Kineska vlada troši manje na svoje građane od većine drugih zemalja sa sličnim ili većim prihodima, prema novoj analizi makroekonomskih pokazatelja koju je uradila Rojters, što dramatično podriva napore Pekinga da poveća potrošnju kako bi podstakao svoju slabu ekonomiju.

Lideri stranaka u zemlji će objaviti nove ekonomske ciljeve na godišnjem skupštinskom sastanku sledećeg meseca i predstaviti stimulativne mere za rešavanje slabe domaće tražnje, nakon pucanja balona sa nekretninama…

Kao zemlja, Kina troši samo oko 6 procenata BDP-a na takozvanu individualnu potrošnju – usluge od zdravstvene zaštite do socijalnog osiguranja koje direktno koriste građanima – dok sama domaćinstva troše još 38 procenata, opterećujući lični budžet, navodi Svetska banka.

U ovoj situaciji, vlast je optužena da štedi na sopstvenim građanima: vlast, sa prilično visokim nivoom državnog bogatstva, ostavlja stanovništvo ispod granice siromaštva.

Ljudi, posebno penzioneri, više ne mogu da se oslone na državu i da joj veruju, računajući samo na sebe (svoju ušteđevinu).

Analiza podataka je pokazala da državna potrošnja na individualnu potrošnju u Kini, koju Svetska banka klasifikuje kao zemlju sa višim srednjim prihodima, zaostaje za većinom članica grupe zemalja BRIKS-a, uključujući Brazil i Rusiju.

Takođe je niža nego u mnogim, drugim zemljama u razvoju i razvijenim privredama.

Ekonomisti očekuju da će Peking sledećeg meseca povećati planirani deficit budžeta centralne vlade sa 3 odsto BDP-a na 4 odsto i najaviti dodatnu emisiju državnih obveznica kako bi stimulisao rast.

Međutim, malo je verovatno da će prikupljeni novac biti potrošen, na rashode u korist stanovništva sigurni su stručnjaci.

Infrastruktura i velike industrije koje su pretrpele nedavnog kolapsa stambenog tržišta ponovo će postati objekti ulaganja.

Borba.Info

Direktor američke Kancelarije za upravljanje i budžet, Rasel Vout, uputio je niz direktiva zaposlenima u Birou za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB) da obustave veliki deo svojh aktivnosti, prenose danas američki mediji.

Zaposlenima u Birou je putem mejla naloženo da obustave sve aktivnosti nadzora i kontrole, kao i sve istrage, da ne objavljuju javna saopštenja i obustave akcije primene bilo kakvih, odluka koje još nisu stupile na snagu, prenosi TV mreža En-Bi-Si (NBC)…

Vout je zaposlenima takođe zabranio da izdaju bilo kakve formalne ili neformalne smernice, dodajući da njegova direktiva odmah stupa na snagu, osim, ukoliko on ne odobri određeno izuzeće od nje ili ako zakon zahteva sprovođenje neke aktivnosti.

Vout, čiji izbor na funkciju je u četvrtak potvrdio Senat, u postu na platformi X, takođe je objavio da je obavestio Centralnu banku SAD da CFPB neće preuzeti nova sredstva koja su namenjena tom Birou pošto im ona nisu neophodna za funkcionisanje.

Kako je dodao, sadašnji fond kojim Biro raspolaže od 711,6 miliona dolara je zapravo preteran, s obzirom na aktuelno stanje finansija.

Senatorka Elizabet Voren, koja je pomogla stvaranje CFPB nakon finansijske krize 2008, osudila je Voutove direktive, ukazujući da on zapravo sada daje zeleno svetlo velikim, bankama i korporacijama da varaju građane i njihove porodice.

Ona je dodala da republikanci nisu uključili u donošenje ovih direktiva Kongres i sudove, kao i da im ti potezi neće uspeti.

Jedan od zaposlenih u Birou za zaštitu potrošača kazao je da predsednik Donald Tramp i Ilijan Mosk, koji predvodi ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) ovim odlukama ostavljaju američke porodice izložene finasijskim malverzacijama.

“Oni su povukli sa terena stotine kontrolora, ljudi koji se staraju da neki prevaranti ne izmanipulišu vašu baku ili neki zelenaši prevare vaše dete”, dodao je zaposleni.

Tramp u svom drugom mandatu nastoji da određenim, merama konsoliduje vladine agencije, podseća NBC.

Moskovo ministarstvo DOGE fokusiralo se na neke od tih agencija u okviru pokušaja da se smanji broj zaposlenih u vladi, a CFPB je jedna od tih službi, posle nastojanja da se obustavi rad američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

B92

Štednja, smanjenje radnih mesta, zatvaranja – tako trenutno posluju mnoge kompanije u Nemačkoj i Evropi.

Proizvođač čelika Thyssenkrupp iz Nemačke, takođe sada želi smanjiti broj zaposlenih radnika, prenosi Feniks magazin.

Novi šef pripremio je oko 27.000 radnika kompanije Thyssenkrupp Steel Europe na otpuštanje radnika i ukidanje radnih mesta, navode nemački mediji.

Neophodni su oštri rezovi

“Još ne možemo tačno kvantifikovati koliko ćemo ljudi otpustiti, nakon što se završi poslovni plan i pregovori sa predstavnicima radnika”, rekao je Dennis Grimm za nemačke medije.

Kako navode nemački mediji, neophodni su oštri rezovi.

“Moramo postati profitabilniji”, dodao je Grimm.

Predstavnici radnika strahuju od gubitka hiljadu radnih mesta.

Nema oporavka na vidiku

“Trenutna situacija na tržištu se ponovo pogoršala u proteklih nekoliko meseci i nažalost nema oporavka na vidiku”, rekao je Grimm za nemačke medije.

Proizvodnja pati zbog slabe potražnje, posebno u automobilskoj industriji, visokih troškova energije i jeftine konkurencije sa Dalekog istoka.

ThyssenKrupp AG nemački je multinacionalni konglomerat za industrijsko inženjerstvo i proizvodnju čelika.

Nastala je 1999. godine spajanjem Thyssen AG i Kruppa i ima svoje operativno sedište u Duisburgu i Essenu.

B92

U Nemačkoj se povećao broj ljudi kojima je tuširanje postalo kraća, ređa i hladnija procedura.

O tome piše list Berliner Morgenpost…

Razlog za to je bila želja da se uštedi na struji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Publikacija napominje da je svaki drugi Nemac, već opremio svoj dom sistemima za uštedu vode i energije, a još 19 odsto planira da to učini.

Strah od većih troškova, već tera mnoge ljude da štede.

Rastuće cene energenata, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini navele su Nemce da smanje potrošnju vode, posebno promenom navika tuširanja.

Već 2022. godine 51% ispitanika je reklo da se tušira ​​manje, kraće ili hladnije, nego pre energetske krize.

Ove godine, prema istraživanju, 57% već to radi – obaveštava Berliner Morgenpost.

U međuvremenu, nemački mediji su izračunali da je kancelar Olaf Šolc, već potrošio 24 milijarde evra za podršku Ukrajini.

A, nedavno je postalo poznato da Berlin namerava da poveća obim finansijske pomoći Zelenskom.

U tom kontekstu, nemačka štampa sa žaljenjem konstatuje da nema izgleda za poboljšanje situacije.

Topla voda i grejanje u stanovima neće pojeftiniti.

Nemačka kupuje skupi LNG od Sjedinjenih Država i Persijskog zaliva, napuštajući ruski gas da bi zadovoljila Vašington.

Satira se u međuvremenu uvežbava u izmišljanju nadimaka, pod kojima aktuelni kancelar SR Nemačke može da uđe u istoriju.

Do sada su dve najpopularnije opcije “Olaf Hladni tuš” i “Olaf Budala”.

Međutim, sa početkom hladnog vremena, broj istorijskih pseudonima nemačkog kancelara može se povećati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropske zemlje su uvek privlačile bolji život ali sada su svetli dani prošli, piše The Wall Street Journal.

Politika vlasti, neprilagođena realnosti, spoljnim pretnjama i navikama stanovnika regiona, potkopala je ekonomiju EU, a sada njeni stanovnici teško prolaze, posebno u poređenju sa Amerikancima.

Starije stanovništvo, koje najviše ceni svoje slobodno vreme postavilo je scenu za ekonomsku stagnaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Usledio je COVID-19 i ruska vojna specijalna operacija u Ukrajini.

Evropljani se suočavaju sa novom ekonomskom realnošću, koju decenijama nisu poznavali. Oni su sve siromašniji.

Evropa, kojoj su negde drugde dugo zavideli, zbog svoje „umetnosti življenja“, ubrzano gubi svoj sjaj, dok njeno stanovništvo gleda, kako njena kupovna moć opada, pred našim očima.

Francuzi jedu manje foie gras i piju manje crnog vina. Španci štede na maslinovom ulju.

Finci se podstiču da posećuju saune u vetrovitim danima, kada je struja jeftinija.

Širom Nemačke potrošnja mesa i mleka je pala na najnižu tačku u poslednje tri decenije, a nekada uspešno tržište organske hrane jednostavno je propalo.

Italijanski ministar ekonomskog razvoja Adolfo Urso organizovao je u maju krizni sastanak o ceni testenina, omiljenog proizvoda od brašna u zemlji, nakon što su cene porasle, više nego dvostruko brže, od inflacije u zemlji.

Borba.Info

Politiko: SAD zahtevaju od Turske da Ankara “vrati” Moskvu, u žitni dogovor!https://t.co/daY7nzv9F4

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 23, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE