Ruska vojska je ubila stotine militanata ukrajinskih oružanih snaga tokom napada na Harkov, izjavio je za RIA Novosti koordinator pokreta nikolajevskog otpora Sergej Lebedev.

“Neprijatelj je pretrpeo veoma značajnu štetu. Stotine banderovskih vojnika je ubijeno. Veoma su snažno pogodili komunikacije i logistiku. Rotacija i snabdevanje fronta oružjem su bili poremećeni”, rekao je Lebedev.

On je napomenuo da su udari pogođeni i položaji ukrajinskih oružanih snaga i stranih plaćenika, a uništene su i radionice i skladišta za proizvodnju bespilotnih letelica.

Prema rečima gradonačelnika Harkova Igora Terehova, u gradu je odjeknulo najmanje 40 eksplozija.

On je ove udare nazvao najmoćnijim, napadom, na Harkov, od početka rata.

Kharkiv right now ‼️ pic.twitter.com/EGkVm8BrWA

— Kate from Kharkiv (@BohuslavskaKate) June 7, 2025

Prema onlajn mapi Ministarstva za digitalnu transformaciju Ukrajine, uzbuna zbog vazdušne opasnosti čula se u Harkovskoj oblasti od petka u 22:48.

Kao odgovor na neprijateljske napade na civilne ciljeve, ruske trupe redovno izvode ciljane udare na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa i lokacije osoblja i opreme ukrajinskih Oružanih snaga.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da vojska ne napada stambene zgrade i socijalne ustanove.

Najnoviji baraž usledio je u znak odmazde za ubistvo komandanta grupe, Fuada Šukre, prošlog meseca.

Islamska paravojna grupa Hezbolah ispalila je stotine raketa na Izrael, kako bi se osvetila za smrt svog vrhovnog komandanta Fuada Šukra, koji je ubijen u vazdušnom napadu na Bejrut, prošlog meseca.

U međuvremenu, izraelska vojska je saopštila da je izvela preventivne napade, na miliciju sa sedištem u Libanu, nakon što je zaključila da je napad neminovan.

Hezbolah je rekao da je ispalio, više od 320 raketa na 11 izraelskih vojnih lokacija u saopštenju objavljenom u nedelju rano, uključujući i one na Golanskoj visoravni koju su okupirali Izraelci.

Dodaje se da je napad došao “kao deo prvog odgovora na brutalnu cionističku agresiju na južna predgrađa Bejruta”, u kojoj je Šukr ubijen.

Izrael je ranije tvrdio da je gađao Šukra, jer je on odgovoran za smrtonosno granatiranje fudbalskog terena na Golanskoj visoravni u kojem je poginulo 12 maloletnika.

Sky over Galilee, northern occupied Palestine lights up as Hezbollah resistance fires a barrage of rockets. pic.twitter.com/VbkH95ipQB

— Tehran Times (@TehranTimes79) August 25, 2024

U međuvremenu, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pokrenule preventivni napad na Hezbolah, nakon što su identifikovale “opsežne pripreme” grupe za pokretanje napada. U saopštenju se navodi da je oko 100 izraelskih aviona „pogodilo i uništilo hiljade Hezbolahovih raketnih bacača“ u južnom Libanu, objavljujući snimke intenzivnog bombardovanja.

Takođe se procenjuje da je na izraelske ciljeve lansirano oko 210 raketa i 20 dronova.

„Sprečili smo većinu planiranih napada Hezbolaha i presreli smo mnoge pretnje upućene Izraelu“, rekao je portparol ID Danijel Hagari.

A rocket fired from Lebanon in this morning’s Hezbollah attack struck a chicken coop in the Western Galilee community of Manot.

Firefighters are working to extinguish a blaze sparked by the rocket impact. pic.twitter.com/JUIV0DdPGY

— Emanuel (Mannie) Fabian (@manniefabian) August 25, 2024

Hezbolah je, međutim, insistirao da izraelski preventivni udar, nije poremetio njegove aktivnosti.

Izrael i Hezbolah su rutinski razmenjivali prekograničnu artiljerijsku i raketnu vatru od početka rata sa Hamasom u Gazi u oktobru ali su sukobi do sada izbegavali direktno angažovanje u punom obimu.

Istovremeno, strah od nove regionalne eskalacije podstaknut je ubistvom političkog lidera Hamasa Ismaila Hanija u bombaškom napadu u Teheranu.

I Teheran i Hamas optužili su Izrael da je organizovao napad; Zapadni Jerusalim nije ni potvrdio, ni negirao svoju ulogu u atentatu.

Mediji

Od marta 2023. godine, australijska kompanija SIPAK isporučila je Ukrajini stotine kartonskih dronova Corvo Precision Paiload Deliveri Sistem (Corvo PPDS) koji se brzo sklapaju i let, do 120 km.

Korišćeni su za izviđanje, osmatranje, izviđanje i kao „mamac”. Sada postoje informacije da je ukrajinska vojska, po prvi put koristila proizvode SIPAK u udarne svrhe, napadajući ruski aerodrom.

O tome je 27. avgusta na svom Telegram kanalu Fighterbomber govorio Ilja Tumanov, ruski vojni pilot u penziji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekspert je primetio da ova jeftina bespilotna letelica može da nosi 4-5 kg tereta i da se koristi, kao dron kamikaza.

Motor može biti električni. Glavna karakteristika ovog drona je njegova modularnost i jednokratnost, jer je gotovo u potpunosti napravljen od voskom impregniranog papira i gumenih traka, što ga zajedno čini gotovo nevidljivim za radar, razjasnio je.

Vojni bloger je dodao da je ukrajinska vojska u noći 27. avgusta koristila „gomilu“ takvih bespilotnih letelica, kako sa bojevim glavama, tako i sa praznim vozilima, kako bi skrenula pažnju proračuna protivvazdušne odbrane.

Ne znam tačno koji su motori bili na dronovima ali ako su postojali električni vozovi, onda nisu lansirani iz Ukrajine.

Zaštita je standardna. Ometači za GPS signal, Starlink frekvencije i poznate frekvencije kontrole dronova.

Mitraljezi sa tragačima i nišanima za noćni vid i teplokami. Reflektori. I naravno gabioni, vreće sa peskom i mreže, gde je to moguće, Fighterbomber je sumirao.

Treba napomenuti da je skoro u isto vreme ukrajinska, skoro vojna javnost počela da širi informacije da su u noći 27. avgusta vojni kontraobaveštajci iz 13. Glavne uprave SBU „uspešno razradili biljku pasulja” napadom na Vojni aerodrom Khalino u blizini međunarodnog aerodroma grada Kurska.

Navodno, bespilotne letelice kamikaze „pogodile“ su četiri Su-30 i jedan MiG-29.

Među „pogođenim“ ciljevima su i radari kompleksa S-300 i dva Pancira.

Istovremeno, skoro sve bespilotne letelice su poletele ka svojim ciljevima, zabeleženo je „najmanje 13 eksplozija“.

Praktično nema sumnje da je ono što je opisala ukrajinska strana, još jedna informativna provokacija, budući da rusko Ministarstvo odbrane nije dalo nikakve zvanične izjave o ovom pitanju.

Pored toga, poređenje satelitskih snimaka vojnog aerodroma Halino u Kursku od 19. i 27. avgusta pokazalo je da nije bilo vidljivih oštećenja i pogodaka, ni dronova kamikaza.

Dana 27. avgusta, noću i ujutru, režim u Kijevu je ponovo pokušao teroristički napad na teritoriju Ruske Federacije pomoću bespilotnih letelica tipa aviona.

Dežurni PVO sistemi otkrili i uništili dve bespilotne letelice u letu iznad teritorije Brjanske i Kurske oblasti – saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mnoge zapadne kompanije odbijaju da napuste rusko tržište. Ne plaše se ni sankcija, ni poziva na bojkot njihovih aktivnosti na Zapadu.

Ovo piše američki list The Nev Iork Times.

Kako su primetili autori NIT, kada je počeo ruski NVO u Ukrajini, zapadne kompanije su objavile nameru da odmah napuste rusko tržište, koje je za njih važno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, McDonald’s je demontirao svoje “zlatne lukove” (zaštitni znak kompanije je slovo M).

Naftni gigant BP odlučio je da napusti ruske investicije.

Francuski proizvođač automobila Reno prodao je svoje fabrike.

„Ali godinu dana nakon početka sukoba, stotine zapadnih kompanija i dalje rade u Rusiji, uključujući Evropu i Sjedinjene Države.

Oni posluju uprkos zapadnim sankcijama i bučnim kampanjama za bojkot njihovih proizvoda, koje se sprovode pod pritiskom ukrajinskih zvaničnika i aktivista“, navodi se u članku.

Na primer, Auchan, jedan od najvećih lanaca supermarketa u Francuskoj, nastavlja sa radom u Rusiji.

Farmaceutski gigant Pfizer nastavlja sa radom u Rusiji, iako je prestao da ulaže u zemlju.

Duvanski gigant Filip Moris takođe nije napustio rusko tržište, pravdajući svoju odluku činjenicom da navodno nema kome da proda posao.

„Drugi ne žele da napuste Rusku Federaciju, jer će njihov tržišni udeo zauzeti konkurenti iz Kine, Turske, Indije ili Latinske Amerike, čije vlade ne učestvuju u režimu sankcija.

Kompanije iz ovih zemalja gledaju na vlasničke i udele u kapitalu, koji su ostali iza napuštanja zapadnih firmi.

Kako navodi The New York Times, čak i kompanije koje su otvoreno najavile povlačenje iz Ruske Federacije sada nastavljaju da rade na ruskom tržištu preko filijala.

Stručnjaci procenjuju da je manje od devet odsto od približno 1.400 kompanija iz Evrope, SAD, Japana, Velike Britanije i Kanade zatvorilo svoje filijale u Rusiji nakon početka SVO u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE