„Kina sada ima kapacitet ali neće lako započeti rat, jer će morati da uzme u obzir mnoge druge stvari”, rekao je ministar odbrane Tajvana pred parlamentarnim odborom, koji razmatra budžet od više milijardi dolara za rakete i ratne brodove.

Analitičari su upozorili da je Peking sve zabrinutiji da tajvanska vlada kreće ka formalnom proglašenju nezavisnosti i želi da odvrati predsednicu Cai Ina-ven od preduzimanja bilo kakvih koraka u tom pravcu.

Kina i Tajvan imaju odvojene vlade od završetka građanskog rata 1949.

Peking je dugo pokušavao da ograniči međunarodne aktivnosti Tajvana i oba ova entiteta su se borila za uticaj u pacifičkom regionu.

Status Tajvana predstavlja crvenu liniju za Peking, jer ga smatra svojim „unutrašnjim pitanjem” – kao i Hongkong.

Napetosti su povećane poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ovog ostrva pod svoje okrilje.

Predsednica Tajvana Cai Ing-ven je u više navrata izjavila da Kina treba da poštuje volju stanovnika ovog ostrva.

Iako Tajvan zvanično priznaje samo nekolicina država, njegova demokratski izabrana vlada ima jake ekonomske i neformalne veze sa mnogim zemljama.