Članovi Evropskog parlamenta u Strazburu upozoreni su danas da ne piju vodu iz flaša koje se dele, nakon što su se neki ljudi razboleli.

Sumnja se na kontaminaciju…

“Od vas se traži da ne pijete iz flasa s vodom u prostorijama EP-a u Strazburu”, navodi se u hitnoj tekstualnoj poruci poslanoj stotinama političara i osoblja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U SMS-u stoji i hitni medicinski broj za kontakt “u slučaju izloženosti” i navodi se da su flaše podeljene i u kancelarijama predsednice Roberte Metsole.

Informativna služba Evropskog parlamenta saopštila je da su vlasti o svemu obaveštene.

“Provere su u toku”, napisala je informativna služba. “Poruka je poslana kao deo predostrožnosti”, dodali su.

Zvaničnik EU rekao je da se više ljudi razbolelo, ali su se oporavili nakon što su pili flaširanu vodu, prenosi Politico.

“Dobro je da sam se držao vina”, našalio se jedan zvaničnik EU.

Zgrada u Strazburu već dugo ima problema sa sigurnošću vode za piće, ali obično se radi o vodi iz slavina, piše Politico.

Pokojni predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli 2021. je odbacio ideju da se zarazio legionarskom bolešću vodom iz zgrade Evropskog parlamenta u Strazburu.

Ovonedeljna plenarna sednica Evropskog parlamenta u Strazburu završena je u četvrtak.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski parlament u Strazburu danas je bez glasanja odobrio odluku o viznoj liberalizaciji za građane tzv. Kosova.

Nova pravila će vlasnicima pasoša, koje izdaju privremene prištinske vlasti omogućiti da ulaze u EU, bez vize na period od 90 dana u bilo, kojem periodu od 180 dana, a trebalo bi da počne da se primenjuje od 2024. godine.

Nakon usvajanja u EP, vizna liberalizacija za KiM treba da bude potpisana i objavljena u službenom glasniku EU.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukidanje viza za građane KiM koji putuju u EU predložila je Evropska komisija u decembru, na osnovu procene da je KiM postiglo značajan napredak u svim oblastima mape puta za liberalizaciju viznog režima.

Izuzeće od viza stupa na snagu kada se uspostavi Evropski sistem za informacije i autorizaciju putovanja (ETIAS), do početka sledeće godine.

Sutra će biti održana ceremonija potpisivanja pravnog akta, gde će učestvovati predstavnici EP i Saveta ministara EU.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministar spoljnjih poslova Ivica Dačić rekao je danas da možda neće otputovati u Strazbur povodom 20 godina od prijema Srbije u Savet Evrope zbog najava da će Komitet ministara Saveta Evrope 19. aprila otpočeti proceduru i raspravu za prijem tzv. Kosova u tu organizaciju, na desetogodišnjicu od potpisivanja Briselskog sporazuma.

On je na konferenciji za medije nakon sastanka sa ministarkom spoljnih poslova Gabona Jolandom Nijonde kazao da se na 10 godina Briselskog sporazuma najavljuje da će Komitet ministara Saveta Evrope otpočeti proceduru prijema Kosova, u tu instituciju.

„Ako je to tačno, ja neću ići u Strazbur, jer u Savet Evrope nikada nije bilo primljeno ništa što nije država“, istakao je srpski šef diplomatije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istakao je da je nemoguće da se sa jedne strane brani teritorijalni integritet Ukrajine, a da se sa druge strane ruši teritorijalni integritet Srbije.

Dačić je najavio da će narednih dana Srbija imati veoma živu diplomatsku aktivnost.

Osim najavljene posete Strazburu, koja je dovedena u pitanje, Dačić je najavio i razgovore s ministrima spoljnih poslova Švedske i Francuske.

Kada je reč o saradnji sa Gabonom, Dačić je naglasio da će u oktobru biti obeleženo pola veka diplomatskih odnosa dve zemlje.

On je rekao da veoma ceni odnose sa tom zemljom.

„Želimo da naše odnose pretočimo u konkretnu saradnju – da povećamo ekonomsku saradnju, saradnju u oblasti obrazovanja“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, ove godine su date četiri stipendije za studente iz Gabona, a Srbija želi da ih bude znatno više.

Šefica diplomatije Gabona rekla je da u poslednjih 50 godina nije bilo dovoljno saradnje i da je zbog toga došla, kako bi tu saradnju konkretizovali.

Fonet

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je danas zakone, koji nalažu da se na teritoriji te zemlje ne izvršavaju presude, koje je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo nakon 15. marta ove godine.

Po ovim zakonima i dokumenti ECHR će prestati da budu osnova za reviziju odluka, koje donose ruski sudovi, prenose RIA Novosti.

Generalno tužilaštvo Rusije će do 1. januara 2023. godine podnosiocima zahteva isplaćivati novčanu nadoknadu prema odlukama ECHR donetim pre 16. marta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima šefa Komiteta za državnu izgradnju i zakonodavstvo Državne dume Pavla Krašenjinikova, to će zaštititi prava građana i eliminisati stvaranje vakuuma u ​​sprovođenju odluka.

Prava ruskih predstavnika u Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su ograničena nakon početka specijalne operacije za oslobađanje Donbasa.

Moskva je 15. marta zvanično objavila povlačenje iz SE i Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodeći da će poštovati odluke Evropskog suda za ljudska prava, ako budu u skladu sa Ustavom.

Kasnije je PSSE jednoglasno usvojila rezoluciju u kojoj je statutarnom telu – Komitetu ministara – nagovestila, da Rusija ne može biti član saveta.

Sledećeg dana Odbor je doneo odluku o prestanku svog članstva od 16. marta.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi uvođenje obavezne vakcinacije protiv koronavirusa za zdravstvene radnike otvorilo druge probleme za Srbiju.

Ona smatra da bi ta odluka eventualno dovela do pokretanje procesa na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Na konferenciji za novinare nakon otvaranja nove kovid bolnice u Novom Sadu, Brnabić je kazala da ona ne bi volela da lekarima nameće “tako očigledne stvari” kao obaveze, jer smatra da bi to bilo vređanje.

“Mislim da zdravstveni radnici veruju u nauku i u zdravstvo i da će oni povesti vakcinaciju”, rekla je Brnabić.

Naglasila je da bi eventualno uvođenje obavezne vakcinacije u zdravstvu dovelo da otpuštanja 20 odsto zdravstvenih radnika koji iz nekog razloga ne žele da se vakcinišu.

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”, rekla je ona.

Ona je navela da će Krizni štab razgovarati o tome na narednoj sednici

Beta

Podneli su i žalbu Apelacionom sudu Crne Gore, ali i tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu.

Kosovsko ministarstvo pravde tužilo je Crnu Goru, zatraživši povraćaj 4.500 kvadrata zemlje na šetalištu u Rafailovićima.

Tvrde da su odmaralište kupili pre šest decenija, a od Kotorskog suda, kojem je podnesena tužba za utvrđivanje prava svojine, zahtevaju da donese privremenu meru zabrane raspolaganja zemljom i otuđenja zemlje do okončanja sudskog spora, objavile su “Vijesti”.

Kako se navodi, Opština Budva, koju zastupa Sekretarijat za zaštitu imovine, na čijem je čelu Nikola Plamenac, osporila je tužbu prištinske administracije, zatraživši od suda da je odbaci.

U upravi opštine Budva smatraju da tužbeni zahtev nema pravno uporište u Uredbi Unmika o ovlašćenjima privremene uprave na Kosovu iz juna 1999. godine, kao ni u Rezoluciji UN 1244 na koju se tužba poziva.

“Uredbom i Rezolucijom se regulišu sporna pitanja oko državne i druge imovine na teritoriji Kosova.

Sve uredbe, naredbe i drugi propisi koje donosi Unmik, kao Privremena uprava misije UN na Kosovu, ne mogu se primenjivati na teritoriji Crne Gore, posebno u sporovima koji imaju za predmet sticanje, prestanak, sadržinu i vršenje stvarnog prava na nepokretnoj stvari, jer je u tom slučaju merodavno pravo države u kojoj se stvar nalazi”, navodi se u odgovoru na tužbu.

Podsetimo, Priština već duže od decenije bezuspešno vodi spor kako bi dokazala da je nekadašnje odmaralište u uvali Kamenovo na Budvanskoj rivijeri, izgrađeno u zaleđeni plaže, vlasništvo “građana Kosova”.

Podneli su i žalbu Apelacionom sudu Crne Gore, ali i tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu.

Na atraktivnoj parceli se gradi višespratni kondo kompleks.

Dečje, odnosno omladinsko odmaralište, kasnije je dobilo naziv “Lahor”, po istoimenoj kompaniji iz Prištine.

Nakon ratnih dešavanja 1999. godine, sedište firme iz Prištine preseljeno je u Crnu Goru, a potom privatizovano, odnosno prodato.

Oronula zgrada nekadašnjeg odmarališta je porušena i započeta je gradnja višespratnice.

Tužitelj ukazuje da je Kosovo vlasnik pomenute imovine, a kao dokaze je priložio kupoprodajni ugovor zaključen 22. marta 1961. u Sreskom sudu u Kotoru, kada je parcelu od 4.555 kvadrata kupio Savet za socijalnu politička i socijalna pitanja nekadašnje Socijalističke automne pokrajine (SAP) Kosovo i Metohija.

Opština Budva, koju zastupa Sekretarijat za zaštitu imovine, na čijem je čelu Nikola Plamenac osporila je tužbu kosovske administracije, zatraživši od suda da je odbaci kao neurednu.

Istakli su prigovor stvarne legitimacije, jer kako je navedeno iz “priloženih dokaza ne može se sa sigurnošću izvesti zaključak o postojanju stvarne – aktivne legitimacije tužioca u odnosu na sporne parcele”.

“Pitanje da li jeste ili nije tužilac “naslednik” SAP Kosovo ne predstavlja predmet međunarodnog privatnog parava, već se radi o pitanju koje je međunarodnog javno-pravnog karaktera i za davanje odgovora na to pitanje nije nadležan sud”, navodi se u odgovoru Opštine Budva kao drugotužene.

Odmaralište je odavno van funkcije, ostalo su samo oronule i neupotrebljive barake, ali do danas u uvali nije započeta gradnja luksuznog turističkog naselja, kako je to planskim dokumentima predviđeno.

Kamenovo potražuju i meštani, koji takođe tvrde da im je zemlja oteta.

Meštani Kamenova i Svetog Stefana već više od deceniju vode sudsku borbu za povratak, kako tvrde, otete dedovine.

Osnovni sud u Kotoru još pre 15 godina donio je privremenu meru zabrane otuđenje, raspolaganja i opterećenja zemljom.

Meštani takođe žele da dokažu da im nikada nije isplaćena naknada za eksproprijaciju, ali i da je gotovo polovina zemlje nezakonito oteta i na njoj izgrađeno odmaralište.

Vijesti