Svake godine slavimo rođendan ali skoro niko ne zna da unutrašnji organi i delovi našeg tela stare različitom brzinom.

Novi naučni rad identifikovao je nekoliko najvažnijih faktora koji mogu ubrzati ili naprotiv, usporiti proces starenja našeg mozga…

Cela tajna je u stanju krvnih sudova

Tim naučnika sa dva vodeća švedska univerziteta, Karolinske i Geteborga, sproveo je veoma zanimljivo istraživanje.

Cilj je bio da se sazna kako se na osnovu bioloških pokazatelja proceni starost mozga.

Da bi to uradili, stručnjaci su angažovali ljude od 70 godina koji ne pate od kognitivnih oštećenja.

Drugim rečima, svi volonteri nisu imali problema sa pamćenjem, razmišljanjem ili drugim mentalnim funkcijama koje bi mogle ukazivati na, na primer, demenciju.

U studiji je učestvovalo 739 ljudi.

Tokom analize svojih podataka, naučnici su otkrili da je stanje krvnih sudova ono što igra najvažniju, moglo bi se reći, ključnu ulogu u održavanju zdravlja mozga.

Dobra vaskularna prohodnost, pomaže u sprečavanju bolesti, kao što je ateroskleroza, koja može uticati na dotok, krvi u mozak.

U naučnom članku, istraživači su naveli navike koje poboljšavaju vaskularno zdravlje i prema tome, pomažu u održavanju kognitivnih funkcija i smanjuju rizik, od promena u mozgu koje su povezane sa uzrastom.

Pre svega, ovo je fizička aktivnost. Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi i stanje krvnih sudova, pomažući da se mozak održi u „mladom“ stanju.

Zdrava ishrana je takođe neophodna. Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i malo zasićenih masti može imati pozitivan efekat, na zdravlje krvnih sudova.

Pored toga, prestanak pušenja je veoma važan. Ova loša navika izuzetno negativno utiče na zdravlje krvnih sudova. Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik, od vaskularnih bolesti.

Doktori kažu: pošto je dostigao određenu starost, svako od nas treba da kontroliše nivo glukoze. Ovo je veoma važno, jer višak šećera u krvi definitivno šteti krvnim sudovima i povećava verovatnoću kognitivnog oštećenja.

Alat je pouzdan

Glavni zaključak našeg naučnog rada je da stanja koja pogoršavaju zdravlje krvnih sudova mogu ubrzati starenje mozga.

Zbog toga je veoma važno da vodite računa o svojim krvnim sudovima, jer su oni ključ za održavanje mentalne oštrine i mladosti mozga i tokom vremena — Anna Marseglia, neurobiolog, Univerzitet Karolinska.

Istraživači su otkrili da ubrzano starenje mozga može biti povezano sa čitavim „buketom“ faktora.

To uključuje nedostatak fizičke aktivnosti, dijabetes, moždani udar, visok nivo upale u telu i povećanu koncentraciju glukoze u krvi.

To znači da su uzroci starosnih promena u mozgu čitav kompleks međusobno povezanih procesa.

Studija je otkrila neočekivane detalje. Pokazalo se da različiti faktori na različite načine utiču na starost, mozga kod muškaraca i žena. Na primer, visok nivo glukoze ima veći efekat, na mozak, kod muškaraca.

Na osnovu ovih zapažanja, naučnici planiraju da sprovedu dodatna istraživanja kako bi bolje razumeli ovaj odnos i razvili metode prevencije.

Da bi procenio starost mozga, naučni tim je koristio poseban model veštačke inteligencije.

Obučen je na ogromnom nizu podataka – više od 18.000 MRI slika ljudi koji nisu imali kognitivna oštećenja.

Tim je zatim analizirao podatke o uzorcima krvi, upoređujući ih sa rezultatima MRI. Takođe su dodali informacije o navikama učesnika, prisustvu bolesti i njihovim, kognitivnim testovima.

Algoritam je i tačan i pouzdan ali u isto vreme jednostavan za korišćenje.

Naravno, alatu je potrebno dalje poboljšanje ali je već prilično pogodno za rad. U budućnosti planiramo da ga koristimo u kliničke svrhe, na primer, za proučavanje demencije — Erik Vestman, klinički gerijatar, Univerzitet Karolinska.

Kako sprečiti demenciju

Što je vaš mozak stariji, veća je verovatnoća da ćete razviti Alchajmerovu bolest i druga kognitivna oštećenja. Ali nova istraživanja sugerišu načine da zaštitite svoj mozak.

Naučnici su dugo proučavali šta utiče na starost mozga.

Ključni faktori uključuju povišen nivo šećera u krvi, pa čak i teške socijalne uslove, kao što je siromaštvo.

Dobra vest, je da se većinom ovih rizika može upravljati ličnim i društvenim akcijama.

Glavni cilj svih ovih istraživanja je jednostavan ali izuzetno važan: pronaći efikasan način da sprečimo pojavu demencije u našim životima — Marseglia.

Kao što je već pomenuto, naučnici su otkrili da mozak, kod muškaraca i žena može da stari iz različitih razloga.

Istraživači planiraju da se fokusiraju na biološke aspekte (kao što su hormoni) i društvene faktore (interakcija sa drugima, kvalitet sna, nivoi stresa) koji mogu uticati na otpornost mozga na promene vezane za uzrast.

Borba.Info

Tradicionalne podmornice nisu mnogo stare, piše The National Interest.

Kako tehnologija napreduje, preti im ista sudbina koja je zadesila brzo ostarele nosače aviona…

Novi tip vozila, na pogon veštačke inteligencije, već diše podmornicama za vratom.

Da li će AI i laserski sateliti učiniti da podmornice sa ljudskom posadom budu zastarele, do 2050. godine?

Lice ratovanja se menja ali njegovi osnovni principi ostaju. Ali neuspeh u prilagođavanju stalno promenljivoj prirodi sukoba je recept za poraz.

Od kraja Hladnog rata, američka vojska je postala samozadovoljna i počiva, na lovorikama. I dalje se drži taktike i tehnologije prethodne vojne ere.

Nosači aviona kao klasa brzo postaju zastareli u eri sistema protiv pristupa/odbijanje područja (A2/AD). I dok se ne razvije protivotrov, stvarna borbena vrednost takozvanih „igrališta“, će stalno opadati.

Alternativni oblik projekcije snage je podmornica. Međutim, američka mornarica nema dovoljno podmornica da preživi dugotrajni sukob sa rivalom uporedive snage, kao što je Kina.

U međuvremenu, stanje američke odbrambene industrijske baze je u najboljem slučaju okoštalo. Pa ipak, odobreno je ulaganje u nove podmornice.

Podmornica klase Virdžinija jedna je od najboljih u američkoj mornarici.

Avaj, budžetska ograničenja i slaba odbrambena industrija znače da Amerika neće imati dovoljno podmornica klase Virdžinija u sukobu velikih sila.

Predstojeća propast podmornica

Ali uprkos svim zabrinutostima koje zagovornici podmornica poput mene imaju da mornarica ovoj važnoj platformi za projektovanje moći ne daje pažnju koju zaslužuje, postoji rizik da će sama podmornica uskoro postati zastarela, baš kao i njen rođak na nosaču aviona.

To je zbog razvoja i rasta bespilotnih podvodnih vozila (UUV). Bespilotne letelice (UAV) su dobile najveću pažnju ali i dronovi postepeno ulaze u pomorski domen. U stvari, oni se razvijaju kao pretnja i malo je odbrane, od njih.

Vremenom će najveće svetske zemlje proširiti svoje arsenale podvodnih dronova i proširiti svoje mogućnosti.

Oni su upravljivi, teško ih je pratiti i gotovo je nemoguće da velika plovila sa posadom izbegnu njihov destruktivni potencijal.

Još strašnija za podmornice, pretnja UUV-a je u kombinaciji sa rastućim mogućnostima veštačke inteligencije, kao i sa sve većim brojem naprednih satelita za detekciju, kao što je kineski projekat Guanlan (Big Vave Vatcher), koji koristi sofisticirane lasere u boji za praćenje potopljenih podmornica. kroz kretanje talasa.

Mnogi strahuju da je zlokobni zeleni „laserski šou“, nad Havajima koji je japanski istraživački tim snimio 28. januara 2023. bio upravo takav laserski satelit za praćenje podmornica.

Što se tiče veštačke inteligencije, američki satelit sa veštačkom inteligencijom, već je ušao u istoriju identifikacijom i praćenjem stotina plovila „flote u senci“, na osnovu podataka prikupljenih iz svetskih okeana od strane drugih satelita.

Iste tehnike mogle bi da koriste napredne vojske, poput onih iz SAD ili Kine, da pronađu i unište podmornice.

Mediji