Toplo vreme u Evropi početkom ove nedelje ustupiće mesto niskim temperaturama tokom vikenda i sledeće nedelje, testirajući obnovljive izvore energije i energetski sistem kontinenta, koji nema dovoljno prirodnog gasa u skladištu, izveštava OilPrice.

Eksplozija na Arktiku će uzrokovati pad temperatura i brzine vetra, stavljajući Evropu na iskušenje krajem zime, iscrpljenu prethodnom ekonomskom i političkom borbom…

Veliki deo borbi vodio se oko vetrenjača, ali rasipanje resursa je uzelo danak, u Evropi koja slabi.

Već u petak se očekuju mrazevi u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i Španiji.

Niska izlazna energija sunca i vetra u zimskim uslovima biće još veći problem za sisteme, pogotovo što se evropske rezerve prirodnog gasa trenutno kreću oko 33%, što je znatno manje nego u isto vreme prošle godine.

Usred vremenskih prognoza i podataka o zalihama, fjučersi na TTF čvorištu, koji je reper za trgovinu gasom u Evropi, porasli su za 2%.

Međutim, do četvrtka uveče, cene su već počele naglo da padaju, stvarajući dugo nevidljivu silaznu liticu na grafikonu.

Činjenica je da je ruski predsednik Vladimir Putin, u svom govoru jasno stavio do znanja da će dogovor, sa SAD u širem smislu, a ne samo o Ukrajini, vratiti ruski gas na evropsko tržište.

Samo ovo je bilo dovoljno – pošto su pregovori prilično aktivni – da se kotacije odjednom, spuste za 5-7%, cena gasa je pala sa 440 dolara na 410 dolara za hiljadu kubnih metara (podaci GIE od četvrtka kasno uveče).

Postoji nada za pozitivan ishod, pa stručnjaci uveravaju da će cene imati tendenciju pada samo na osnovu nade.

Ovaj događaj je bio dobra vest za energetske kompanije i kupce (oni će kupiti sirovine jeftinije u iščekivanju zahlađenja) ali loša vest za rusofobične lidere EU.

„Duh” ruskog goriva sve više šeta Evropom, gde je nekada vladao i doneo prosperitet.

Borba.Info

Prema Vasiliju Nebenzji, Savet bezbednosti Un, treba da „donese mir, stabilnost i prosperitet Bliskom istoku“.

Moskva će nastaviti da poziva na okončanje nasilja nad Palestincima i neće dozvoliti SAD, da ućutkaju Savet bezbednosti UN, dok Vašington nastoji da podrži operaciju Izraela u Gazi, rekao je Vasilij Nebenzja, ruski izaslanik, pri UN…

„Nastavićemo da se čvrsto zalažemo za okončanje nasilja nad Palestincima.

Bez ikakve sumnje, nastavićemo da razotkrivamo zloupotrebe i svetoosvećenje sa kojima se SAD, nose sa situacijom.

Nećemo dozvoliti da Amerikanci zapuše ceo Savet, svojim rukama u nastojanju da podstaknu dalji nastavak nemilosrdne operacije Izraela“, rekao je on u govoru u Savetu bezbednosti.

Prema Nebenzjinim rečima, Savet bezbednosti treba da „donese mir, stabilnost i prosperitet, Bliskom istoku“.

„Niko, uključujući SAD i druge popustljive predstavnike Zapada, nema pravo da opstruiše ove legitimne težnje“, rekao je ruski diplomata.

Prethodno su SAD iskoristile pravo veta u Savetu bezbednosti UN, da blokiraju nacrt rezolucije o palestinsko-izraelskom sukobu koji je pripremilo 10 nestalnih članica Saveta i zahtevaju hitan i bezuslovni prekid vatre u Pojasu Gaze.

Ovo je peti put da Sjedinjene Države blokiraju rezoluciju koja poziva na prekid vatre u Gazi od početka eskalacije u oktobru prošle godine.

SAD su takođe blokirale davanje Palestini punopravnog članstva u UN.

Borba.Info

Ruske vlasti navodno podrivaju stabilnost na Balkanskom poluostrvu, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema rečima političara, Moskva koči balkanske zemlje na njihovom putu, ka evropskim integracijama…

„Kremlj pokušava da oživi stare sukobe i seje razdor, kako unutar Zapadnog Balkana, tako i između ovog regiona i ostatka Evrope“, rekala je šefica EK na otvaranju foruma na Bledu ali ne precizirajući o čemu je reč.

Prema Fon der Lajen, Rusija ne može da se pomiri sa željom balkanskih država da uđu u Evropsku uniju, te stoga pokušava da obnovi sukobe u regionu.

Podsetimo, šef Evropske komisije je izjavio da je Rusija navodno odgovorna za rast cena energenata i hrane u svetu.

Ranije je Fon der Lajen izrazila mišljenje da je malo verovatno da će mir u Ukrajini biti brzo postignut.

Konflikt se može rešiti na osnovu Povelje UN i pod uslovom da se Rusija pridruži mirovnim naporima Zapada, rekla je ona.

Mediji

Evropska centralna banka je od svog osnivanja pre 25 godina – čuvar evra.

Trenutno se bori protiv inflacije, ali to nije jedina kriza na koju je ona poslednjih godina morala da reaguje.

Kao prvi čovek Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi je 2012. verbalno upotrebio tešku artiljeriju kada je izjavio da će ECB učiniti sve što je neophodno da spase evro.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tada je to zvučalo kao pretnja špekulantima. To je svakako istorijska rečenica iz čuvenog govora “Whatever it takes” pred međunarodnim investitorima u Londonu.

Na vrhuncu finansijske krize u Evropi Grčkoj je pretio bankrot, nakon što je Atina 2009. priznala da je stanje javnih finansija u zemlji mnogo gore nego što se pretpostavljalo.

I bankrot i isključenje Grčke iz evrozone značili bi kraj evra kakav je prvobitno zamišljen.

Dragi je u tom kontekstu izgovorio svoju poznatu rečenicu. Njegova sledeća rečenica je manje citirana ali je isto tako ključna: “Verujte mi, to će biti dovoljno.”

Zatečeni špekulanti

Ta izjava je beskompromisna i udarna. Naime, klađenje protiv neke odlučne centralne banke je bezizgledno.

I ECB je posle toga zaista pokazala svoju snagu. Još od 2010. je počela da kupuje državne obveznice u evrozoni, ali je u kriznom periodu znatno proširila tu aktivnost.

Time su oborene kamate na tržištu novca, stabilizovali su se budžeti Grčke, Španije, Portugala i Italije.

Špekulacije na finansijskim tržištima bile su zapravo opklade na bankrot neke od tih zemalja, jer su dugovi bili astronomski, a cena novih zaduživanja je brzo rasla.

Evropska centralna banka se tako našla u središtu vrtloga, pre svega zbog toga što nijedna druga finansijska institucija nije raspolagala sredstvima, koja bi joj omogućila reakciju, a da ne pominjemo raštimovani orkestar različitih interesa u zemljama evrozone.

Ekonomista pri Evropskom centru za proučavanje ekonomije Fridrih Hajneman, kaže da je to bila prekretnica i dodaje: “Mora se pošteno reći – Mario Dragi je u leto 2012. spasao evrozonu od potpunog kolapsa”.

Ugovor Evropske unije iz Mastrihta predviđa takvo ponašanje članica unutar evrozone, da one imaju stalno poverenje na finansijskom tržištu.

Tako bi njihovo kreditiranje bilo obezbeđeno po povoljnim kamatama.

A Evropska centralna banka ima samo ulogu čuvara stabilnosti evra, dakle ona nadzire stabilnost cene zajedničke valute.

Ali kupovinom državnih hartija od vrednosti ECB se opasno približila makar indirektnom državnom finansiranju.

Zbog toga su je oštro kritikovali, jer navodno to nije u okviru njenog mandata.

Peter Gauvajler, tadašnji političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), kao i osnivač Alternative za Nemačku Bernd Luke, podigli su glas protiv učešća Nemačke savezne banke u otkupu državnih obveznica evrozone.

Podneli su 2015. tužbu protiv toga, ali ona je odbačena kao neosnovana.

Sve više zadataka za sve veći broj zaposlenih

Kriza evra je donela Evropskoj centralnoj banci niz novih zadataka.

Kada se već uhvatila u kolo, onda je morala da preuzme i nadzor nad većim bankama evrozone.

Bankrot američke investicione banke Liman braders 2007. izazvao je dužničku krizu.

Osim toga, kriza evra je ugrozila evropske banke, jer su na njihovim računima bile velike sume državnih obveznica i hartija od vrednosti iz evrozone.

ECB je počela da sprovodi takozvane “testove stresa” kako bi se prepoznale i otklonile slabosti u bankarskom poslovanju.

Osim toga, ECB je za vreme krize bila deo moćne “trojke”, uz Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropsku komisiju.

Kao zajmodavac u poslednjoj instanci Evropska centralna banka je održavala likvidnost pogođenih država.

Novi zadaci su doneli i prošireni budžet. Između 2010. i 2016. on je porastao sa 415 miliona evra na skoro jednu milijardu evra.

Dakle, budžet Evropske centralne banke je više nego udvostručen.

I broj zaposlenih se udvostručio. Godine 2010. za ECB je radilo 1.800 ljudi, danas ih je oko 3.500. Zato je izgrađeno i novo sedište.

Banka se 2014. preselila iz centra Frankfurta u novu zgradu na obali Majne.

Za razliku od starog sedišta, koje je bilo dostupno i posetiocima, nova centrala je nepristupačna i liči na staklenu tvrđavu.

Na ulazu novinare koji dolaze na konferenciju za medije pretresaju kao na aerodromu.

Tako će biti i ove nedelje kada se bude slavila dvadeset i peta godišnjica osnivanja Evropske centralne banke.

ECB je od svog osnivanja porasla i stekla veliku moć. U poslednjih 15 godina postala je pravi bedem u krizama koje su se smenjivale.

DW

Bugarsko ministarstvo finansija je saopštilo da toj zemlji preti bankrot i da postoji rizik stabilnosti za fiksni kurs bugarskog leva prema evru.

Vršioc dužnosti ministra finansija Rosica Velkova-Želeva je u izveštaju navela da pristupanje Bugarske Evrozoni mora biti odloženo na neodređeno vreme.

Kaže da bi pomoglo zaduživanje kod MMF-a kako bi se sačuvala fiskalna stabilnost ali da to može da nametne ozbiljna finansijska ograničenja i da će u toj situaciji prihodi biti zamrznuti, prenose bugarske Novinite.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

”Procene, koje je izradilo Ministarstvo finansija pokazuju da, ukoliko se održe na snazi politike usvojene 2022. godine i odraze fiskalni efekti propisa, koji su stupili na snagu, kojima se unapred određuju prihodi i rashodi, efekat za 2023. godinu podrazumeva značajno pogoršanje budžetskog bilansa u javnoj upravi u iznosu od 6,9 odsto BDP-a”, rekla je Velkova-Želeva.

Ona je naglasila da je kao rezultat mera, koje je usvojila skupština koja je izabrala vladu sa premijerom Kirilom Petkovim i ministrom finansija Asenom Vasilevim, ”došlo do značajnog povećanja budžetskih rashoda za 2023. i na srednji rok deficiti su ponovo na oko 6 ili 7 odsto BDP-a”.

Novinite prenose da, ukoliko se zadrže zacrtani negativni trendovi deficita, povećava se mogućnost ubrzanog približavanja predviđenim gornjim granicama javnog duga od 60 odsto BDP-a.

”Da bi prevazišla rizike, Vlada treba da uloži sve napore da se pridržava digitalnih fiskalnih pravila i ograničenja iz Zakona o javnim finansijama, odnosno da predloži trajne mere konsolidacije prihoda i rashoda kako bi se dostigli ciljni nivoi deficita za period 2023-2026.”, zaključila je Velkova-Želeva.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Saterani smo, kao zemlja, kao pacov u uglu i sada ostaje da se predamo ili da se borimo.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da će država umeti da zaštiti srpski narod na Kosovu u slučaju da se ponovo nasilje ali nije želeo da precizira na koji način.

„Mi ćemo zaštititi naš narod. Kako? Nadam se da nikada nećete morati da vidite“, izjavio je Vučić odgovarajući na pitanje novinarke N1 nakon posete fabrici Brose u Pančevu.

On je ocenio da je akcija kosovske policije bila kršenje do sada potpisanih sporazuma, jer nemaju pravo da na sever Kosova dolaze u oklopnim vozilima i uz upotrebu dugih cevi bez glasnosti gradonačelnika četiri srpske opštine i predstavnika NATO, ali da je to uradjeno da bi se demonstrirala sila.

„Sve što misle da mogu da urade protiv Srba, neka probaju. Pa će da vide kakva će da bude reakcija Srbije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svi Srbi su me razumeli šta sam rekao…

Saterani smo, kao zemlja, kao pacov u uglu i sada ostaje da se predamo ili da se borimo.

Predaja nije opcija, a na nekim drugima je da se zamisle da li će da opravdavaju divljanje Albanaca na severu ili ne.

Što se mene tiče, kako god da je teška situacija na nama je da zaštitimo naš narod“, rekao je on.

Vučić je odbacio tvrdnje kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je bilo reči o akciji protiv kriminala i te tvrdnje nazvao „bezumnim lažima“.

On je dodao da Kurti dobro zna da ne govori istinu i šta su bile njegove namere i upitao ga zašto se „protiv ‘mars’ čokoladica bori sa 100 ispucanih metaka“.

„Nije to prvi put, to je neka druga pamet smislila, nije to Kurti. Ali neka oni rade svoj posao a mi ćemo svoj“, dodao je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da svi znaju da je Srbija učinila sve da izbegne sukobe i eskalaciju i da se on danima i nedeljama lomio da donese odgovarajuće odluke ali da je sada odluke doneo i „da je potpuno rasterećen“.

Govoreći o tome da li situacija može da se popravi na sednici Saveta bezbednosti UN, Vučić je rekao da pesimista jer će Albanci imati podršku šta god da urade.

„Mi očekujemo podršku Rusije i Kine, kao i nekih manjih zemalja, ali to neće promeniti stvari na terenu“, rekao je on.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadna „žvaka“ koja prethodi sastanku Putina i Bajdena glasi da bi on mogao da donese neku vrstu reseta ka „predvidljivosti“ i „stabilnosti“ u sada ekstra-turbulentnim odnosima SAD i Rusije.

Dok se opadajući hegemon zamajava sankcijama i histerijom, igrači poput Janga Điečija i Nikolaja Patruševa neumorno crtaju mape postunilateralnog svetskog poretka