Alopecija je fenomen koji pogađa muškarce i žene svih uzrasta. Međutim, stres često pogoršava stanje, što često dovodi do kašnjenja u dijagnozi.

Ali koliku ulogu sam stres igra u ovoj priči?

Šta je alopecija?

Koji je razlog?

Koje vrste alopecije postoje?

Da li alopecija može nastati usled stresa?

Da li se može javiti kod žena?

Lečenje

Šta je alopecija?

Ovo je opšti termin koji se koristi za gubitak kose, kao i za gubitak kose sa različitih delova tela.

Postoje različite vrste i podeljene su u dve kategorije:

Koje ne ostavljaju ožiljke i koje su ožiljci.

Prva kategorija se odnosi na reverzibilni gubitak kose, dok se druga odnosi na trajni gubitak.

Koji je razlog?

Neke vrste su posledica genetskih faktora, druge načina života, okruženja ili čak psiholoških faktora, kao što je stres.

Koje vrste alopecije postoje?

Najosnovniji tipovi su:

1. Androgenetska alopecija

Ovo je najčešći oblik, koji pogađa do 50% ljudi. Nastaje zbog naslednog gubitka kose, koji se može javiti i kod muškaraca i kod žena. Počinje postepeno i može se pojaviti čak i u adolescenciji.

Izvor: AAKlinik 

Žene sa ovim tipom imaju proređivanje celog skalpa po ženskom obrascu ili blago proređivanje. Muškarci imaju progresivan gubitak kose iznad slepoočnica i proređivanje na „kruni“ glave, stvarajući oblik slova „M“. Iako nije direktno pogođena stresom, može biti pogoršana njime.

2. Difuzna alopecija areata

Ovo rezultira ravnomernim gubitkom kose na raštrkanim područjima bez ostavljanja ožiljaka. U retkim slučajevima, obrasci gubitka kose mogu se pojaviti i u drugim delovima tela. Uzroci uključuju jak stres, neželjene efekte lekova, iznenadne hormonske promene ili nedostatke u ishrani.

Najčešći tip je telogen efluvijum, koji uzrokuje difuzni gubitak kose uglavnom prema centru skalpa.

3. Alopecija areata

To je autoimuna bolest koja se razvija kada imuni sistem „napadne“ folikule dlake. Glavni uzrok pojave je jak stres, dok se na skalpu primećuju kružne ćelave mrlje. Obično je privremena, ali se može periodično ponavljati.

To je jedan od najčešćih oblika, koji pogađa skoro 160 miliona ljudi širom sveta.

4. Alopecija areata

To je redak oblik koji dovodi do trajnog gubitka kose jer se folikuli trajno uništavaju upalom i zamenjuju ožiljnim tkivom. Njeni uzroci nisu u potpunosti shvaćeni ali uobičajene karakteristike uključuju svrab, upalu i osećaj pečenja.

Jedan od njegovih najčešćih oblika je lihen planus, inflamatorno stanje koje češće pogađa žene nego muškarce.

5. Trihotilomanija

U suštini, to je ponavljajuće čupanje kose (svesno ili nesvesno). To je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) kod koga osoba koristi ruke, pincete itd. da bi čupala kosu. Obično se javlja tokom prepuberteta i može trajati dugo vremena.

Može li alopecija nastati usled stresa?

Iako alopecija nije uzrokovana samo jednim uzrokom, intenzivan stres može izazvati takvo stanje. U stvari, prekomerni fizički ili emocionalni stres je prepoznati faktor rizika i pogoršanja, posebno telogenog efluvijuma i alopecije areate, kao i trihotilomanije.

Zapravo, prema Američkoj akademiji za dermatologiju (AAD) telogeni efluvijum je čest među ljudima koji doživljavaju ekstremni stres.

Konkretno, obično se javlja 3 meseca nakon stresnog događaja. Međutim, ako se uzrok identifikuje na vreme, on je reverzibilan i nije trajan.

Što se tiče slučaja trihotilomanije i ovde mnogi prijavljuju stresan događaj koji joj je prethodio, koristeći ga kao sredstvo za ublažavanje ove ili drugih negativnih emocija.

Može li se javiti kod žena?

Naravno da može, jer ne pogađa samo muškarce, kao što mnogi ljudi misle.

Javlja se i kod žena, u svim uzrastima i u različitim oblicima.

Androgena alopecija: Ovo je najčešći oblik kod žena. Može se javiti u bilo kom uzrastu nakon puberteta, ali je češća nakon menopauze. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob i porodičnu istoriju.

Telogeni efluvijum: Kao što je gore pomenuto, uzrokovan je intenzivnim stresom ili velikim šokom za telo, kao što je porođaj, zbog pada estrogena.

Nedostatak proteina ili poremećaji u ishrani su česti uzroci telogenog efluvijuma kod žena.

Lečenje

Lečenje uvek zavisi od vrste alopecije i od toga da li je gubitak reverzibilan ili ne. Ne postoji specifično „pravilo“ za svakoga, ali postoji mnogo opcija:

Lokalni tretman minoksidilom: Dostupan u kremama, penama, gelovima i rastvorima koji se nanose direktno na kožu glave. Usporava gubitak kose i podstiče rast nove kose. Obično se koristi za telogeni efluvijum.

Antiandrogeni lekovi (npr. finasterid): Oni uglavnom pomažu u sprečavanju pogoršanja i lečenju androgenskog tipa.
Antiinflamatorni lekovi (npr. kortikosteroidi): Oni se daju kada je alopecija povezana sa autoimunim stanjem. Takođe se mogu koristiti kod tipa alopecije areata.

Transplantacija kose: Ova opcija obično favorizuje ljude sa ožiljnim tipom.

Promene načina života. Promene koje će osoba napraviti u svom svakodnevnom životu igraju odlučujuću ulogu:

Ishrana: Uravnotežena, hranljiva ishrana je neophodna za zdravlje tela i kose. Vitamini C, B i E su neki od vitalnih hranljivih materija za zdravlje kose.

Upravljanje stresom: Vežbanje, bavljenje hobijem koji vas „ispunjava“ ili meditacija su neke od opcija koje vam mogu pomoći u upravljanju stresom.

Trening za preokretanje navika: Zasnovan na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT) i koristi se u slučaju trihotilomanije kako bi se pomoglo osobi da prepozna maladaptivno ponašanje.

Zaključak

Alopecija može biti neočekivana promena, ali uz pravilnu negu, dijagnozu i moderne tretmane, možete povratiti kontrolu. Na kraju krajeva, snaga i lepota uvek počinju iznutra.

Pronađite suplemente protiv gubitka kose na Vita4you.gr!

Borba.Info

Često se saveti o tome, kako smanjiti nivo stresa mogu čuti u duhu „bolje spavajte“, „bavite se sportom“, „provodite manje vremena na telefonu“ itd.

Čini se da je ovaj savet prilično efikasan – neki ljudi koji ga slušaju zaista primećuju da su počeli da se osećaju bolje…

Međutim, takvi „lajf hakovi“ nisu korisni za sve koji su pod hroničnim stresom. Održavanje rasporeda spavanja ili odlazak u teretanu zahteva ozbiljan napor od osobe, što samo po sebi stvara stresno opterećenje, a često ljudi jednostavno, ne mogu pronaći snagu za to.

Dakle, kako se možete nositi sa stresom?

Kao što je primetio psiholog, doktor psihologije, pisac Mihail Hors, klasični antistresni saveti poput „šetajte više“ imaju za cilj borbu, protiv biološkog stresa.

Istovremeno, u savremenom svetu ljudi mnogo češće pate od druge vrste stresa – emocionalnog. Moguće je izboriti se sa tim, ako je postalo hronično, promenom razmišljanja. Specijalista je o ovome govorio Javnom servisu.

“Emocionalni stres je opterećenje za pojedinca”

Prema njegovim rečima, preporuke za poboljšanje načina spavanja i vežbanja najčešće dolaze od lekara i stručnjaka koji obraćaju pažnju na biološke uzroke stresa, a zanemaruju emotivne. U stvari, nedostatak sna i fizičke aktivnosti zaista mogu izazvati napetost u ljudskom telu ali nisu uvek glavni uzrok stresa.

“Stres, kojeg moderni ljudi zapravo imaju mnogo više, jeste emocionalni stres. To je hronična napetost koju osoba doživljava usled dugotrajnih negativnih emocija. Shodno tome, ako se čoveku kaže: više se bavi sportom, spavaj se, šetaj, više se bavi sportom i tako dalje, a on to ne radi, to znači da nema resursa za ovo i nedostatak sredstava nije zato što je fizički preopterećen, ima mišićnu snagu, već zato što ima mnogo negativnih emocija.

Ovde treba da radimo sa ovim negativnim emocijama, ispravimo emocionalni stres, vratimo snalažljivost ličnosti, jer je emocionalni stres napetost ličnosti ili duše, ako hoćete.

Postavlja se razumno pitanje: kako smanjiti količinu negativnih emocija u životu? Kao odgovor, često se daju isti saveti da se češće šeta ili bolje naspava, može se dopuniti preporukom da odete na odmor, nekako odvučete pažnju i tako dalje, napominje psiholog.

Međutim, to ne može uvek pomoći – ljudi često odlaze u odmaralište i ponesu svoja iskustva sa sobom. Vraćajući se u situaciju koja je izazvala negativnost u osobi, brzo će se vratiti u stresno stanje.

„Ispostavilo se da naše negativne emocije ne zavise od situacija i okolnosti našeg života.

Istovremeno, ako čovek uspe da odmah ispljusne negativnost i brzo se oslobodi negativne situacije, to može biti sasvim dovoljno da održi emocionalnu ravnotežu, istakao je stručnjak. Međutim, ako stres poprimi hroničnu formu, onda pokušaji da se on oslobodi „ovde i sada”, verovatno neće imati efekta.

Na primer, antistres igračke ne donose nikakvu korist, a razne loše navike poput pušenja ili alkohola, koje u ovom trenutku mogu da daju osećaj olakšanja, u stvarnosti samo pomažu da se izbori sa simptomima odvikavanja od prethodne doze, pogoršanje stresa na duži rok.

„Ovde nam je potreban drugačiji pristup – kognitivni. Njegova ideja je da naše negativne emocije, ispostavilo se, ne zavise od situacija i okolnosti našeg života, kako se obično veruje. Ako se zapitate zašto sam se unervozio, na primer, u saobraćajnoj gužvi, odgovor će najverovatnije biti: „Zato što kasnim. Ili je neko vikao na mene i ja sam se uvredio ili je moj sin dobio lošu ocenu i ja sam se iznervirao.

Ovakvim odgovorima kažemo da smo emotivne žrtve okolnosti, a sve dok te okolnosti postoje, prinuđeni smo da budemo nervozni. Ali ne može se uticati na sve okolnosti“, objašnjava specijalista.

„Preostaje, dakle, samo kognitivni pristup koji kaže da ovde uopšte nije stvar u okolnostima, već u tome kako se prema njima odnosimo, u našoj viziji ovih okolnosti, u našoj spremnosti za te okolnosti.

Prema Horseu, postoje dve glavne vrste verovanja koja oblikuju negativne emocije. Prvi je čovekovo mišljenje da neka stvarna okolnost ne treba da postoji, da sve treba da bude drugačije. A drugo je uverenje da je prisustvo ove okolnosti nedvosmisleno loša stvar.

„„Loše“ i „ne onako kako ja želim“ nisu ista stvar“

„Kako sa ovim raditi? Prvo, treba da se zapitate – da li moje mišljenje da stvari stoje, ne treba da bude tačna izjava koja odgovara objektivnoj stvarnosti?

Da li je tačna moja izjava da stvari ne mogu biti onakve, kakve jesu sada. Na kraju se ispostavi da mogu.

A, kada sami sebi kažemo: „Da, može biti, istina može biti drugačija“, mi, zapravo, počinjemo da se oslanjamo na multivarijantni model opisivanja sveta, a ovaj model je već u skladu sa svetom, kada se čovek navikne da razmišlja na ovaj način, on je spreman za različite opcije – kaže sagovornik izdanja

– Drugo, kada čovek jasno proceni šta mu se dešava, važno je podsetiti se da „loše” i „ne onako kako ja želim” nisu isto čovek razdvaja ova dva pojma i počinje, prvo na nivou govora, a zatim na nivou uobičajenog razmišljanja, da sebi govori da „Život sada nije prošao, onako kako sam planirao“, ne dodajući rep „loše“, zatim postaje mu mnogo lakše da živi“.

U stvari, ako osoba akumulira negativne emocije, to će dovesti do hronične napetosti nervnog sistema, u suštini do njegovog zapaljenja, primetio je stručnjak. U takvom stanju, on će imati mnogo manje snage da utiče na svet oko sebe. Shodno tome, što čovek mirnije podnosi nepoželjne životne okolnosti, ima više mogućnosti da donosi razumne odluke i sledi ih, naglasio je izvor.

Između ostalog, Hors je takođe primetio da je pitanje pravilnog upravljanja stresom nedavno postalo ozbiljna briga u ruskim regionima.

Tako je rekao da trenutno radi sa lekarima u Novgorodskoj oblasti, učeći ih da se efikasnije nose sa stresom, što će im omogućiti i da bolje razumeju pacijente.

Ranije je u razgovoru za OSN psiholog Mihail Hors uporedio radoholičare sa alkoholičarima.

Mediji

U proleće, Rusi se mogu osećati pod stresom jer je vreme da dođu u formu. Ponekad to dovodi do paradoksalnih reakcija: umesto da uvedu ograničenja u ishrani, ljudi počinju da se prejedaju.

„Paragraf” je od stručnjaka saznao koji su proizvodi najbolje pripremljeni za takav slučaj.

Bolje je grickati

Rusi su podložni stresu u bilo koje doba godine, pa prvo morate naučiti, kako da se nosite sa njim, na zdrav način.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Metode mogu biti različite – vežbe disanja, fizička aktivnost, hodanje, ples.

Često u stresnim situacijama, ruka i dalje ne poseže za konopcem za preskakanje, već za nečim ukusnim.

Istovremeno, postoji niz namirnica koje možete jesti, bez brige o svojoj figuri.

Endokrinolog i nutricionista Anastasija Tarasko rekla je Paragrafu o njima:

„Povrće je najbolje. Mogu se jesti u bilo kojoj količini. Neka bude ukusno – dodajte začine, isecite kako želite, ispecite, malo propržite (ali ne pržite na ulju).

Pokušajte da unapred napravite sebi preparat koji možete da sažvaćete u trenutku stresa.

Proklijala zrna su takođe dobra opcija. Kao hleb od celog zrna, pogačice.

Teško je jesti, tako zdravu hranu u velikim količinama ali se brzo možete zasititi.”

Moguće je i voće ali ne sve, jer je kalorično, naglasio je Tarasko.

Na primer, ako jedete stres sa velikom količinom grožđa, onda će, najverovatnije, biti istisnute druge vrste hrane – proteini, zdrave masti.

Umesto toga, čovek će dobiti veliku količinu ugljenih hidrata i fruktoze, što nije zdravo.

Bolje je jesti jabuke, kruške, mandarine – ovo je dobra alternativa slatkišima, alkoholu ili kafi.

Popiti nekoliko čaša vode u vreme stresa je takođe dobra opcija, dodao je stručnjak.

Ona je podsetila da su orašasti plodovi, sirevi i zdravi deserti visokokalorična hrana i sa njima treba biti oprezan.

Možete pojesti i malo crne čokolade ali pod stresom se čovek teško kontroliše, pa postoji veliki rizik da se zanese desertom i pretera.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ljubljenje je jedna od najprijatnijih stvari na svetu (posle čokolada i flafastih mačića, naravno).

Ljubimo svoje bebe, prijatelje, kućne ljubimce i voljene.

Ljubiti se sa našim partnerima je poseban osećaj, a prema nauci to zapravo i jeste!

Ljubljenje nas ne raduje samo smanjenjem nivoa stresa, već ima i nekoliko neverovatnih zdravstvenih blagodati, o kojima većina ljudi nema pojma.

Evo nekoliko naučnih razloga, zbog kojih biste se trebali više ljubiti.

„Hormon ljubavi“

Prva stvar koja se dogodi kada poljubite svog partnera je oslobađanje različitih hormona sreće, zbog kojih se osećate neverovatno.

Govorim o „hormonu ljubavi“ oksitocinu i vazopresinu, odgovornom za vezivanje majki i beba.

Tu je i malo dopamina, zbog kojeg se ljubitelji gotovo trenutno čine srećnijim i gomila drugih neurohormona, koji nas održavaju u ravnoteži.

Smanjenje stresa

Što vaše telo proizvodi više hormona za dobro osećanje, to ste sretniji.

Studije pokazuju da ljubav i zadovoljstvo značajno smanjuju nivo stresa.

Pokazi naklonosti poput ljubljenja utiču na nivo kortizola – hormona stresa, koji uzrokuje većinu patnje.

Zato se što više ljubite, osećajte se voljeno i jednostavno budite srećni!

Upozorenje

Pored hormona sreće, ljubljenje takođe dovodi do toga da vaše telo proizvodi adrenalin i noradrenalin.

Zbog ovih hemikalija, osećate se budnije, preciznije i uzbuđenije.

Puls vam se poveća i osećate se življe nego ikad – a sve zahvaljujući poljupcima!

Borba.Info