Zastrašujući signali iz najvažnijih nemačkih industrija, piše tamošnji Bild. Kako navode industrija im više ne puzi, već je stala što je alarm u zemlji.

Prošle godine je zatvoreno 176.000 preduzeća – jedno na svaka tri minuta.

Posebno pogođeni su sektori kao što je građevinska industrija, a tu su i problemi u proizvodnom sektoru (trenutno 5,5 miliona radnih mesta) poslednji put kada je toliko kompanija zatvoreno bila je 2004. godina. Broj stečajeva se povećava od 2020. godine, u odnosu na 2022, broj je porastao za još 2,3 odsto, navodi list.

Trend se proteže na sve industrije i veličine u Nemačkoj, prema ekspertima Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEV): 20.000 građevinskih kompanija, 37.000 trgovačke kompanije, 51.000 preduzeća u uslugama za potrošače, 11.000 iz proizvodnog sektora (+8,7 odsto, najviši nivo od 2004).

“Glavni razlog za zatvaranje je taj što kompanija više nije ekonomski održiva.

Problemi su vidljivi posebno u proizvodnoj industriji: Visoki troškovi energije, veliki pritisak konkurencije iz zemalja poput Kine ali takođe nedostatak kvalifikovanih radnika, što može dovesti do ugrožavanja kontinuiranog poslovanja”, izjavila je Sandra Gottschalk, šef ZEV Centra.

“Turbulencija među velikim kompanijama trenutno dominira raspravom o mogućoj deindustrijalizaciji”, kaže Patrik-Ludvig Hanč, šef ekonomskog istraživanja u Creditreformu.

“Tiha smrt mnogih manjih preduzeća i visoko specijalizovanih kompanija je barem jednako ozbiljna”, dodao je on.

Kompanije odlaze u inostranstvo ili bankrotiraju

“Sada su nam potrebni okvirni uslovi koji ne teraju kompanije u inostranstvo ili u stečaj. Konkretno, to znači: kraj birokratskim igrama vezanim za ropstvo i visokim porezima i carinama”, zahteva šef srednjeg biznisa Kristof Alhaus u intervjuu za BILD.

Šef udruženja je nastavio: “Uvedite konkurentne cene energije koje pomažu malim i srednjim preduzećima da ponovo obezbede rast i prosperitet.”

Fatalan trend u startapima

2023. preti da bude druga godina zaredom u kojoj je broj zatvaranja veći od broja novih osnovanih preduzeća. Ovo se nikada ranije nije dogodilo, dodaje list.

Gottschalk: “Manje ljudi je spremno da preuzme rizik da postanu samozaposleni. Kvalifikovani stručnjaci imaju dobre šanse da nađu dobro plaćene poslove kao zaposleni u etabliranim kompanijama.”

Istovremeno, s obzirom na rizike i zadatke, ljudi prvo moraju da imaju želju da pokrenu posao i da se samozaposle, kaže stručnjak.

Između 1995. i 2004. godine bilo je osnovano oko 240.000 novih kompanija od 2012. godine, ova brojka je stalno opadala. Pre svega, to je efekat demografskih promena, što dovodi do smanjenja “grupe od 30 do 45 godina, koja je intenzivna u otvaranju novih poslova”.

Strane kompanije premeštaju proizvodnju iz Nemačke

Prema Nordmetall-u, udruženju metalske i električne industrije, potpuna operativna zatvaranja su retka ali trend koji je prisutan je zatvaranje sedišta.

“Jedna od pet kompanija već planira da se preseli. Strane matične kompanije posebno su svesne da su troškovi rada i energije u ovoj zemlji veći i da se birokratska opterećenja stalno povećavaju”, rekao je portparol Aleksandar Lučkov.

Postoji velika opasnost da to neće biti samo pojedinačna zatvaranja, “već da će se industrija udaljiti u većem obimu i nikada se više neće vratiti”.

B92

Vašington održava sopstvene odnose sa Kinom, saopštila je Bela kuća.

SAD imaju sopstveni odnos sa Pekingom, rekla je sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki tokom brifinga za štampu u petak, na pitanje o stavu predsednika Bajdena o jačanju veza između Rusije i Kine, „kroz sočivo njegovih širih spoljnopolitičkih ciljeva, tačke dnevnog reda.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Pa, mi – predsednik to gleda – gledamo na to kao da imamo sopstveni odnos sa Kinom“, rekla je Psaki, pomalo izbegavajući prvobitno pitanje i zalutajući u pitanja u vezi sa situacijom oko Ukrajine.

Američki državni sekretar Antoni Blinken nedavno je razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem i „podvukao globalne bezbednosne i ekonomske rizike koje predstavlja dalja ruska agresija na Ukrajinu“, dodala je Psaki.

„Takođe smo preneli da će destabilizujući sukob u Evropi uticati na interese Kine u celom svetu.

I svakako, Kina to treba da zna“, naglasila je ona.

Situacija oko Ukrajine bila je jedan od centara američke spoljne politike u poslednjih nekoliko meseci, sa najvišim zvaničnicima i medijima u više navrata upozoravajući na navodnu predstojeću „invaziju“ na zemlju od strane Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva je stalno poricala da ima bilo kakve planove te vrste.

Ranije tokom dana, Rusija i Kina objavile su veliku zajedničku izjavu, u kojoj su najavile svoje planove za produbljivanje saradnje u velikom broju oblasti.

Saopštenje je usledilo u vreme posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini na poziv njegovog kolege, kineskog predsednika Si Đinpinga.

„Prijateljstvo između dve države nema granica, ne postoje ’zabranjene‘ oblasti saradnje“, navodi se u saopštenju.

Dve zemlje su proglasile zajednički stav o proširenju NATO-a – jednom od glavnih pitanja u zategnutim odnosima sa Zapadom za Moskvu.

„Stranke se protive daljem širenju NATO-a i pozivaju Severnoatlantski savez da se uzdrži od ideoloških pristupa iz vremena Hladnog rata“, navodi se u saopštenju, pozivajući blok predvođen SAD „da poštuje suverenitet, bezbednost i interese drugih zemalja“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE