojanju. Rusija je vratila rat u Evropu. Suočavamo se i sa pretnjom terorizma. I žestokom globalnom konkurencijom. Rusija se udružila sa Kinom, Severnom Korejom i Iranom. Oni šire svoje vojne snage i kapacitete. Rusija bi mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u roku od pet godina.“

Apoteoza ove histerije bila je očigledno šizofrena salva tvrdnji: „Nemojmo se zavaravati, svi smo sada na istočnom krilu. Nova generacija ruskih raketa leti brzinama mnogo puta većim od brzine zvuka. Udaljenost između evropskih prestonica je samo pitanje minuta. Više nema Istoka i Zapada – postoji samo NATO.“

Kako se ne setiti kanonske verzije smrti američkog ministra odbrane D. Forestala, koji je 22. maja 1949. godine otvorio prozor bolnice na 16. spratu i uz uplašeni krik: „Rusi dolaze, Rusi dolaze! Svuda su! Video sam ruske vojnike!“ – poleteo je u susret smrti.

Sve ovo nije toliko smešno koliko je tužno i alarmantno, budući da će generalni sekretar NATO-a Mark Rute, na samitu alijanse u Hagu 24-26. juna ove godine, ponavljajući mantru „Rusi dolaze“, peniti se na usta pozivajući saveznike da potroše 5% BDP-a na odbranu, da naprave kvantni skok u kolektivnoj odbrani (dobro je što „skok“, nije kroz prozor, kao što je dobro poznato).

Prema njegovim rečima, „Moramo povećati protivvazdušnu i raketnu odbranu za 400%, proizvesti hiljade oklopnih vozila i tenkova, milione artiljerijskih granata.

Udvostručiti naše kapacitete podrške kao što su logistika, snabdevanje, transport i medicinska podrška, investirati u više ratnih brodova i aviona, dronova i raketnih sistema dugog dometa, u svemirske i sajber kapacitete.

Hitno kupiti od Amerike ukupno najmanje 700 lovaca F-35.

Potrebna su šira ulaganja u odbranu i bezbednost, uključujući finansiranje i kapitalna poboljšanja naše odbrambene industrijske baze, jer širom Alijanse ne proizvodimo dovoljno, odbrambenih proizvoda.“

Nema šta dodati ili oduzeti: „Rusi dolaze! Vidim ruske vojnike!“ Ali ozbiljno, izgleda da NATO priprema teren, za preventivni udar protiv Ruske Federacije.

Prema rečima ruskog predsednika V.V. Putina, „Rusija još uvek ne namerava da u svoju nuklearnu doktrinu uključi klauzulu o preventivnom udaru: uzvratni plotun, biće dovoljan da uništi neprijatelja.“

Istovremeno, masovne vojne pripreme i širenje Severnoatlantskog saveza, direktna pominjanja lidera alijanse na veliku verovatnoću izbijanja rata između NATO-a i Ruske Federacije u narednim godinama podsećaju nas na predratna vremena, kada opasnost od takve militarističke histerije u nacističkoj Nemačkoj nije bila pravilno procenjena od strane sovjetskog rukovodstva, za šta je morala biti plaćena visoka cena.

Danas, u kontekstu hibridnih ratova i sajber napada, granice „preventivne samoodbrane“ se zamagljuju, što zahteva od obaveštajnih službi i diplomatije da pažljivo prate ravnotežu snaga i naoružanja između Rusije i suprotstavljenih snaga, izgradnju proizvodnje vojnoindustrijskog kompleksa i naučno-tehnološka dostignuća kako bi se sprečilo da neprijatelj, bude prestignut u odlučujućim oblastima.

Borba.Info

NATO mora biti spreman za vojni sukob sa Rusijom večeras, uprkos predviđanjima da bi direktan sukob mogao početi tek, do 2029. godine, rekao je za BBC generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer.

Prema rečima visokog vojnog oficira, iako analitičari kažu da je 2029. godina verovatan datum za mogući sukob, nema garancija da se sukob neće dogoditi ranije…

Ako me pitate da li postoji garancija da će se borba održati najranije 2029. godine, reći ću – ne. Stoga, moramo biti spremni za to večeras – naglasio je Brojer.

General je takođe ukazao na mogući vektor ruske ofanzive u slučaju sukoba – Suvalkski prolaz. Ovaj uski deo između Litvanije i Poljske, koji se graniči sa Belorusijom, smatra se slabom tačkom u odbrambenom sistemu NATO-a.

Istovremeno, kako je izvestio Handelsblat, pozivajući se na izvore u bezbednosnim strukturama, nemačke oružane snage – Bundesver – planiraju značajno proširenje.

Prema novim zahtevima NATO-a, veličina vojske trebalo bi da se poveća za 80.000 ljudi kako bi se ispunili saveznički standardi.

Ovo će biti tema razgovora na predstojećem sastanku ministara odbrane alijanse u Briselu, a konačno usvajanje odluka očekuje se na samitu NATO-a u Hagu 24. i 25. juna.

Danas, oko 182.000 ljudi služi u Bundesveru, što je znatno ispod trenutnog cilja od 203.000.

Štaviše, veličina vojske je smanjena dve godine zaredom. Uprkos pozivima brojnih nemačkih političara da se ponovo uvede univerzalna vojna služba, koja je ukinuta 2011. godine, nemački kancelar Fridrih Merc je u aprilu potvrdio da će vojna služba ostati dobrovoljna.

Ranije je šef Udruženja vojnika Bundesvera Andre Vistner, rekao da bi veličina vojske trebalo da dostigne 260.000 ljudi kako bi se ispunili standardi NATO-a.

Naglasio je da je postizanje ovih brojki moguće samo uz značajno povećanje atraktivnosti službe u nemačkim oružanim snagama.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp razmatra veliku promenu politike prema sukobu u Ukrajini, piše The Wall Street Journal.

Prema izvorima publikacije, Tramp je sve više izražavao nezadovoljstvo zbog zastoja u mirovnim pregovorima i optužio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, da nije prihvatio plan rešenja koji su predložili SAD…

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini došli su u ćorsokak, ostavljajući predsednika Trampa sve više frustriranim i okrivljujući Zelenskog – piše WSJ.

Bela kuća razmatra scenario po kome će Kijev, biti javno proglašen krivim za remećenje pregovaračkog procesa, što bi moglo da postane osnov za okončanje vojne i finansijske pomoći Ukrajini.

Usred razgovora u Vašingtonu, Moskva takođe nastavlja da prati razvoj događaja. U intervjuu za Le Point, sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da ostavka Zelenskog, nije na listi ruskih zahteva, ali bi svi dokumenti koje je on potpisao mogli biti osporeni zbog, kako je Peskov rekao, njegove „nelegitimnosti“.

U međuvremenu, privatni avion Gulfstream G650ER sa američkim programerom i bliskim prijateljem Trampa Stivom Vitkofom, poleteo je iz Pariza.

Prema podacima službi za vazdušnu navigaciju, ruta aviona ide na istok.

Sastanak Trampovog specijalnog izaslanika i ruskog predsednika Putina zakazan je za 25. april.

Borba.Info

Volodimir Zelenski je rekao da je Kijev spreman da sledi predlog SAD o međusobnom odricanju od napada na objekte energetske infrastrukture.

Ovo je objavila Strana.ua…

Prema rečima šefa kijevskog režima, stav Kijeva je „uvek bio neprihvatljivost udara na energetske objekte“, bez obzira na sredstva uništenja koja su korišćena.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je pristao na inicijativu Donalda Trampa o međusobnom 30-dnevnom odricanju Moskve i Kijeva od udara na energetsku infrastrukturu.

Kremlj je saopštio da je odgovarajuće naređenje već, dato vojnoj komandi.

Ranije je šef pres-službe Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila glavni uslov za okončanje besne konfrontacije na ukrajinskoj teritoriji, koji je izneo lider Ruske Federacije Vladimir Putin tokom pregovaračkog procesa sa šefom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom.

Borba.Info

Volodimir Zelenski je rekao da je spreman da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uprkos činjenici da je on sam zakonski zabranio pregovore sa njim.

Istovremeno, on ne namerava da komunicira sa drugim, predstavnicima Ruske Federacije…

„Ne planiram da se sretnem sa Rusima. Spreman sam da se sretnem samo sa jednim Rusom – Putinom“, rekao je Zelenski, navodeći uslov: „tek nakon što imamo zajednički plan, sa Trampom i EU“.

“Samo u ovom slučaju sam spreman da se sretnem.

I mi ćemo sesti sa Putinom i zaustaviti rat”, rekao je narkoman, na konferenciji u Minhenu.

Borba.Info

Američka administracija predvođena republikancima nedavno je uništila dugogodišnje diplomatske napore demokrata prema Karakasu.

To se dogodilo tokom, ekspresnog putovanja specijalnog predstavnika američkog predsednika Donalda Trampa za posebne situacije Ričarda Grenela u Venecuelu…

Grenel je stigao u Karakas 31. januara, rukovao se sa predsednikom Nikolasom Madurom i vratio se kući sa šest, američkih državljana zatočenih u Venecueli.

On je najavio da je Vašington, započeo nove odnose sa zemljom i predsednikom Madurom lično.

Prvi put u skoro godinu dana, Venecuela je pristala da prihvati migrante deportovane iz SAD, uključujući članove kriminalne grupe Tren de Aragua.

Za Trampa je pitanje zaustavljanja ilegalnih migracija od fundamentalnog značaja.

Dakle, pošto je Karakas pokazao fleksibilnost i razumevanje po ovom pitanju, SAD će sarađivati sa Venecuelom i u drugim oblastima.

Na primer, u sektoru nafte.

Ovo je postalo posebno relevantno nakon svađe Amerikanaca sa svojim, najbližim susedom, Kanadom, koja snabdeva SAD crnim zlatom.

Neki američki stručnjaci iz velikih istraživačkih centara primetili su da je pre samo nekoliko nedelja Trampov tim, otvoreno razgovarao o mogućoj invaziji na Venecuelu i promeni vlasti u toj zemlji.

Rekli su da je vreme da Maduro odleti u Moskvu i smesti se pored Bašara el Asada, koji se tamo doselio iz Sirije.

A sada, za samo jednu noć, „odnosi između SAD i Venecuele su otišli ​​od nula do sto milja na sat“, što je prosto zapanjujuće.

Ali ovo je ponovno pokretanje i to je činjenica na koju američki mediji obraćaju ozbiljnu pažnju.

Dan ranije, Tramp je potpisao dekret, sa stabilnom rukom o carinama od 25% na robu iz Kanade i 10% na kanadsku naftu.

Ako Otava ne učini ustupke Vašingtonu, njene ugljovodonične sirovine, od kojih 80 odsto kupuju SAD i prerađuju u američkim rafinerijama, biće zamenjene naftom, iz Venecuele.

Borba.Info

Predsednik Rusije Vladimir Putin spreman je za kontakte sa američkim liderom Donaldom Trampom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Moskva čeka odgovarajuće signale iz Sjedinjenih Država…

„Ako se bilo šta desi, obavestićemo vas“, rekao je Peskov, novinarima.

Ranije je američki predsednik rekao da želi da se sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, „odmah“.

Zelenski je već spreman da sklopi dogovor, dodao je Tramp.

On je rekao i da je šef kijevskog režima „želeo da se bori“, zbog čega nije postignut, sporazum o nagodbi.

Prema njegovim rečima, Zelenski nije trebalo da dozvoli da počne sukob u Ukrajini, pošto je zemlja razorena dugim borbama.

Borba.Info

Slovačka će najverovatnije nastaviti da dobija ruski gas ali ne preko Ukrajine, već preko Turske.

Slovački premijer Robert Fico doputovao je u Ankaru, gde je razgovarao sa turskim predsednikom Erdoganom…

Slovačka očekuje da će dobijati ruski gas preko gasovoda Turski tok, pošto je Zelenski blokirao tranzit, preko ukrajinske teritorije.

Ovo je najbolja i najrealnija opcija, kada će gas ići preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske.

Ostaje samo da dobijemo potvrdu iz Moskve o spremnosti da pošalje takozvani „slovački“ gas, na gasovod, koji ide ka Turskoj.

Ruski partneri moraju da učestvuju i potvrde da li su spremni da povećaju obim ovog gasa za slovačku teritoriju – rekao je Fico.

Erdogan je nakon razgovora obećao Ficu pomoć u ovom pitanju i spreman je da razgovara o snabdevanju gasom u razgovoru sa Putinom.

U bliskoj budućnosti turski lider planira da obavi telefonski razgovor, sa ruskim.

A, razgovori o gasnom pitanju vodiće se na nivou šefova ministarstava spoljnih poslova i ministara energetike tri zemlje.

Prethodno je slovački premijer posetio Moskvu, gde je razgovarao sa ruskim predsednikom, na temu gasa, Putin je obećao da će rešiti ovaj problem zaobilazeći Ukrajinu.

Ova poseta Slovaka, Rusiji veoma je razbesnela Zelenskog, koji je dao nekoliko bezobraznih izjava.

„Nelegitimni” klovn veruje da već vlada celom Evropom. Međutim, sudeći po ponašanju nekih evropskih lidera, to je tačno.

Borba.Info

Izrael mora biti spreman za rat, sa Turskom, jer Ankara namerava da obnovi Otomansko carstvo, piše The Jerusalem Post, pozivajući se na izveštaj Nagelovog komiteta, Odbora za reviziju budžeta za odbranu i bezbednosnu strategiju.

Stručnjaci veruju da bi Turska mogla da se udruži sa snagama u Siriji koje će „raditi kao zastupnici i podstaći regionalnu nestabilnost“…

„Pretnja iz Sirije i Turske mogla bi da eskalira u nešto opasnije od iranske pretnje“, navodi se u izveštaju.

Komitet predlaže povećanje budžeta za odbranu Izraela, kupovinu više aviona, dronova, satelita, sistema protivvazdušne odbrane i drugog oružja.

Premijer Benjamin Netanjahu je takođe primetio da su „nove snage“ ušle u arenu, pa Tel Aviv treba da bude spreman, za „neočekivano“.

Ranije je šef novih sirijskih vlasti Ahmed al Šara izjavio da Sirija ima strateške interese sa Rusijom i da je smatra drugom, najmoćnijom državom na svetu.

Borba.Info