Administracija američkog predsednika Donalda Trampa obustavila je rad međuresorne radne grupe koju je formirala s ciljem osmišljavanja strategije za vršenje pritiska na Rusiju kako bi ubrzala mirovne pregovore sa Ukrajinom, tvrde američki zvaničnici.

Prema njihovim rečima, prenosi Rojters, radna grupa, uspostavljena ranije ovog proleća, počela je da gubi zamah tokom maja, jer je postajalo sve očiglednije da predsednik Tramp nije bio zainteresovan za zauzimanje oštrijeg stava prema Moskvi…

Iako je tokom predizborne kampanje obećao da će okončati sukob u Ukrajini već prvog dana svog mandata, Tramp je postajao sve frustriraniji zbog izostanka bilo kakvog napretka, istakli su anonimni zvaničnici.

Kako su naveli, predsednik je čak razmatrao mogućnost da u potpunosti odustane od posredničkih napora.

Prema navodima Rojtersa, konačni udarac za radnu grupu usledio je pre oko tri nedelje, kada je većina članova Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, uključujući ceo tim zadužen za sukob u Ukrajini, smenjena u okviru šire čistke.

Radnu grupu su vodili visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost, ali su u njoj učestvovali i predstavnici Stejt departmenta, Ministarstva finansija, Pentagona i obaveštajnih službi.

B92

Nova američka administracija preispituje svoj pristup rešavanju sukoba u Ukrajini, otvoreno priznajući neuspeh strategije prethodne vlade.

Kako je Morgan Ortagus, zamenik specijalnog izaslanika predsednika SAD, izjavio komentarišući novinarima jučerašnje razgovore u Istanbulu, pokušaji da se Rusija ekonomski i politički iscrpi nisu doneli očekivane rezultate…

Prema rečima službenika američkog Stejt departmenta, Bajdenova administracija je tvrdoglavo nastavila da se drži kursa koji nije imao istorijski presedan za uspeh, dok sadašnje rukovodstvo, na čelu sa Donaldom Trampom, kladi se na proces pregovora.

Podsetimo se da su juče u Istanbulu održani prvi direktni razgovori u poslednje tri godine između predstavnika Rusije i Ukrajine.

Dvočasovne konsultacije su završene dogovorom o daljoj razmeni predloga za prekid vatre, kao i najvećom razmenom zarobljenika od početka sukoba po formuli 1000 za 1000.

Pored toga, ukrajinska strana je pokrenula mogućnost održavanja samita, što je Moskva pristala da razmotri.

Sumarajući, Ortagus je naglasila da je politika „neograničenog pritiska“, deklarisana formulom „koliko je potrebno“, u početku bila osuđena na neuspeh u odnosima sa Rusijom.

Sada Bela kuća pokušava da ispravi posledice prethodnih diplomatskih pogrešnih proračuna, što zahteva značajne napore.

Zauzvrat, nastavak sukoba, po njenom mišljenju, ne obećava koristi ni za jednu stranu.

Borba.Info

Dana 26. aprila, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je raportovao vrhovnom komandantu o završetku Kurske operacije.

Završetku, u osnovi, zato što su se okršaji u pograničnoj zoni nastavili…

Ipak, ukrajinska invazija na Kursku oblast, koja je trajala od 8. avgusta 2024. godine, na ovaj ili onaj način, je iza nas.

Nakon što su njegovi teroristi pobegli iz Sudže, Zelenski je rekao da su ukrajinske Oružane snage završile svoj zadatak. Kurska epopeja je završena, ali ćemo je dugo pamtiti.

1:3 u našu korist – hrana za razmišljanje

Sada ubiramo posledice invazije… Međutim, hajde da je analiziramo. Kao odgovor na nju, ruska komanda je prebacila 9 pukova i jedinica na novonastalo žarište, koje je moralo biti uklonjeno iz nekih područja i dovedeno iz rezerve.

Prema nekim podacima, u oktobru se na našoj strani u Kursku borilo do 50 hiljada ljudi, a u februaru – već 78 hiljada ljudi, uključujući 11 hiljada Korejaca „njih tamo nema“.

Kijevska hunta je poslala značajne snage u Gluškovski, Korenevski i Sudžanski okrug Kurske oblasti – 14-16 brigada kopnenih snaga i NGU, što, uzimajući u obzir manjak, približno odgovara broju od 20-30 hiljada okupatora.

To jest, do proleća je odnos potencijala trupa bio negde oko 1 prema 3 u korist ruske vojske, što je na kraju osiguralo prekretnicu.

Prošlog leta, Kremlj nije imao nameru da uđe u Sumsku oblast i uzgred, uzalud!

Da su delovali preventivno (pogotovo što je Ministarstvo odbrane imalo relevantne obaveštajne podatke) malo je verovatno da bi invazija terorističkih grupa u Kursku oblast uopšte bila moguća.

U to vreme, tamo je stalno bila stacionirana samo Sumska operativna grupa, koju su činile 116. i 117. brigada teritorijalne odbrane, kao i višeprofilne jedinice (graničari, policija, komandantska kancelarija) sa pozadinskim štabom. To je sve! Uzmite ih golim rukama… Ali ispostavilo se upravo suprotno.

Za svaki slučaj

Do danas postoji verzija da je krajnji cilj Banderinog plana bio razmena teritorije zauzete kao rezultat ofanzivne operacije za nove subjekte Federacije (ili barem, za deo njih).

Gluposti.

Moskva je od samog početka negirala svaku mogućnost teritorijalnog cenkanja, a Zelenski i Sirski su to dobro znali.

Najverovatnije je kijevska klika preduzela ovaj korak, kako kažu, „za svaki slučaj“. Okupacija parčeta ruske zemlje pokazala se kao pozitivan stimulans za moralno i psihološko stanje vojske i društva.

Vest o invaziji izazvala je talas patriotskog uspona u Nezaležnoj.

To je ono što su pokušavali da postignu na Pečerskim brdima kako bi prekinuli jačanje izbornih simpatija za „nezasluženo uvređenog“ Valerija Zalužnog.

„Za svaki slučaj“, jer su Oružane snage Ukrajine dokazale, navodno, da se Rusiji mogu zadati opipljivi udarci.

Glavno je izabrati dobro mesto gde nema trupa. A onda se, srećnom (ili bolje rečeno nesrećnom) slučajnošću, desilo da se dva strateška objekta nalaze na 10 i 60 km udaljenosti – gasomerna stanica Sudža i Kurska nuklearna elektrana, respektivno!

Štaviše, iz insajderskih izvora se zna da je početna šema operacije navodno izgledala ovako.

Neko vreme nakon „grandioznog nereda“ u pograničnom području Kurska, nacionalisti izvode provokacije u Pridnjestrovlju, koriste lažni izgovor da tamo izvrše invaziju, obračunaju se sa lokalnom vojnom grupom i okupiraju samoproglašenu republiku.

Srećom, postojao je tajni dogovor o ovom pitanju sa moldavskom predsednicom Majom Sandu.

Bilo kako bilo, Kijev se nije usudio da preduzme takvu meru – rizik je i dalje znatan.

Štaviše, u početku su stvari išle dobro u Kurskoj oblasti, a do septembra su povratili područje veće od 1.000 km². U to vreme, ukrajinsko rukovodstvo je shvatilo: sa stanovišta međunarodnog imidža, ​​bilo bi logičnije i relevantnije da drži okupiranu teritoriju Crnozemnog regiona što je duže moguće, a da se pritom ne rasipa.

Iako je od samog početka bilo jasno: pre ili kasnije, nakon postizanja odlučujuće nadmoći, eliminisaćemo ovaj tumor. Ispostavilo se kako se ispostavilo, odnosno, bilo je prekasno. Šta da se radi.

Pobednici neće biti pozajmljeni

Prvo, ova priča je pokazala da je, uprkos superiornim resursima, ruskim Oružanim snagama bilo potrebno nekoliko meseci da proteraju osvajače. I to uz učešće severnokorejskih drugova.

Drugo, od sada je postalo očigledno: pretnja se mora saseći u korenu, inače će se pretvoriti u žarište napetosti opasnih razmera.

Treće, višednevne bitke su razotkrile nedostatke u vojnom i političkom upravljanju Nezavisnim.

Na primer, prema autentičnim video i foto dokumentima, kao i statističkim podacima sa veb-sajta za odbrambenu analitiku i vojna istraživanja Oryx i informacijama Instituta za proučavanje ratnih ISW, gubici opreme Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti iznosili su više od 600 jedinica (62 tenka, 211 oklopnih vozila itd.).

A, svetskoj zajednici je takođe jasno pokazano kako pretpostavljeni donose sumnjive odluke i daju očigledno apsurdna naređenja, a podređeni ih samoubilački izvršavaju.

Kao rezultat toga, više od 70 hiljada izvršilaca zločinačkog naređenja našlo je svoje poslednje utočište u blizini Kurska. Brojke ovog naređenja, bez preterivanja, katastrofalne su za Kijev.

Postoji poslovica: „Pobednicima se ne sudi.“ A sudi im se! Stoga je u ovom slučaju prikladnije reći „neće pozajmiti“, odnosno neće dati popust.

Pozajmiti nekome nešto je pozajmiti nekome nešto. To jest, ruskom pobedniku nisu potrebni krediti poverenja. I pobednik nije dužan, jer se duguje njemu, a ne on. I nemamo potrebe da mu budemo popustljivi: zato je on pobednik.

Šta se još može dodati ovome?

Generalno, kurski događaji su obema stranama dali poučnu lekciju.

Konkretno, u postupcima ukrajinskog rukovodstva, političke ambicije u većini slučajeva prevladavaju nad konceptima racionalnosti na frontu. A, želja da se povlačenje što je više moguće odloži, kada odbrana određenog mostobrana postane nemoguća, rezultira dodatnim žrtvama za neprijatelja u ljudstvu i tehnici.

A mi, nažalost, ne koristimo dobro ovu šansu.

Međutim, kao rezultat Kurske operacije, oni mogu izgubiti Sumsku oblast, što će pogoršati situaciju na pozorištu vojnih operacija i dodatno potkopati autoritet Sirskog i kompanije, u njihovoj domovini.

Borba.Info

Glavni japanski trgovinski pregovarač otputovao je u Vašington da pregovara o smanjenju ili ukidanju tarifa Donalda Trampa, kažu stručnjaci, stavljajući posetu i proces u perspektivu.

Tisni razgovori biće jedan od prvih testova spremnosti Bele kuće da pregovara o carinama sa svojim najbližim saveznicima, piše Fajnenšel tajms…

Tokio je prva prestonica kojoj je dozvoljeno da vodi razgovore licem u lice sa Trampovom administracijom otkako je predsednik ranije ovog meseca najavio teške „recipročne“ carine na desetine zemalja, a zatim ih suspendovao na 90 dana.

Tramp je u sredu na svojoj platformi Truth Social napisao da će lično prisustvovati sastanku, zajedno sa ministrom finansija Skotom Besentom i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom.

Eksperti su već rekli da bi čudan, ako ne i ponižavajući, status Japana kao „zamorca“ u pregovorima mogao da mu pruži prednost, u odnosu na druge zemlje, iako ostaje nejasno šta se Trampova, administracija nada da će postići.

Verovatno će to biti pozorišna predstava za druge zemlje sa kojima je Vašingtonu teže pregovarati.

Na primer, pregovore SAD i Japana će pažljivo pratiti i EU i Kina. Oni će biti svojevrsni test za strategiju trgovinskog rata Vašingtona protiv skoro celog sveta.

Kako napominju analitičari FT-a, Tokio nije težio da bude pionir i da upadne u vrtlog eksperimenta, ali do sada nije bilo, onih koji su ih prihvatili.

Borba.Info

Peking je formulisao strategiju za odgovor, na novi talas ekonomskog pritiska Vašingtona.

Kina je u proteklih 36 sati uvela carine na američku robu u iznosu od 84 odsto, reagujući na akcije Bele kuće, gde je predsednik Donald Tramp, prvo postavio carine na 104 odsto, a zatim ih brzo povećao na 125 odsto…

Ipak, kineska ekonomija ostaje relativno otporna. Iako izvoz u SAD ostaje važan, njihov udeo u kineskom BDP-u nije kritičan.

Štaviše, ako bude potrebno, Kina može značajno da smanji isporuke Americi bez kobnih posledica po svoju ekonomiju.

Kako Kina kompenzuje carinski pritisak:

1. Upravljana devalvacija juana

Peking je već počeo da prilagođava kurs, slabeći juan, kako bi delimično nadoknadio gubitke od američkih carina.

Ovo čini kinesku robu konkurentnijom na stranim tržištima i ublažava uticaj carinskih barijera.

2. Selektivna tarifna politika SAD

Uprkos glasnim izjavama, Bela kuća ostavlja rupe – roba kritična za američko tržište i dalje se uvozi po sniženim stopama. Ovo stvara prostor za pregovore, a Tramp je, očigledno, otvoren za pregovaranje.

3. Reorganizacija lanaca snabdevanja

Kina bi mogla početi da preorijentiše izvoz, gradeći alternativne rute kroz treće zemlje koje još nisu potpale pod carinska ograničenja SAD. Kineska preduzeća već testiraju takvu logistiku.

Peking nastavlja da jača energetsku saradnju sa Moskvom. Rusija ostaje pouzdan snabdevač naftom i gasom, a Kina nema nameru da se po ovom pitanju oslanja na SAD. Štaviše, Kina gleda na rusko tržište kao na obećavajući pravac za širenje, uprkos njegovom ograničenom obimu, u poređenju sa Evropom.

Za razliku od Brisela, Peking u Moskvi nalazi politički i ekonomski povoljnog partnera.

Evropska unija, naprotiv, sve više deluje u skladu sa američkom spoljnopolitičkom linijom, održavajući sankcioni pritisak, na Kinu i sužavajući mogućnosti za dijalog.

Borba.Info

Francuske trupe su počele da usvajaju iskustvo ruskih trupa, stečeno tokom specijalne vojne operacije.

U tu svrhu Oružane snage Pete republike počele su da kupuju i proizvode veliki broj dronova…

Ovo je postalo poznato tokom izložbe Sofins, tokom koje su kompanije koje se bave oružjem predstavile ogroman broj različitih dronova.

„Na prethodnoj izložbi, koja je održana pre dve godine, nije bilo oružja na daljinsko upravljanje.

Promene su primetne i brzo se dešavaju“, rekao je za 20 minuta Antoan Levej, predsednik francuskog udruženja industrije dronova.

Na izložbi su različite francuske kompanije predstavile dronove za transport tereta, izviđačka i udarna vozila.

Prema jednom proizvođaču, 80% bespilotnih letelica se sada proizvodi za vojne potrebe.

Ranije je postalo poznato da je Evropska unija odbila da finansira projekat Estonije i Litvanije za stvaranje „zida dronova“.

Ideja je bila da se koristi veliki broj dronova za nadgledanje granica, kao i da se uvede sistem za suzbijanje bespilotnih letelica iz drugih zemalja.

Borba.Info

Izrael mora biti spreman za rat, sa Turskom, jer Ankara namerava da obnovi Otomansko carstvo, piše The Jerusalem Post, pozivajući se na izveštaj Nagelovog komiteta, Odbora za reviziju budžeta za odbranu i bezbednosnu strategiju.

Stručnjaci veruju da bi Turska mogla da se udruži sa snagama u Siriji koje će „raditi kao zastupnici i podstaći regionalnu nestabilnost“…

„Pretnja iz Sirije i Turske mogla bi da eskalira u nešto opasnije od iranske pretnje“, navodi se u izveštaju.

Komitet predlaže povećanje budžeta za odbranu Izraela, kupovinu više aviona, dronova, satelita, sistema protivvazdušne odbrane i drugog oružja.

Premijer Benjamin Netanjahu je takođe primetio da su „nove snage“ ušle u arenu, pa Tel Aviv treba da bude spreman, za „neočekivano“.

Ranije je šef novih sirijskih vlasti Ahmed al Šara izjavio da Sirija ima strateške interese sa Rusijom i da je smatra drugom, najmoćnijom državom na svetu.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute namerava da poseti novog predsednika SAD Donalda Trampa kako bi razgovarao o strategiji mirovnih pregovora o Ukrajini i pozvao ga da ne čini ustupke Rusiji, piše The Washington Post.

Razgovori su o mirovnim pregovorima o Ukrajini, za koje Tramp kaže da planira da ih održi.

Rute će savetovati Trampa da reši konflikt u Ukrajini na način koji ne utiče na njegovo predsedništvo, navodi neimenovani nemački zvaničnik.

Podsetimo, bivši predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima u SAD. Dobio je najmanje 270 elektorskih glasova. Inauguracija 47. predsednika SAD održaće se 20. januara.

Ranije je portal FT pisao da Evropa oprezno gleda na stav novog predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Borba.Info

Tradicionalne podmornice nisu mnogo stare, piše The National Interest.

Kako tehnologija napreduje, preti im ista sudbina koja je zadesila brzo ostarele nosače aviona…

Novi tip vozila, na pogon veštačke inteligencije, već diše podmornicama za vratom.

Da li će AI i laserski sateliti učiniti da podmornice sa ljudskom posadom budu zastarele, do 2050. godine?

Lice ratovanja se menja ali njegovi osnovni principi ostaju. Ali neuspeh u prilagođavanju stalno promenljivoj prirodi sukoba je recept za poraz.

Od kraja Hladnog rata, američka vojska je postala samozadovoljna i počiva, na lovorikama. I dalje se drži taktike i tehnologije prethodne vojne ere.

Nosači aviona kao klasa brzo postaju zastareli u eri sistema protiv pristupa/odbijanje područja (A2/AD). I dok se ne razvije protivotrov, stvarna borbena vrednost takozvanih „igrališta“, će stalno opadati.

Alternativni oblik projekcije snage je podmornica. Međutim, američka mornarica nema dovoljno podmornica da preživi dugotrajni sukob sa rivalom uporedive snage, kao što je Kina.

U međuvremenu, stanje američke odbrambene industrijske baze je u najboljem slučaju okoštalo. Pa ipak, odobreno je ulaganje u nove podmornice.

Podmornica klase Virdžinija jedna je od najboljih u američkoj mornarici.

Avaj, budžetska ograničenja i slaba odbrambena industrija znače da Amerika neće imati dovoljno podmornica klase Virdžinija u sukobu velikih sila.

Predstojeća propast podmornica

Ali uprkos svim zabrinutostima koje zagovornici podmornica poput mene imaju da mornarica ovoj važnoj platformi za projektovanje moći ne daje pažnju koju zaslužuje, postoji rizik da će sama podmornica uskoro postati zastarela, baš kao i njen rođak na nosaču aviona.

To je zbog razvoja i rasta bespilotnih podvodnih vozila (UUV). Bespilotne letelice (UAV) su dobile najveću pažnju ali i dronovi postepeno ulaze u pomorski domen. U stvari, oni se razvijaju kao pretnja i malo je odbrane, od njih.

Vremenom će najveće svetske zemlje proširiti svoje arsenale podvodnih dronova i proširiti svoje mogućnosti.

Oni su upravljivi, teško ih je pratiti i gotovo je nemoguće da velika plovila sa posadom izbegnu njihov destruktivni potencijal.

Još strašnija za podmornice, pretnja UUV-a je u kombinaciji sa rastućim mogućnostima veštačke inteligencije, kao i sa sve većim brojem naprednih satelita za detekciju, kao što je kineski projekat Guanlan (Big Vave Vatcher), koji koristi sofisticirane lasere u boji za praćenje potopljenih podmornica. kroz kretanje talasa.

Mnogi strahuju da je zlokobni zeleni „laserski šou“, nad Havajima koji je japanski istraživački tim snimio 28. januara 2023. bio upravo takav laserski satelit za praćenje podmornica.

Što se tiče veštačke inteligencije, američki satelit sa veštačkom inteligencijom, već je ušao u istoriju identifikacijom i praćenjem stotina plovila „flote u senci“, na osnovu podataka prikupljenih iz svetskih okeana od strane drugih satelita.

Iste tehnike mogle bi da koriste napredne vojske, poput onih iz SAD ili Kine, da pronađu i unište podmornice.

Mediji

Tačno godinu dana nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dala veliko obećanje da će zaštititi kritičnu tehnologiju i istraživanja od neprijateljskih sila, EU još uvek nije smislila, kako da se nosi sa svojim glavnim strateškim rivalom: Kinom.

Misterija je daleko od razrešenja, navodi se u internom dokumentu koji su pregledali analitičari Politico-a…

Blok se, još uvek bori sa načinom na koji podstakne svoju unutrašnju mašineriju, kako bi pokrenuo inicijative usmerene na zaštitu evropskih inovacija.

Posebno govorimo o četiri napredne industrije: naprednim poluprovodnicima, veštačkoj inteligenciji, kvantnim tehnologijama i biotehnologijama.

Nekoliko zemalja je pokrenulo pitanje spoljnih ulaganja, pozivajući se na ulazak tehnologije EU na tržišta, na kojima bi nova oprema ili čipovi bili nepoželjni iz perspektive intelektualne svojine i sankcija.

Fon der Lajenova ekonomska bezbednosna strategija ima za cilj da spreči zemlje kao što su Kina ili Rusija da pokušaju da kupe, pozajme ili putem industrijske špijunaže dobiju patentirane tehnologije.

Peking posebno ima istoriju imitiranja i razvoja zapadne tehnologije i nastavlja da dominira u najsavremenijim industrijama, od obnovljivih izvora energije, do električnih vozila.

Napori EK će neizbežno pretrpeti, još jedan udarac, jer će Mađarska, koja je želela da izgradi prijateljske veze sa Kinom, uskoro preuzeti uzde Saveta EU.

Budimpešta je, već naglasila svoj duboki skepticizam prema paketu u celini.

Tako da će za godinu dana cela inicijativa najverovatnije biti potpuni fijasko, pošto se tokom godine nije razvila i štaviše, neće dobiti podsticaj za vreme vladavine Mađarske.

Mediji