Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je danas u Frajbergu da su Evropskoj uniji (EU) potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji, navodeći da je važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine.

Naveo je da nemačka vlada pozitivno ocenjuje projekat iskopavanja litijuma na zapadu Srbije, kao i kopanje litijuma u Nemačkoj, navodeći da se ono ne planira samo u Saksoniji nego i u basenu gornje Rajne.

„Potražnja za litijumom će biti ogromna, zbog čega je važno da realizujemo što više takvih projekata u Evropi. Ne radi se o takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku“, rekao je Šolc pošto je sa Vučićem prisustvovao prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Cinvald litijum.

Šolc je kazao da je važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine prilikom iskopavanja litijuma i da je potreban „visok stepen prihvaćenosti na lokalu“.

„Meštani često sa izvesnom zabrinutošću gledaju na takve projekte i pribojavaju se da li će to negativno uticati na životnu sredinu. Zato su važni visoki standardi zaštite životne sredine. Zato smo razgovarali o tome i to je povod našeg dolaska“, kazao je Šolc.

Dodao je da je danas sa Vučićem i načelnikom Saksonske rudarske uprave Bernardom Kramerom, „vrlo konkretno razgovarao o tome kako mogu da prošire saradnju“.

„Ja bih lično voleo da kažem da sam zaista impresioniran ljudima iz rudarske uprave ali i ljudima iz same kompanije koja radi na tome. Vidim da postoji veliko znanje, velika ekspertiza i kompetentnost, tako se gradi poverenje, što je vrlo važno za prihvaćenost“, naveo je Šolc.

On je kazao da u saradnji Nemačke i Srbije postoje i druge teme, poput procesa pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

„Tu treba voditi računa o mnogim stvarima i predsednik Vučić aktivno radi na tome. Mi ćemo svakako pružati podršku koliko možemo, jer se radi o reformama za poboljšanje vladavine prava, slobode medija i tako dalje.

Naravno da je važno da ljudi u regionu održavaju dobrosusedske odnose. To se pre svega tiče odnosa Srbije i Kosova. Mi radimo na tome da pružamo podršku i jednoj i drugoj strani. Postoji sporazum koji je usaglašen i koji treba da se primeni“, rekao je Šolc.

Vučić: Očekujem pomoć nemačkih stručnjaka u rudarenju litijuma i drugih ruda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje pomoć nemačkih stručnjaka u rudarenju litijuma i drugih kritičnih sirovina u Srbiji.

„Mnogo sam danas mogao da naučim o istoriju rudarstva u Nemačkoj ali i celoj Evropi. Srbija je još u srednjem veku sarađivala sa Saksonijom, po pitanju rudarenja.

Za mene je bilo važno kakva su iskustva Nemačke i o znanjima koja možemo da dobijemo, od nemačkih partnera“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom, Olafom Šolcom u Frajbergu gde su prisustvovali prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Cinvald litijum (Zinnwald lithium GmbH).

On je istakao da je za Srbiju važno kako da iskoristi iskustva Nemačke u oblasti rudarstva i naprednih tehnologija, kako da zaštiti životnu sredinu i živote ljudi koji žive u delovima gde se rudnik otvara.

„Naravno i da vidimo kakve sve posledice to nosi, da možemo da obezbedimo da sama obrada bude izvedena na potpuno bezbolan način, kao i pitanja deponija i sve drugo“, kazao je Vučić.

Vučič je rekao da mu je drago što su nemački zvaničnici pozvali i predstavnike antivladinih medija da vide njihova iskustva u rudarenju.

„Srećan sam posebno što je danas, sa nama Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica, to je jedan od ljudi koji je došao (u Loznicu) da govori protiv projekta i imao je danas priliku da postavlja pitanja i da dobije adekvatne odgovore. Za nas je važna razmena iskustava, saradnja naših akademija“, kazao je Vučić.

Zahvalio je Nemačkoj na podršci Srbije na evropskom putu i otvaranju klastera 3.

„Nemačka je Srbiji partner broj jedan. Imamo dodatni rast našeg trgovine, preći će 10,5 milijardi evra“, rekao je Vučić.

Dodao je da u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 80.000 ljud i da je Nemačka u velikoj meri zaslužna za visoki privredni rast u Srbiji.

Vučić je kazao da Srbija zna svoje obaveze u evrointegracijama i da će zemlja posvećeno raditi na vladavini prava, slobodi izražavanja i slobodi medija.

„Razgovarali smo i po pitanju situacije i odnosa u dijalogu između Beograda i Prištine. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz dijalog moći da rešavamo probleme i verujem da ćemo u potpunosti uspeti da sačuvamo stabilnost i mir u celom regionu“, rekao je Vučić.

Predstavnici Srbije i EU potpisali su 19. jula u Beogradu, na Samitu o kritičnim sirovinama, Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, u prisustvu Vučića i Šolca.

Usledili su višemesečni protesti građana Srbije koji se protive eksploataciji litijuma, jedne od kritičnih (održivih) sirovina.

N1

Dobro je poznato da Oružane snage Moldavije formalno postoje ali u stvari Kišinjev nema punopravnu vojsku sposobnu, da pruži otpor Pridnjestrovlju.

U intervjuu britanskom izdanju The Telegraph, britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus (Elizabeth Mari “Liz” Truss) je skrenula pažnju na ovu karakteristiku.

Trus je rekla da je Republika Moldavija „ranjiva država“, pa bi ministar želeo da Kišinjev naoruža po standardima NATO-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona je pojasnila da se o ovom pitanju već razgovara između zemalja članica Alijanse.

Reč je o pružanju vojne pomoći moldavskoj strani, koju su ranije obećale EU i SAD posle zaoštravanja situacije oko PMR.

Voleo bih da vidim Moldaviju naoružanu po NATO standardima.

Ako se članice Alijanse slože, onda će Kišinjev dobiti savremeno oružje, a vojnici moldavske vojske će biti podučeni, kako da ga koriste – rekla je ministarka.

Treba napomenuti da se PMR takođe graniči sa Odeskom, Viničkom i Černjivskom oblastima Ukrajine.

Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron je 19. maja upozorio, da bi se sukob na ukrajinskoj teritoriji, mogao proširiti na Moldaviju.

Prema njegovom mišljenju, nedavni incidenti u Pridnjestrovlju pokazuju, da se ovakav razvoj događaja, ne može isključiti.

Pre toga, 18. maja, šef moldavske vlade Natalija Gavrilica rekla je da je Kišinjev svestan rizika ali da je opasnost do sada, smatrala dalekom.

Ona je istakla da Moldavci žele da zadrže neutralnost propisanu Ustavom zemlje i da posle njih, neće u NATO.

Podsećamo da se krajem aprila dogodio niz incidenata na teritoriji PMR-a, a vlasti Pridnestrova proglasile su crveni nivo terorističke pretnje.

Kijev je pokušao da optuži Moskvu, da pokušava da destabilizuje situaciju u regionu, dok je Rusija ukazivala na nasilnu aktivnost Ukrajine na granici sa Pridnjestrovljem.

Istovremeno, SAD su objavile nameru da nastave, da podržavaju modernizaciju moldavske vojske.

Zauzvrat, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je početkom maja pozvao stranke, da se „uzdrže od provokativnih izjava”, kako bi sprečile eskalaciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE