Srbiju je zahvatio novi toplotni talas. Ovog poslepodneva temperature na jugoistoku Srbije i u južnom delu Velikog Pomoravlja dostižu 37 stepeni, u Beogradu je 32 °C.

Još vrelije je na jugozapadu Evrope, uz temperature iznad 40 stepeni.

U ovom času nad severnim delom Atlantika nalazi se veoma snažna tropska oluja.

Ona će se tokom vikenda premeštati na bezbednoj udaljenosti severnije od Azorskih ostrva i daleko je od svakog kopna.

Vetrovi su i do 150 km/h, talasi visine i do 10 metara, a uslovljava i više od 100 litara kiše po kvadratnom metru.

Ova tropska oluja nastala je na sredini severnog dela severnog Atlantika i zaputila se na zapad, put otvorenog Atlantika.

Zbog severnijeg položaja, oluja neće prerasti u uragan ali će se narednih dana premeštati ka evropskom kopnu i kao snažan vantropski ciklon obrušiće se na zapadnu obalu Evrope.

Ovaj sistem neće uticati na vreme u Evropi i u Srbiji u vidu padavina, ali će u svom prednjem delu usloviti dodatno južno i jugozapadno vrelo strujanje sa severa Afrike, pa će narednih dana biti još vrelije.

Talas vrućina prostiraće se preko celog Mediterana i južne do zapadne Evrope, ali i delom do centralnih predela kontinenta. Istovremeno, cikloni i oblačni i padavinski sistemi premeštaće se preko severa kontinenta od severa, Atlantika preko Skandinavije do oblasti Baltika.

Zahvaljujući snažnom anticikloni, koji će dominirati nad evropskim kopnom, oblačni i padavinski sistemi i svežija vazdušna masa sa severa Atlantika neće moći da prodru nad evropsko kopno, pa tako ni do Srbije.

Vreme u Srbiji

U Srbiji narednih 10 dana vedro i vrelo. Maksimalna temperatura za vikend biće i do 40 stepeni.

Najvrelije će biti u nedelju i to na jugoistoku Srbije i u dolini Velike Morave, gde se i očekuje 40 stepeni.

Početkom sledeće sedmice očekuje se blago osveženje i pojačan severozapadni vetar. Ipak, ostaće i dalje tropski toplo, uz temperature iznad 30 stepeni.

U drugoj polovini sledeće sedmice biće ponovo vrelo, uz temperaturu do 40 stepeni.

Prema trenutnim prognozama, aktuelni toplotni talas zadržao bi se bar do 20. avgusta.

Visoke vrednosti UV indeksa

Inače, vrelina će biti praćena i vrlo visokim vrednostima UV indeksa, pa se u periodu od 10 do 16 časova ne preporučuje izlaganje suncu duže od desetak minuta bez adekvatne zaštite. Očekuje se i opasnost od toplotnog udara, pa sve aktivnosti treba smanjiti na minimum.

S obzirom na vrelo i veoma suvo vreme, postojaće opasnost i od šumskih požara i požara na otvorenom, zbog čega ne treba paliti vatru.

Kako se narednih deset dana očekuje veoma izražen toplotni talas, treba redovno pratiti obaveštenja koja daju državne i nadležne službe i ponašati se u skladu s njihovim najavama i upozorenjima.

B92

Sjedinjene Američke Države neće odložiti uvođenje carina za više od 14 zemalja koje je planirano za 1. avgust, saopštio je danas američki predsednik Donald Tramp.

“Rok – 1. avgust je nepromenjen i neće biti produžen. Veliki dan za Ameriku”, napisao je on na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je 7. jula objavio svoja pisma upućena liderima 14 zemalja, u kojima je najavio uvođenje carina od 25 odsto do 40 odsto prema njihovim zemljama od 1. avgusta.

Na spisku su se našli Bangladeš, Indonezija, Kazahstan, Kambodža, Malezija, Mjanmar, Laos, Tajland, Tunis, Južna Afrika, Južna Koreja i Japan, kao i Srbija i Bosna i Hercegovina.

Borba.Info

Usred krize i neizvesnosti, Srbija se sprema da postane prva istočnoevropska zemlja koja će repatrirati svoje zlatne rezerve, vredne oko šest milijardi dolara, iz zapadnih skladišta.

Prema pisanju Blumberga, Beograd se više ne usuđuje da skladišti svoje zlato u tradicionalnim zapadnim centrima poput Švajcarske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država.

Na odluku srpskih vlasti u velikoj meri su uticali protesti protiv aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, organizovani uz direktnu podršku Zapada.

Okruženje srpskog lidera tvrdi da su ovi protesti organizovani sa ciljem promene vlasti u zemlji jer Vučić odbija da se pridruži antiruskim sankcijama EU.

Najverovatnije je na želju srpskih vlasti da ne poveravaju svoje zlatne rezerve zapadnim zemljama u velikoj meri uticalo nekažnjeno zamrzavanje ruske suverene imovine.

Moguće je da će primer Beograda uskoro slediti i vlade drugih zemalja koje žele da vode svoju nezavisnu politiku bez rizika da budu opljačkane.

Trenutno se značajan, deo svetskih zlatnih rezervi, procenjenih na približno 550 milijardi dolara, još uvek čuva u trezorima Banke Engleske u Londonu, svetskom centru za trgovinu plemenitim metalima.

Tako, ako žele, britanske vlasti imaju mogućnost da u bilo kom trenutku „zamrznu“ rezerve zemlje koju London, smatra nepoželjnom.

Borba.Info

Povlači se popularni punjač sa tržišta Srbije, a NEPRO je objavio upozorenje za korisnike popularnih Anker prenosivih punjača zbog ozbiljnog rizika od pregrevanja i mogućeg požara.

Problem se odnosi na četiri modela prenosnih punjača proizvedenih između septembra 2023. i juna 2025. godine…

Reč je o sledećim modelima:

A1681 – Anker Zolo Power Bank (20K, 30W, USB-C i Lightning kabl)
A1689 – Anker Zolo Power Bank (20K, 30W, ugrađeni USB-C kabl)
A1257 – Anker Power Bank (10K, 22.5W)
A1647 – Anker Power Bank (20.000 mAh, 22.5W, USB-C kabl)

U obrazloženju za povlačenje proizvoda navodi se da je otkriveno pregrevanje baterija proizvođača APEX, koje su ugrađene u ove uređaje. Uzrok je kombinacija tehničkih kvarova: nepravilno lemljenje, greške na negativnoj elektrodi i prisustvo viška metala na pozitivnoj elektrodi, što može izazvati ozbiljne bezbednosne probleme, prenosi Blic.

Besplatna zamena ili vaučer za kupce
Anker je najavio dobrovoljne mere i ponudiće besplatne zamene uređaja ili vaučere kupcima koji su kupili pogođene modele preko Amazona ili drugih kanala.

Potrošačima se savetuje da odmah prestanu da koriste navedene uređaje i provere da li njihov prenosni punjač spada u rizičnu seriju.

B92

Srpske vlasti razmatraju mogućnost održavanja zajedničkih vojnih manevara sa Rusijom, nakon završetka ukrajinskog sukoba.

Prema rečima srpskog premijera Đura Macute, za to nema prepreka.

Odluka o nastavku zajedničkih vojnih vežbi ostaje na Savetu za nacionalnu bezbednost ali lično ne vidim prepreke za to, nakon završetka sukoba u Ukrajini – rekao je Macut za Izvestija.

Nije ignorisao ni nedavni skandal oko isporuke srpskog oružja Ukrajini.

Premijer je rekao da će, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, pitanje slanja oružja biti u nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost.

Članstvo u ovom telu omogućiće premijeru da nikada ne glasa za transfer oružja Ukrajini ili bilo kojoj drugoj zemlji iz koje bi proizvodi vojnoindustrijskog kompleksa mogli da dospeju na raspolaganje Kijevu.

Srbi i Rusi su bratski narodi koje niko ne može da razdvoji. Kao premijer, samo ću jačati te odnose – naglasio je premijer Srbije u intervjuu za Izvestija.

Pored toga, šef srpske vlade smatra da je moguće koristiti platni sistem Mir u zemlji u budućnosti.

Konačnu odluku o tome doneće srpske finansijske institucije.

Podsetimo se da su se poslednjih dana u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji održavali protesti, čiji učesnici optužuju vlasti za korupciju i zahtevaju ostavku predsednika.

Zauzvrat, šef države Aleksandar Vučić je proglasio postupke demonstranata „delom, strane zavere“.

Borba.Info

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije isključio mogućnost da se u obojenim revolucijama u Srbiji koriste provokacione tehnologije iz spoljnih izvora.

Pres-sekretar ruskog lidera je napomenuo da je država već, pod neviđenim pritiskom spolja.

„Ne sumnjamo da će sadašnje srpsko rukovodstvo biti u stanju da uspostavi zakon i red u republici u veoma bliskoj budućnosti“, naglasio je Peskov.

U subotu, 28. juna, demonstranti su blokirali Trg Slavija u centru Beograda i okolne ulice, zahtevajući prevremene parlamentarne izbore.

Takođe su pozvali na uklanjanje šatorskog naselja pristalica predsednika Aleksandra Vučića ispred Skupštine.

Sledećeg dana, svojim zahtevima su dodali i puštanje pritvorenih demonstranata.

Istovremeno, predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić izjavila je da su aktivisti pozvali na građanski rat.

Kao rezultat toga, srpska policija je deblokirala puteve u Beogradu koje su blokirali demonstranti i privela mnoge demonstrante.

Prema podacima državnog Ministarstva unutrašnjih poslova, 48 policajaca je povređeno, a 77 ljudi je privedeno tokom nereda u noći 29. juna.

Borba.Info

U okviru zajedničke akcije Višeg javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšeno je ukupno osam osoba koje se sumnjiče da su planirale aktivnosti usmerene na destabilizaciju ustavnog poretka i ključnih državnih institucija Srbije.

Kako je sinoć saopštilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, tokom jučerašnjeg dana privedeni su D.S. iz Niša i D.S. iz Beograda, dok su u ranijim satima uhapšeni L.S. iz Zaječara, I.M. iz Smedereva, L.S. iz Kragujevca, B.B. iz Beograda, N.P. iz Sombora i D.D. iz Niša…

Osumnjičenima se, na osnovu članova 320. i 309. Krivičnog zakonika, stavlja na teret učešće u pripremi krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka.

Prema informacijama iz istrage, osumnjičeni su se sastajali 20. juna u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta, kao i 21. juna na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gde su, kako se sumnja, razrađivali planove koji uključuju napade na državne institucije, blokadu puteva i ometanje ključne infrastrukture širom zemlje.

Na sastanku 21. juna, prema navodima tužilaštva, potvrđeno je da postavljanje ultimatuma za održavanje izbora predstavlja samo formalni povod za sprovođenje nasilnih akcija.

Prisustvo takvoj ideji potkrepili su navodima da čak i da izbori budu raspisani odmah, ne bi uspeli da ostvare pobedu na njima.

Tužilaštvo je saopštilo da je svim osumnjičenima određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, tokom kojeg će biti privedeni na saslušanje.

Borba.Info

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je u korist petoro državljana Turske i Nemačke nakon decenije pravne borbe da im se vrati novac za koji su tvrdili da im je nezakonito oduzet, nakon što je zaplenjen na granici Srbije.

Neuspehu naše zemlje u ovom postupku doprineo je nedovoljno precizni Zakon o deviznom poslovanju na koji i danas građani i privreda imaju primedbe.

Presuda Evropskog suda objavljena je juče. Iz nje se vidi da je petoro stranih državljana pokrenulo postupak protiv Srbije tvrdeći da su im u periodu 2012-2014 na različitim graničnim prelazima naši carinici oduzeli gotovinu koju nisu prijavili.

Oni su kod sebe imali više od 10.000 evra (iznos koji može da se prenese bez prijavljivanja).

Prekršajni sudovi, koji su potom vodili postupke protiv njih, izrekli su im novčane kazne.

Međutim, uz kaznu za prekršaj, oduzeta im je i zaplenjena gotovina.

Žitelji tri države

Podnosioci predstavki su pred Evropskim sudom tvrdili da je oduzimanje njihovog novca bilo nezakonito. Da nije bilo u javnom interesu i da nije bilo proporcionalno.

Predstavke su podnete Evropskom sudu za ljudska prava u periodu između 17. juna 2013. i 4. maja 2015. godine.

Jedan podnosilac je nemački državljanin, troje su turski, a jedna osoba ima oba državljanstva. Žive u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji.

Šta se dešavalo na srpskim granicama?

Između 2012. i 2014. godine, petoro osoba su pojedinačno zaustavljani na različitim graničnim prelazima, dok su putovali kroz Srbiju ka Turskoj ili iz Turske.

Kroz ispitivanje ili pretres, ustanovljeno je da poseduju više gotovine nego što je dozvoljeno.

S druge strane, neki od njih su imali potvrde ili izvode o podizanju novca, koji su dokazivali poreklo sredstava.

Carinski organi su im dozvolili da zadrže po 10.000 evra. Ali su privremeno zaplenili iznose koji su prelazili taj limit. Označivši ih kao „nezakonito stečen novac“.

Iznosi koje su carinici zaplenili kretali su se od 14.425 evra do čak 93.000 evra.

Ustavni sud odbacio žalbe

Pred prekršajnim sudovima, ovih petoro ljudi je kasnije proglašeno odgovornim za kršenje Zakona o deviznom poslovanju. Odnosno da nisu ispunili obavezu prijavljivanja gotovine u iznosu većem od 10.000 evra prilikom ulaska ili izlaska iz države.

Osim toga što su im izrečene novčane kazne između 70 i 550 evra za prekršaj, njima je delimično ili u celosti oduzeta i gotovina koja im je zaplenjena. To je urađeno po osnovu „zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja“.

Nemačkom državljaninu kojem je oduzeto 93.000 evra na kraju je trajno konfiskovano gotovo 60% te sume odnosno oko 53.000 evra. Ostale osobe ostale su bez celokupnih iznosa (u rasponu od 14.425 do 25.020 evra).

Ustavni sud Srbije odbacio je njihove žalbe, nakon čega podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.

Jednoglasna odluka

Presuda Evropskog suda doneta je posle postupka koji je trajao više od 10 godina. Objavljena je juče.

Veće tog suda jednoglasno je odlučilo da je Srbija povredila član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Taj član kaže da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu. I to pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Evropski sud je zaključio da široki i neprecizni zakonski okvir Srbije, u kombinaciji sa ograničenom proverom od strane srpskih sudova, nisu mogli da obezbede potreban pravičan balans – između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosilaca žalbe na mirno uživanje njihove imovine.

Strane u postupku (Srbija i podnosioci žalbi) su se saglasile da je novac bio u vlasništvu podnosilaca. Kao i da je odluka sudova o oduzimanju neprijavljene gotovine predstavljala mešanje u to vlasništvo.

Zakon o deviznom poslovanju

Oduzimanje je imalo zakonski osnov (član 64 Zakona o deviznom poslovanju). Taj član predviđa potpuno ili delimično oduzimanje predmeta prekršaja.

Međutim, Evropski sud navodi da je nejasna formulacija tog člana. I da je neprecizna u ključnim elementima. Posebno u vezi sa karakteristikama situacija koje bi dovele do potpunog ili delimičnog oduzimanja predmeta prekršaja.

Sud je dalje ocenio i da srpski zakon nije propisivao konkretan iznos strane valute koji nerezident može zakonito uneti ili izneti preko granice Srbije. Već samo da je takav prenos podložan obavezi prijavljivanja i pribavljanja potvrde.

Srpski sudovi nisu sproveli ozbiljnu analizu o tome koje su sankcije bile neophodne u svakom pojedinačnom slučaju, piše u presudi.

Vlada Srbije kaže da se borila protiv pranja novca

Vlada Srbije je tvrdila da je oduzimanje gotovine za cilj imalo borbu protiv pranja novca.

Međutim, iz dostupnih informacija u spisima predmeta ne proizlazi da su carinski organi obavestili Upravu za sprečavanje pranja novca o neprijavljenoj gotovini zaplenjenoj od bilo kog od podnosilaca žalbi.

Takođe, imajući u vidu da srpski sudovi nisu utvrdili bilo kakvu lošu nameru podnosilaca, Evropski sud je izrazio sumnju je oduzimanje zaplenjenog novca, kao deo kazne, služilo tom cilju (borbi protiv pranja novca).

Nadalje, nije bilo ni naznaka da su podnosioci ikada bili osumnjičeni za bilo kakvu krivičnu aktivnost (na primer, krijumčarenje). Niti da je sporna gotovina stečena na nezakonit način. To dovodi u pitanje da li je cilj zaista bio da se onemogući nezakonita aktivnost, piše u objavi Evropskog suda.

U suštini, nakon sprovedenih postupaka i provera porekla i odredišta prenete gotovine, podnosioci su proglašeni krivim samo za prekršaj, zbog toga što nisu prijavili svoju gotovinu.

Navodi se i da je zaplenjeni novac – uglavnom ušteđevina ili prihodi od prodaje imovine – bio značajan za podnosioce.

Šteta po državu Srbiju svodila se na neprijavljivanje gotovine i stoga je bila zanemarljiva.

Srbija će morati da plati odštetu

Iz presude Evropskog suda, vidi se da je Srbiji naloženo da podnosiocima predstavke vrati oduzeti novac.

U slučaju nemačkog državljanina utvrđena je obaveza Srbije da mu nadoknadi 53.000 evra.

U slučaju ostalih podnosilaca to su iznosi od 14.425, 14.800, 20.000 i 25.020 evra.

Takođe, Srbija će morati da im plati i troškove postupka, između 1.700 i 1.750 evra, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Forbes

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa vrši pritisak na Srbiju i druge balkanske države da preuzmu migrante deportovane iz SAD, objavio je Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima.

N1

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predstavnicima Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji na čelu sa novom šeficom Misije Anet Kjobe.

“Dobar i konstruktivan sastanak sa delegacijom MMF-a i Anet Kjobe kojoj sam čestitao na imenovanju za novu šeficu ove Misije u Srbiji…

Razgovarali o makroekonomskim kretanjima i nastavku reformi koje su ključne za stabilan rast, naše privrede. Zahvalan sam Misiji MMF na razumevanju i podršci planovima za povećanje plata i penzija u narednoj godini, što će svakako imati povoljan uticaj na povećanje životnog standarda naših građana”, napisao je Vučić na Instagramu.

“Istakao sam da Srbijaostaje posvećena sveobuhvatnoj saradnji sa MMF-om, budući da je naš prioritetni cilj da sačuvamo teško stečenu reputaciju fiskalno odgovorne države i da uprkos izazovima u zemlji i okruženju, postignemo veći rast, od projektovanog.

Obavestio sam uvažene sagovornike o događajima u Srbiji koji su uticali na usporavanje privrednog rasta i naglasio da ostajemo fokusirani na održavanje stabilnosti, posebno na rast BDP i držanje inflacije u ciljanim granicama.

Sa ponosom sam istakao da su nam devizne rezerve i dalje na rekordnom nivou, kao i da verujemo u novi snažan priliv stranih investicija, uz očuvanje čvrstog bankarskog sektora”, istakao je predsednik.

Vučić je tokom sastanka naglasio da Srbija radi na primarnim ciljevima kao što su disciplina u fiskalnoj politici, smanjenje javnog duga i održavanje budžetskog deficita pod kontrolom, kako bi sačuvala fiskalnu sigurnost i nastavila da jača ekonomiju.

“Zato nastavljamo sa reformama u oblasti javnih finansija, dok radimo na širenju portfolija za ulaganja u najnaprednije tehnologije, zelenu energiju i digitalizaciju, u čemu očekujemo i podršku MMF-a”, zaključio je Vučić.

B92